Lionel Mesi

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Lionel Mesi

Leo Mesi na meču Nemačka–Argentina u julu 2014.
Leo Mesi na meču Nemačka–Argentina u julu 2014.

Lični podaci
Nadimak Leo
Datum rođenja 24. jun 1987. (1987-06-24) (27 god.)
Mesto rođenja Rosario, Argentina
Pozicija Napadač
Trenutni klub
Klub FK Barselona
Seniorski klubovi *
God. Klub Uta. (Gol.)
2003-2004
2004-2005
2004-
Barselona C
Barselona B
Barselona
8 (5)
22 (6)
291 (256)
Reprezentacija **
God. Reprezentacija Uta. (Gol.)
2005
2008
2005–
Argentina U20
Argentina U23
Argentina
7 (6)
5 (2)
96 (45)

* Datum aktuelizovanja: 7. decembar 2014.
** Datum aktuelizovanja: 12. novembar 2014.

Osvojene medalje
Fudbal
Olimpijske igre
Zlato 2008. Peking Argentina
Svetsko prvenstvo
Srebro 2014. Brazil Argentina
Američki kup
Srebro 2007. Venecuela Argentina

Lionel Andres Mesi (šp. Lionel Andrés Messi; Rosario, Argentina, 24. jun 1987) je argentinski fudbalski reprezentativac član španskog fudbalskog kluba Barselona. Zbog stila igre i svoje visine često se upoređuje sa Dijegom Maradonom, a i sam Maradona je nazvao Mesija svojim „naslednikom“. Mesi je već četiri godine zaredom (2009, 2010, 2011, 2012) proglašen za najboljeg fudbalera sveta. Mnogi smatraju da je on najbolji fudbaler svih vremena, iako je još relativno mlad. Zbog bogate karijere i sjajne statistike mnogi fudbalski treneri smatraju da je Mesi najveći igrač svih vremena.[1]

Drži mnoge rekorde, poput najviše golova u jednoj sezoni (2011-2012 je postigao 73 pogotka)[2], najviše golova u jednoj kalendarskoj godini (2012 je postigao 91 gol)[3], najviše golova na jednom meču Lige šampiona (5 golova, 2012. godine)[4], prvi igrač koji je bio najbolji strelac u četiri sezone Lige šampiona uzastopno,[5] najviše postignutih golova u jednoj sezoni španske lige (50 golova u sezoni 2011—2012)[6]...

Sportska biografija[uredi]

Mesijeva karijera je počela 1995. godine u klubu Njuvel old bojs[7] gde je igrao sve do 2000. godine. Pošto je imao zdravstvenih problema, nedostatak hormona rasta[8], a tretman je koštao oko 500 funti mesečno. FK Barselona,[9] se ponudila da snosi troškove tretmana pod uslovom da potpiše ugovor i započne novi život u Španiji.[7] Cela porodica se preselila u Evropu gde je Mesi počeo da igra za FK Barseloninu mladu ekipu, do 14 godina.[9]. Lionel Mesi je srećno oženjen, ima sina Tijaga. Povezivali su ga sa poznatom meksičkom pevačicom i glumicom Anahi. O njihovom vezi se nije znalo mnogo toga jer su uspešno čuvali privatnost. Anahi se zbog njega preselila u Barselonu i bila često viđena na Nou Kampu. Posle 2. godine zabavljanja, raskinuli su. Mesi je sad srećno oženjen sa argentinkom, svojom poznanicom iz detinjstva.[traži se izvor od 01. 2014.]

Barselona[uredi]

U ekipi Barselone veoma je brzo napredovao, pa je sa 16 godina debitovao za prvi tim u prijateljskoj utakmici protiv Porta 16. novembra 2003. Svoju prvu zvaničnu utakmicu za Barselonu je odigrao 16. oktobra 2004., postavši treći najmlađi igrač koji je ikada igrao za prvu ekipu Barselone i najmlađi igrač koji je igrao u Španskoj La ligi (Ovaj rekord je srušen od strane njegovog saigrača Bojana Krkića u septembru 2007).[10] Kada je Mesi postigao svoj prvi gol protiv (Albacete Balompié) imao je 17 godina, 10 meseci i 7 dana i postao je najmlađi igrač koji je postigao gol za Barselonu, ovaj rekord je stajao dok ga nije srušio Bojan Krkić postigavši gol na asistenciju Mesija.[11]

Reprezentacija Argentine do 20 godina[uredi]

U junu 2004. je odigrao svoju prvu utakmicu za mladu reprezentaciju Argentine u prijateljskom susretu protiv Paragvaja. Sledeće godine 2005. je bio član mlade ekipe Argentine koja je osvojila Svetsko prvenstvo za mlade i na tom turniru je bio najbolji strelac i proglašen je za najboljeg igrača.

Debitovanje za seniorsku reprezentaciju[uredi]

Mesi je u reprezentaciju Argentine pozvan da igra 4. avgusta 2005., u susretu protiv reprezentacije Mađarske. međutim to je bila utakmica, za Mesija, za zaborav. Ušao je u igru u 63 minutu ali je posle 40 sekundi bio isključen, pošto je laktom udario protivničkog igrača koji ga je vukao za dres.[12].[13] Posle ove, sledeća utakmicu za reprezentaciju, koju je Mesi odigrao je bila 3. septembra 2005. u kvalifikacijama za svetsko prvenstvo protiv Paragvaja. Argentina je ovu utakmicu izgubila u gostima sa 1:0[14]. Pre utakmice Mesi je izjavio:„Ovo je ponovni debi za reprezentaciju, prvi debi je bio nešto kratak“[15].

Mesi je nosio dres sa brojem 30, koji je u sezoni 2005/2006 promenio u broj 19.

Sezona 2005-06[uredi]

Mesi protiv Rendžersa 11/2007.

Drugi put u tri meseca, 16. septembra 2005. Barselona je obnovila ugovor sa Mesijem, povećavši mu cenu i produživši mu ugovor do juna 2014. godine.[7]. Mesi je 25. septembra 2005 dobio i špansko državljanstvo tako da je bio u mogućnosti da i zvanično zaigra za Barselonu, pošto je Barselona već ranije ispunila kvotu o registraciji ne evropskih igrača. Svoju prvu utakmicu za Barselonu u Ligi šampiona, Mesi je odigrao 27. septembra protiv italijanskog prvoligaša Udinezea[16]. Sa svojom igrom, pasovima i driblinzima, saradnjom sa već stalnim prvotimcima i Ronaldinjom, doživeo je ovacije od 70.000 vernih navijača Barselone na stadionu Kamp Nou[17]. Decembra iste godine italijanski sportski list Tutosport (Tuttosport) mu je dodelio titulu, Golden Boj 2005 (Golden Boy 2005), za najboljeg mladog (U-21) u Evropi, ispred Runija, Podolskog, i Kristijana Ronalda.[18].

U svojoj prvoj La Liga sezoni Mesi je za Barselonu odigrao 17 utakmica i postigao 6 golova, a u Ligi šampiona je odigrao 6 utakmica i postigao 1 gol. Svoje dve najbolje utakmice je u toj sezoni odigrao protiv Real Madrida u Madridu u ligaškoj utakmici i protiv Čelzija u Ligi šampiona.[19][9]. Sezona se za Mesija završila pre roka 7. marta 2006. kada se u drugoj rundi takmičenja na utakmici protiv Čelzija povredio.[20] Ovu sezonu Barselona je završila kao prvak Španije i Evrope.


Svetsko prvenstvo u Nemačkoj 2006.[uredi]

Povreda koju je zadobio, odvojila ga je od fudbala na dva meseca i dovela u opasnost igranje na svetskom prvenstvu. Mesi je ipak uspeo da se oporavi i bude među izabranicima koji su predstavljali Argentinu na Svetskom prvenstvu. Takođe je odigrao oproštajnu utakmicu za mladu reprezentaciju Argentine i prijateljsku utakmicu protiv Angole[21][22] Prvu utakmicu Argentine na Svetskom prvenstvu protiv Obale Slonovače Mesi je posmatrao sa klupe[23]. Na sledećoj utakmici protiv Srbije i Crne Gore Mesi je ulaskom u igru u 74. minuti postao najmlađi argentinski igrač koji je igrao na svetskom prvenstvu. Pobedi od 6:0 Mesi je doprineo asistencijom kod petog gola, koji je postigao Ernan Krespo, i postignutim finalnim šestim golom za Argentinu. Ovim golom je postao najmlađi strelac prvenstva.[24] Već sledeću utakmicu protiv Holandije Mesi je započeo u prvoj jedanaestorki, ali rezultat je bio za Argentinu razočaravajućih 0:0[25].

Sledeću utakmicu prvenstva, protiv Meksika, nije započeo već je ušao u 84. minutu i postigao je gol koji je bio poništen zbog ofsajda.[26][27] Argentina je pobedila tek u produžecima sa 2:1. Zadnju utakmicu, reprezentacije Argentine na Svetskom prvenstvu, protiv Nemačke Mesi nije ni igrao, sedeo je na klupi, a Argenina je izgubila na penale.[28].

Sezona 2006-07[uredi]

Mesi postiže svoj čuveni gol protiv Hetafea

Odlične igre i golovi koje je postizao učvrstili su Mesijevu poziciju u ekipi Barselone. Povreda Etoa i lošija igra odbrane sprečile su Barselonu da krunišu Mesijeve zvezdane trenutke protiv Reala i Čelzija[29]. Ovo se kasnije pokazalo odlučujuće u borbi za titulu La Lige. Tokom utakmice protiv Real Saragose 12. novembra Mesi se teže povredio i bio je van terena puna tri meseca.[30][31]. Tokom ovog perioda bilo je više interesenata da otkupe Mesijev ugovor, među njima je najozbiljniji bio Inter[32][33]. Mesi se vratio na utakmici protiv Rasing Santandera 11. februara, ušavši kao zamena u drugom poluvremenu[traži se izvor od 12. 2013.]. U igru se vračao postepeno, u svakoj narednoj utakmici je dobijao veću minutažu. Mesec dana po povratku, 11. marta, je odigrao prvu utakmicu sa punom minutažom i to protiv Real Madrida. Ova utakmica protiv Reala, koja se u Španiji smatra i zove El Klasiko (El Clásico), je donela nove zvezdane trenutke Mesiju. Iako je Barselona završila utakmicu sa deset igrača, Mesi je postigao je het trik (dao je sva tri Barselonina gola). Ovo je bio prvi het trik od sezone, na utakmicama Real-Barselona, 1994-95 kada je Realov igrač Ivan Zamorano takođe postigao het trik i prvi igrač barselone koji je to uradio posle Romarija (u sezoni 1993-94). Mesi je takođe postao najmlađi igrač igrač svih vremena koji je postigao het trik na El Klasiku. Utakmica je završena nerešenim reziltatom 3:3. Ova utakmica je označila početak uzlazne Mesijeve forme i od ukupno 14 golova u toku sezone, jedanaest je postigao posle ove utakmice.

Mesi je, golom (18. aprila 2007. na kup utakmici protiv FK Getafea) koji je postigao u akciji kojom je predriblao pola protivničke ekipe krenuvši od sredine terena, dokazao da ga ne zovu uzalud novi Maradona pošto je taj gol bio replika poznatog Maradoninog gola protiv Engleske kada je Maradona predriblao englesku odbranu na svetskom prvenstvu 1986. godine [34].[35]. Sve svetske novine, koje su izveštavele sa sportskih susreta, su počele da ga upoređuju sa Maradonom nazvavši ga Mesidona. Obe akcije su bile iznenađujuće slične, počele su negde sa oko 62 metra od protivničkog gola, predribrali isti broj igrača, šest uključujući i golmana, gol je postignut iz slične pozicije sa desne strane igrališta u trku prema korner zastavici i naglim skretanjem ka golu protivnika. Na konferenciji za štampu, posle utakmice Mesijev saigrač Deko me je dao kopliment izjavom:„Ne postoji niko kao Lio“ [36]. Kasnije, na utakmici protiv FK Espanjola, takođe je podsetio na Maradonu dao je gol rukom koji je bio priznat.

Kopa Amerika 2007.[uredi]

Mesi na Kopa Amerika 2007

Prvu utakmicu na Kopa Amerika Mesi je odigrao 29. juna 2007. na utakmici Argentina : SAD gde je Argentina pobedila sa 4-1. Mesi je asistirao kod Krespovog gola, ali pošto je njegova reprezentacija ubedljivo vodila zamenjen je u 79. minuti sa rezervnim igračem Tavezom.

Sledeću utakmicu je igrao protiv Kolumbije i na toj utakmici je napravljen penal nad njim koji je Krespo pretvorio u gol. Takođe je posle faula nad Mesijem, njegov saigrač, Huan Roman Rikelme postigao gol iz slobodnog udarca i povećao vođstvo na 3:1. Utakmica se završila rezultatom 4:2 za Argentinu i tako su osigurali učešće u šetvrtini finala turnira .

U trećoj utakmici protiv Paragvaja, Mesi je bio ostavljen da se odmara ali je bio primoran da uđe i pomogne svojoj reprezentaciji. Ušao je u 64 minutu pri rezultatu 0:0. U 79 minutu je asistirao Ksavijeru Maščeranu kod postizanja gola i time i obezbedio pobedu svom timu.

U šetvrtfinalnoj utakmici gde se Argentina sastala sa Peruom Mesi je postigao drugi od četiri pogodaka reprezentacije Argentine. Utakmica se završila reziltatom 4:0 za Argentinu i donela plasman u polufinale Kopa Amerika.

U polufinalnoj utakmici protiv Meksika Mesi je postigao lep pogodak lobom preko meksičkog golmana. Utakmica je završena rezultatom 3:0 za Argentinu i dovela ih do finala. U finalu Argentina je izgubila od Brazila sa rezultatom 3:0.

Sezona 2007-08[uredi]

Mesijev gol protiv Sevilje na Kamp Nou 22. septembra 2007.

Mesi je postigao pet golova u nedelji kada je Barselona stigla među prva četiri tima La Lige. Dva gola koja je postigao protiv Sevilje je posvetio svom klupskom drugu Ronaldu koji je u to vreme bio povređen i u nemilosti medija. Mesi je postigao gol u Ligi šampiona protiv Liona i u meču protiv Real Saragose

Tokom sezone 2007-08 je bio nominovan u najbolju svetsku jedanaestorku, na poziciju napadača, (FIFPro World XI Player Award). Španske novine Marka (Diario Marca) su organizovale glasanje gde je Mesi sa 77% glasova proglašen za najboljeg igrača na svetu.[37] Takođe su sportski tabloidi El Mundo Deportivo (El Mundo Deportivo) i Sport (Sport) da se titula Zlatna lopta (Ballon d'Or) dodeli Mesiju. Ovaj zahtev su podržali fudbalske legende Franc Bekenbauer i Johan Krojf.[38]

Mnoge fudbalske legende a takođe i danas priznati igrači su izjavljivali da je Mesi najbolji fudbaler današnjice[39][40].

Za Baraselone je svoju stotu utakmicu Mesi odigrao 27. februara 2008.

Mesi se opet povredio 4. marta na utakmici Lige šampiona protiv FK Seltika. Ovo je bilo četvrti put u tri sezone da je doživeo istu vrstu povrede[41]. Mesi je propustio utakmicu četvrtfinala Lige šampiona protiv Šalkea ali se vratio 12. aprila na utakmicu protiv Mančestera koju je Barselona izgubila i time bila izbačena sa daljnjeg takmičenja.

Sezona 2008-09[uredi]

Nakon Ronaldinjovog odlaska iz kluba, Mesi je nasledio njegov broj 10. 1. oktobra 2008., tokom susreta Lige šampiona protiv Šahtjora, Mesi je pogodio dva puta u poslednjih sedam minuta, ušavši kao zamena za Tijerija Anrija i tako preokrenuo rezultat od 1:0 na 1:2 za pobedu Barselone. Sledeća ligaška utakmica protiv Atletiko Madrida etiketirana je kao prijateljski susret između Mesija i njegova dobrog prijatelja Sergia Aguera. Mesi je postigao gol iz slobodnog udarca i asistirao za još jedan u pobedi Barselone od 6:1. Mesi je ponovno oduševio protiv Sevilje postigavši gol iz voleja sa 23 metara, a zatim predriblavši golmana i pogodivši za drugi put iz mrtvog ugla. 13. decembra 2008. godine, tokom prvog Klasika sezone, Mesi je pogodio za drugi gol u pobedi Barselone od 2:0. Završio je i kao drugi u izboru za FIFA-inog igrača godine sa 678 bodova. Mesi je postigao svoj prvi het-trik u 2009. u utakmici Kupa kralja protiv Atletiko Madrida koju je Barselona dobila sa 3:1. 1. februara je, ušavši na poluvremenu kao zamena, opet zabio dva važna pogotka u pobedi Barselone protiv Rasing Santandera 1:2 nakon vodstva Rasinga. Drugi od dva pogotka bio je Barselonin 5000. ligaški gol. U 28. kolu La Lige, Mesi je postigao svoj 30. gol sezone u svim takmičenjima, učestvujući u pobedi 6:0 protiv Malage. 8. aprila 2009. pogodio je dvaput u pobedi protiv Bajerna u Ligi šampiona, postavivši tako lični rekord od devet golova u takmičenju. 18. april Mesi je postigao svoj 20. ligaški gol sezone u pobedi 1:0 kod Hetafea, čime je Barselona zadržala svoju prednost od šest bodova ispred Real Madrida.

Pri završetku Barselonine sezone, Mesi je dvaput pogodio (svoj 35. i 36. gol u svim takmičenjima) te tako zapečatio veliku pobedu od 6:2 nad Real Madridom na Santijago Bernabeuu što je bio najteži poraz Reala od 1930. Nakon postizanja oba gola, otrčao je prema kamerama, podigao svoj dres i pokazao majicu sa natpisom Sindrome Ks fragil, kako bi pokazao saosećanje s decom koja pate od bolesti. Mesi je učestvovao i u akciji koja je prethodila pogotku Andres Inieste u sudijskoj nadoknadi protiv Čelsija u polufinalu Lige šampiona kojim je Barselona prošla u finale sa Mančester Junajtedom. 13. maja je osvojio svoj prvi Kup kralja, postigavši jedan gol i asistiravši za druga dva u pobedi 4:1 nad Atletik Bilbaom. Pomogao je svojoj ekipi i u osvajanju duple krune konačnim trijumfom u La Ligi. 27. je maj pomogao Barseloni da odnese i trofej Lige šampiona postigavši drugi pogodak u 70. minuti; postao je i najbolji strelac Lige šampiona sa devet golova. Osvojio je i nagrade UEFA-e za najboljeg napadača i igrača Lige šampiona čime je zaokružio fantastičnu evropsku sezonu. Ta je pobeda označila trostruki trijumf Barselone koja je u jednoj sezoni osvojila Kup kralja, La Ligu i Ligu šampiona, pa postala prvi španski klub koji je ikada osvojio tri titule odjednom.


Statistika[uredi]

Klupski nivo[uredi]

Sezona Klub Liga La liga Kup kralja Liga šampiona Superkup UEFA Superkup Sv.klup.pr. Ukupno
Nas. Gol. Asi. Nas. Gol. Asi. Nas. Gol. Asi. Nas. Gol. Asi. Nas. Gol. Asi. Nas. Gol. Asi. Nas. Gol. Asi.
2004.–05. Barselona La liga 7 1 0 1 0 0 1 0 0 9 1 0
2005.–06. 17 6 3 2 1 0 6 1 1 0 0 0 25 8 4
2006.–07. 26 14 2 2 2 1 5 1 0 2 0 0 1 0 0 0 0 0 36 17 3
2007.–08. 28 10 12 3 0 0 9 6 1 40 16 13
2008.–09. 31 23 11 8 6 2 12 9 5 51 38 18
2009.–10. 35 34 10 3 1 0 11 8 0 1 2 0 1 0 1 2 2 0 53 47 11
2010.–11. 33 31 18 7 7 3 13 12 3 2 3 0 55 53 24
2011.–12. 37 50 16 7 3 4 11 14 5 2 3 2 1 1 1 2 2 1 60 73 29
2012.–13. 30 41 12 5 4 1 11 8 3 2 2 0 50 60 16
2013.–14. 31 28 11 6 5 0 7 8 0 2 0 0 45 41 10
2014.–15. 14 13 7 0 0 0 5 7 0 0 0 0 19 20 7
Ukupno 291 256 104 44 29 11 91 74 18 11 10 2 3 1 2 4 4 1 444 374 145

Nagrade[uredi]

Klub[uredi]

Reprezentacija[uredi]

Individualne[uredi]

  • U-21 europski fudbaler godine: 2007.
  • Najbolji strelac FIFA U-20 Svetskog prvenstva: 2005.
  • Najbolji igrač FIFA U 20-Svetskog prvenstva: 2005.
  • Najbolji igrač Kopa Amerike: 2007.
  • Igrač godine u Argentini: 2005, 2007..
  • FIFpro Specijalna nagrada za mladog igrača godine: 2006./07, 2007./08..
  • FIFpro nagrada za Svetskog mladog igrača godine: 2005./06, 2006./07, 2007./08...
  • Nagrada Svetski Sokera za mladog igrača godine: 2005./06, 2006./07, 2007./08...
  • Nagrada Don Balon (Najbolji strani igrač): 2006./07, 2008./09..
  • Trofej EFE (Najbolji Ibero-Američki igrač): 2006./07, 2008./09..
  • FIFpro Svet KSI 2006./07, 2007./08..
  • UEFA tim godine: 2007./08, 2008./09..
  • FIFA tim godine: 2008.
  • Najbolji strelac UEFA lige šampiona: 2008./09, 2009./10.
  • Trofej Alfredo Di Stefano: 2008./09, 2009./10..
  • UEFA klupski napadač godine: 2008./09.
  • UEFA klupski fudbaler godine: 2008./09.
  • Svetska fudbalska nagrada za fudbalera godine: 2009.
  • Najbolji igrač Svetskog klupskog prvenstva 2009.
  • FIFA-u igrač godine: 2009.
  • Trofej Pičiči: 2010.
  • Evropska Zlatna Kopačka: 2010.
  • FIFA Zlatna lopta: 2010.
  • FIFA Zlatna lopta 2011.
  • FIFA Zlatna lopta 2012.
  • FIFA Zlatna lopta 2013.

Galerija slika[uredi]


Reference[uredi]

  1. ^ Reuters (25. 2. 2006.). „Maradona proclaims Messi as his successor“. China Daily Приступљено 8. 10. 2006.. 
  2. ^ . 9. 12. 2012. Приступљено 9. 12. 2012.. 
  3. ^ „Neverovatni Mesi oborio rekord Gerda Milera“. 9. 12. 2012. Приступљено 9. 12. 2012.. 
  4. ^ . 9. 12. 2012. Приступљено 9. 12. 2012.. 
  5. ^ . 9. 12. 2012. Приступљено 9. 12. 2012.. 
  6. ^ . 9. 12. 2012. Приступљено 9. 12. 2012.. 
  7. ^ a b v Williams, Richard (26. 2. 2006.). „Messi has all the qualities to take world by storm“. The Guardian (London) Приступљено 3 May 2008. 
  8. ^ „Lionel Messi“. worldsoccer.about.com Приступљено 3. 5. 2008.. 
  9. ^ a b v „The new messiah“. FIFA.com. 5. 3. 2006. Приступљено 25. 7. 2006.. 
  10. ^ Sky Sports | Football | Internationals | Argentina, Pristupljeno 11. 4. 2013.
  11. ^ „Meteoric rise in three years“. fcbarcelona.com Приступљено 3. 5. 2008.. 
  12. ^ Vickery, Tim: Messi handles 'new Maradona' tag on bbc.co.uk. Accessed December 30, 2006.
  13. ^ Argentine striker Messi recalled for World Cup qualifier in People's Daily Online. Accessed on December 30, 2006.
  14. ^ Reuters: Pekerman: "Messi is a jewel" in eurosport.com. Accessed January 6, 2007.
  15. ^ Reuters: Messi tries again as Argentina face Paraguay. Retrieved 2007-02-14.
  16. ^ „Lionel Andres Messi - FCBarcelona and Argentina“. footballdatabase.com Приступљено 23. 8. 2006.. 
  17. ^ Reuters (28. 9. 2005.). „Ronaldinho scores the goals, Messi takes the plaudits“. rediff.com Приступљено 23. 8. 2006.. 
  18. ^ „Lionel Messi: football's new "Golden Boy"“. XINHUA online. 15. 12. 2005. Приступљено 1. 7. 2006.. 
  19. ^ „Messi "I Like To Play With The Crowd Against Me"“. Goal.com. 29. 6. 2006. Приступљено 25. 7. 2006.. 
  20. ^ „Frustrated Messi suffers another injury setback“. ESPNsoccernet. 26. 4. 2006. j Приступљено 22. 7. 2006.. 
  21. ^ Vickery, Tom: Messi comes of age in bbc.co.uk. Accessed December 30, 2006.
  22. ^ .Argentina allay fears over Messi in bbc.co.uk. Accessed December 30, 2006.
  23. ^ Messi weiter auf der Bank in kicker.de. Accessed December 30, 2006
  24. ^ Argentina 6-0 Serbia & Montenegro in bbc.co.uk. Accessed December 30, 2006.
  25. ^ Holland 0-0 Argentina in bbc.co.uk. Accessed December 30, 2006.
  26. ^ Rodríguez finds an answer but many questions still remain in football.guardian.co.uk. Accessed October 10, 2007.
  27. ^ Argentina 2-1 Mexico (aet) in bbc.co.uk. Accessed December 30, 2006.
  28. ^ Germany 1-1 Argentina in bbc.co.uk. Accessed December 30, 2006.
  29. ^ Messi vs Carlos. 14. 11. 2006. Приступљено 19. 4. 2007.. 
  30. ^ „Doctors happy with Messi op“ (Press release). FCBarcelona.com. 14. 11. 2006. Приступљено 16. 11. 2006.. 
  31. ^ „Messi to miss FIFA Club World Cup“. FIFA.com/Reuters. 13. 11. 2006. Приступљено 18. 1. 2006.. 
  32. ^ „Moratti prepares Messi move“. channel4.com. 5. 1. 2007. Приступљено 17. 1. 2007.. 
  33. ^ „Massimo Morati on Inter Channel“. Inter.it. 8. 1. 2007. Приступљено 17. 1. 2007.. 
  34. ^ Lowe, Sid (20. 4. 2007.). „The greatest goal ever? - Football News“. Telegraph Приступљено 24. 9. 2011.. 
  35. ^ „Messi dazzles as Barça reach Copa Final“. ESPN Soccernet. 18. 4. 2007.. 
  36. ^ Lowe, Sid (20. 4. 2007.). „The greatest goal ever?“. The Daily Telegraph Приступљено 7. 5. 2007.. 
  37. ^ The fans crown Messi as the best (Spanish)
  38. ^ „SPORT“. Sport.es Приступљено 24. 9. 2011.. 
  39. ^ „Leo Messi vs Kun Agüero“. Marca.com Приступљено 24. 9. 2011.. 
  40. ^ „Totti le daría el Balón de Oro a Messi antes que a Kaká“. Marca.com Приступљено 24. 9. 2011.. 
  41. ^ CBC Sports (5. 3. 2008.). „CBC.ca“. CBC.ca Приступљено 24. 9. 2011.. 

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :