Саркозин
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
2-(Metilamino)sirćetna kiselina[1]
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| 3DMet | Б01190 |
| Бајлштајн | 1699442 |
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.003.217 |
| EC број | 203-538-6 |
| Гмелин Референца | 2018 |
| КЕГГ[2] | |
| УНИИ | |
| |
| Својства | |
| C3H7NO2 | |
| Моларна маса | 89,09 g·mol−1 |
| Агрегатно стање | Бели кристали |
| Мирис | Без мириса |
| 89,09 g L−1 (на 20 °C) | |
| log P | 0,599 |
| Киселост (пКа) | 2,36 |
| Базност (пКб) | 11,64 |
| λmax | 260 nm |
| Апсорбанција | 0,05 |
| Термохемија | |
| Специфични топлотни капацитет, C | 128,9 J K−1 mol−1 |
Стд енталпија
формирања (ΔfH⦵298) |
−513,50 – 512.98 kJ mol−1 |
| Стд енталпија сагоревања ΔcH |
−1667,84 – 1667.54 kJ mol−1 |
| Сродна једињења | |
Сродне алканоинске киселине
|
|
Сродна једињења
|
Диметилацетамид |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Саркозин (N-метилглицин) је интермедијер и нуспроизвод у синтези и деградацији глицина. Саркозин се метаболише до глицина ензимом саркозин дехидрогеназа, код глицин-N-метил трансфераза генерарише саркозин из глицина. Саркозин је природна аминокиселина присутна у мишићним и другим телесним ткивима. У лабораторији се може синтетисати из хлоросирћетне киселине и метиламина. Саркозин има сладак укус и раствара се у води. Он се користи у производњи биоразградивих сурфактаната и пасти за зубе, и за низ других облика примена.
Саркозин је свептисутан у биолошким материјалима и у храни попут жуманцета, ћуретине, шунке, поврћа, махуна, етц. Саркозин се формира из холина унесеног храном и метаболизмом метионина. Он се брзо разлаже до глицина. Концентрација саркозина у крвном серум просечне особе је 1,59 ± 1,08 нМ.[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Сарцосине - Цомпоунд Суммарy”. ПубЦхем Цомпоунд. УСА: Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион. 16. 9. 2004. Идентифицатион. Приступљено 21. 4. 2012.
- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ Аллен, РХ; Стаблер, СП; Линденбаум, Ј (1993). „Серум бетаине, Н,Н-диметхyлглyцине анд Н-метхyлглyцине левелс ин патиентс wитх цобаламин анд фолате дефициенцy анд релатед инборн еррорс оф метаболисм”. Метаболисм: цлиницал анд еxпериментал. 42 (11): 1448—60. ПМИД 7694037. дои:10.1016/0026-0495(93)90198-W.
Види још[уреди | уреди извор]
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
