Petar Nikolajević Moler

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Za druge upotrebe, pogledajte Moler (višeznačna odrednica).
Petar Nikolajević
Petar Nikolajević Moler1.jpg
Biografija
Datum rođenja1775.
Mesto rođenjaBabina Luka
 Osmansko carstvo, danas  Srbija
Datum smrti1816.
Mesto smrtiBeograd
Kneževina Srbija
ReligijaPravoslavac
Profesijaslikar
Politička
partija
Nestranačka ličnost
predsednik Narodne kancelarije
21. novembar 1815. — 16. maj 1816.
MonarhMiloš Obrenović
PrethodnikMladen Milovanović (predsednik Praviteljstvujuščeg sovjeta serbskog)
NaslednikJevrem Obrenović

Petar Nikolajević Moler (Babina Luka, 1775Beograd, leto 1816) je bio vojvoda sokolske nahije iz Prvog srpskog ustanka i predsednik Narodne kancelarije (vlade Srbije) od 1815. do 1816. godine tokom Drugog srpskog ustanka.

Biografija[uredi]

Petar Nikolajević Moler je školovan slikar, poznat po radovima u više manastira u predustaničkom periodu, pa je po tome i dobio nadimak Moler. Bio je sinovac Hadži Ruvima, kog su dahije pogubile za vreme Seče knezova.

U Prvom srpskom ustanku istakao se u bici kod sela Jelenče. Tokom ustanka oslikao je Karađorđevu zadužbinu u Topoli. Bio je vojvoda sokolske nahije do leta 1812. godine, posle njega na toj poziciji je bio Cincar Marko Kostić. Prilikom odbrane Loznice 1813. morao je zbog nedostatka mastila svojom krvlju da ispiše pismo ustaničkim vođama.

Posle propasti ustanka prebegao je u Austriju, ali se vratio u Srbiju početkom Drugog srpskog ustanka, 11. maja 1815. godine zajedno sa Stojanom Čupićem, Simom Katićem, Simom Nenadovićem, Nikolom Smiljanićem i drugima.[1] Navodi se da je Moler uoči Drugog srpskog ustanka iskopao jedan francuski top koji je Jakov Nenadović zarobio od Turaka zajedno sa Francuskim artiljercima i da je to bio jedan od četiri topa korišćena u Drugom srpskom ustanku. [2]

Bio je predsednik Narodne kancelarije (vlade) u periodu od 1815. do 1816. Petar Nikolajević Moler i vladika Melentije Nikšić ubrajaju se u prve opozicionare knezu Milošu Obrenoviću i kao takvi su ubijeni već 1816. godine. U leto 1816. u zatvoru u Beogradu je jedne noći udavljen po nalogu Marašli Ali - paše zahvaljujući zalaganju kneza Miloša.[3]

Bio je oženjen Miljanom čija je sestra Mirjana bila udata za protu Mateju Nenadovića. Imali su četvoro dece, od kojih je najstarija ćerka Jelica (krajem 18. veka - 1868) bila udata za Marka Protića, sveštenika u Capariću,[4] ostalih troje dece su ostali maloletni po njegovoj smrti, bili su to sinovi Ranko i Simeon - Sima Molerović i ćerka Ana, udata za Petra Lazarevića Cukića čiji je sin Kosta Cukić. Pomenuti sinovi Simeon i Rajko Petrović (uzeli prezime po ocu Petru) živeli su 1828. godine u Beogradu, gde se javljaju kao prenumeranti.[5]

Galerija[uredi]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Radovan M. Drašković: Petar Nikolajević Moler, pp. 35, u „Glasnik“, broj 2-3, Istorijski arhiv, Valjevo, 1967. godine.
  2. ^ Slobodan Raković, Vladimir Krivošejev, Nenadovići u ustanku DVD, Istorijski muzej u Valjevu
  3. ^ Radovan M. Drašković: Petar Nikolajević Moler, pp. 41, u „Glasnik“, broj 2-3, Istorijski arhiv, Valjevo, 1967. godine.
  4. ^ Milan Mladenović: „Rodoslov Protića azbukovačkih“, pp. 101-102, Ljubovija 2010. godine. ISBN 978-86-82021-44-5. COBISS.SR 179351308
  5. ^ "Banatski almanah", Temišvar 1828.

Spoljašnje veze[uredi]