Зграда Управе фондова у Београду — разлика између измена
м Ванилица је преместио страницу Зграда Управе фондова на Зграда Управе фондова у Београду: унето место |
→Историјат: . |
||
Ред 26: | Ред 26: | ||
== Историјат == |
== Историјат == |
||
[[Датотека: |
[[Датотека:Polaganje kamena temeljca zgrade Uprave fondova, 1903. god.jpg|мини|лево|Полагање камена темељца 1903. године]] |
||
[[Датотека:Први светски рат у Београду 44.jpg|250п|мини|У време Првог светског рата]] |
|||
По пројекту архитеката [[Никола Несторовић|Николе Несторовића]] и [[Андра Стевановић|Андре Стевановића]], зграда је подигнута [[1903]]. године, на месту старе [[Кафана Дарданели|кафане Дарданели]], за потребе Управе фондова државне хипотекарне банке. У време када је подигнута, зграда Управе фондова представљала је један од најранијих банкарских објеката код нас, после зграде [[Народна банка (зграда)|Народне банке]] из [[1889]]. године. Проширена је [[1930]]. године доградњом атријума и крила према улици Лазе Пачуа, по пројекту арх. Паровића. Оштећена је у [[Други светски рат у Југославији|Другом светском рату]], после рата обновљена, али јој је тек конзерваторско-рестаураторским радовима из [[1964]]–[[1966]]. према нацртима архитеката [[Александар Дероко|Александра Дерока]], [[Петар Анагности|Петра Анагностија]] и [[Зоран Б. Петровић (архитекта)|Зорана Петровића]], враћен првобитни изглед, чиме су задовољене тадашње потребе и извршена адаптација за потребе Народног музеја. |
По пројекту архитеката [[Никола Несторовић|Николе Несторовића]] и [[Андра Стевановић|Андре Стевановића]], зграда је подигнута [[1903]]. године, на месту старе [[Кафана Дарданели|кафане Дарданели]], за потребе Управе фондова државне хипотекарне банке. У време када је подигнута, зграда Управе фондова представљала је један од најранијих банкарских објеката код нас, после зграде [[Народна банка (зграда)|Народне банке]] из [[1889]]. године. Проширена је [[1930]]. године доградњом атријума и крила према улици Лазе Пачуа, по пројекту арх. Паровића. Оштећена је у [[Други светски рат у Југославији|Другом светском рату]], после рата обновљена, али јој је тек конзерваторско-рестаураторским радовима из [[1964]]–[[1966]]. према нацртима архитеката [[Александар Дероко|Александра Дерока]], [[Петар Анагности|Петра Анагностија]] и [[Зоран Б. Петровић (архитекта)|Зорана Петровића]], враћен првобитни изглед, чиме су задовољене тадашње потребе и извршена адаптација за потребе Народног музеја. |
||
Верзија на датум 1. април 2016. у 20:54
Зграда Управе фондова | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Београд |
Општина | Стари град |
Држава | Србија |
Време настанка | 1903. |
Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
beogradskonasledje |
Зграда Управе фондова се налази у Београду, на Тргу Републике, представља споменик културе од великог значаја. [1] Од 1952. године зграду користи Народни музеј у Београду.
Историјат
По пројекту архитеката Николе Несторовића и Андре Стевановића, зграда је подигнута 1903. године, на месту старе кафане Дарданели, за потребе Управе фондова државне хипотекарне банке. У време када је подигнута, зграда Управе фондова представљала је један од најранијих банкарских објеката код нас, после зграде Народне банке из 1889. године. Проширена је 1930. године доградњом атријума и крила према улици Лазе Пачуа, по пројекту арх. Паровића. Оштећена је у Другом светском рату, после рата обновљена, али јој је тек конзерваторско-рестаураторским радовима из 1964–1966. према нацртима архитеката Александра Дерока, Петра Анагностија и Зорана Петровића, враћен првобитни изглед, чиме су задовољене тадашње потребе и извршена адаптација за потребе Народног музеја.
Архитектура
Грађена је као четворострана затворена палата са покривеним атријумом и има приземље и два спрата. Конципирана је еклектички са доминацијом неоренесансних елемената. Монументалност главне фасаде овог објекта остварена је симетричним академским решењем, којим доминира улазна партија са удвојеним стубовима и раскошним необарокним кубетом, као и полихромно обрађеним фасадним платнима с богатом декоративном пластиком неоренесансног порекла. Обрада фасада изведена је у зонама. Приземље је у рустици, а спратови су решавани тако да се висином оба нивоа протежу стубови централног ризалита и широке лизене бочних. Зграда се завршава атиком и куполама изнад сва три ризалита. Украсне декорације на фасадама и у унутрашњости грађевине радио је Фрања Валдман, док су декоративне сликарске радове извели Бора Ковачевић и Андрија Доменико. Зграда Народног музеја представља репрезентативан пример јавних палата у београдској архитектури с краја 19. и почетка 20.века, а заузима и значајно место у стваралачком опусу ауторског тима Стевановић - Несторовић.
Види још
- Списак споменика културе у Београду
- Споменик културе од великог значаја
- Народни музеј (Београд)
- Трг Републике (Београд)
Референце