Портал:Европска унија/Изабрани чланак 2008.
Изабрани чланци [уреди извор]
Јануар[уреди извор]
Љубљана (нем. Laibach) је главни град Словеније. Има 265.881 становника (495.000 у широј урбаној зони) (подаци из 31. марта 2002.) Град се налази у централном делу Словеније, у такозваној љубљанској котлини, између Алпа и Јадранског мора, на реци Љубљаници приближно 10 km од ушћа у Саву.
Љубљана је културни, научни, економски, политички и административни центар Словеније. Град је подељен у неколико квартова, бивших општина, од које су највеће Шишка, Бежиград, Вич, Мосте и Центар. Симбол града је Љубљански змај.
Фебруар[уреди извор]
Париз (франц. Paris, лат. Lutetia) је главни и највећи град Француске. Налази се у центру Париског басена, над реком Сеном (La Seine). Реком је подељен на два дела: на северну „Десну обалу“ и на јужну, мању, „Леву обалу“. Град представља политичко, економско, образовно и културно средиште централизоване француске државе, а и Европе.
Париз је један од најзначајнијих светских градова. У њему су седишта међународних организација УНЕСКО, ОЕЦД и неформалног Париског клуба. Са светом је повезан преко 2 велика аеродрома и 6 главних железничких станица.
У Паризу се налазе многе знаменитости и туристичке атракције. Са историјом дугом 2 миленијума, овај град је био место значајних историјских догађаја и стециште уметника. Због тога сваке године Париз посети до 30 милиона туриста. По броју туриста Париз је најпосећенија светска туристичка дестинација. Такође је познат по имену „Град светлости“.
Град има преко два милиона становника (2.138.551, по попису 2005.), а шира урбана зона око 9,6 милиона (9.644.507). Ова густо насељена агломерација је највећа у Европској унији.
Март[уреди извор]
Гелзенкирхен (нем. Gelsenkirchen) је град немачке савезне државе Северна Рајна-Вестфалија. Налази се у северном делу Рурске области. Укупан број становника је 274.926, по подацима од 31. децембра 2002. године.
Први документовани подаци у којима се помиње Гелзенкирхен датирају из 1150. године. Као мало село помиње се у 19. веку, када је целу област захватила Индустријска револуција. 1840. године, када се почело са експлоатацијом угља у оближњем руднику, 6000 становника је живело у Гелзенкирхену. 1900. године број становника је порастао на 138.000.
Почетком 20. века Гелзенкирхен је био најзначајнији индустријски град по ископавању угља у Европи. Називан је „Градом хиљаду ватри“ (нем. Stadt der 1000 Feuer), због димова који су замрачивали град. 1928. године Гелзенкирхен се спојио са суседним градовима - Буером и Хорстом. Град је од тад носио име Гелзенкирхен-Буер. Тако је било све до 1930. године када је град вратио свој првобитни назив - Гелзенкирхен. Током нацистичке ере Гелзенкирхен је поново постао центар производње угља и рафинисања нафте, па је због тога често бомбардован од завезника у Другом светском рату. Данас у Гелзенкирхену нема више угљенокопа. У граду је деценијама била највећа незапосленост у Немачкој. Данас се у граду налази највећа соларна електрана. У Гелзенкирхен-Шолвему се налази термоелектрана на угаљ са највећим димњаком у Немачкој (чак 302 метара).
У Хелзенкирхену је смештен бундеслигашки фудбалски клуб Шалке 04. Стадион Шалкеа, Велтинс Арена, је окарактерисан као најиновативнији стадион саграђен последњих година. На њему је било организовано неколико утакмица СП у фудбалу 2006.
Април[уреди извор]
Рига (лет. Rīga) је главни град Летоније, налази се на Балтичком мору на обали реке Даугава. Рига је највећи град у Балтичким земљама и служи као главни културни, образовни, политички, финансијски, комерцијални и индустријски центар Балтика. Стари град Риге налази се на Унесковој листи светске баштине јер има највећу колекцију грађевина у стилу сецесије (југендштила) у Европи.
Званично је постала град 1201. Подељена је на 6 административних јединица: Центар, Курземе, Зиемељу, Латгале, Видземе и Земгале. Налази се на обали Балтичког мора у јужном делу Ришког залива на обалској висоравни Ригава. Историјски центар Риге налази се на десној обали Даугаве око 10 km од њеног ушћа у море.
Мај[уреди извор]
Република Кипар (грчки: Κύπρος, Kýpros; турски: Kıbrıs) је острвска земља у Средоземљу, 113 километра јужно од турске и око 120 километра западно од Сиријске обале. Главни град Кипра је Никозија. Кипар је треће највеће острво у Средоземном мору и једна од најпопуларнијих туристичких дестинација на Средоземљу, која привлачи више од 2,4 милина туриста годишње.
Кипар је своју независност од Велике Британије стекао 1960. године, а од 1. маја 2004. је такође и члан Европске уније. Турска је 1974. извршила инвазију на Кипар и окупирала значајне делове острва, што је хиљаде кипарских Грка и Турака претворило у избеглице. Тада је дошло до успостављања делимично аутономног режима у окупираним деловима на северу острва. Актуелне несугласице су допринеле подели острва на четири дела:
- Републике Кипар на југу.
- Турска Република Северни Кипар (који признаје само Турска), на северу острва.
- Зелена линија Уједињених нација, која дели острво на два дела.
- Две суверене базе, над којима је Велика Британија задржала контролу након проглашења независности Кипра.
Јуни[уреди извор]
Европска унија (скраћено: ЕУ) је међувладина и наднационална унија (заједница) двадесет седам европских држава. Унија своје корене води од Европско економске заједнице основане Римским уговором 1957. од стране шест европских држава. Од тада се Европска заједница проширила придруживањем нових држава-чланица и стекла већу моћ. Ова заједница је оформљена под садашњим именом Уговором о Европској унији (више познатим под именом Мастрихтски уговор) 1992. године. Многи аспекти ЕУ су постојали и пре потписивања овог уговора, преко разних организација оформљених 50-их година двадесетог века. Лисабонским споразумом потписаним децембра 2007. предвиђена је измена садашњих споразума како би се кориговале политичке и правне структуре Европске уније. Процес ратификације Лисабонског споразума је предвиђен је до краја 2008, али је ратификација угрожена негативним исходом на референдуму у Ирској јуна 2008.
Европска унија ствара јединствено тржиште путем система закона који се примењује у свим државама чланица, што гарантује слободан проток људи, роба, услуга и капитала. Она задржава заједничку трговинску политику, пољопривредну политику и политика у области рибарства и регионалног развоја. Европска унија је 1999. увела заједничку валуту евро, коју је до сада усвојило 13 држава чланица.
Политичке активности Европске уније се испољавају у многим сферама, од политике здравства и економске политике до иностраних послова и одбране. Контрола пасоша на граничним прелазима држава-чланица је укинута Шенгенским споразумом. У зависности од развијености сваке земље понаособ, организација Европске уније се разликује у различитим областима.
Са скоро 500 милиона становника Европска унија има 31% удела у светском номиналном бруто домаћем производу (15,8 билиона америчких долара) у 2007. Унија представља своје чланице у Светској трговинској организацији и посматрач је на самитима Групе 8 и Уједињених нација. 21 чланица Европске уније је и чланица НАТО пакта. Важне институције Европске уније су Европска комисија, Европски парламент, Савет Европске уније, Европски савет, Европски суд правде и Европска централна банка. Грађани Европске уније своје представнике у Европском парламенту бирају сваких 5 година.
Јули[уреди извор]
Стразбур (франц. Strasbourg; лат. Stratœburgus; алз. Strossburi; нем. Straßburg) град је у региону Алзас, Француска. Налази се на реци Рајни и представља важно пристаниште и индустријско средиште. У граду је развијена трговина вином, хмељем, и дуваном. Стразбур поседује катедралу у готичком стилу, универзититет, конзерваторијум и академију. Од индустријских грана развијене су: бродоградња, металургија, машинска, прехрамбена, текстилна, дуванска и штампарска индустрија
Август[уреди извор]
Савезна Република Немачка (нем. Bundesrepublik Deutschland), је једна од највећих индустријских сила света, смештена у централном делу Европе. На северу излази на Северно и Балтичко море где се и граничи са Данском. На истоку се граничи са Пољском и Чешком Републиком, на југу са Аустријом и Швајцарском, а на западу са Француском, Луксембургом, Белгијом и Холандијом. Површина Немачке износи 357.021 km², а са преко 82 милиона становника је највећа држава-чланица Европске уније. По броју имиграната Немачка је трећа држава на свету.
Античка област Германија, коју је насељавало неколико германских племена, је била позната и документована пре 100. године. Од 10. века, територије насељене Немцима су чиниле централни део Светог римског царства које је трајало до 1806. Током тог периода, северне области Немачке су постале центар протестантске реформације. Као модерна држава, Немачка је први пут уједињена након Француско-пруског рата 1871. Након Другог светског рата, Немачка је била подељена на две одвојене државе, Западну и Источну Немачку, дуж линије савезничких окупационих зона. Те две државе су се поново ујединиле 1990. Западна Немачка је била једна од оснивача Европске заједнице, која је реорганизована у Европску унију 1993. Немачка је члан безграничне Шенгенске зоне, а 1999. је усвојила евро као своју валуту.
Немачка је савезна парламентарна република коју чини 16 држава. Главни и највећи град је Берлин. Савезна Република Немачка је чланица Уједињених нација, НАТО, групе Г8 и потписница протокола из Кјота. Немачка економија је једна од најразвијенијих на свету.
Септембар[уреди извор]
Евро (€; ISO 4217 кôд: EUR) је званична валута Економске и монетарне уније Европске уније и јединствена валута око 300 милиона грађана 13 земаља Уније: Аустрије, Белгије, Финске, Француске, Немачке, Грчке, Ирске, Италије, Луксембурга, Холандије, Португалије, Словеније и Шпаније које чине Еврозону и Црне Горе, која није чланица Уније.
Евро постоји на финансијском тржишту од 1999, а као валута од 2002. Евром управља Европски систем централних банака (ЕСЦБ), који се састоји од Европске централне банке (ЕЦБ) и еврозонских централних банака које управљају у државама. ЕЦБ се налази у Франкфурту на Мајни (Немачка).
Октобар[уреди извор]
Република Финска (фин. Suomen tasavalta, швед. Republiken Finland) је нордијска држава у североисточној Европи, ограничена Балтичким морем на југозападу, Финским заливом на југоистоку и Ботничким заливом на западу. Финска се граничи са Шведском, Норвешком и Русијом. Оландска Острва, на југозападној обали, налазе се под Финском управом и имају неки вид веће аутономије.
Простор Финске је појас земље, у коме Скандинавско полуострво граничи са великом Руском равницом, западни са источним свијетом, Арктик и Балтик. Називају је још и земљом језера и шума, више од двије трећине површине је под шумама, а има око 188000 језера. Има излаз на Балтичко море, запљускују је Фински залив и Ботнички залив. Највећи и главни град је Хелсинки.
Новембар[уреди извор]
Рим (итал. Roma) је главни град Италије и региона Лацио, такође и највећи и најбројнији град у Италији са око 2,7 милиона становника (у децембру 2006. године). Град се налази на западу централног дела Апенинског полуострва, на месту где се река Анијен улива у Тибар. Градоначелник Рима је Ђовани Алемано.
Рим се идентификује и са Католичком црквом, а на трону римског епископског седишта се налази папа. Део Рима је држава Ватикан, који представља суверену територију Свете столице, а уједно и најмању нацију на свету.
Рим, Caput mundi („Престоница света“), la Città Eterna („Вечни град“), Limen Apostolorum („Апостолски праг“), la città dei sette colli (Град седам брежуљака) или једноставно l'Urbe (Град), је у потпуности модеран и космополитски. С обзиром да је Рим једна од неколико европских престоница које су прегурале Други светски рат релативно неоштећене, центар Рима је задржао карактер суштинске ренесансе и барока. Историјски центар Рима се налази на листи Светске културне баштине УНЕСКО-a.
Децембар[уреди извор]
Партенон, (стгрч. Παρθενών, грч. Παρθενώνας) је храм посвећен грчкој богињи Атини, заштитници града Атине, изграђен у 5. веку пне. на Акропољу. То је најзначајнија сачувана грађевина класичног стила, која се сматра врхунцем развоја дорског стила. Његове декоративне скулптуре спадају у најважнија дела старогрчке уметности. Партенон се сматра трајним симболом античке Грчке и атинске демократије, и спада у највеће светске културне споменике. Грчко министарство културе трентуно спроводи пројекат рестаурације и реконструкције.
Партенон је изграђен уместо старијег храма посвећеног Атини, познатог под називом Пре-Партенон или Старији Партенон који је уништен у инвазији Персијанаца из 480. године пне. Као и већина грчких храмова, Партенон је коришћен каo трезор, а једно време је био трезор Делског савеза. У 6. веку Партенон је коришћен као хришћанска црква посвећена Богородици. Након што су Турци освојили Грчку, коришћен је као џамија почетком друге половине петнаестог века, око 1460. године и у то време је имао и минарет.
Пред крај седаманестог века, 28. септембра 1687. године, турско складиште муниције које се налазило унутар зграде је било погођено млетачким гранатама. Резултујућа експлозија је у знатној мери оштетила Партенон и његове скулптуре, а заповедник млетачке војске, Венецијанац Франческо Моросини је постао познат као човек који је тешко оштетио Партенон.