Општина Челинац

С Википедије, слободне енциклопедије
Челинац
Грб
Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Сједиште Челинац
Становништво
Становништво Пад 15.117 (2013.)
Географске карактеристике
Површина 365 km2


Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Начелник општине Владо Глигорић (СНСД)
Позивни број 51
Веб-сајт www.opstina-celinac.com

Општина Челинац је општина у Републици Српској, БиХ. Сједиште општине се налази у насељеном мјесту Челинац. Према резултатима пописа становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према коначним подацима за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику, у општини Челинац је живјело 15.117 лица.[1]

Географија[уреди | уреди извор]

Општина Челинац налази се у средишту западног дела Републике Српске. Граничи се са подручјем града Бање Луке, те општинама Лакташи, Прњавор, Теслић, Котор Варош и Кнежево. Јужни и југозападни дио општине простире се на надморској висини до 800 метара, а ка сјеверу, у највећем дијелу општине по површини, надморска висина креће се од 300 до 600 метара. Најнижа тачка са надморском висином од 196 метара је на ушћу ријеке Јошавке у Врбању.

Територија општине испресецана је токовима ријеке Врбање, Јошавке, Укрине, Шњеготине, Турјанице и Швракаве. Клима је умјерено-континентална, уз утицај континенталне са подручја Панонске низије и планинске климе са масива Мањаче, Влашића и Чемернице. Просечна годишња температура креће се око 11 °C. Природна богатства чине шуме, пољопривредно земљиште, руде и минерали: кречњак (Стара Дубрава), магнезит (Шњеготина Велика) и манган (Узломац).

Насељена мјеста[уреди | уреди извор]

Мапа насељених места општине Челинац

Подручје општине Челинац чине насељена мјеста:

Бабићи, Балте, Басићи, Бранешци Горњи, Бранешци Доњи, Брезичани, Вијачани Горњи (заселак Јанковићи), Грабовац, Дубрава Нова, Дубрава Стара, Јошавка Горња, Јошавка Доња, Каблови, Каменица, Лађевци, Липовац, Марковац, Мемићи, Меховци, Милошево, Опсјечко, Поповац, Скатавица, Црни Врх, Челинац, Челинац Горњи, Шахиновићи, Шњеготина Велика, Шњеготина Доња, Шњеготина Средња и Штрбе.[2]

На подручју општине Челинац постоји 17 мјесних заједница:

Бабићи, Брезичани, Бранешци, Јошавка, Лађевци, Марковац, Опсјечко, Поповац, Стара Дубрава, Црни Врх, Челинац, Шахиновићи, Шњеготина Велика, Шњеготина Доња, Шњеготина Средња, Вијачани Горњи, Штрбе.

Општина Челинац у цјелини је у саставу Републике Српске од њеног настанка 1992. године. За вријеме рата у Босни и Херцеговини, на територији општине Челинац није било непосредних ратних дејстава по чему је једна од ријетких локалних заједница у Републици Српској и цјелокупној Босни и Херцеговини.

Политичко уређење[уреди | уреди извор]

Састав Скупштине Општине Челинац према резултатима избора 2020.
9
3
3
3
2
2
2
1
Од укупно 25 мандата на поједине партије отпада:
      СНСД: 9
      СДС: 3
      СП: 3
      ДНС: 3
      ДЕМОС: 2
      ПДП: 2
      УС: 2
      НДП: 1

Општинска администрација[уреди | уреди извор]

Начелник општине представља и заступа општину и врши извршну функцију у Челинцу. Избор начелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Општинску администрацију, поред начелника, чини и скупштина општине. Институционални центар општине Челинац је насеље Челинац, гдје су смјештени сви општински органи.

Начелник општине Челинац је Владо Глигорић испред Савеза независних социјалдемократа, који је на ту функцију ступио након локалних избора у Босни и Херцеговини 2020. године. Састав скупштине Општине Челинац је приказан у табели.[3]

Становништво[уреди | уреди извор]

По службеном попису становништва из 1991. године, општина Челинац је имала 18.713 становника, распоређених у 30 насељених места.

По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према коначним подацима за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику, у општини Челинац је живјело 15.117 лица.[1]

Национални састав[уреди | уреди извор]

Националност[4] 2013.[1] 1991. 1981. 1971.
Срби 14.508 (95,97%) 16.554 (88,46%) 15.832 (86,25%) 15.880 (91,10%)
Муслимани/Бошњаци [а] 395 (2,61%) 1.446 (7,72%) 1.232 (6,71%) 1.209 (6,93%)
Хрвати 48 (0,32%) 76 (0,40%) 86 (0,46%) 90 (0,51%)
Југословени 377 (2,01%) 885 (4,82%) 14 (0,08%)
остали и непознато 166 (1,1%) 260 (1,38%) 319 (1,73%) 237 (1,35%)
Укупно 15.117 18.713 18.354 17.430

Приказ кретања броја становника по насељеним мјестима између два пописа. Резултати по насељима за 2013. годину су коначни подаци за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику.[5]

Насеље 1991 г. 2013 г.
1 Балте 234 141
2 Басићи 237 27
3 Бранешци Горњи 645 375
4 Бранешци Доњи 779 555
5 Брезичани 517 393
6 Вијачани Горњи 544 362
7 Грабовац 648 568
8 Дубрава Нова 13 24
9 Дубрава Стара 771 614
10 Јошавка Горња 563 441
11 Јошавка Доња 957 746
12 Каблови 294 118
13 Каменица 28 38
14 Лађевци 527 303
15 Липовац 308 119
16 Марковац 167 161
17 Мемићи 218 118
18 Меховци 266 7
19 Милошево 359 322
20 Опсјечко 950 1180
21 Поповац 306 144
22 Скатавица 149 70
23 Црни Врх 756 520
24 Челинац 4857 5097
25 Челинац Горњи 513 514
26 Шахиновићи 170 104
27 Шњеготина Велика 836 534
28 Шњеготина Доња 572 326
29 Шњеготина Средња 922 583
30 Штрбе 605 613

Познате личности[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Муслимани су се на попису 2013. изјаснили као Бошњаци.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • Званична страница општине Челинац (језик: српски)
  • Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.", статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.