Pređi na sadržaj

Petar Nikolajević Moler

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe, pogledajte Moler (višeznačna odrednica).
Petar Nikolajević
Molerov portret
Lični podaci
Datum rođenja1775.
Mesto rođenjaBabina Luka, Osmansko carstvo
Datum smrti1816.
Mesto smrtiBeograd, Kneževina Srbija
NarodnostSrbin
ReligijaPravoslavac
ProfesijaSlikar
Politička karijera
Politička
stranka
Nestranačka ličnost
predsednik Narodne kancelarije
21. novembar 1815. — 16. maj 1816.
MonarhMiloš Obrenović
PrethodnikMladen Milovanović (predsednik Praviteljstvujuščeg sovjeta serbskog)
NaslednikJevrem Obrenović

Petar Nikolajević Moler (Babina Luka, 1775Beograd, leto 1816) bio je vojvoda sokolske nahije iz Prvog srpskog ustanka i predsednik Narodne kancelarije (vlade Srbije) od 1815. do 1816. godine tokom Drugog srpskog ustanka.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Petar Nikolajević Moler rođen je u selu Babina Luka, u Valjevskoj nahiji. On je izučio slikarsku veštinu i bio poznat po radovima u više manastira u predustaničkom periodu, pa je po tome i dobio nadimak Moler. Bio je sinovac Hadži Ruvima, kog su dahije pogubile za vreme Seče knezova. U vreme Seče knezova Moler se nalazio u Beogradu, gde je ukrašavao dvor Kučuk-Alije. Uspeo je da pobegne iz Beograda i pridruži se ustanicima.[1]

U Prvom srpskom ustanku istakao se u bici kod sela Jelenče. Tokom ustanka oslikao je Karađorđevu zadužbinu u Topoli. Bio je vojvoda sokolske nahije do leta 1812. godine, posle njega na toj poziciji je bio Cincar Marko Kostić. Prilikom odbrane Loznice 1813. morao je zbog nedostatka mastila svojom krvlju da ispiše pismo ustaničkim vođama.[1]

Posle propasti ustanka prebegao je u Austriju, ali se vratio u Srbiju početkom Drugog srpskog ustanka, 11. maja 1815. godine zajedno sa Stojanom Čupićem, Simom Katićem, Simom Nenadovićem, Nikolom Smiljanićem i drugima.[2] Navodi se da je Moler uoči Drugog srpskog ustanka iskopao jedan francuski top koji je Jakov Nenadović zarobio od Turaka zajedno sa Francuskim artiljercima i da je to bio jedan od četiri topa korišćena u Drugom srpskom ustanku. Tokom ustanka istakao se u borbama na Dublju.[1][3]

Bio je predsednik Narodne kancelarije (vlade) u periodu od 1815. do 1816. Petar Nikolajević Moler i vladika Melentije Nikšić ubrajaju se u prve opozicionare knezu Milošu Obrenoviću i kao takvi su ubijeni već 1816. godine. U leto 1816. u zatvoru u Beogradu je jedne noći udavljen po nalogu Marašli Ali - paše zahvaljujući zalaganju kneza Miloša.[4]

Bio je oženjen Miljanom čija je sestra Mirjana bila udata za protu Mateju Nenadovića. Imali su četvoro dece, od kojih je najstarija ćerka Jelica (krajem 18. veka - 1868) bila udata za Marka Protića, sveštenika u Capariću,[5] Preostalo troje dece su bili vrlo mladi po njegovoj smrti. To su bili sinovi Ranko i Simeon - Sima Molerović i ćerka Ana, udata za Petra Lazarevića Cukića, čiji je sin Kosta Cukić. Pomenuti sinovi Simeon i Rajko Petrović (uzeli prezime po ocu Petru) živeli su 1828. godine u Beogradu, gde se javljaju kao prenumeranti.[6]

Moler je važio za vrlo pismenog i rečitog čooveka, o čemu svedoče i ove Karađorđeve reči: Ko mi nadgovori Čupića i natpiše Molera, daću mu što god zatraži! Moler je održavao prijateljstva i sa brojnim učenim ljudima, među kojima je bio i Dositej Obradović.[7]

Jedna ulica na Vračaru nosi ime Petra Nikolajevića Molera. Početkom marta 2022. mu je u toj ulici, u Parku srpsko-grčkog prijateljstva podignut i spomenik.[8]

Galerija[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Gavrilović, Andra, ur. (1903). Znameniti Srbi XIX. veka, godina II. Zagreb: Srpska štamparija. str. 81. 
  2. ^ Radovan M. Drašković: Petar Nikolajević Moler Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. decembar 2013), pp. 35, u „Glasnik“, broj 2-3 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. decembar 2013), Istorijski arhiv, Valjevo, 1967. godine.
  3. ^ Slobodan Raković, Vladimir Krivošejev, Nenadovići u ustanku DVD, Istorijski muzej u Valjevu
  4. ^ Radovan M. Drašković: Petar Nikolajević Moler, pp. 41, u „Glasnik“, broj 2-3, Istorijski arhiv, Valjevo, 1967. godine.
  5. ^ Milan Mladenović: „Rodoslov Protića azbukovačkih“, pp. 101-102, Ljubovija 2010. godine. ISBN 978-86-82021-44-5. COBISS.SR 179351308
  6. ^ "Banatski almanah", Temišvar 1828.
  7. ^ Gavrilović, Andra, ur. (1903). Znameniti Srbi XIX. veka, godina II. Zagreb: Srpska štamparija. str. 82. 
  8. ^ Otkriven spomenik Petru Nikolajeviću Moleru

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]