Моника Селеш

Из Википедије, слободне енциклопедије
Моника Селеш

Моника Селеш
Моника Селеш


Професионална каријера:
13. фебруар 1989 — 27. мај 2003.[a]
Држава: Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије СФРЈ (1989–1992)
Србија и Црна Гора СР Југославија (1992–1993)
Застава Сједињених Америчких Држава САД (од 1994)
Мађарска Мађарска (од 2007)
Пребивалиште: Сарасота, Флорида, САД
Датум рођења: 2. децембар 1973. (1973-12-02) (40 год.)
Место рођења: Нови Сад, Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије СФРЈ (данас Застава Србије Србија)
Висина: 1,78 m
Маса: 70 kg
Игра: Левом руком; дворучни форхенд и бекхенд
Зарада: 14.891.762 $
Појединачно
Победе–порази: 595–122
Освојени турнири: 53
Изгубљена финала: 32
Најбољи пласман: 1. (11. март 1991)
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија Отворено првенство Аустралије П (1991, 1992, 1993, 1996)
Француска Ролан Гарос П (1990, 1991, 1992)
Уједињено Краљевство Вимблдон Ф (1992)
Сједињене Америчке Државе Отворено првенство САД П (1991, 1992)
Парови
Победе–порази: 89–45
Освојени турнири: 6
Изгубљена финала: 3
Најбољи пласман: 16. (22. април 1991)
Портал Portal icon.svg Тенис
Освојене медаље
Тенис
Олимпијске игре
Бронза 2000. Сиднеј Појединачно

Моника Селеш (мађ. Szeles Mónika, енгл. Monica Seles; 2. децембар 1973; Нови Сад, СФРЈ) је бивша југословенска а касније америчка професионална тенисерка мађарског порекла, бивша најбоља тенисерка света. За време своје каријере освојила је 9 гренд слем турнира. Најмлађа је тенисерка која је освојила Ролан Гарос. Била је доминантна тенисерка 1991. и 1992. године, али се морала повући из тениса 1993. због повреде коју је добила када ју је гледалац из публике убо ножем. Тенису се вратила 1995. године, али није успела доћи до успеха којег је имала почетком 1990их.

Тениска каријера[уреди]

Почеци[уреди]

Селешова се тенисом почела бавити од шесте године. Тренер јој је био отац Карољ (мађ. Károly). Свој први турнир је освојила са девет година, иако се тада није пуно разумела у начин бодовања у тенису, па током меча није знала ко води у игри. У моменту када јој је било најпотребније, свој тениски терен јој је ставио на располагање Ђорђе Балашевић, чиме је знатно допринео њеном тениском развоју.

Године 1985, са само 11 година, освојила је престижни турнир Оранџ боул у Мајамију, САД. Притом ју је запазио познати тениски тренер Ник Болетери. Следеће године, породица Селеш се сели из Југославије у САД, где Моника креће у тениску академију Ника Болетерија, у којој је тренирала две године.

Пробој[уреди]

Професионалн тенис је почела да игра 1988, са 14 година. Наредне године је кренула њена пуна професионална каријера на ВТА турнирима када је освојила Хјустон у мају 1989. године победивши Крис Еверт у финалу. Месец дана касније, Селешова је стигла до полуфинала Отвореног првенства Француске, када је изгубила од тадашње најбоље тенисерке, Штефи Граф. Моника је своју прву сезону завршила на месту број 6 на ВТА листи.

Са јаким форхендом и бекхендом, као и јаким ритерном, Селешова је по многима прва "power player" тенисерка у женском тенису. Такође је позната по гласном стењању приликом удара лопте, па су се неке тенисерке жалиле на гласноћу, а судије су је упозоравале да буде мало тиша.

Њен први гренд слем турнир био је Отворено првенство Француске 1990, где се у финалу суочила са Штефи Граф. Селешова је спасила 4 везане сет лопте у тај-брејку првог сета, који је освојила са 8-6, и успела да добије меч у два сета (7-6, 6-4). Освојивши турнир, постала је најмлађа тенисерка која је освојила Отворено првенство Француске са само 16 и по година.

Врхунац каријере[уреди]

Године 1991. Селешова је имала доминантан положај у женском тенису. Сезону је почела победом на Отвореном првенству Аустралије у јануару, победивши Јану Новотну у финалу. Два месеца касније, 11. марта, преузела је место број 1 на ВТА листи од Штефи Граф. Успешно је одбранила титулу на Отвореном првенству Француске, победивши тада најмлађу такмичарку Аранчу Санчез Викарио у финалу. После Француске није играла на Вимблдону, када је паузирала шест недеља због истегнућа листа на доњем делу ноге. После паузе се појавила на Отвореном првенству Америке где је победила Мартину Навратилову у финалу, учвршћујућу своје место прве тенисерке света. Исте године је са Гораном Прпићем освојила Хопман куп за Југославију.

Слдећа, 1992. година је такође протекла доминацијом Селешове у женском тенису. Успешно је одбранила гренд слем турнире у Аустралији, Француској и Америци. До финала на Вимблдону је дошла, али није могла прекинути доминацију Штефи Граф на травнатим теренима, изгубивши 6:2, 6:1.

У периоду од јануара 1991. до фебруара 1993, Селешова је освојила 22 турнира и дошла до 33 финала од 34 турнира у којима је играла. У том периоду је имала 159 победа и само 12 пораза (92,9% победа), укључујући и 55/1 на гренд слем турнирима. У ширем контексту, од почетка професионалне каријере, 1989. до краја 1992. имала је 231 победа и 25 пораза (90,2% победа) и 30 титула на турнирима. Једино је Крис Еверт имала бољи постотак победа (91,1% од 1971. до 1974) и 34 турнира. Ипак, Селешова није успела да одржи тај успех до краја своје каријере.

1993.[уреди]

У 1993. годину Селешова је снажно ушла. У јануару је трећи пут заредом освојила отворено првенство Аустралије победивши Штефи Граф.

Ипак, све ће се променити у инциденту који је шокирао свет тениса 30. априла 1993. У четвртфиналу, у мечу између Селеш и Магдалене Малејеве, на турниру у Хамбургу, 38-годишњи гледалац, Гинтер Пархе, опсесивни обожавалац Штефи Граф, ножем је гађао Монику Селеш у кичму, између лопатица. Убрзо је одведена у болницу. Физички, Моника се опоравила за неколико недеља, али напад је оставио веће, психолошке последице. Професионалном тенису се није вратила следеће две године. Нападач није добио затворску казну због психичког стања, али је добио условну двогодишњу казну са обавезним психолошким лечењем. Због овог инцидента су појачане мере сигурности на тениским турнирима.[1]

После инцидента, Графова је поново постала доминантна у женском тенису, због одсуства Селешове на турнирима.

Повратак[уреди]

За време одсуства, Селеш је постала држављанин Сједињених Америчких Држава 17. маја 1994. године.

Селешова се вратила у професионални тенис у августу 1995. и освојила први повратнички турнир, Отворено првенство Канаде. Многи су мислили да ће се моћи вратити доминацију у тенису, какву је имала на почетку своје професионалне каријере. Истог месеца је дошла до финала Отвореног првенства Америке, када је изгубила од Штефи Граф резултатом 7:6, 0:6, 6:3. У јануару 1996, Селешова је још једном освојила Отворено првенство Аустралије, али ово ће јој бити и задња гренд слем титула. Селешова је са тешкоћом борила да дође до своје најбоље форме. На то је и утицао њен отац, Карољ, којем је утврђен рак и који је преминуо 1998. године. Селешова је опет, 1996. дошла до другог узастопног финала на Отвореном првенство Америке, изгубивши, опет, од Штефи Граф у финалу. Задње гренд слем финале је било у Паризу 1998. (неколико недеља после смрти њеног оца), када је изгубила од Санчез Викарио.

Поставши држављанин САД, Селешова је помогла америчком тиму да освоје Фед куп 1996. и 2000. године. Такође је освојила бронзу на Олимпијским играма у Сиднеју 2000. године.

Освојивши 53 турнира до 2003, Селешова је морала да напусти професионални тенис због повреде ноге. У фебруару 2005. играла је два егзибициона меча против Мартине Навратилове, изгубивши оба пута.

Занимљивости[уреди]

  • Успеси Монике Селеш је сврставају међу најбоље тенисерке свих времена.
  • „Тенис Магазин“ је поставио као 13. највећег играча свих времена (жене и мушкарци), а по аустралијском магазину „Тенис“ она је међу 15 жена највећих шампиона у последњих 30 година (играчице су поређане абецедним редом).
  • Почетком 2008. године учествовала је на америчкој телевизији у шоу програму „Плесом до звезда“ ("Плес са звездама").
  • Позната је и као једна од највећих играчица „кључних поена“, јер је имала изузетну психичку снагу у најтежим ситуацијама на терену. У неком интервијуу је изјавила „да јој је брат док је била мала стално говорио да је сваки поен важан“ тако да касније није имала трему код важних поена већ се за сваки борила скоро исто.

Каснији живот[уреди]

Моника Селеш тренутно живи на Флориди. Године 2007. постала је и мађарски држављанин.[2][3][4] Од 2009. Селешова је у вези са америчким бизнисменом Томом Голисаном. Њена аутобиографија је објављена 21. априла 2009. године, а у Србији 2012. године[5].

Резултати на гренд слем турнирима[уреди]

Турнир 1989. 1990. 1991. 1992. 1993. 1994. 1995. 1996. 1997 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. О/И Поб-пор
Гренд слемови
Отворено првенство Аустралије Н Н П П П Н Н П Н Н ПФ Н ЧФ ПФ 4 / 8 43:4
Ролан Гарос ПФ П П П Н Н Н ЧФ ПФ Ф ПФ ЧФ Н ЧФ 3 / 11 54:8
Вимблдон 4K ЧФ Н Ф Н Н Н ЧФ ЧФ Н ЧФ Н 0 / 9 30:9
Отворено првенство САД 4K П П Н Н Ф Ф ЧФ ЧФ ЧФ ЧФ 4K ЧФ Н 2 / 12 53:10
Победе/порази на гренд слемовима 11:3 13:2 21:0 27:1 7:0 0:0 6:1 17:3 11:3 14:3 16:4 12:3 7:2 17:4 1:2 9 / 40 180:31

Гренд слем финала[уреди]

Појединачно[уреди]

Победе (9)[уреди]

Година Турнир Противница у финалу Резултат
1990. Отворено првенство Француске Немачка Штефи Граф 7:6(6), 6:4
1991. Отворено првенство Аустралије Чехословачка Јана Новотна 5:7, 6:3, 6:1
1991. Отворено првенство Француске (2) Шпанија Аранча Санчез Викарио 6:3, 6:4
1991. Отворено првенство САД Сједињене Америчке Државе Мартина Навратилова 7:6(1), 6:1
1992. Отворено првенство Аустралије (2) Сједињене Америчке Државе Мери Џо Фернандез 6:2, 6:3
1992. Отворено првенство Француске (3) Немачка Штефи Граф 6:2, 3:6, 10:8
1992. Отворено првенство САД (2) Шпанија Аранча Санчез Викарио 6:3, 6:3
1993. Отворено првенство Аустралије (3) Немачка Штефи Граф 4:6, 6:3, 6:2
1996. Отворено првенство Аустралије (4) Немачка Анке Хубер 6:4, 6:1

Порази(4)[уреди]

Година Турнир Противница у финалу Резултат
1992. Вимблдон Немачка Штефи Граф 2:6, 1:6
1995. Отворено првенство САД Немачка Штефи Граф 6:7(6), 6:0, 3:6
1996. Отворено првенство САД Немачка Штефи Граф 5:7, 4:6
1998. Отворено првенство Француске Шпанија Аранча Санчез Викарио 6:7(5), 6:0, 2:6

ВТА финала[уреди]

Појединачно[уреди]

Победе (53)[уреди]

Порази (32)[уреди]

Парови[уреди]

Победе (6)[уреди]

Легенда
Тијер I (3)
Тијер II (2)
Тијер III (1)
Тијер IV (0)
Гренд слем (0)
ВТА Шампионат (0)
Бр. Датум Турнир Подлога Партнерка Противнице у финалу Резултат
1. 13. мај 1990. Рим, Италија Шљака Канада Хелен Келеси Италија Лаура Ђароне
Италија Лаура Ђоларса
6–3, 6–4
2. 31. март 1991. Сан Антонио, Тексас, САД Тврда Сједињене Америчке Државе Пети Фендик Канада Џил Хедерингтон
Сједињене Америчке Државе Кети Риналди Станкел
7–6(2), 6–2
3. 12. мај 1991. Рим, Италија Шљака Сједињене Америчке Државе Џенифер Капријати Аустралија Никол Брадке
Јужноафричка Република Елна Рајнах
7–5, 6–2
4. 10. мај 1992. Рим, Италија Шљака Чехословачка Хелена Сукова Бугарска Катарина Малејева
Аустрија Барбара Ритнер
6–1, 6–2
5. 21. септембар 1997. Токио, Јапан Тврда Јапан Аи Сугијама Француска Жули Алар-Декуги
Сједињене Америчке Државе Ченда Рубин
6–1, 6–0
6. 27. септембар 1998. Токио, Јапан Тврда Русија Ана Курњикова Сједињене Америчке Државе Мери Џо Фернандез
Шпанија Аранча Санчез Викарио
6–4, 6–4

Порази (3)[уреди]

Екипна такмичења[уреди]

Победе (3)[уреди]

Пласман[уреди]

Пласман на ВТА листи, крају календарске године:

1988 1989 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003
86 6 2 1 1 8¹ * 1 2 5 6 6 4 10 7 60

1- већи део године није играла, *- није играла целе године

Напомене[уреди]

  1. ^ Селеш је свој први званични меч играла 7. марта 1988; њен први званични меч на ВТА турнирима, када је постала професионалац, био је 13. фебруара 1989; одиграла је свој последњи званични меч 27. маја 2003; коначно се и званично пензионисала 14. фебруара 2008.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ BBC - ON THIS DAY - 1993: Tennis star stabbed
  2. ^ „Szeles Mónika megkapta a magyar állampolgárságot (Szeles Mónika has received Hungarian citizenship)“ (на Hungarian). Népszabadság. 7. 6. 2007. Приступљено 10. 5. 2008.. 
  3. ^ „Szeles Mónika hazatalált (Szeles Mónika has found her way home)“ (на Hungarian). Magyar Nemzet. 8. 6. 2007. Приступљено 10. 5. 2008.. 
  4. ^ „Szeles Mónika titokban felvette a magyar állampolgárságot (Szeles Mónika has received Hungarian citizenship in secret)“ (на Hungarian). Nemzeti Sport. 8. 6. 2007. Приступљено 10. 5. 2008.. 
  5. ^ „Monika Seleš - Forhendom preko mreže života“ (на мађарски). B92. 20. 1. 2012. Приступљено 3. 5. 2013.. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :