Гренланд
| Гренланд Kalaallit Nunaat Grønland | |
|---|---|
Химна: Nunarput utoqqarsuanngoravit | |
.svg) | |
| Главни град | Нук |
| Службени језик | гренландски |
| Владавина | |
| Монарх | Маргарета II |
| Председник Владе | Ким Киелсен |
| Историја | |
| Независност | нема, део Краљевине Данске локална аутономија од 1979. широка аутономија од 2009.² |
| Географија | |
| Површина | |
| — укупно | 2.166.086 km2 (12) |
| — вода (%) | 81,1¹ |
| Становништво | |
| — 2013. | 56.483 [1] (208) |
| — густина | 0,025 ст./km2 |
| Економија | |
| Валута | Данска круна (DKK) |
| Остале информације | |
| Временска зона | UTC 0 до -4 |
| Интернет домен | .gl |
| Позивни број | +299 |
1 — 2000. год: 1.755.637 km² је прекривено ледом, а 410.449 km² није 2 — широка аутономија је остварена према резултатима референдума одржаног у новембру 2008. Данска задржава ингеренцију само над спољашњом политиком и одбраном острва. | |
Гренланд (гренл. Kalaallit Nunaat; дан. Grønland) је самоуправна аутономна територија под суверенитетом Данског краљевства. Иако је географски и етнички арктичка нација и део Северне Америке, политички и историјски је више везан за Европу. Атлантски океан је гренландска граница на југу, Гренландско море на истоку, Северни ледени океан на северу и Бафинов залив на западу. Најближе државе Гренланду су Исланд на истоку и Канада на западу. Гренланд је највеће острво на свету, као и највећа зависна територија. На острву се такође налази и највећи национални парк.
Име
Име Гренланд (Grønland) долази од скандинавских досељеника, што значи „зелена земља”, док на гренландском језику Гренланд зове Kalaallit Nunaat, што у преводу значи „земља људи“. Према легендама, Ерик Црвени је протеран са Исланда због убиства. Заједно са својом породицом и робовима искрцао се на југозападни део острва. Острво је назвао Гренланд, што у преводу значи „зелено острво”, како би привукао што више људи да се доселе. Наравно, треба напоменути да је само јужни део острва зелен, бар преко лета, због струјања једног дела Голфске струје уз обалу тог дела острва.
Историја
Гренланд је острво са којег је потекло неколико палеооескимских култура у праисторији, од којих је последња, ранодорсетска култура, нестала око 200. године н. е. тако да је острво још осам векова остало ненасељено. Први су на острво стигли исландски досељеници и то око 982. године. Нови досељеници су основали три насеља у југозападном делу острва у којима су живели следећих 450 година, да би изненада нестали.
За време топлог средњовековног периода становништво Гренланда бавило се пољопривредом али само у плодним фјордовима у јужном делу острва. Становништво је живело од обрађивања земље, лова и трговине са осталим деловима Скандинавије. Скандинавски монаси су преобратили становнике у хришћанство, а на Гренланду је чак био постављен бискуп. Европски досељеници су живели у добрим односима са Инуитима који су се око 1200. године доселили из Северне Америке. Гренланд је 1261. године постао део Краљевине Норвешке. Норвешка је ушла у Калмарску унију 1397. и касније у персоналну унију са Данском.
После скоро пет векова живота на Гренланду, скандинавски досељеници су једноставно нестали, највероватније у XV веку за време „малог леденог доба“ када се клима погоршала, а контакт са Европом прекинуо. Пронађене кости из тог периода указују да је тадашње становништво патило од неухрањености. Постоје и веровања да су тадашњи Гренланђани помрли од куге или да су били жртве Инуита. Неки историчари сматрају да су баскијски или енглески гусари или трговци робљем узроковали нестанак гренландских заједница.
Унија Данска-Норвешка је 1721. положила право на територију Гренланда. Везе Гренланда са Норвешком прекинуте су споразумом у Килу 1814. када је Шведска добила контролу над Норвешком, док је Данска задржала прекоморске територије које су тада обухватале неколико мањих територија у Индији, западној Африци и Карибима, као и Фарска Острва, Исланд и Гренланд. Норвешка је касније, у јулу 1931. године, окупирала део источног Гренланда. Данска и Норвешка су за помоћ у решењу спора овластиле Међународни суд правде 1933. када Норвешка губи спор.
Почетком Другог светског рата, 9. априла 1940, Немачка окупирала је Данску чиме су везе Грендланда са Данском прекинуте и Гренланд постаје самосталан. Захваљујући приходима од експлоатације неколико рудника криолита, Гренланд је био у могућности да купује робу у САД и Канади. За време рата, Гренланђани су стекли корисна искуства у вођењу државе као и у спољној политици. Међутим, 1946. године у извештају савета Гренланда (Landsrådet) предложено је да се не праве никакве радикалне реформе система. Две године касније, направљени су први кораци ка промени државног уређења. Године 1950. у прогласу стоји да је Гренланд модерна социјална држава са Данском као спонзором и примером. Године 1953. Гренланд постаје равноправни део Данске а од 1979. има локалну аутономију. Према резултатима референдума одржаног у новембру 2008. од 2009. гренландске власти преузимају судски систем острва и унутрашњу политику, док у ингеренцији Данске остају спољашња политика и одбрана острва.
Географија
Гренланд заузима површину од 2.166.086 km², од чега је 1.755.637 km² (81%) прекривено ледом. Обала је дугачка 39.330 km, што је скоро једнако дужини Екватора. Тежина леденог покривача је у унутрашњости острва створила кањон од око 300 m испод нивоа мора[2]. Сва насељена места се налазе поред обале која није прекривена ледом. Највише становника живи на западној обали. Територија на североистоку, која укључује делове Северног Гренланда и Источног Гренланда није део ниједне административне јединице, већ је место на којем се налази највећи национални парк на свету, Североисточни гренландски национални парк.
У централном делу Гренланда, који је прекривен ледом, налазе се најмање четири научноистраживачке станице и кампа. Радио-станица Jørgen Brøndlund Fjord је до 1950. била најсевернија стална станица на свету.
Перијева Земља, полуострво на северу Гренланда, није прекривено ледом зато што је ваздух превише сув да би се формирао и одржао снежни покривач. Када би се цео ледени покривач отопио са Гренланда, ниво мора би нарастао за 7 m[3] и Гренланд би највероватније постао архипелаг.
Између 1989. и 1993. амерички и европски климатолози су, анализирајући узорке из глечера (са дубине од 3,2 km), дошли до података који указују на честе и драстичне климатске промене на северној хемисфери у последњих 100.000 година. Фебруара 2006. истраживачи су објавили да се глечери на Гренланду топе два пута брже у поређењу са подацима од пре пет година. Године 2005. израчунали су, захваљујући сателитским снимцима, да се годишње топи око 216 km² глечера. Швајцарски научници су израчунали да се 2006. зимска температура повећала за 12 °C у поређењу са 1991. годином.
Инландајс Гренланда
Инландајс захвата површину од 1 833 900 km2 односно око 5/6 површине острва. Његово образовање почело је пре 3,5 милиона година. Највећу ширину има у обалском подручју где су планински венци. У овом подручју запажају се леднички језици од којих неки досежу и до морске обале. Хумболтов ледник један је од њих. Ширина чела овог ледника достиже 100 km. Инландајс је најдебљи у средишњем делу, где достиже до 3.408 m. Брзина његовог кретања је 0,08 m на дан, а ледничких језика од 3 до 27 m на дан.
Већи део инландајса не завршава се у мору те се на његовом ободу јављају морене. Оне су обрасле вегетацијом.[4]
Слике са Грендланда
-
Југоисточна обала -
Фјордови у јужном Гренланду -
Глечер
Политика
Гренланд има своју аутономну управу унутар Краљевине Данске од 1979. године. Извршна власт припада влади, док је законодавна власт у рукама владе и парламента (Landsting). Судска власт је независна од владе и парламента. Шеф државе Гренланд је дански монарх, тренутно Маргарета II. Краљичина влада у Данској именује представника (Rigsombudsmand) данске владе и монарха. Гренланд има парламент од 31 члана који се бирају на изборима.
Административне подела
-
Подела Гренланда на округе (до 2009.) -
Подела Гренланда на општине (од 2009.)
Ранија подела (до 2009.) Гренланда укључивала је подељену на три округа (Landsdele):
- Северни Гренланд (гренл. Avannaa, дан. Nordgrønland), која се састоји од
- Западног Гренланда (гренл. Kitaa, дан. Vestgrønland)
- Источног Гренланда (гренл. Tunu, дан. Østgrønland)
Од 2009. године, Гренланд се дели на четири општине и један национални парк:
| # | Грб | Српски назив | Гренландски назив | Главни град | Популација | Површина (km²) | Поп./km² |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1 |  |
Касуитсуп | Qaasuitsup | Илулисат | 17 749 | 660 000 | 0 |
| 2 |  |
Кеката | Qeqqata | Сисимијут | 9 667 | 115 500 | 0.1 |
| 3 |  |
Сермерсок | Sermersooq | Нук | 21 232 | 531 900 | 0 |
| 4 |  |
Кујалек | Kujalleq | Какорток | 7 589 | 32 000 | 0.2 |
| NGNP | — | Национални парк | Kalaallit Nunaanni nuna eqqissisimatitaq | Местерсвиг | 40 | 972 000 | 0 |
| - |  |
Гренланд | Kalaallit Nunaat | Нук | 56 615 | 2 116 086 | 0.1 |
Међународни односи
Међународни односи Гренланда су у надлежности Данске и друге државе немају дипломатске односе са Гренландом - амбасаде и конзулати страних земаља у Данској одржавају дипломатске контакте са Гренландом као и са својим држављанима на Гренланду. Као засебна држава, Гренланд је чланица неколико међународних организација: Нордијског савета, Западнонордијског савета и Нордијске банке за инвестиције.
Гренланд и Европска унија
Гренланд је, као део Данске, постао чланица Европске заједнице 1973. године, али је Унију напустио 1985. године због спора око права на риболов. Гренланд је једина земља до данас која је напустила Европску унију. Али, пошто се ради о прекоморској територији једне од чланица ЕУ-а, Европска унија има одређени утицај, углавном на трговинске олакшице за робу са Гренланда. Гренландски грађани су грађани Европске уније, али немају право гласа на изборима Уније.
Демографија
Према проценама из јануара 2013, Гренланд има око 56.370 становника.[5] Велику већину (88%) чине Гренланђани (гренландски Инуити), од којих су многи потомци Инуита и данских досељеника, већину остатка становништва (12%) чине Данци. Као и у скандинавским државама, већина становника припада евангелистичко-лутеранској цркви. Скоро сви становници говоре гренландски, дански и енглески језик.
Економија
Почетком 90-их година прошлог века Гренланд је почео економски стагнирати, али се ситуација почела побољшавати 1993. године. Почетком 80-их влада Гренланда је увела рестриктивну фискалну политику и успела је да стабилизује буџет и постигне ниску инфлацију. Од 1990. године трговински дефицит је почео да се повећава затварањем последњих рудника цинка и олова. Данас Гренланд зависи од рибарства и извоза рибе, а шкампи су главни извозни артикал. Туризам је једини сектор који има перспективу раста, али раст је граничен због кратке сезоне и великих трошкова. Јавни сектор, укључујући јавна предузећа, игра значајну улогу у економији Гренланда. Око 30% БДП-а и 60% прихода државног буџета долазе од данске владе што значајно повећава стандард становништва Гренланда.
Култура
Већина становника Гренланда вуче порекло од народа Инуит тако да је гренландска култура под великим упливом инуитских обичаја и традиције. Већина становника бави се риболовом испод леда и организовањем трка паса са саоницама током целе године а те активности су почеле привлачити и туристе.
У северозападном делу који се назива Северни Гренланд (Thule регион), региону величине Немачке, живи око 1.000 становника. Данас чак и мала насеља на северу имају струју коју производе мали дизел агрегати. Због тих додатних трошкова барем један члан породице се мора запослити, а то углавном буде женски члан (жена, кћи или мајка) да би се мушкарци могли посветити лову. Због тога се код жена традиционални обичаји много брже губе него код мушкараца.
Лов
Лов је веома важан део културе Гренланђана и један од основних начина преживљавања у овом изолованом делу света. Ловци носе медвеђе и ирвасово крзно као одећу и обућу. Међутим, у последње време, под притиском организација за заштиту природе и животиња, власти на Гренланду су морале ограничити лов на већину врста. Од јануара 2006. та квота је максимално 150 поларних медведа годишње.
Спорт
Фудбал је гренландски национални спорт, иако Гренланд није члан ФИФЕ. Фифина правила налажу да сваки национални тим мора имати један травнати терен за међународне утакмице. Међутим, на Гренланду то није могуће због оштре климе па су челници ФИФЕ изјавили да ће Гренланд бити примљен у ФИФУ уколико изгради терен са вештачком травом.
Референце
- ^ Национална агенција за статистику [1]
- ^ DK Atlas, 2001.
- ^ Извештај Националне географије, Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ Петровић Д., Манојловић П., (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд.
- ^ Greenland in Figures 2013 (PDF). Statistics Greenland. ISBN 978-87-986787-7-9. ISSN 1602-5709. Приступљено 2. 9. 2013.
Спољашње везе
- Званични сајт (језик: енглески)
- Гренланд - профил од ЦИА (језик: енглески)
- Статистике Гренланда
- Званичка туристичка презентација (језик: енглески) (језик: немачки)
 | ||
Државе чланице Нордијског савета | |
|---|---|
|
