Ислам у Србији — разлика између измена

Пређи на навигацију Пређи на претрагу
м
нема резимеа измене
м
=== Београд у Отоманском периоду ===
 
У Београду су муслимани некада представљали већинско становништво. Према подацима турског путописца [[Евлија Челебија|Евлије Челебије]], у време када је он боравио у Београду [[1660]]. године, град је имао око 98.000 становника, од којих су 77.000. били муслимани.<ref name="Džamije u Beogradu">[http://www.most.ba/085/076.aspx Abdulah Talundžić, Džamije u Beogradu], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> У Београду је тада било чак 273 исламске [[богомоља|богомоље]], [[џамија]] и месџида[[месџид]]а.<ref name="Džamije u Beogradu"/> Највећом и најлепшом сматрана је [[Батал џамија]], на месту данашњег [[Дом Народне скупштине Републике Србије|Дома Народне скупштине]], коју су путописци упоређивали са [[Аја Софија|Аја Софијом]].<ref>[http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2005/01/12/srpski/BG05011109.shtml Batal-džamija- najveća i najlepša građevina], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> У [[Смедеревски санџак|Београдском пашалуку]] је постојао и велики број [[дервиш]]ких братстава, укључујући бајрамије, меламије, бекташије, халветије, гулшеније, кадирије, хиндије, мевлевије, накшибендије, рифаије, садије, сунбулије, шабаније, шазилије и ушакије.<ref>[http://pescanik.net/content/view/569/144/ Milan Vukomanović, Derviši u Beogradu], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> Током ратова са Аустријом и након што су Аустријанци у два наврата прикључили Београд Аустријском царству у трајању, број џамија се смањио на око 30.
 
=== Српски устанци и прогони муслимана ===
Током више сукцесивних етапа ослобађања Србије (1793—1867), број муслимана у Србији се непрестано смањивао, праћено појачаним исељавањем Турака. Пре [[Први српски устанак|Првог српског устанка]], у Србији је живела муслиманска популација .<ref name="Muslimani jugoistočne Evrope">[http://web.archive.org/web/20080908065751/http://www.bosanskialim.com/rubrike/tekstovi/000400R021.PDF Ahmet Alibašić, Muslimani jugoistočne Evrope], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>
[[Датотека:Batal-dzamija.jpg|мини|Порушена [[Батал џамија|Батал-џамија]], око [[1860]]. године]]
У [[Први српски устанак|Првом српском устанку]], многе београдске џамије су страдале, а оне преостале биле су претворене у бакалнице, у неким су држане свиње, једна је била претворена у православну цркву, а неке су одређене турским женама за становање.<ref name="Džamije u Beogradu"/> Џамије су рушене и у другим градовима који су се нашли у саставу кнежевине[[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]]. Тако су у [[Ужице|Ужицу]] порушене 34 џамије, у [[Смедерево|Смедереву]] 24, итд.<ref name="Muslimani jugoistočne Evrope"/> Српске власти су [[1836]]. године пописале џамије у Београду, и у том списку се налазило 16 џамија. [[1867]]. године, исељењем из Београда „турског“ живља (међу којима је велики број био словенског порекла) започео је крај београдских џамија. Како наводи [[Феликс Каниц]] ”где кад би ноћу случајно експлодирале мине рушећи џамије које су ометале регулацију”.<ref name="Džamije u Beogradu"/> Временом су порушене све преостале београдске џамије, осим једне, [[Бајракли џамија у Београду|Бајракли џамије]] на [[Дорћол]]у.<ref name="Muslimani jugoistočne Evrope"/>
 
Дана 22. новембра [[1862]]. године на међународној конференцији великих сила у Канлиџи на [[Босфор]]у је наређено исељење муслимана из Србије.<ref name="Исељавање муслимана из Србије">[http://ibn-sina.net/index.php?option=com_content&task=view&id=32&Itemid=41&limit=1&limitstart=10 Исељавање муслиманског становништва из Кнежевине Србије у Босански вилајет (1862—1867), Знакови времена, бр. 12], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> Исељаване су читаве породице из села и градова који су припали новоформираној [[Кнежевина Србија|Кнежевини Србији]].<ref>[http://www.scribd.com/doc/5486844/- Миливоје Васиљевић, Соко - Град], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>
Тих година многи муслимани као избеглице прелазе у Босну или [[Новопазарски санџак]], који још увек није био у саставу Србије. У Босанску Костајницу крајем 1862. и почетком 1863. године мигрирају муслимани из Ваљева, Шабца, Ужица, па се део у коме су избегли муслимани највише концентрисани назива [[Ужице (Босанска Костајница)]].<ref name="Исељавање муслимана из Србије"/> Многи муслимани избегли из Србије 1862. и [[1863]]. године су насељени у [[Зворник]]у, који је тада био у саставу [[Босански пашалук|Босанског пашалука]].<ref>[http://www.ceeol.com/aspx/issuedetails.aspx?issueid=8d55cd43-da7d-4ba2-b0d7-4c4a30e1783d&articleId=88539465-d660-4914-ac1d-f154a97d721a Šljivo Galib, The Coming of the Muslim Exiles from the Principality of Serbia to the Zvornik Kajmakamluk in 1863], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>
 
У Србији, правни основ за стварање Исламске верске заједнице је постављен Законом о вакупским земљама из [[1863]]. године. Слобода исповедања ислама у Кнежевини Србији је призната Указом кнеза [[Михаило Обреновић|Михаила Обреновића]] од 18. маја [[1868]]. године. Процењује се да је у то време у Кнежевини Србији преостало свега десетак хиљада муслимана.<ref name="Енциклопедија живих религија"/> Да муслимани »не би без религиозне утехе били«, београдском [[џемат]]у (муслиманској верској општини) предата је на коришћење [[Бајракли џамија у Београду|Бајракли-џамија]], која им и данас служи као једина богомоља.<ref name="Енциклопедија живих религија"/>
 
[[Берлински конгрес|Берлинским конгресом]] [[1878]]. године, Србија је призната као независна држава и на рачун [[Османско царство|Турске]] је добила четири округа (нишки, пиротски, топлички и врањски), у којима је живео велики број муслимана. [[Берлински конгрес|Берлинским уговором]] је договорено да „ни за једно лице у Србији разлика у верској опредељености или конфесији не сме бити повод за искљученост или немогућност у погледу уживања грађанских или политичких права и рада у јавним службама“, као и да ће се „слобода и видно практиковање свих облика исповедања вере обезбедити свим домаћим лицима у Србији, као и странцима."<ref>[http://www.mfa.gov.yu/History/1878_s.html BERLINSKI UGOVOR IZ 1878. GODINE (DELOVI KOJI SE ODNOSE NA BALKAN)], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> Након присаједињења нових округа, чланом 77. Закона о уређењу ослобођених предела потврђује се »грађанима мухамеданске као и грађанима сваке друге законом признате вере« право и слобода да равноправно обављају »верозаконске обреде вероисповеди своје«.<ref name="Енциклопедија живих религија"/> На челу исламске заједнице у Србији налази се [[муфтија]], чије је седиште било у [[Ниш]]у. Нишког муфтију је постављао [[шеих ул ислам]] из [[Истанбул]]а, а његово постављење је потврђивао владар Србије.<ref>[http://www.mv.sr.gov.yu/cir/index.php?option=com_content&task=view&id=170&Itemid=78 Оливер Потежица, Интервју за Први програм Радио Београда 13. октобра 2007. године.], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>
 
Након [[балкански ратови|балканских ратова]], присаједињењем [[Санџак]]а, [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] и [[Република Македонија|Македоније]], број муслимана у Србији је, и поред непрестаног исељавања у Турску, порастао на око пола милиона.<ref name="Енциклопедија живих религија"/> Нишки муфтија је проглашен за Великог муфтију Србије, а именовано је и више регионалних муфтија, у чијој су првостепеној шеријатској надлежности случајеви из домена породичног и наследног права.

Мени за навигацију