Пређи на садржај

Списак водопада у Србији

С Википедије, слободне енциклопедије

Највиши водопад у Србији је водопад Калуђерски скокови. Овај новооткривени водопад је званично измерио Драгован Стојадиновић Шуле 9. јуна 2012. са екипом у саставу: доктор наука Саша Милановић, дипл. инж. хидрогеологије Љиљана Васић  са Рударско-геолошког факултета у Београду, департман за хидрогеологију, као и дипл. инж. хидрогеологије Милорад Кличковић из Завода за заштиту природе Србије.[1] Водопад је каскадни, висок 232 метара.

Други највећи водопад у Србији је Копрен, такође на Старој планини североисточно од Пирота са висином од 103,5 метара и састоји се од неколико каскада, са просечним падом од 56,4 степена.[2] Трећи по висини је Јеловарник (71 метар) на Копаонику,[3] који сачињавају три узастопне каскаде.

Следи списак водопада у Србији.

Највиши водопади

[уреди | уреди извор]
Назив Планина Река/речица/поток Висина
Коментар
Слика
Калуђерски скокови Стара Планина Темштица 232 м
Копрен Стара Планина Јеловачка река/Дабиџин поток 103 м
Јеловарник Копаоник 71 м
Пиљ Стара Планина Лисевачки поток 64 м
Чунгуљ Стара Планина Топлодолска река 40 м
Бигар Стара Планина Стањинска река 35 м
Скакало Маљен Манастирица 30 м
Куртулски скок Стара Планина Јаворска река 27 м
Тупавица Стара Планина Дојкиначка река 25 м
Велики скакавац Тара и Звијезда Камишна река 25 м (Фото:Велики скакавац)
Лисине Бељаница Велико врело 25 м
Сопотнички водопад Јадовник Сопотница 25 м
Гостиље Златибор Гостиље (Река) 20 м
Ћоров водопад Гољак Ћоров поток 18 м
Рипаљка Озрен Градашница 17 м
Прскало Кучај Некудовска река 10 м
Врело Тара Врело 10 м

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Водопади Србије: Скривени драгуљи старе планине, Портал млади, Приступљено 22. 4. 2016.
  2. ^ „vodopadisrbije.com Kopren (Stara planina)”. Архивирано из оригинала 28. 12. 2017. г. Приступљено 05. 10. 2016. 
  3. ^ Tourist Destination Serbia Архивирано на сајту Wayback Machine (28. август 2008) (језик: енглески)

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Водопади Србије, Драгован Стојадиновић Суле, 2013.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]