Пређи на садржај

Сколти

С Википедије, слободне енциклопедије
Сколти
Цртеж руског Сколта из 1871. године
Укупна популација
≈ 1250
Региони са значајном популацијом
 Финска700[1][2]
 Русија400[3]
 Норвешка150[4]
Језици
Сколто-лапонски, Фински, Руски и Норвешки
Религија
Источно православље
Сродне етничке групе
Фински народи

Сколти или Сколти Лапонци су лапонска група народа. Они тренутно живе око села Севетијарви, Кевајарви и Нелим у општини Инари, на пар места у Мурманској области и у селу Неиден у општини Сер Варангер. Сматрају се аутохтоним народом који живе у граничном појасу данашње Финске, Русије и Норвешке, тј. на Кољском полуострву и суседној Феноскандији. Део су културне групе источних Лапонаца и говоре сколтским језиком. Припадници су православне вере, док остали Лапонци и Финци припадају лутеранској цркви.

Историја

[уреди | уреди извор]

Као последица мировног споразума између Русије и Финске (1920), сколтска домовина је била подељена на два дела. Западни део Петсамо је постао део Финске, а источни део је постао део Совјетског Савеза. Граница је постала претња идентитету Сколта, јер је због ње било тешко одржавати традицију узгоја ирваса, лова и риболова. Многи фински имигранти су се преселили у традиционалне сколтске територије после ове поделе. Године 1926. су једна четвртину популације области Петсамо чинили Сколти, а 1930. године је опало на шестину.[5]

После зимског рата (1939), Финска је изгубила део Рибачког полуострва, а потом, у настављеном рату (1941–1944), су изгубили и Петсамо. Као резултат, Сколти који су живели у Суоњелу and Пјатсокију су пребачени у Финску, где су сеуњелски Сколти населили села Севетијарви, Кевајарви дуж Раутујоки реке, а петсалмски Сколти се Мустола и Нелим.

Демографија

[уреди | уреди извор]

Тренутна процена је да етничких Сколта има око 1.250, од чега око 400 говоре сколтско-лапонским језиком. Већина њих живи данас у Финској.

У Финској живи око 700, Русији 400, а у Норвешкој можда нешто више од 150.[6]

Религија

[уреди | уреди извор]

Свети Трифун Печенгски је покрстио Сколте у 16. веку и до данас је већина Сколта православе вероиспивести.

Дрвена православна црква у Нелиму
Капела Сколта у Нејдену

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Сколти”. Етнологија светских језика. Приступљено 12. 9. 2017. 
  2. ^ „Сколти Финске”. Музеј Лапонаца Финске. Приступљено 12. 9. 2017. 
  3. ^ „Сколти Русије”. Попис становништва Русије. Архивирано из оригинала 15. 03. 2013. г. Приступљено 12. 9. 2017. 
  4. ^ „Сколти Норвешке”. Музеј Сколта. Приступљено 12. 9. 2017. 
  5. ^ Tuija Saarinen Seppo Suhonen: Koltat, karjalaiset ja setukaiset, Snellman-Instituutti 1995
  6. ^ Walton, Stephen J. (14. 07. 2012). „Skoltesamar”. Klassekampen. стр. 3. „У Финској живи око 700, Русији 400, а у Норвешкој можда нешто више од 150. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]