Портал:Biologija/Biljka
Izabrani članci iz botanike [uredi izvor]
Januar[uredi izvor]
Krompir je vrsta skrivenosemenica iz porodice pomoćnica (Solanaceae). Uzgaja se širom planete i koristi za ishranu ljudi i domaćih životinja, jer poseduje podzemno stablo veoma bogato skrobom. Poreklom je iz Južne Amerike, sa Anda. Krompir je domestifikovan u južnom Peruu, a u Evropu su ga doneli Španci sredinom 16. veka.
Krompir je jedna od važnijih namirnica u ljudskoj ishrani, a bio je vrlo značajan za nestanak gladi u Evropi. U ljudskoj ishrani se upotrebljava kuvan i pečen dok je sirov blago otrovan. Industrijskim postupkom od krompira se dobija skrob, a sečenjem krompira na tanke listiće, zatim odstranjivanjem skroba, i pečenjem u vrelom ulju dobija se čips.
Februar[uredi izvor]
Agapantus (lat. Agapanthus) je rod monokotiledonih biljaka, koji obuhvata 6-10 vrsta južnoafričkih višegodišnjih zeljastih biljaka. Areal rasprostranjenja roda je od Rta dobre nade do planinskih venaca južno od reke Limpopo. Agapanthus je u Evropu došao tokom sedamnaestog veka zahvaljujući holandskoj kompaniji „Verenigde Oost-Indische Compagnie“, koja je od 1652. godine imala koloniju na Rtu dobre nade. Funkcija kolonije je bila prvenstveno trgovina, ali su sa robom pristigli i brojni primerci kapske flore. Otada su opisano desetak vrsta, a paralelno je u zapadnoj Evropi uzgojeno više stotina hibrida i kultivara. Naziv roda potiče od grčkih reči, i preveden na srpski jezik značio bi cvet ljubavi.
Mart[uredi izvor]
Borovnica (Vaccinium myrtillus) je žbunasta biljka iz porodice vresova (Ericaceae). Naučni naziv je izveden od latinskih reči bacca = bobica i myrtus (deminutiv myrtillus) po sličnosti listova borovnice sa biljkom mirtom.
Plodovi borovnice imaju primenu kako u narodnoj tako i u službenoj medicini. Blagotvorno su sredstvo kao preventiva ili terapija kod avitaminoze ili hipovitaminoze, kao i za lečenje neinfektivnog proliva kod dece. Važno je i njihovo dijetetsko delovanje. Plodove je najbolje koristiti u svežem stanju ili kao sok. Osim soka od njih se mogu praviti ukusni i kvalitetni sirupi, džemovi, kompoti i dr. samo što se kuvanjem gubi vitamin C.
April[uredi izvor]
Hrast lužnjak (Quercus robur) je biljka iz roda hrastova, a porodice bukvi (Fagaceae). To je dugovečno drvo (dostiže starost i do 800 godina) visine i do 50m, a stablo može da ima obim i do 3m. Krošnja mu je široka, nepravilna i dobro razgranata. Narodni nazivi za hrast lužnjak su dub, gnjilec, lužnik, rani hrast, rošnjak, grm.
Hrast lužnjak zahteva duboka, glinovita ili peskovita, pretežno vlažna zemljišta, sa visokim nivoom podzemnih voda. Zato su njegova staništa pretežno na aluvijalnim zemljištima, nizijskim ili blago brežuljkastim terenima. Rasprostranjen je u skoro celoj Evropi, Kavkazu i Maloj Aziji. Nekada se žir ovih hrastova koristio za prehranu stoke i u tom su pogledu hrastove šume bile veoma značajne.
Maj[uredi izvor]
Bromelije (familija Bromeliaceae) su monokotiledone biljke, rasprostranjene u (sup)tropskim krajevima Novog Sveta, sa jednom vrstom koja živi u zapadnoj Africi. Brojne vrste se uzgajaju i van inicijalnog areala kao ukrasne, kućne biljke (ehmeja, neoregelija, vrijeseja). Samo jedna vrsta je komercijalno uzgajana kao voće — jestivi ananas (Ananas comosus). Pojedine vrste (među njima ananas) mogu uzrokovati kontaktne alergije usled prisustva alergena bromelaina.
Biljke iz familije bromelija su veoma raznolike višegodišnje zeljaste (veoma retko drvenaste) biljke. Rastu na tlu (poput ananasa) ili, češće, kao podlogu koriste stabla i grane drugih biljaka (rastu epifitski). Neke vrste (npr. u rodu Pitcairnia) su penjačice. Većina vrsta ima rozetu listova, koja kod nekih služi kao rezervoar vode (kišnice). Iz ovog rezervoara, zahvaljujući posebnim anatomskim adaptacijama, bromelije mogu upijati vodu i mineralne materije.
Jun[uredi izvor]
Euglenoidne alge predstavljaju grupu jednoćelijskih organizama čiji je taksonomski položaj među protistima dugo vremena bio veoma diskutabilan, jer su ubrajane i u alge i u praživotinje. U velikom broju kladističkih sistema klasifikacije eukariota, euglenoidni organizmi su deo carstva Excavata. Predstavnici ove grupe imaju monadoidni stupanj organizacije sa uglavnom izduženim, vretenastim oblikom ćelije. Karakteristika, koja ovu grupu protista odvaja od ostalih grupa, je prisustvo pelikule izgrađene od proteinskih traka. Pretpostavlja se da postoji preko 40 savremenih rodova euglenida, sa 800—1000 vrsta.
Euglenide su rasprostranjena grupa organizama, najčešće u slatkim vodama obogaćenim organskim jedinjenjima, usled potrebe za vitaminima B1 i B12. U morima živi znatno manji broj vrsta. U vodama koje naseljavaju značajni su činioci u procesu samoprečišćavanja voda koja sadrže organske zagađivače. Pojedine vrste su bioindikatori stanja voda.
Jul[uredi izvor]
Kajsija (lat. Prunus armeniaca), takođe poznata po imenu „marelica“, je kontinentalna koštuničava voćka koja zajedno sa šljivama, bademima, breskvama, višnjama i trešnjama pripada rodu Prunus familije Rosaceae. Kajsije najverovatnije potiču iz predela Srednje Azije i severoistočne Kine, iz oblasti u blizini ruske granice. Kajsija, iako to njeno botaničko ime sugeriše, ne potiče iz Jermenije. U Jermeniju su kajsije stigle posle 3000 godina, šireći se duž Puta svile. Odatle su je Rimljani, oko 70. godine pre nove ere, proširili po celoj Evropi.
Danas, divlje kajsije rastu u veoma malim grupama u Kini, Kazahstanu, Kirgiziji i Uzbekistanu. Usled male brojnosti ovih populacija, vrsta Prunus armeniaca smatra se ugroženom.
Avgust[uredi izvor]
Divlji kupus (Brassica oleracea) je dvogodišnja vrsta biljke iz familije kupusa (Brassicaceae). Direktni je predak velikog broja gajenog povrća: kupusa glavičara, crvenog kupusa, kelja, prokelja, brokolija, raštike, kelerabe. Prirodni areal rasprostranjenja divljeg kupusa i srodnih biljki obuhvata krečnjačke stene na obalama Mediterana i zapadne Evrope. Sama vrsta Brassica oleracea rasprostranjena je na obalama severne Španije, zapadne Francuske i južne i jugoistočne Britanije.
Iako se generalno smatra da se divlji kupus uzgaja više hiljada godina, o ovom uzgoju pre antičkog doba nema mnogo podataka. Teofrast je pisao o tri tada poznate sorte kupusa: divljem kupusu, kupusu sa glatkim listovima i kupusu sa naboranim listovima.
Septembar[uredi izvor]
Ambrozija (Ambrosia artemisiofolia) je vrsta invazivnog korova, jedna od najpoznatijih i najopasnijih alergenih biljaka na svetu. U narodu je poznata i pod nazivima limundžik, opaš, parložna trava, pelenasta ambrozija, amerikanka i fazanuša. Ambrozija je jednogodišnja biljka visine od 20 cm do 2 m.
Polen ambrozije izaziva alergiju kod 10% ljudi. U polenu ambrozije je konstatovano 52 jedinjenja koja su alergogena od kojih su 6 posebno opasni. Alergijska reakcija se prvenstveno javlja na gornjim disajnim putevima. Otežano disanje i pojačana sekrecija su osnovni oblici alergije koja može u nekim situacijama preći i u astmatične napade. Ambrozija nije evropska biljka. Doneta je iz Amerike na nekom od prekookeanskih brodova krajem 19. veka i od tada se polako i nezadrživo širi Evropom.
Oktobar[uredi izvor]
Lišajevi (lat. Lichenes) su organizmi izgrađeni od dva člana, alge i gljive, združenih u mutualističku simbiotsku zajednicu. Glavni deo, od koga zavisi oblik i izgled lišaja i koji količinski preovlađuje, je gljiva. Hife gljiva su tako gusto isprepletane da grade lažno tkivo, plektenhim. Članovi ove simbioze se međusobno dopunjuju tako što alga (fitobiont), koja pripada modrozelenim ili zelenim algama, obavlja fotosintezu , a gljiva (mikobiont) iz grupe askomiceta (Ascomycetes) ili bazidiomiceta (Basidiomycetes) svojim hifama upija iz podloge vodu sa mineralnim solima.
Simbiozom algi i gljiva nastaje organizam sa osobinama koje inače nemaju ni jedna ni druga vrsta udruženih organizama i koje su toliko neobične da se vrlo često lišaji nazivaju haosom prirode.
Novembar[uredi izvor]
Šljiva je naziv za drvo iz familije ruža (Rosaceae), kao i za plod tog drveta. Pod šljivom se najčešće podrazumevaju mnogobrojne sorte domaće šljive (Prunus domestica L.). Većinu sorti čovek koristi u ishrani u vidu voća, a poneke se koriste i zbog drveta. Širom Evrope se od plodova ovog drveta spravlja alkoholni napitak šljivovica (među Srbima često zvan samo šljiva), koji se na našim područjima smatra srpskim nacionalnim pićem. Često se od plodova prave marmelade i džemovi. Velike površine šljivika mogu se videti u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji. Statistika FAO kaže da je prosečna produkcija šljiva u Srbiji za period 1991-2001.god. oko 424.300 tona godišnje.
Decembar[uredi izvor]
Zumbul je naziv za rod monokotiledonih biljaka (Hyacinthus), kao i jedinu vrstu tog roda, koja prirodno (spontano) raste u predelima jugozapadne Azije, od Male Azije, preko Sirije, Libana, Izraela i Iraka do Irana. Postoje supspontane populacije u Dalmaciji i Grčkoj. Prirodna staništa zumbula su kamenjari, od primorja do visokih planina.
Zumbul je višegodišnja zeljasta biljka sa podzemnim stablom u vidu lukovice. Visine je do 50cm, sa 4-12 prizemnih listova i jednom cvetnom stabljikom koja nosi grozdastu cvast. Broj cvetova u cvasti je do 15 kod samoniklih i supspontanih biljaka, dok se kod gajenih kultivara može videti i po 50 cvetova.