Gambija
| Republika Gambija Republic of The Gambia (engleski) | |
|---|---|
.svg) | |
| Glavni grad | Bandžul |
| Službeni jezik | engleski |
| Vladavina | |
| — Predsednik | Adama Barou |
| — Potpredsednik | Muhamed Dželou |
| Istorija | |
| Nezavisnost | Od UK 18. februara 1965. |
| Geografija | |
| Površina | |
| — ukupno | 11.300 km2 (159) |
| — voda (%) | 11,5 |
| Stanovništvo | |
| — 2023.[1] |  2.468.569 (144) |
| — gustina | 176,1 st./km2 |
| Ekonomija | |
| BDP / PKM | ≈ 2023 |
| — ukupno | 7,502 mlrd. $[2] (166) |
| — po stanovniku | 2.837 $[2] (175) |
| BDP / nominalni | ≈ 2023 |
| — ukupno | 2,388 mlrd. $[2] (185) |
| — po stanovniku | 903 $[2] (180) |
| IHR (2021) |  0,500[3] (174) — nizak |
| Valuta | Dalasi |
| — stoti deo valute | 100 центи |
| Ostale informacije | |
| Vremenska zona | UTC 0 |
| Internet domen | .gm |
| Pozivni broj | +220 |
Gambija (engl. The Gambia), ili zvanično Republika Gambija (engl. Republic of The Gambia) je država u zapadnoj Africi.[4][5] Na zapadu izlazi na Atlantski okean, dok je na kopnu potpuno okružena teritorijom Senegala. Zemlja prati donji tok reke Gambije i proteže se oko 320 km u smeru istok-zapad, a širina u smeru sever-jug ne prelazi 50 km. Gambija je površinom najmanja država kontinentalne Afrike.
Gambija je nastala kao britansko kolonijalno uporište na atlantskoj obali zapadne Afrike kojom je dominirala Francuska. Iako se nakon nezavisnosti očekivalo zbližavanje, pa i ujedinjenje zemlje sa bivšim francuskim Senegalom, planirana konfederacija nije zaživela. Etnički, Gambija je zajednica više naroda među kojima su najbrojniji Mandinka, Fulani i Volof.
Privreda se još uvek temelji na poljoprivredi sa kikirikijem kao glavnim izvoznim proizvodom. BDP je u 2023. bio 2.837 dolara po stanovniku.
Geografija[uredi | uredi izvor]
Položaj[uredi | uredi izvor]
Gambija je mala država čija se granica uklapa oko donjeg toka reke Gambije. Površina države iznosi 11.300 km². Najveća širina Gambije je oko 48 km. Sadašnje granice definisane su 1889. godine posle sporazuma Velike Britanije i Francuske. Gambija je praktično enklava Senegala i najmanja je država Afrike.
Geologija i reljef[uredi | uredi izvor]
Gambija je pretežno ravničarska zemlja, sa tri ekoregije: gvinejski mozaik savana i šuma, zapadnosudanska savana i gvinejske mangrove.
Vode[uredi | uredi izvor]
![[ikona]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Najduža reka je Gambija, koja se uliva u Atlantski okean.
Flora i fauna[uredi | uredi izvor]
| Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Klima[uredi | uredi izvor]
U Gambiji je najzastupljenija tropska savanska klima, sa kišnom sezonom koja traje od juna do septembra, dok sušna sezona sa nižim temperaturama traje od oktobra do maja. Klima Gambije najsličnija je klimi Senegala, Malija i severnog dela Gvineje.
| Klima Bandžula | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Pokazatelj \ Mesec | Jan. | Feb. | Mar. | Apr. | Maj | Jun | Jul | Avg. | Sep. | Okt. | Nov. | Dec. | God. |
| Apsolutni maksimum, °C (°F) | 37,2 (99) |
38,9 (102) |
40,6 (105,1) |
41,1 (106) |
41,1 (106) |
37,8 (100) |
33,9 (93) |
33,3 (91,9) |
34,4 (93,9) |
37,2 (99) |
35,6 (96,1) |
35,6 (96,1) |
41,1 (106) |
| Maksimum, °C (°F) | 31,7 (89,1) |
33,5 (92,3) |
33,9 (93) |
33,0 (91,4) |
31,9 (89,4) |
31,9 (89,4) |
30,8 (87,4) |
30,2 (86,4) |
31,0 (87,8) |
31,8 (89,2) |
32,7 (90,9) |
31,9 (89,4) |
32,0 (89,6) |
| Minimum, °C (°F) | 15,7 (60,3) |
16,6 (61,9) |
17,9 (64,2) |
18,8 (65,8) |
20,3 (68,5) |
22,9 (73,2) |
23,6 (74,5) |
23,3 (73,9) |
22,6 (72,7) |
22,2 (72) |
18,8 (65,8) |
16,2 (61,2) |
19,9 (67,8) |
| Apsolutni minimum, °C (°F) | 7,2 (45) |
10,0 (50) |
11,7 (53,1) |
12,2 (54) |
13,9 (57) |
18,3 (64,9) |
20,0 (68) |
20,0 (68) |
17,2 (63) |
16,1 (61) |
12,2 (54) |
8,9 (48) |
7,2 (45) |
| Količina kiše, mm (in) | 0,5 (0,02) |
0,0 (0) |
0,0 (0) |
0,0 (0) |
1,3 (0,051) |
62,7 (2,469) |
232,4 (9,15) |
346,8 (13,654) |
255,1 (10,043) |
75,8 (2,984) |
1,6 (0,063) |
0,7 (0,028) |
976,9 (38,461) |
| Dani sa kišom | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 5 | 14 | 19 | 16 | 6 | 0 | 0 | 60 |
| Relativna vlažnost, % | 47 | 47 | 50 | 58 | 67 | 73 | 81 | 85 | 84 | 80 | 69 | 55 | 67 |
| Sunčani sati — mesečni prosek | 207,7 | 237,3 | 266,6 | 252,0 | 229,4 | 201,0 | 182,9 | 189,1 | 183,0 | 217,0 | 246,0 | 210,8 | 2.622,8 |
| Sunčani sati — dnevni prosek | 6,7 | 8,4 | 8,6 | 8,4 | 7,4 | 6,7 | 5,9 | 6,1 | 6,1 | 7,0 | 8,2 | 6,8 | 7,2 |
| Izvor #1: World Meteorological Organization[6] | |||||||||||||
| Izvor #2: Deutscher Wetterdienst (extremes, humidity, and sun)[7] | |||||||||||||
Istorija[uredi | uredi izvor]
Prvi pisani izvori sa prostora današnje Gambije dolaze od arapskih trgovaca u devetom i desetom veku. 1066. godine pripadnici Tekrura, kraljevine smeštenoj na reci Senegal su bili prvi ljudi sa teritorije današnje Gambije koji su primili islam. Muslimanski trgovci su uspostavili transsaharske trgovačke puteve za robove, zlato i slonovaču. Početkom 14. veka najveći deo današnje Gambije pripadao je Carstvu Malija. Portugalci su došli sredinom 15. veka i ostvarili svoj ekonomski uticaj.
Godine 1588. pretendent na portugalski prestol Antonio, prodao je ekskluzivna trgovačka prava na reci Gambiji engleskim trgovcima, što je potvrđeno od strane kraljice Elizabete Prve. 1618. godine Džejms I je dao isključivo pravo britanskoj kompaniji za trgovanje sa Gambijom i Zlatnom obalom (današnjom Ganom). Između 1651. i 1661. godine neki delovi Gambije bili su pod Kurlandijom i njenim vladarom Jakobom Ketlerom koji je bio poljski vazal.
Krajem 17. i tokom 18. veka, Britanija i Francuska želele su dominaciju nad područjima oko reka Senegal i Gambija. 1783. godine Versajskim ugovorom reka Gambija je pripala Velikoj Britaniji, ali Francuska je dobila enklavu Alberdu na severnoj obali reke koja je ipak 1857. pripala Britancima.
Tri miliona ljudi je pretvoreno u robove sa ovih prostora tokom tri veka. Nije poznato koliko su robova uzeli arapski trgovci pre transatlantskih trgovanja robovima. Mnoge od njih drugi Afrikanci su prodavali Evropljanima. Neki su prodavani zbog dugova, a ostali su bili prosto kidnapovani i služili su u Evropi sve do proširivanja tržišta na Istočne Ande i severnu Ameriku u 18. veku. 1807. godine trgovinu robovima je Britanija prekinula, ali to nije uspelo u Gambiji i otvorena je vojna pošta u Batrustu (današnji Bandžul) 1816. godine. Narednih godina Bandžul je bio pod upravom britanskog guvernera-generala u Sijera Leoneu. 1888, Gambija je postala odvojeni kolonijalni entitet.
Godine 1889. sporazumom sa Francuskom stvorene su današnje granice, i Gambija je postala britanska kraljevska kolonija gde je Bandžul dobio status administrativnog centra, a ostali deo je postao protektorat. Gambija je dobila svoje institucije 1901. i prerasla je u samoupravu. 1906. je ukinuto robovlasništvo.
Tokom Drugog svetskog rata, gambijska vojska se borila protiv Sila Osovine u Burmi. Bandžul je služio kao vazdušna i brodska luka Vojsci SAD.
Posle Drugog svetskog rata usledile su ustavne reforme. Posle izbora 1962, Gambija je ostvarila potpunu samoupravu, a 18. februara 1965. i nezavisnost kao suverena ustavna monarhija u okviru Komonvelta. Ubrzo potom, vlada je raspisala referendum na kome su se građani izjasnili da li žele da izabrani predsednik zameni monarha (engleski kraljicu Elizabetu Drugu) na čelu države. Referendum nije uspeo jer nije dostignuta dovoljna većina, ali 24. aprila 1970. godine, posle drugog referenduma, Gambija je postala republika u okviru Komonvelta sa premijerom Serom Davdom Kairabom Džavarom (Sir Dawda Kairaba Jawara).
Gambijom je vladao predsednik Džavara u pet mandata. Stabilnost Gambije je narušena pokušajem državnog udara 1981, pod vođstvom Kukoija Sambe Sanjanga (Kukoi Samba Sanyang). Posle nedelju dana nasilja i nekoliko hiljada žrtava, Džavara je iz Londona zatražio pomoć od susednog Senegala čija vojska je ušla u Gambiju i ugušila pobunjenički pokret.
Posle pokušaja državnog udara i pomoći senegalske vojske, Gambija i Senegal su 1982. potpisali Ugovor o konfederaciji. Tako je nastala Konfederacija Senegambija koja je imala za cilj da ujedini vojske i ekonomije dve države. Gambija je napustila konfederaciju 1989.
Jula 1994. Privremeni vladajući savet oružanih snaga (PVSOS) je organizovao vojni puč, svrgao Džavaru s vlasti i zabranio delovanje opozicije. Poručnik Jaija A. Dž. Dž. Džame (Yahya A.J.J. Jammeh), predsedavajući PVSOS-a, je došao na čelo države. OSPVS je doneo plan o prelasku na demokratsku civilnu vlast. Privremena nezavisna izborna komisija (PNIK) je osnovana 1996. da bi sprovela izbore.
PNIK je preimenovana u Nezavisnu izbornu komisiju (NIK) 1997. godine. NIK je izvršio registraciju birača u birački spisak i organizovao izbore i referendume. Krajem 2001. i početkom 2002, u Gambiji su održani izbori na svim nivoima koje su strani posmatrači ocenili slobodnim, poštenim i transparentnim, ali uz određene nepravilnosti. Jaija Džame (Yahya Jammeh) je izabran za predsednika Gambije što je predstavljalo njegov nastavak vladavine sa mesta prvog čoveka revolucione vojske tokom državnog udara. Za predsednika je izabran drugi put 21. decembra 2001.
Politika[uredi | uredi izvor]
.jpg)
Pre vojnog puča 1994, Gambija je bila jedna od najstarijih višepartijskih demokratskih država u Africi. Svakih pet godina održavani su slobodni izbori. Posle puča svim dotadašnjim članovima partije svrgnutog predsednika Džavare, Narodne napredne partije (NNP), bilo je zabranjeno političko delovanje sve do jula 2001.
Na predsedničkim izborima 1996. godine, penzionisani poručnik Jaija Džame je dobio 56% glasova. Na izborima 18. oktobra 2001, Džame je dobio 53% glasova, a imao je četiri protivkandidata. Privremeni vladajući savet oružanih snaga (PVSOS) je osvojio veliku većinu u Narodnoj skupštini Gambije posle parlamentarnih izbora u januaru 2002, a glavna opoziciona partija Ujedinjena demokratska partija (UDP) je bojkotovala izbore.
21. i 22. marta 2006. tenzije u zemlji izazvale su predsedničke izbore. Džame je i tad pobedio ispred koalicije opozicionih partija. Planiran je vojni puč koji je otkriven. Predsednik Džame je bio prinuđen da se vrati sa putovanja iz Mauritanije, a mnogi osumnjičeni oficiri su uhapšeni. Najviši generali i ostali vojni zapovednici su napustili zemlju. Deo javnosti smatra da je vojni puč izmišljen kako bi se povećala popularnost vlasti.
Krajem 2016. godine, dolazi do promene vlasti Adama Barou iz UDP-a sa 43,3% osvojenih glasova, pobeđuje Jaija Džame dugogodišnjeg predsednika Gambije, koji odlazi u egzil.
Dana 6. aprila 2017. godine. na parlamentarnim izborima ujedinjena demokratska stranka koja je do svrgavanja dugogodišnjeg predsednika bojkotovala izbore osvaja većinu 31 od 48 poslaničkih mesta u Gambijskom parlamentu.
Administrativna podela[uredi | uredi izvor]
Gambija je podeljena na jedan šest okruga (engl. Division). To su:
| Okrug | Skraćenica | Kod | Admin. centar | Površina u km² | Stanovnika |
|---|---|---|---|---|---|
| Šira okolina Bandžula | GBA | B | Bandžul | 88 | 414.445 |
| Donja Reka | LRD | L | Manza Konko | 1618 | 74.580 |
| Srednja Reka | CRD | M | Džandžanbureh | 2895 | 197.245 |
| Severna Obala | NBD | N | Kerevan | 2256 | 178.704 |
| Gornja Reka | URD | U | Base Santa Su | 2070 | 194.716 |
| Zapad | WD | W | Brikama | 1764 | 486.710 |
| 10.691 | 1.546.400 |
Okruzi su podeljeni na 37 oblasti (engl. Districts).
Privreda[uredi | uredi izvor]
Gambija ima slobodnu tržišnu ekonomiju koja se oslanja na tradicionalnu poljoprivredu i na svoj istorijski proizvod kikiriki. Kikiriki se izvozi u velikim količinama preko luka na okeanu. Uvoz se obavlja uz male obaveze i minimalne administrativne postupke. Uz to, turizam je u Gambiji jedna od najznačajnijih privrednih grana.
Poljoprivreda stvara 29% BDP-a i upošljava 75% radne snage. U poljoprivredi proizvodnja kikirikija je 6,9% BDP-a, ostalih useva 8,3%, stoke 5,3%, ribe 1,8% i drva 0,5%. Industrija stvara 12% BDP-a, a ostali fabrički proizvodi su (sapun, pića i odeća). Usluge imaju udela od 19% bruto društvenog proizvoda.
Velika Britanija i ostale države EU (Nemačka, Francuska, Holandija, Belgija) su glavni spoljnotrgovinski partneri sa 60% uvoza, uz Aziju sa 23%. Spoljnotrgovinska razmena sa Obalom Slonovače i ostalim afričkim državama je 17%. 11% izvoza, a 14,6% uvoza ostvaruje sa SAD-om.
Nacionalna valuta[uredi | uredi izvor]
Nacionalna valuta Gambije je gambijski dalasi. 1 dalasi jednak je 100 bututa. Dalasi je uveden 1971. godine, zamenivši gambijsku funtu po kursu 1 funta = 5 dalasija, tj. 1 dalasi = 0,2 funte = 4 šilinga.
Stanovništvo[uredi | uredi izvor]
U Gambiji živi veliki broj etničkih grupa. Te grupe uglavnom funkcionišu na principima plemenskih običaja sa sopstvenim jezikom i tradicijom. Najveće je pleme Mandinka, a ostala manja su plemena Fula, Volof, Džola i Soninke. Oko 3.500 stanovnika Gambije su evropskog i libanskog porekla.
U verskoj strukturi, muslimani dominiraju sa 96% stanovništva. Među hrišćanima postoji nekoliko denominacija.
57,3% stanovništva Gambije živi u ruralnim sredinama (2011). Sve više mladih odlazi u gradove u potrazi za poslom, a popis iz 2003. pokazuje da se razlika između ruralnih i urbanih sredina sve više smanjuje.
Jezici[uredi | uredi izvor]
Engleski jezik je jedini službeni jezik u Gambiji. Stanovnici govore mnogim drugim jezicima, kao što su:
- Mandinka (Niger-kongoanska grupa, mande jezik) — 938.000 ljudi (2023);
- Fula (Niger-kongoanska grupa, atlantska grupa, severna grupa, senegambijski jezik, fula-volof) — 520.000 ljudi (2023);
- Volof (Niger-kongoanska grupa, atlantska grupa, severna grupa, senegambijski jezik, fula-volof) — 445.000 ljudi (2023) na zapadnom, južnom i centralnom delu;
- Soninke (Niger-kongoanska grupa, mande jezici) — 220.000 ljudi (2023) na jugoistočnoj strani;
- Diola-fonji (Niger-kongoanska grupa, atlantska grupa, severna grupa, bak, diola) — 111.000 ljudi (2023) najviše na zapadu;
- Serer-sin (Niger-kongoanska grupa, atlantska grupa, severna grupa, senegambijski jezici, serer) — 60.000 ljudi (2023) na severozapadnoj strani;
- Mandak (Niger-kongoanska grupa, atlantska grupa, severna grupa, bak, mandaku-pepel) — 40.000 ljudi (2023) na zapadnoj i severnoj strani;
- Maninka (Niger-kongoanska grupa, mande jezik, istočna podela) — 20.000 ljudi (2023) na istočnoj strani.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Gambia, The”. The World Factbook (2024 izd.). Central Intelligence Agency. Pristupljeno 24. 4. 2024.
- ^ a b v g „World Economic Outlook Database, October 2023 Edition. (Gambia)”. IMF.org. International Monetary Fund. 10. 10. 2023. Pristupljeno 24. 4. 2024.
- ^ Human Development Report 2021–22: Uncertain Times, Unsettled Lives: Shaping our Future in a Transforming World (PDF). United Nations Development Programme. 8. 9. 2022. str. 272—276. ISBN 978-9-211-26451-7. Arhivirano (PDF) iz originala 8. 9. 2022. g. Pristupljeno 24. 4. 2024.
- ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. V-Đ. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 90. ISBN 86-331-2112-3.
- ^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Arhivirano iz originala 13. 07. 2011. g. Pristupljeno 09. 04. 2014.
- ^ „World Weather Information Service – Banjul”. World Meteorological Organization. Pristupljeno 10. 6. 2016.
- ^ „Klimatafel von Banjul-Yundum (Flugh.) / Gambia” (PDF). Baseline climate means (1961–1990) from stations all over the world (na jeziku: nemački). Deutscher Wetterdienst. Pristupljeno 10. 6. 2016.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Edie, Carlene J. (2000). „Democracy in the Gambia: Past, Present and Prospects for the Future”. Africa Development. XXV: 161—198.
- „UCDP Conflict Encyclopedia: Gambia. In depth: Economic crisis and a leftist coup attempt in 1981”. Uppsala Conflict Data Program. Uppsala University. Arhivirano iz originala 2013-10-04. g. Pristupljeno 8. 7. 2013.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- State House and Office of the President Arhivirano 27 mart 2020 na sajtu Wayback Machine
- Gambia Guide – Comprehensive information
- Gambia Daily news – Daily news from The Gambia through various media sources
- The Gambia – A comprehensive website about The Gambia
- „Gambia, The”. The World Factbook (2024 izd.). Central Intelligence Agency.
- The Gambia from UCB Libraries GovPubs
- Gambija na sajtu Curlie
- The Gambia from the BBC News
- Gambija (Vikiatlas)
- Gambija na sajtu OpenStreetMap
- Key Development Forecasts for The Gambia from International Futures
- Visit The Gambia – The official website of The Gambia Tourism Board.
- Gambia 2011 Trade Summary Statistics
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Geografske | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
