Корисник:Putinovac/Радови/Античка Грчка

Партенон, храм богиње Атине. Данас се сматра једним од икона стаогрчке цивилизације.

Античка Грчка (често називана као Стара Грчка или Хеленска цивилизација) је термин који се у широком контексту употребљава да би описао цивилизацију која се развила над племенима који су говорили грчким језиком током старог века. Специфичније, термин Античка Грчка се односи на цивилизацију која је почела да се уздиже током 8. века п. н. е. и периодом који је уследио током пропасти Микенске цивилизације, и која се развила на подручју континенталне Грчке, Мале Азије, Медитерана и обалама Црног мора све до 146. године п. н. е. када је Грчка освојена од стране Римске републике. Цивилизација Старих Грка се развила широм подручја источног Медитерана и данас се сматра углавном као најважнија цивилизација старог века. Историја Античке Грчке, хронолошки се дели на четири главна дела. Први је Архајска ера која је трајала отприлике од средине 8. века п. н. е. све до 5. века п. н. е. Други је Класична ера, која је трајала од почетка 5. века п. н. е. и као традиционални датум завршавања тог периода се сматра смрт Александра Великог, 323. п. н. е. Трећи је Хеленистичка ера која је трајала од смрти Александра Македонског до освајања Грчке од стране Рима 146. п. н. е. И четврти период је онај који се углавном употребљава између Римског освајања Грчке и пропасти Римског царства.

Након пропасти Микенске цивилизације у 12. и 11. веку п. н. е. у Грчкој је уследио период познат као Мрачни век. Тај назив је коришћен из разлога зашто историјски и археолошки податци о том периоду су веома одскудни. Током почетка Мрачног века на простору континенталне Грчке уследила је велика миграција хеленских племена. Главна четири хеленска племена из тог доба су била Дорци, Еолци, Јонци и Ахајаци. После пропасти микенских центара уследила је велика сеоба грчког племена Дораца на југу Грчке што је изазвало велике пометње у становништву Грчке. Током 10. и 9. века п. н. е. уследила је прва велика колонизација Хелена. Тада су хеленска племена Еолаца, Јоњана и Дораца населила источне обале Мале Азије. Крајем Мрачног века, током 8. века п. н. е. уследило је формирање институције града-државе на хеленским просторима што ће означити потоњи ток хеленске историје. Крајем 8. и током 7. века п. н. е. уследила је друга хеленска колонизација. У то доба Хелени су колонизовали подручја широм Медитерана и поготову јужну Италију и Сицилију, која ће остати позната као Велика Грчка. Након неуспешног покушаја Персијског царства да покори Грчку, почетком 5. века п. н. е. Хеленска цивилизација ће доживети свој врхунац током 5. века п. н. е. То ће се нарочито изјаснити у Атини, која ће постати културни центар хеленског света. Нарастајуће супарништво измећу Атине и Спарте довешће до Пелопонеског рата који ће поделити и ослабити хеленски свет. Током 4. века п. н. е. грчки градови-државе пашће под утицај Македоније која ће покорити Персијско царство. Освајање Персијког царства омогућиће проширивање хеленске културе до Индије. Након македонског освајања Персије. На простору Блиског истока и северне Африке процветаће хеленистичка култура која ће бити доминатна следећих векова. Након римског освајања грчке доћи ће до уског повезивања грчке и римске културе која ће остати позната као грчко-римска.

Данас се Античка Грчка сматра колевком Западне цивилизације и цивилизацијом са према већини процена најзначанијим доприносом у историји човечанства. Грчка цивилизација је дала одсудан допринос модерном свету у готово свим аспектима живота. Стари Грци се сматрају заслужним за открића у пољима филозофије, литературе, математике, физике, биологије, астрономије, архитектуре, историје као и за испостављање основних норми модерног друштва. Додатно Стари Грци су били заслужни за испостављање демократије и слободе говора. У модерно доба Античка Грчка се сматра културом која је имала најснажнији допринос у развоју модерног света. Утицај хеленске цивилизације је имао нарочит утицај у доба Ренесансе и Просветитељства. У модерно доба утицај хеленске цивилизације се изражава нарочито кроз културну струју Неокласицизма током 18. и 19. века, а науке које се баве изучавањем Античке Грчке се зову Класичне науке.

Спољашње везе

• www.ancientgreece.com
• www.bbc.co.uk/schools/.../ancient_greeks/
• www.ancientgreece.co.uk
• www.ancient-greece.org/
• www.wsu.edu:8080/~dee/GREECE/GREECE.HTM