Косанчићев венац — разлика између измена

Координате: 44° 49′ 03″ С; 20° 27′ 05″ И / 44.817391° С; 20.451355° И / 44.817391; 20.451355
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
сређивање
м додана категорија [[:Категорија:Просторно културно-историјске целине од великог значаја|Просторно културно-историјске целине од великог…
Ред 55: Ред 55:
[[Категорија:Знаменитости Београда]]
[[Категорија:Знаменитости Београда]]
[[Категорија:Београдска насеља]]
[[Категорија:Београдска насеља]]
[[Категорија:Просторно културно-историјске целине од великог значаја]]

Верзија на датум 4. фебруар 2016. у 20:51

Косанчићев венац
Косанчићев венац
Административни подаци
ГрадБеоград
ОпштинаСтари Град
Географске карактеристике
Координате44° 49′ 03″ С; 20° 27′ 05″ И / 44.817391° С; 20.451355° И / 44.817391; 20.451355
Косанчићев венац на карти Града Београда
Косанчићев венац
Косанчићев венац
Косанчићев венац на карти Града Београда

Косанчићев венац представља подручје најстаријег компактног српског насеља у вароши Београду. Гледа на реку Саву, и простире се од Калемегданске тврђаве до Бранковог моста. Одликују га поплочане улице и старе породичне куће, са дрворедима. Подручје представља просторно културно-историјску целину од великог значаја.[1]

Историја

Да би били ближи Саборној цркви, и као контратег Турском утврђењу на обали Дунава, Срби су направили ово насеље у првој половини деветнаестог века. Ипак, Косанчићев венац је постао организованије насеље тек неколико деценија касније, пошто су Турци напустили Београд. Куће су се на почетку градиле близу Саборне цркве, а затим је насеље кренуло да се шири. У деветнаестом веку, Косанчићев венац је био друштвени, културни и трговиснки центар Београда. Иако сад стоји само као сведочанство старих времена, никада није изгубио на популарности код старих Београђана.

Архитектура

Улица и део града око ње је названа по српском хероју Ивану Косанчићу. Према легенди, он је погинуо на Боју на Косову 1389. године. Данас, у улици која је названа по њему стоји и његова биста, коју је направио српски скулптор Петар Убавкић.

На Косанчићевом венцу сачувани су вредни примерци традиционалне балканске архитектуре: Конак кнегиње Љубице, Кафана „?“, стамбене зграде које представљају прелазне типове од традиционалне ка европској архитектури – Фрушкогорска 10, Косанчићев венац 18, објекти градске архитектуре европских стилова 19. векаСаборна црква, Кућа Димитрија Крсмановића, значајне грађевине 20. века – Основна школа код Саборне цркве, Кућа Бранислава Којића, зграда Патријаршије. Један од најлепших примера сецесије је кућа Михајла Петровића Аласа, познатог српског математичара, дело архитекте Петра Бајаловића из 1910. године.

Један од симбола је такође и место на ком се налазила Народна библиотека Србије, која је уништена током бомбардовања Београда 1941. године. Док је библиотека горела, уништена је комплетна писана култура Србије. Планирано је да на месту зграде Народне библиотеке Србије се направи Меморијални центар који ће представљати центар културног и трговачког живота не само Косанчићевог венца, већ и целог Београда.[2][3]

Галерија

Панорама Косанчићевог венца
Панорама Косанчићевог венца

Извори

Спољашње везе