Моника Селеш
| Моника Селеш | ||
|---|---|---|
|
|
||
| Професионална каријера: 13. фебруар 1989 — 27. мај 2003.[a] |
||
| Држава: |  СФРЈ (1989–1992) СР Југославија (1992–1993) САД (од 1994) Мађарска (од 2007) |
|
| Место становања: | Сарасота, Флорида, САД | |
| Датум рођења: | 2. децембар 1973. (39 год.) | |
| Место рођења: | Нови Сад, тадашња СФРЈ данашња Србија |
|
| Висина: | 1,78 m | |
| Маса: | 70 kg | |
| Игра: | Левом руком; двостручни форхенд и бекхенд | |
| Зарада: | 14.891.762 $ | |
| Појединачно | ||
| Победе–порази: | 595–122 | |
| Освојени турнири: | 53 | |
| Изгубљена финала: | 32 | |
| Најбољи пласман: | 1. (11. март 1991) | |
| Успех на гренд слем турнирима | ||
 Отворено првенство Аустралије |
П (1991, 1992, 1993, 1996) | |
 Ролан Гарос |
П (1990, 1991, 1992) | |
 Вимблдон |
Ф (1992) | |
| Отворено првенство САД |
П (1991, 1992) | |
| Парови | ||
| Победе–порази: | 89–45 | |
| Освојени турнири: | 6 | |
| Изгубљена финала: | 3 | |
| Најбољи пласман: | 16. (22. април 1991) | |
Портал  Тенис |
||
| Освојене медаље | |||
|---|---|---|---|
| Тенис | |||
| Олимпијске игре | |||
| Бронза | 2000. Сиднеј | Појединачно | |
Моника Селеш (мађ. Szeles Mónika, енгл. Monica Seles;2. децембар 1973; Нови Сад, СФРЈ) је бивша југословенска а касније америчка професионална тенисерка мађарског порекла, бивша најбоља тенисерка света. За време своје каријере освојила је 9 гренд слем турнира. Најмлађа је тенисерка која је освојила Ролан Гарос. Била је доминантна тенисерка 1991. и 1992. године, али се морала повући из тениса 1993. због повреде коју је добила када ју је гледалац из публике убо ножем. Тенису се вратила 1995. године, али није успела доћи до успеха којег је имала почетком 1990их.
Садржај |
Тениска каријера [уреди]
Почеци [уреди]
Селешова се тенисом почела бавити од шесте године. Тренер јој је био отац Карољ (мађ. Károly). Свој први турнир је освојила са девет година, иако се тада није пуно разумела у начин бодовања у тенису, па током меча није знала ко води у игри. У моменту када јој је било најпотребније, свој тениски терен јој је ставио на располагање Ђорђе Балашевић, чиме је знатно допринео њеном тениском развоју.
Године 1985, са само 11 година, освојила је престижни турнир Оранџ боул у Мајамију, САД. Притом ју је запазио познати тениски тренер Ник Болетери. Следеће године, породица Селеш се сели из Југославије у САД, где Моника креће у тениску академију Ника Болетерија, у којој је тренирала две године.
Пробој [уреди]
Професионалн тенис је почела да игра 1988, са 14 година. Наредне године је кренула њена пуна професионална каријера на ВТА турнирима када је освојила Хјустон у мају 1989. године победивши Крис Еверт у финалу. Месец дана касније, Селешова је стигла до полуфинала Отвореног првенства Француске, када је изгубила од тадашње најбоље тенисерке, Штефи Граф. Моника је своју прву сезону завршила на месту број 6 на ВТА листи.
Са јаким форхендом и бекхендом, као и јаким ритерном, Селешова је по многима прва "power player" тенисерка у женском тенису. Такође је позната по гласном стењању приликом удара лопте, па су се неке тенисерке жалиле на гласноћу, а судије су је упозоравале да буде мало тиша.
Њен први гренд слем турнир био је Отворено првенство Француске 1990, где се у финалу суочила са Штефи Граф. Селешова је спасила 4 везане сет лопте у тај-брејку првог сета, који је освојила са 8-6, и успела да добије меч у два сета (7-6, 6-4). Освојивши турнир, постала је најмлађа тенисерка која је освојила Отворено првенство Француске са само 16 и по година.
Врхунац каријере [уреди]
Године 1991. Селешова је имала доминантан положај у женском тенису. Сезону је почела победом на Отвореном првенству Аустралије у јануару, победивши Јану Новотну у финалу. Два месеца касније,11. марта, преузела је место број 1 на ВТА листи од Штефи Граф. Успешно је одбранила титулу на Отвореном првенству Француске, победивши тада најмлађу такмичарку Аранчу Санчез Викарио у финалу. После Француске није играла на Вимблдону, када је паузирала шест недеља због истегнућа листа на доњем делу ноге. После паузе се појавила на Отвореном првенству Америке где је победила Мартину Навратилову у финалу, учвршћујућу своје место прве тенисерке света. Исте године је са Гораном Прпићем освојила Хопман куп за Југославију.
Слдећа, 1992. година је такође протекла доминацијом Селешове у женском тенису. Успешно је одбранила гренд слем турнире у Аустралији, Француској и Америци. До финала на Вимблдону је дошла, али није могла прекинути доминацију Штефи Граф на травнатим теренима, изгубивши 6:2, 6:1.
У периоду од јануара 1991. до фебруара 1993, Селешова је освојила 22 турнира и дошла до 33 финала од 34 турнира у којима је играла. У том периоду је имала 159 победа и само 12 пораза (92,9% победа), укључујући и 55/1 на гренд слем турнирима. У ширем контексту, од почетка професионалне каријере, 1989. до краја 1992. имала је 231 победа и 25 пораза (90,2% победа) и 30 титула на турнирима. Једино је Крис Еверт имала бољи постотак победа (91,1% од 1971. до 1974) и 34 турнира. Ипак, Селешова није успела да одржи тај успех до краја своје каријере.
1993. [уреди]
У 1993. годину Селешова је снажно ушла. У јануару је трећи пут заредом освојила отворено првенство Аустралије победивши Штефи Граф.
Ипак, све ће се променити у инциденту који је шокирао свет тениса 30. априла 1993. У четвртфиналу, у мечу између Селеш и Магдалене Малејеве, на турниру у Хамбургу, 38-годишљи гледалац, Гинтер Пархе, опсесивни обожавалац Штефи Граф, ножем је гађао Монику Селеш у кичму, између лопатица. Убрзо је одведена у болницу. Физички, Моника се опоравила за неколико недеља, али напад је оставио веће, психолошке последице. Професионалном тенису се није вратила следеће две године. Нападач није добио затворску казну због психичког стања, али је добио условну двогодишњу казну са обавезним психолошким лечењем. Због овог инцидента су појачане мере сигурности на тениским турнирима. [1]
После инцидента, Графова је поново постала доминантна у женском тенису, због одсуства Селешове на турнирима.
Повратак [уреди]
За време одсуства, Селеш је постала држављанин Сједињених Америчких Држава 17. маја 1994. године.
Селешова се вратила у професионални тенис у августу 1995. и освојила први повратнички турнир, Отворено првенство Канаде. Многи су мислили да ће се моћи вратити доминацију у тенису, какву је имала на почетку своје професионалне каријере. Истог месеца је дошла до финала Отвореног првенства Америке, када је изгубила од Штефи Граф резултатом 7:6, 0:6, 6:3. У јануару 1996, Селешова је још једном освојила Отворено првенство Аустралије, али ово ће јој бити и задња гренд слем титула. Селешова је са тешкоћом борила да дође до своје најбоље форме. На то је и утицао њен отац, Карољ, којем је утврђен рак и који је преминуо 1998. године. Селешова је опет, 1996. дошла до другог узастопног финала на Отвореном првенство Америке, изгубивши, опет, од Штефи Граф у финалу. Задње гренд слем финале је било у Паризу 1998. (неколико недеља после смрти њеног оца), када је изгубила од Санчез Викарио.
Поставши држављанин САД, Селешова је помогла америчком тиму да освоје Фед куп 1996. и 2000. године. Такође је освојила бронзу на Олимпијским играма у Сиднеју 2000. године.
Освојивши 53 турнира до 2003, Селешова је морала да напусти професионални тенис због повреде ноге. У фебруару 2005. играла је два егзибициона меча против Мартине Навратилове, изгубивши оба пута.
Занимљивости [уреди]
- Успеси Монике Селеш је сврставају међу најбоље тенисерке свих времена.
- „Тенис Магазин“ је поставио као 13. највећег играча свих времена (жене и мушкарци), а по аустралијском магазину „Тенис“ она је међу 15 жена највећих шампиона у последњих 30 година (играчице су поређане абецедним редом).
- Почетком 2008. године учествовала је на америчкој телевизији у шоу шрограму „Плесом до звезда“ ("Плес са звездама").
- Позната је и као једна од највећих играчица „кључних поена“, јер је имала изузетну психичку снагу у најтежим ситуацијама на терену. У неком интервију је изјавила „да јој је брат док је била мала стално говорио да је сваки поен важан“ тако да касније није имала трему код важних поена већ се за сваки борила скоро исто.
Каснији живот [уреди]
Моника Селеш тренутно живи на Флориди. Године 2007. постала је и мађарски држављанин.[1][2][3] Oд 2009. Селешва је у вези са америчким бизнисменом Томом Голисаном. Њена аутобиографија је објављена 21. априла 2009. године, а у Србији 2012. године[4].
Резултати на гренд слем турнирима [уреди]
| Турнир | 1989. | 1990. | 1991. | 1992. | 1993. | 1994. | 1995. | 1996. | 1997 | 1998. | 1999. | 2000. | 2001. | 2002. | 2003. | О/И | Поб-пор |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Гренд слемови | |||||||||||||||||
| Отворено првенство Аустралије | Н | Н | П | П | П | Н | Н | П | Н | Н | ПФ | Н | ЧФ | ПФ | 2К | 4 / 8 | 43:4 |
| Ролан Гарос | ПФ | П | П | П | Н | Н | Н | ЧФ | ПФ | Ф | ПФ | ЧФ | Н | ЧФ | 1К | 3 / 11 | 54:8 |
| Вимблдон | 4K | ЧФ | Н | Ф | Н | Н | Н | 2К | 3К | ЧФ | 3К | ЧФ | Н | ЧФ | Н | 0 / 9 | 30:9 |
| Отворено првенство САД | 4K | 3К | П | П | Н | Н | Ф | Ф | ЧФ | ЧФ | ЧФ | ЧФ | 4K | ЧФ | Н | 2 / 12 | 53:10 |
| Победе/порази на гренд слемовима | 11:3 | 13:2 | 21:0 | 27:1 | 7:0 | 0:0 | 6:1 | 17:3 | 11:3 | 14:3 | 16:4 | 12:3 | 7:2 | 17:4 | 1:2 | 9 / 40 | 180:31 |
Гренд слем финала [уреди]
Појединачно [уреди]
Победе (9) [уреди]
| Година | Турнир | Противница у финалу | Резултат |
| 1990. | Отворено првенство Француске |  Штефи Граф |
7:6(6), 6:4 |
| 1991. | Отворено првенство Аустралије |  Јана Новотна |
5:7, 6:3, 6:1 |
| 1991. | Отворено првенство Француске (2) |  Аранча Санчез Викарио |
6:3, 6:4 |
| 1991. | Отворено првенство САД | Мартина Навратилова |
7:6(1), 6:1 |
| 1992. | Отворено првенство Аустралије (2) | Мери Џо Фернандез |
6:2, 6:3 |
| 1992. | Отворено првенство Француске (3) | Штефи Граф |
6:2, 3:6, 10:8 |
| 1992. | Отворено првенство САД (2) | Аранча Санчез Викарио |
6:3, 6:3 |
| 1993. | Отворено првенство Аустралије (3) | Штефи Граф |
4:6, 6:3, 6:2 |
| 1996. | Отворено првенство Аустралије (4) | Анке Хубер |
6:4, 6:1 |
Порази(4) [уреди]
| Година | Турнир | Противница у финалу | Резултат |
| 1992. | Вимблдон | Штефи Граф |
2:6, 1:6 |
| 1995. | Отворено првенство САД | Штефи Граф |
6:7(6), 6:0, 3:6 |
| 1996. | Отворено првенство САД | Штефи Граф |
5:7, 4:6 |
| 1998. | Отворено првенство Француске | Аранча Санчез Викарио |
6:7(5), 6:0, 2:6 |
ВТА финала [уреди]
Појединачно [уреди]
Победе (53) [уреди]
- 1989.(1) - Хјустон
- 1990.(9) - Отворено првенство Француске, ВТА шампионат, Мајами, US Hardcourts, Тампа, Рим, Берлин, Лос Анђелес и Окланд
- 1991.(10) - Отворено првенство Аустралије, Отворено првенство Француске, Отворено првенство САД, ВТА шампионат, Мајами, Хјустон, Лос Анђелес, Токио, Милано, Филаделфија
- 1992.(10)- Отворено првенство Аустралије, Отворено првенство Француске, Отворено првенство САД, ВТА шампионат, Есен, Индијан Велс, Хјустон, Барселона, Токио и Окланд
- 1993.(2) - Отворено првенство Аустралије, Чикаго
- 1995.(1) - Торонто
- 1996.(5) - Отворено првенство Аустралије, Токио, Сиднеј, Истборн, Монтреал
- 1997.(3) - Лос Анђелес; Торонто; Токио
- 1998.(2) - 'Монтреал; Токио
- 1999.(1) - Амелиа оство
- 2000.(3) - Оклахома Сити, Амелиа острво, Рим
- 2001.(4) - Оклахома Сити, Бахиа, Токио, Шангај
- 2002.(2) - Доха, Мадрид
Порази (32) [уреди]
|
|
Парови [уреди]
Победе (6) [уреди]
|
Порази (3) [уреди]
- 1997: Чикаго (партнерка Линдзи Девенпорт)
- 1998: Филаделфија (партнерка Наташа Зверева)
- 1999: Мајами Мастерс (партнерка Мери Џо Фернандез)
Екипна такмичења [уреди]
Победе (3) [уреди]
- 1991: Хопман куп са репрезентацијом Југославије (партнер Горан Прпић)
- 1996: Фед куп са репрезентацијом САД (партнерке Линдзи Девенпорт, Мери Џо Фернандез и Линда Вајлд)
- 2000: Фед куп са репрезентацијом САД (партнерке Линдзи Девенпорт, Џенифер Капријати и Лиса Рејмнод)
Пласман [уреди]
Пласман на ВТА листи, крају календарске године:
| 1988 | 1989 | 1990 | 1991 | 1992 | 1993 | 1994 | 1995 | 1996 | 1997 | 1998 | 1999 | 2000 | 2001 | 2002 | 2003 |
| 86 | 6 | 2 | 1 | 1 | 8¹ | * | 1 | 2 | 5 | 6 | 6 | 4 | 10 | 7 | 60 |
1- већи део године није играла, *- није играла целе године
Напомене [уреди]
- ^ Селеш је свој први званични меч играла 7. марта 1988; њен први званични меч на ВТА турнирима, када је постала професионалац, био је 13. фебруара 1989; одиграла је свој последњи званични меч 27. маја 2003; коначно се и званично пензионисала 14. фебруара 2008.
Референце [уреди]
- ^ „Szeles Mónika megkapta a magyar állampolgárságot (Szeles Mónika has received Hungarian citizenship)“ (на Hungarian). Népszabadság. 7. 6. 2007. Приступљено 10. 5. 2008.
- ^ „Szeles Mónika hazatalált (Szeles Mónika has found her way home)“ (на Hungarian). Magyar Nemzet. 8. 6. 2007. Приступљено 10. 5. 2008.
- ^ „Szeles Mónika titokban felvette a magyar állampolgárságot (Szeles Mónika has received Hungarian citizenship in secret)“ (на Hungarian). Nemzeti Sport. 8. 6. 2007. Приступљено 10. 5. 2008.
- ^ „Monika Seleš - Forhendom preko mreže života“ (на мађарски). B92. 20. 1. 2012. Приступљено 3. 5. 2013.
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
- Моника Селеш на сајту Женске тениске асоцијације
- профил на сајту од Фед купа
- Monica Seles неслужбени сајт обожаваоца
|
|||||
|
|||||
|
|||||
|
|||||
|
|||||
