Петриња — разлика између измена
м Исправљање ситних грешака |
|||
Ред 43: | Ред 43: | ||
Културни летопис Срба у Петрињи исписују читаоци књига и листова. Године 1814. узело је неколико њих једну мудру књигу преведени на српски језик. Претплатили су се из Петриње: Симон Кавић купец, Јован от Кунић, Василије Кнежевић, Јован Тодоровић и Петар Чакоје.<ref>Стефан Живковић: "Прикљученија Телемака сина Улисова", превод, Беч 1814. године</ref> Вуков српски речник доспео је 1818. године до петрињских читалаца Срба. Купили су свој егземплар мештани: Петар Чакое трговац и Симеун Живковић учитељ.<ref>Вук Ст. Карацић: "Српски рјечник...", Беч 1818. године</ref> |
Културни летопис Срба у Петрињи исписују читаоци књига и листова. Године 1814. узело је неколико њих једну мудру књигу преведени на српски језик. Претплатили су се из Петриње: Симон Кавић купец, Јован от Кунић, Василије Кнежевић, Јован Тодоровић и Петар Чакоје.<ref>Стефан Живковић: "Прикљученија Телемака сина Улисова", превод, Беч 1814. године</ref> Вуков српски речник доспео је 1818. године до петрињских читалаца Срба. Купили су свој егземплар мештани: Петар Чакое трговац и Симеун Живковић учитељ.<ref>Вук Ст. Карацић: "Српски рјечник...", Беч 1818. године</ref> |
||
Петриња је у саставу [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]], а [[Аустро-угарска нагодба|нагодбом]] [[1867]]. године, улази у састав [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Краљевине Угарске]], а укидањем Војне крајине улази у састав аутономне области [[Хрватска]] и [[Славонија]], која је све до распада монархије била провинција са територијалном аутономијом (није представљала искључиво Хрватски национални ентитет) у саставу Краљевине Угарске са сопственим Сабором у [[Загреб]]у, који је доносио одређене самосталне одлуке и уредбе о аутономном животу, али је врховна реч припадала Угарској скупштини у [[Пешта|Пешти]]. По распаду Хабзбуршке Монархије, Петриња је ушла у састав ([[Краљевина Југославија|Краљевина Срба Хрвата и Словенаца]]), [[Краљевина Југославија]], [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија]]) |
Петриња је у саставу [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]], а [[Аустро-угарска нагодба|нагодбом]] [[1867]]. године, улази у састав [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Краљевине Угарске]], а укидањем Војне крајине улази у састав аутономне области [[Хрватска]] и [[Славонија]], која је све до распада монархије била провинција са територијалном аутономијом (није представљала искључиво Хрватски национални ентитет) у саставу Краљевине Угарске са сопственим Сабором у [[Загреб]]у, који је доносио одређене самосталне одлуке и уредбе о аутономном животу, али је врховна реч припадала Угарској скупштини у [[Пешта|Пешти]]. По распаду Хабзбуршке Монархије, Петриња је ушла у састав ([[Краљевина Југославија|Краљевина Срба Хрвата и Словенаца]]), [[Краљевина Југославија]], [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија]]). Петриња је била у саставу [[Република Српска Крајина|Републике Српске Крајине]] од распада Југославије 1991. године до августа 1995. Током [[Операција Олуја|агресије на РСК]] [[август]]а [[1995]]. године хрватска војска заузела је Петрињу протеравајући већинско српско становништво у граду и околини. Након тога је ушла у састав Сисачко - мословачке жупаније и Републике Хрватске. |
||
=== Други свјетски рат === |
=== Други свјетски рат === |
||
У Петрињском срезу само у Банском Грабовцу крајем јула 1941. године убијено је око 2.000 Срба из истог места и око 2.000 Срба из других крајева. У исто време, у Марин-Бријегу, убијено је око 2.000 Срба. На Петрињском православном гробљу, на сам дан Божића, 7. јануара 1942. године стрељано је 45 Срба из села Јошевице и Дејановића, међу којима су биле и две жене, изведене на стрељање из болнице. Усташе су их све заједно повезали и терали кроз град на стрељање, при чему су "морали стално да певају". У самом граду Петрињи од 1.000 и више Срба остали су и преживели рат само четворица јер су им жене биле Хрватице, а сваки од њих био је стар преко 60 година.<ref>Највећи злочини садашњице |
У Петрињском срезу само у Банском Грабовцу крајем јула 1941. године убијено је око 2.000 Срба из истог места и око 2.000 Срба из других крајева. У исто време, у Марин-Бријегу, убијено је око 2.000 Срба. На Петрињском православном гробљу, на сам дан Божића, 7. јануара 1942. године стрељано је 45 Срба из села Јошевице и Дејановића, међу којима су биле и две жене, изведене на стрељање из болнице. Усташе су их све заједно повезали и терали кроз град на стрељање, при чему су "морали стално да певају". У самом граду Петрињи од 1.000 и више Срба остали су и преживели рат само четворица јер су им жене биле Хрватице, а сваки од њих био је стар преко 60 година.<ref>Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. [[Драгослав Страњаковић]], Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 252.</ref> |
||
У Петрињском срезу из села Мале Градусе покренуто је 36, а из села Блињски Кут 80 породица. На њихова имања насељени су Хрвати из Загорја.<ref>Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. [[Драгослав Страњаковић]], Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 119.</ref> |
У Петрињском срезу из села Мале Градусе покренуто је 36, а из села Блињски Кут 80 породица. На њихова имања насељени су Хрвати из Загорја.<ref>Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. [[Драгослав Страњаковић]], Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 119.</ref> |
Верзија на датум 13. септембар 2018. у 03:03
Петриња | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Сисачко-мославачка |
Становништво | |
Становништво | |
— 2011. | 15.683 |
Агломерација (2011.) | 24.671 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 26′ 32″ С; 16° 16′ 37″ И / 45.44225351321016° С; 16.276859040313496° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Површина | 40 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Даринко Думбовић (ХНС) |
Поштански број | 44250 |
Позивни број | +385 44 |
Веб-сајт | |
www.petrinja.hr |
Петриња је град у Хрватској, у Сисачко-мославачкој жупанији. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живео 24.671 становник, а у самом насељу је живело 15.683 становника.[1]
Налази се у Банији, на ушћу рјечице Петрињчице у Купу, 13 км југозападно од Сиска и 60 км југоисточно од Загреба.
Историја
Име Петриња има коријен у латинској ријечи petrus — камен. Претпоставља се да је град постојао у римско доба на подручју Зринске горе богате каменом. Петриња се помиње у XII вијеку. Тада се налазила нешто јужније него данас, на подручју села Јабуковац. Пошто су Турци спалили првобитну, на том мјесту се развила нова Петриња која је постала значајно војно и трговачко средиште у оквиру Војне крајине.
Нову локацију Петриња добија 1592. године изградњом турског утврђења на ушћу Петрињчице у Купу. Утврђење је требало да послужи Турцима у освајању Сиска, Туропоља и Загреба. Током времена у Петрињу се досељава све више занатлија и трговаца и тада почиње бржи привредни развитак града. Петриња је у саставу Наполеонове Илирије од 1809. до 1813. године када град постаје значајно трговачко и саобраћајно средиште, а на војном полигону француска војска сади велелепне липе које и данас свједоче о том историјском тренутку.
Културни летопис Срба у Петрињи исписују читаоци књига и листова. Године 1814. узело је неколико њих једну мудру књигу преведени на српски језик. Претплатили су се из Петриње: Симон Кавић купец, Јован от Кунић, Василије Кнежевић, Јован Тодоровић и Петар Чакоје.[2] Вуков српски речник доспео је 1818. године до петрињских читалаца Срба. Купили су свој егземплар мештани: Петар Чакое трговац и Симеун Живковић учитељ.[3]
Петриња је у саставу Хабзбуршке монархије, а нагодбом 1867. године, улази у састав Краљевине Угарске, а укидањем Војне крајине улази у састав аутономне области Хрватска и Славонија, која је све до распада монархије била провинција са територијалном аутономијом (није представљала искључиво Хрватски национални ентитет) у саставу Краљевине Угарске са сопственим Сабором у Загребу, који је доносио одређене самосталне одлуке и уредбе о аутономном животу, али је врховна реч припадала Угарској скупштини у Пешти. По распаду Хабзбуршке Монархије, Петриња је ушла у састав (Краљевина Срба Хрвата и Словенаца), Краљевина Југославија, Социјалистичка Федеративна Република Југославија). Петриња је била у саставу Републике Српске Крајине од распада Југославије 1991. године до августа 1995. Током агресије на РСК августа 1995. године хрватска војска заузела је Петрињу протеравајући већинско српско становништво у граду и околини. Након тога је ушла у састав Сисачко - мословачке жупаније и Републике Хрватске.
Други свјетски рат
У Петрињском срезу само у Банском Грабовцу крајем јула 1941. године убијено је око 2.000 Срба из истог места и око 2.000 Срба из других крајева. У исто време, у Марин-Бријегу, убијено је око 2.000 Срба. На Петрињском православном гробљу, на сам дан Божића, 7. јануара 1942. године стрељано је 45 Срба из села Јошевице и Дејановића, међу којима су биле и две жене, изведене на стрељање из болнице. Усташе су их све заједно повезали и терали кроз град на стрељање, при чему су "морали стално да певају". У самом граду Петрињи од 1.000 и више Срба остали су и преживели рат само четворица јер су им жене биле Хрватице, а сваки од њих био је стар преко 60 година.[4]
У Петрињском срезу из села Мале Градусе покренуто је 36, а из села Блињски Кут 80 породица. На њихова имања насељени су Хрвати из Загорја.[5]
У масовном насилном покатоличавању Срба у Петрињи и околини нарочито се истицао жупник Мијо Разум из Петриње. Он је позивао поједине Србе затворене у логору да пређу у римокатоличанство, да би били пуштени на слободу и враћени својим кућама.
У петрињском срезу порушене су цркве у Брђанима, Кињачи, Тремушњаку, Шушњару, Петрињцима, Старом Селу, Думачи, Градуси, Великој Градуси, Свиници, Четвртковцуи Петрињи.[6]
Становништво
Попис 2001.
Према попису из 2001. године општина Петриња је имала 23.413 становника, од којих су:
Сам град Петриња имао је 13.801 и приградско насеље Мошченица 2.348 становника.
Попис 1961, 1971, 1981, 1991, 2001.
По попису становништва из 1991. године, општина Петриња је имала 35.565 становника, распоређених у 57 насељених места.
Година | Укупно | Хрвати | Срби | Остали |
---|---|---|---|---|
1961 | 27.517 | 14.942 (54.30%) | 11.955 (43.45%) | 620 (2.25%) |
1981 | 33.570 | 14.621 (43.55%) | 12.617(37.58%) | 6.332 (18.86%) |
1991 | 35.565 | 15.791 (44.40%) | 15.969 (44.90%) | 3.805 (10.70%) |
2001 | 23.413 | 19.280 (82.35%) | 2.809 (12.00%) | 1.324 (5.65%) |
Попис 1991.
На попису становништва 1991. године, насељено место Петриња је имало 18.706 становника, следећег националног састава:
Привреда
Темељи првој хрватској фабрици саламе, сушеног меса и масти постављени су 1792. године, а данас је фабрика „Гавриловић“ носилац привредног развитка петрињског краја и добро позната по квалитети својих гастрономских производа.
Референце
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 3. 2. 2014.
- ^ Стефан Живковић: "Прикљученија Телемака сина Улисова", превод, Беч 1814. године
- ^ Вук Ст. Карацић: "Српски рјечник...", Беч 1818. године
- ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 252.
- ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 119.
- ^ Највећи злочини садашњице: (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 174
Спољашње везе
- Званична презентација града (језик: хрватски)
- Туристичка организација града Петриње (језик: хрватски)