Моника Селеш

Освојене медаље
Тенис
Олимпијске игре

Моника Селеш
Моника Селеш
Држављанство	СФРЈ (1989-1992) СР Југославија (1992-1993) Сједињене Америчке Државе (1994-тренутно) Мађарска (2007-тренутно)
Место становања	Сарасота, Флорида, САД
Датум рођења	2. децембар 1973.
Место рођења	Нови Сад тадашња СФРЈ данашња Србија
Висина	1,78 m
Тежина	70 kg
Почетак проф. каријере	1989 — 2008. године
Игра	Левом руком; двостручни форхенд и бекхенд
Зарада	14.891.762 $
Појединачно
Победе–порази:	595-122
Освојени турнири:	53
Најбољи пласман:	Бр. 1 (11. март 1991)
Успех на гренд слем турнирима
Отворено првенство Аустралије	П (1991, 1992, 1993, 1996)
Ролан Гарос	П (1990, 1991, 1992)
Вимблдон	Ф (1992)
Отворено првенство САД	П (1991, 1992)
Парови
Победа - пораза:	89-45
Освојених турнира:	6
Најбољи пласман:	Бр. 16 (22. април 1991)
Подаци од 7. јун 2008

Моника Селеш (мађ. Szeles Mónika, енгл. Monica Seles) је бивша југословенска, a на крају каријере и америчка професионална тенисерка мађарског порекла, бивша најбоља тенисерка света. За време своје каријере освојила је 9 гренд слем турнира, поставши најмлађа тенисерка која је освојила отворено првенство Француске 1990. године. Била је доминантна тенисерка 1991. и 1992. године, али се морала повући из тениса 1993. због повреде коју је добила када ју је гледалац из публике убо ножем. Тенису се вратила 1995. године, али није успела доћи до успеха којег је имала почетком 1990их.

[уреди] Тениска каријера

[уреди] Почеци

Моника Селеш је мађарског порекла из Војводине. Рођена у Новом Саду, Србија у тадашњој СФР Југославији 2. децембра 1973. године.

Тенисом се почела бавити од шесте године. Тренер јој је био отац Карољ (мађ. Károly). Свој први турнир је освојила са девет година, иако се тада није пуно разумела у начин бодовања у тенису, па током меча није знала ко води у игри. У моменту када јој је било најпотребније свој тениски терен јој је ставио на располагање Ђорђе Балашевић, чиме је знатно допринео њеном развоју.

1985, са само 11 година освојила је престижни турнир Оранџ бул у Мајамију, САД, при том ју је угледао познати тениски тренер Ник Болетери. 1986. године, породица Селеш се сели из Југославије у САД, где Моника креће у тениску академију Ника Болетерија, у којој је тренирала следеће две године.

[уреди] Врхунац каријере

Професионалн тенис је почела да игра 1988, са 14 година. Наредне године је кренула њена пуна професионална каријера на ВТА турнирима када је освојила Хјустон у мају 1989. године победивши Крис Еверт у финалу. Месец дана касније, Селешова је стигла до полуфинала отвореног првенства Француске када је изгубила од тадашње најбоље тенисерке, Штефи Граф. Моника је своју прву годину завршила на месту број 6 на ВТА листи.

Са јаким форхендом и бекхендом, као и јаким ритерном, Селешова је по многима прва "power player" тенисерка у женском тенису. Такође је позната по гласном стењању приликом удара лопте, па су се неке тенисерке жалиле на гласноћу, а судије су је упозоравале да буде мало тиша.

Њен први гренд слем турнир био је Отворено првенство Француске 1990, где се у финалу суочила са Штефи Граф. Селешова је спасила 4 везане сет лопте у првом сету у тајбрејку, који је освојила са 8-6, и успела да добије меч у два сета (7-6, 6-4). Освојивши турнир постала је најмлађа тенисерка која је освојила Отворено првенство Француске са само 16 и по година.

1991. је година када је Селешова имала доминантан положај у женском тенису. Годину је почела победом на Отвореном првенству Аустралије у јануару, победивши Јану Новотну у финалу. 11. марта је преузела је место број 1 на ВТА листи од Штефи Граф. Успешно је одбранила титулу на Отвореном првенству Француске, победивши тада најмлађу такмичарку Аранчу Санчез Викарио у финалу. После Француске није играла на Вимблдону, када је паузирала шест недеља због истегнућа листа на доњем делу ноге. После паузе се појавила на Отвореном првенству Америке где је победила Мартину Навратилову у финалу, учвршћујућу своје место број 1 тенисерке света. Исте године је са Гораном Прпићем освојила Хопман куп за Југославију. 1992. је такође протекла доминацијом Монике у женском тенису. Успешно је одбранила гренд слем турнире у Аустралији, Француској и Америци. До финала на Вимблдону је дошла, али није могла разбити доминацију Штефи Граф на травнатим теренима, изгубивши 6-2, 6-1.

У периоду од јануара 1991. до фебруара 1993, Селешова је освојила 22 турнира и дошла до 33 финала од 34 турнира у којима је играла. У том периоду је имала 159 победа и само 12 пораза (92,9% победа), укључујући и 55/1 у гренд слем турнирима. У ширем контексту, од почетка професионалне каријере, 1989. до краја 1992. имала је 231 победа и 25 пораза (90,2% победа) и 30 титула на турнирима. Једино је Крис Еверт имала бољи постотак победа (91,1% од 1971. до 1974) и 34 турнира. Ипак, Селешова није успела да одржи тај успех до краја своје каријере.

[уреди] 1993

У 1993. годину, Селешова је снажно ушла. У јануару 1993. је освојила отворено првенство Аустралије победивши Штефи Граф.

Ипак, све ће се променити у инциденту који је шокирао свет тениса 30. априла 1993. У ¼-финалу, у мечу између Селеш и Магдалене Малејеве, у Хамбургу 38-годишљи гледалац, Гинтер Пархе, опсесивни обожавалац Штефи Граф, ножем је гађао Монику Селеш у кичму, између лопатица. Убрзо је одведена у болницу. Физички, Моника се опоравила за неколико недеља, али напад је оставио веће, психолошке ожиљке. Професионалном тенису се није вратила следеће две године. Нападач није добио затворску казну због психичког стања, али је добио условну двогодишњу казну са обавезним психолошким лечењем. Због овог инцидента су појачане мере сигурности на тениским турнирима. [1]

После инцидента, Графова је поново завладала женским тенисом, због одсуства Селешове на турнирима.

[уреди] Повратак

За време одсуства, Селеш је постала држављанин Сједињених Америчких Држава 17. маја 1994. године.

Селешова се вратила у професионални тенис у августу 1995. и освојила први повратнички турнир, отворено првенство Канаде. Многи су мислили да ће се моћи вратити доминацију у тенису, какву је имала на почетку своје професионалне каријере. Истог месеца је дошла до финала отвореног првенства Америке, када је изгубила од Штефи Граф резултатом 7-6, 0-6, 6-3. У јануару 1996, Селешова је дошла до своје прве гренд слем титуле после повратка, отворено првенство Аустралије, али ово ће јој бити и задња гренд слем титула. Селешова је са тешкоћом борила да дође до своје најбоље форме. На то је и утицао њен отац, Карољ, којем је утврђен рак и који је преминуо 1998. године. Селешова је опет, 1996. дошла до другог узастопног финала на отвореном првенство Америке, изгубивши, опет, од Штефи Граф у финалу. Задње гренд слем финале је било у Паризу 1998. (неколико недеља после смрти њеног оца), када је изгубила од Санчез Викарио.

Поставши амерички држављанин, Моника је помогла Америчком тиму да освоје Фед куп 1996. и 2000. Такође је освојила и бронзу на Олимпијским играма у Сиднеју 2000. године.

Освојивши 53 турнира до 2003, Селешова је морала, због повреде ноге напустити професионални тенис. У фебруару 2005. играла је две егзибициона меча против Мартине Навратилове, изгубивши оба меча.

[уреди] Занимљивости

Успеси Монике Селеш је сврставају међу најбоље тенисерке свих времена.

„Тенис Магазин“ је поставио као 13. највећег играча свих времена (жене и мушкарци), а по аустралијском магазину „Тенис“ она је међу 15 жена највећих шампиона у последњих 30 година (играчице су поређане абецедним редом).

Почетком 2008. године учествовала је на Америчкој телевизији у шоу шрограму "Плесом до звезда" ("Плес са звездама").

Позната је и као једна од највећих играчица „кључних поена“, јер је имала изузетну психичку снагу у најтежим ситуацијама на терену. У неком интервију је изјавила "да јој је брат док је била мала стално говорио да је сваки поен важан" тако да касније није имала трему код важних поена већ се за сваки борила скоро исто.

Моника Селеш тренутно живи на Флориди. Године 2007. постала је и мађарски држављанин.^[1]^[2]^[3]

[уреди] Резултати на гренд слем турнирима

Гренд слем

1989

1990

1991

1992

1993

1994

1995

1996

1997

1998

1999

2000

2001

2002

2003

Победа

Отворено првенство Аустралије

-

П

-

П

-

½

-

¼

½

2.

43-4

Отворено првенство Француске

½

П

-

¼

½

Ф

½

¼

-

¼

1.

54-8

Вимблдон

4.

¼

-

Ф

-

2.

3.

¼

3.

¼

-

¼

-

30-9

Отворено првенство Америке

4.

3.

П

-

Ф

¼

4.

¼

-

53-10

[уреди] Гренд слем финала

[уреди] Појединачно

[уреди] Победе (9)

Година	Турнир	Противница у финалу	Резултат
1990	Отворено првенство Француске	Штефи Граф	7–6(6), 6–4
1991	Отворено првенство Аустралије	Јана Новотна	5–7, 6–3, 6–1
1991	Отворено првенство Француске (2)	Аранча Санчез Викарио	6–3, 6–4
1991	Отворено првенство САД	Мартина Навратилова	7–6(1), 6–1
1992	Отворено првенство Аустралије (2)	Мери Џо Фернандез	6–2, 6–3
1992	Отворено првенство Француске (3)	Штефи Граф	6–2, 3–6, 10–8
1992	Отворено првенство САД (2)	Аранча Санчез Викарио	6–3, 6–3
1993	Отворено првенство Аустралије (3)	Штефи Граф	4–6, 6–3, 6–2
1996	Отворено првенство Аустралије (4)	Анке Хубер	6–4, 6–1

[уреди] Порази(4)

Година	Турнир	Противница у финалу	Резултат
1992	Вимблдон	Штефи Граф	6–2, 6–1
1995	Отворено првенство САД	Штефи Граф	7–6(6), 0–6, 6–3
1996	Отворено првенство САД	Штефи Граф	7–5, 6–4
1998	Отворено првенство Француске	Аранча Санчез Викарио	7–6(5), 0–6, 6–2

[уреди] ВТА финала

[уреди] Појединачно

[уреди] Победе (53)

1989.(1) - Хјустон
1990.(9) - Отворено првенство Француске, ВТА шампионат, Мајами, US Hardcourts, Тампа, Рим, Берлин, Лос Анђелес и Окланд
1991.(10) - Отворено првенство Аустралије, Отворено првенство Француске, Отворено првенство САД, ВТА шампионат, Мајами, Хјустон, Лос Анђелес, Токио, Милано, Филаделфија
1992.(10)- Отворено првенство Аустралије, Отворено првенство Француске, Отворено првенство САД, ВТА шампионат, Есен, Индијан Велс, Хјустон, Барселона, Токио и Окланд
1993.(2) - Отворено првенство Аустралије, Чикаго
1995.(1) - Торонто
1996.(5) - Отворено првенство Аустралије, Токио, Сиднеј, Истборн, Монтреал
1997.(3) - Лос Анђелес; Торонто; Токио
1998.(2) - 'Монтреал; Токио
1999.(1) - Амелиа оство
2000.(3) - Оклахома Сити, Амелиа острво, Рим
2001.(4) - Оклахома Сити, Бахиа, Токио, Шангај
2002.(2) - Доха, Мадрид

[уреди] Порази (32)

1989: Далас (победница Мартина Навратилова)
1989: Брајтон (победница Штефи Граф)
1991: Индијан Велс (победница М. Навратилова)
1991: Сан Антонио (победница М. Навратилова)
1991: Хамбург (победница Ш. Граф)
1991: Рим (победница Габријела Сабатини)
1991: Сан Дијего (победница Џенифер Капријати)
1991: Окланд (победница М. Навратилова)
1992: Рим (победница Г. Сабатини)
1992: Вимблдон (победница Ш. Граф)
1992: Лос Анђелес (победница М. Навратилова)
1992: Монтреал (победница Аранча Санчез Викарио)
1993: Париз (победница М. Навратилова)
1995: Њујорк (победница Ш. Граф)
1996: Њујорк (победница Ш. Граф)
1996: Окланд (победница Мартина Хингис)

1997: Мајами (победница М. Хингис)
1997: Чарлстон (победница М. Хингис)
1997: Мадрид (победница Јана Новотна)
1997: Сан Дијего (победница М. Хингис)
1998: Париз (победница А. Санчез Викарио)
1998: Москва (победница Мери Пирс)
1999: Торонто (победница М. Хингис)
1999: Токио (победница Линдзи Девенпорт)
2000: Сан Дијего (победница Венус Вилијамс)
2000: Њу Хејвен (победница В. Вилијамс)
2000: ВТА првенство (победница М. Хингис)
2001: Сан Дијего (победница В. Вилијамс)
2001: Лос Анђелес (победница Л. Девенпорт)
2002: Токио (победница М. Хингис)
2003: Токио (победница Л. Девенпорт)
2003: Дубаи (победница Жистин Енен-Арден)

[уреди] Парови

[уреди] Победе (6)

Легенда
Тијер I (3)
Тијер II (2)
Тијер III (1)
Тијер IV (0)
Гренд слем (0)
ВТА Шампионат (0)

Бр.	Датум	Турнир	Подлога	Партнерка	Противнице у финалу	Резултат
1.	13. мај 1990.	Рим, Италија	Шљака	Хелен Келеси	Лаура Ђароне Лаура Ђоларса	6–3, 6–4
2.	31. март 1991.	Сан Антонио, Тексас, САД	Тврда	Пети Фендик	Џил Хедерингтон Кети Риналди Станкел	7–6(2), 6–2
3.	12. мај 1991.	Рим, Италија	Шљака	Џенифер Капријати	Никол Брадке Елна Рајнах	7–5, 6–2
4.	10. мај 1992.	Рим, Италија	Шљака	Хелена Сукова	Катарина Малејева Барбара Ритнер	6–1, 6–2
5.	21. септембар 1997.	Токио, Јапан	Тврда	Аи Сугијама	Жули Алар-Декуги Ченда Рубин	6–1, 6–0
6.	27. септембар 1998.	Токио, Јапан	Тврда	Ана Курњикова	Мери Џо Фернандез Аранча Санчез Викарио	6–4, 6–4