Каролина Плишкова

Овај чланак је добар. Кликните овде за више информација.
С Википедије, слободне енциклопедије
Каролина Плишкова
Каролина Плишкова на Ролан Гаросу 2021.
Лични подаци
Датум рођења(1992-03-21)21. март 1992. (32 год.)
Место рођењаЛоуни, Чехословачка,
ДржављанствоЧешка
Висина1,86 m
Маса72 kg
ПребивалиштеМонте Карло, Монако
Информације о каријери
Про. каријера2009—
Иградесном руком (дворучни бекхенд)
ТренерОлга Савчук (2019—)
Раније:
Кончита Мартинез (2018—2019)
Рене Стабс (2018—2019)
Саша Бајин (2020—2022)
Зарада23.543.690 $
ВТА профилwww.wtatennis.com/players/313974/karolina-pliskova
Појединачно
Победе—порази586:326 (64,3%)
Освојени турнири16 ВТА, 10 ИТФ
Изгубљена финала16 ВТА, 6 ИТФ
Најбољи пласман1. (17. јул 2017)
Тренутни пласман15. (15. јул 2022)
Успех на гренд слем турнирима
ОП АустралијеПФ (2019)
Ролан ГаросПФ (2017)
ВимблдонФ (2021)
ОП САДФ (2016)
Остали турнири
ВТА првенствоПФ (2017, 2018, 2019)
Олимпијске игре3К (2021)
Парови
Победе—порази181:141 (56,2%)
Освојени турнири5 ВТА, 6 ИТФ
Изгубљена финала2 ВТА, 6 ИТФ
Најбољи пласман11. (31. октобар 2016)
Тренутни пласман259. (25. јул 2022)
Успех на гренд слем турнирима — парови
ОП АустралијеПФ (2016)
Ролан Гарос3. коло (2016)
ВимблдонПФ (2016)
ОП САД3. коло (2016)
Мешовити парови
Победе—порази3:2 (66,67%)
Успех на гренд слем турнирима — мешовити парови
Вимблдон2К (2014)
Тимска такмичења
Били Џин Кинг купП (2015, 2016, 2018)
Хопман купГФ (2016)
Званични веб-сајт
http://pliskova.net
Ажурирано: 26. јул 2022..

Каролина Плишкова (чеш. Karolína Plíšková; Лоуни, 21. март 1992) чешка је тенисерка, бивша првопласирана на ВТА листи најбољих тенисерки света (на прво место доспела 17. јула 2017. године).[1]

Највећи успеси на гренд слем турнирима су јој финале Отвореног првенства САД 2016. у ком је изгубила од Анџелик Кербер, финале Вимблдона 2021. у ком је изгубила од Ешли Барти, као и полуфинала Отвореног првенства Аустралије (2019) и Ролан Гароса (2017).[2] У досадашњој каријери освојила је 16 титула у појединачној и 5 у конкуренцији парова. Најбољи пласман у конкуренцији парова јој је 11. место, на које се попела у октобру 2016.

Прва је Чехиња која се попела на 1. место ВТА листе и уз Јелену Јанковић и Динару Сафину тренутно једина која је била на њему, а да у каријери није освојила гренд слем титулу.

Као члан Женске тениске репрезентације Чешке, освојила је Фед куп 2015, 2016 и 2018. године.[3]

Тениска каријера[уреди | уреди извор]

Почеци[уреди | уреди извор]

Плишкова је почела да наступа на мањим ИТФ турнирима 2006, али је професионално почела да се бави тенисом од 2009. Освојила је јуниорски Аустралијан Опен 2010, када је у финалу победила Лору Робсон.

Први пут се појавила у главном жребу неког гренд слема на Ролан Гаросу 2012. када је у последњем колу квалификација поново била боља од Робсон. Изгубила је у 1. колу од осме тенисерке света, Марион Бартоли.

2013. Прва ВТА титула[уреди | уреди извор]

Плишкова у мају 2013.

До првих значајнијих успеха Плишкова долази 2013. године. Сезону је почела у Бризбејну и учешће завршила већ у првом колу квалификација. Успела је да се пласира у главни жреб турнира у Сиднеју, али је убедљиво изгубила у мечу првог кола од треће носитељке, Саре Ерани. На Отвореном првенству Аустралије губи већ у првом колу.

Прво ВТА финале играла је против Бетани Матек-Сандс у Куала Лумпуру и победила резултатом 1:6, 7:5, 6:3.[4][5][6] Након тога, квалификовала се за главни жреб Мајамија и у првом колу победила сународницу Луцију Храдецку са 6:2, 6:1. У другом колу је изгубила од 9. носитељке Каролине Возњацки.

У сезони турнира на шљаци, једини значајан резултат имала је у Катовицама, где је у четвртфиналу изгубила од Роберте Винчи.

Направила је велико изненађење поразивши 16. тенисерку света, Нађу Петрову у првом колу Вимблдона, али је већ у другом изгубила од Петре Мартић. До краја сезона није имала већих успеха у појединачној конкуренцији.

Заједно са сестром Кристином, освојила је прву титулу у конкуренцији парова, на турниру у Линцу. Њих две су тада постале прве близнакиње које су успеле заједно да освоје ВТА титулу.[7]

Сезону је завршила на 67. месту у појединачној и 77. месту у конкуренцији парова.

2014. Пробој[уреди | уреди извор]

Сезона 2014. била је преломна за Плишкову, пошто се у њој пробила до 20 најбољих тенисерки на ВТА листи.

Плишкова у Пекингу 2014.

После пораза у другим колима Оукланда и Аустралијан Опена, долази до другог финала у каријери, у ком губи од Јекатарине Макарове на турниру у Патаји. На путу до финала поразила је Бетани Матек-Сандс, Сорану Кирстеу и Јулију Гергес.[8][9]

На Отвореном првенству Индијан Велса стигла је до 3. кола, у ком је изгубила од 2. тенисерке света, На Ли. Стигла је до четвртфинала Монтереја, у ком је изгубила од Возњацки и полуфинала Куала Лумпура, у ком је изгубила од Цибулкове.

У четвртфиналу Нирнберга, поразила је 9. тенисерку света, Анџелик Кербер, а у полуфиналу Елину Свитолину. У финалу је изгубила од Јуџини Бушард резултатом 2:6, 6:4, 3:6. Победом у првом колу Ролан Гароса, обезбедила је пробој међу 50 најбољих тенисерки на ВТА листи.

У другом колу Ју-Ес Опена поразила је 9. тенисерку света Ану Ивановић у два сета. У трећем колу изгубила је од Кејси Делакве.

Са добрим резултатима наставила је на Азијској турнеји. У две узастопне недеље стигла је до 2 финала. Прво у Хонг Конгу, где је изгубила од Забине Лизики, а затим у Сеулу, где је победила Варвару Лепченко и тако дошла до друге титуле у каријери. На Отвореном првенству Вухана направила је 2 изненађења. Прво је избацила Саманту Стосур, а затим и 16. носитељку Андреу Петковић. У осмини финала изубила је од сународнице Петре Квитове.

До треће титуле у каријери долази у Линцу, победом над Камилом Ђорђи.[10][11][12] Пошто се Јекатарина Макарова повредила на Завршном турниру шампионки, Плишкова ју је заменила. Изгубила је у групној фази такмичења од Флавије Пенете.

Са Михаелом Крајичек освојила је турнир у Нирнбергу, а са сестром Кристином Хонг Конг.

Сезону је завршила са једном титулом, три изгубљена финала и на 24. месту ВТА листе.

2015. Улазак међу 10 најбољих[уреди | уреди извор]

Сезону је почела веома успешно, финалом турнира у Сиднеју у ком је изгубила од Петре Квитове. На путу до финала поразила је Карлу Суарез Наваро у четвртфиналу и Анџелик Кербер у полуфиналу. На првом гренд слему сезоне стигла је до 3. кола, у ком је поново изгубила од Рускиње Јекатарине Макарове.

Каролина на Ролан Гаросу 2015.

Дебитовала је за Тениску репрезентацију Чешке у мечу 1. кола Фед купа против Канаде. Победила је у оба своја меча, а Чешка је однела победу и у укупном резултату. На Тениском превенству Дубаија дошла је до првог финала турнира из премијер категорије. На путу до њега победила је 5 високорангираних тенисерки, а то су: Анастасија Пављученкова, Барбора Стрицова, Ана Ивановић, Луција Шафаржова и Гарбиње Мугуруза. На крају је изгубила од 4. тенисерке света Симоне Халеп.

Први део сезоне завршила је на два турнира из највише категорије, премијер мандатори. У Индијан Велсу стигла је до 4. кола, у ком је поново изубиле од Халеп. У Мајамију је била мало успешнија, па је успела да стигне до четвртфинала, где ју је зауставила Андреа Петковић.

Део сезоне на шљаци отвара титулом у Прагу, где је пред домаћом публиком савладала сународницу Луцију Шафаржову са 4:6, 7:5, 6:3. Није остваривала значајније резултате до почетка дела сезоне на трави.

У Истборну 2015.

У Бирмингему стиже до финала, у ком губи од Анџелик Кербер у неизвесном мечу у 3 сета. На Вимблдону је била постављена за 11. носитељку, али је неочекивано изгубила већ у 2. колу од Коко Вандевеј.

На Америчкој турнеји, стиже до финала Станфорда у ком поново губи од Анџелик Кербер, али и обезбеђује пробој међу 10 најбољих на ВТА листи. У Синсинатију стиже до осмине финала у ком губи драматичан меч од Јелене Јанковић. На Отворено првенство САД први пут долази као једна од првих 8 носитељки, али потпуно неочекивано губи од 121. тенисерке света, Ане Татишвили.

Азијску турнеју започиње у Вухану и победама над Мирјаном Лучић Барони и Елином Свитолином стиже до четвртфинала у ком губи од Винчи у 2 сета. У првом колу Пекинга убедљиво губи од Американке Слоун Стивенс. На турниру у Тјенђину долази до полуфинала у ком губи од Агњешке Радвањске.

На почетку турнира у Москви побеђује Александру Дулгеру са 9:7 у тај-брејку одлучујућег сета, али губи већ у наредном колу од Анастасије Севастове.

На ВТА Елитном купу (завршном турниру за тенисерке од позиције 9. до 19) распоређена је у групу са Јеленом Јанковић и Саром Ерани. Пошто је Јанковић победила Ерани у два сета, Плишкова је морала да добије оба меча како би обезбедила пролаз у полуфинале и успела је у томе. У полуфиналу је победила Елину Свитолину, да би у финалу изгубила од Венус Вилијамс са 7:5, 7:6(8:6).[13]

Наступила је за Репрезентацију Чешке у финалу Фед купа. Првог дана је изгубила свој меч од Марије Шарапове, али је зато другог победила Анастасију Пављученкову и заједно са Барбором Стрицовом добила одлучујуће парове, чиме је дошла до свог првог Фед куп трофеја.

Сезону је завршила на 11. месту, а најбољи пласман током сезоне био јој је 7. место.

2016. Прво гренд слем финале[уреди | уреди извор]

Нову сезону започела је у Хопман купу, где је са Јиржијем Веселим представљала Чешку. После победа над репрезентацијама САД и Аустралије изгубили су у мечу за финале од Украјине. Плишкова је у појединачној конкуренцији остварила победе над Гајдошовом и Дувал, а изгубила је од Свитолине. Заједно са Веселим, у мешовитим паровима победила је комбинације Свитолина-Долгополов и Гајдошова-Хјуит.[14] На турниру у Сиднеју стигла је до четвртфинала, у ком је изгубила од Симоне Халеп. Стигла је до 3. кола Отвореног првенства Аустралије, у ком је изгубила од Макарове.

Плишкова у финалу Ју-Ес Опена 2016.

У мечу првог кола Фед купа против Румуније, Плишкова је остварила обе победе, прво над 3. тенисерком света Симоном Халеп, а затим и над Моником Никулеску.

У 3. колу Индијан Велса остварује убедљиву победу над Аном Ивановић, са 6:2, 6:0. Након тога избацује Конту и Касаткину, али у полуфиналу губи од касније шампионке Викторије Азаренке.

Поново је представља Чешку у полуфиналном мечу Фед купа против Швајцарске. Успела је да победи Тимеу Бачински, али на велико изненађење губи од Викторије Голубић. У одлучујућем дублу, заједно са Луцијом Храдецком победила је Голубић и прву тенисерку света у конкуренцији парова, Мартину Хингис.

У осмини финала Штутгарта је по 5. пут заредом победила Ану Ивановић, да би је у четвртфиналу зауставила Агњешка Радвањска. Није успела да одбрани титулу у Прагу, пошто ју је зауставила сународница Луција Шафаржова. Део сезоне на шљаци завршила је раним елиминацијама на турнирима из највише категорије.

Турнеју на трави започела је веома успешно. У Нотингему је освојила прву титулу у сезони. У четвртфиналу је поразила Ешли Барти, у полуфиналу Монику Пуиг и коначно у финалу Алисон Риск.[15][16] У Истборну долази до још једног финала у ком губи од Доминике Цибулкове са 7:5, 6:3. После победе у неизвесном мечу 1. кола Вимблдона над Јанином Викмајер неочекивано губи у 2. колу од јапанке Мисаки Дои.

Плишкова са трофејом Фед купа

Отказала је учешће на Олимпијским играма у Рију због епидемије зика вируса.[17] Месец дана касније, као додатан разлог навела је да би јој учешће на Олимпијским играма било „превише напорно”. Том изјавом изазвала је мноштво негативних коментара од чешке публике.[18]

До прве титуле на турнирима из највише категорије долази у Синсинатију. На путу до трофеја поразила је 3 тенисерке из најбољих 10 на ВТА листи. Прво десету, Светлану Кузњецову, затим трећу, Гарбиње Мугурузу и коначно у финалу другу, Анџелик Кербер. Кербер би се евентуалном победом над Плишковом по први пут попела на 1. место ВТА листе. Знајући то, Плишкова јој је на свечаној додели пехара упутила извињење и пожелела да успе у томе у будућности. Већ на предстојећем Ју-Ес Опену управо Плишкова јој је то и обезбедила, победом над тада 1. тенисерком света Сереном Вилијамс у полуфиналу. Плишкова је тако дошла до свог првог гренд слем финала у ком је изгубила баш од Кербер.

Забележила је ране елиминације на сва три турнира из Азијске турнеје, али је упркос томе, као 5. тенисерка света, обезбедила учешће на Завршном ВТА првенству у Сингапуру. Завршила је учешће у групној фази такмичења, после победе над Гарбиње Мугурузом и пораза од Светлане Кузњецове и Агњешке Радвањске.

У свом другом Фед куп финалу, првог дана победила је Францускињу Кристину Младеновић са 16:14 у одлучујућем трећем сету. То је био најдужи меч Фед куп финала у историји.[19] Другог дана финала изгубила је од Гарсије у три сета, али је у пару са Барбором Стрицовом донела одлучујући поен Репрезентацији Чешке, победивши тада прворангирани дубл света, Младеновић-Гарсија.[20]

У пару са Стрицовом освојила је пету титулу у конкуренцији парова, у Истборну, док је са Јулијом Гергес стигла до полуфинала Вимблдона, у ком су изгубиле од сестара Вилијамс. Због константно добрих резултата, пред крај сезоне попела се на 11. место ВТА листе у конкуренцији парова, што јој је најбољи пласман у досадашњој каријери.

Сезону је завршила на 6. месту. За наредну сезону, Плишкова је најавила промену у тиму. Прекинула је сарадњу са дотадашњим Јиржијем Ванеком и на његово место поставила Давида Котиза, бившег тренера њене сународнице Петре Квитове.[21]

2017. Светски „број 1”[уреди | уреди извор]

Сезону отвара титулом на турниру премијер категорије у Бризбејну. У четвртфиналу победила је Роберту Винчи, у полуфиналу Елину Свитолину и коначно у финалу Ализе Корне са 6:0, 6:3.[22][23] На предстојећем Аустралијан Опену била је постављена за 5. носитељку. Стигла је до четвртфинала, у ком ју је изненадила хрватица Мирјана Лучић Барони, 79. на ВТА листи. Уласком у четвртфинале Плишкова се по први пут нашла међу 3 најбоље тенисерке на ВТА листи.

Плишкова у 1. колу Фед купа 2017. против Шпаније

Представљала је Чешку у мечу 1. кола Фед купа против Шпаније. Остварила је обе победе у својим мечевима, и против Аруабарене и против 7. тенисерке света, Мугурузе, чиме је одвела репрезентацију Чешке у полуфинале.

Са одличним резултатима наставила је и у остатку првог дела сезоне на бетону. Освојила је Доху, турнир из категорије премијер 5, победивши у финалу Каролину Возњацки са 6:3, 6:4.[24][25] Поново је била боља од Мугурузе у четвртфиналу Индијан Велса, али ју је у полуфиналу зауставила Светлана Кузњецова у 2 тај-брејка. Идентичан успех понавља и у Мајамију, где губи од Возњацки.[26]

У осмини финала турнира у Риму, по други пут заредом побеђује Тимеу Бачински, али у четвртфиналу губи од 8. носитељке Елине Свитолине. Највећи успех у делу сезоне на шљаци остварује на другом грен слему сезоне, Ролан Гаросу. После 4 добијена меча губи у борби за финале од Симоне Халеп у три сета.

Плишкова и Возњацки на свечаној додели трофеја у Истборну 2017.

До треће титуле у сезони долази на старту турнеје на трави, у Истборну. У финалу се реванширала Возњацки за ранији пораз у Мајамију.[27][28] На путу до титуле, поразила је Светлану Кузњецову у четвртфиналу, док јој је у полуфиналу Јохана Конта предала меч без борбе. Упркос добром припремном турниру и чињеници да је била постављена за 3. носитељку, Плишкова неочекивано губи већ у 2. колу Вимблдона од Рибарикове.[26]

17. јула Плишкова постаје 1. тенисерка света на ВТА листи. У том тренутку била је шеста играчица којој је то пошло за руком, а да претходно није освојила ниједан гренд слем, као и прва Чехиња која се домогла прве позиције.[29] Пре ње, у томе је успела и Мартина Навратилова, која је рођена као Чехиња, али је у периоду када је била 1. на свету представљала Сједињене Америчке Државе.

Плишкова није успела да одбрани титулу у Синсинатију, пошто је у полуфиналу зауставља Гарбиње Мугуруза. На предстојећем Ју-Ес Опену стигла је до четвртфинала, у ком губи од домаће тенисерке Коко Вандевеј. Пошто је бранила финале из претходне године, Плишкова губи велики број поена и са 1. пада на 4. позицију.

Једини значајан резултат на Азијској турнеји, остварила је на турниру у Вухану, пласманом у четвртфинале, где губи од Ешли Барти.

На Завршно првенство сезоне у Сингапуру, долази као 3. тенисерка света. Распоређена је у групу са Венус Вилијамс, Јеленом Остапенко и Гарбиње Мугурузом. Две победе без изгубљеног сета, над Вилијамс и Мугурузом, обезбедиле су јој пролаз у полуфинале, у ком поново губи од Возњацки са 7:6, 6:3.

На последњој ВТА листи у сезони, Плишкова је заузела 4. место.

2018. Константно међу 10 најбољих[уреди | уреди извор]

На првом турниру сезоне бранила је титулу освојену у Бризбејну претходне године. После победе у драматичном мечу четвртфинала против Каје Канепи, у полуфиналу је зауставља Свитолина са 7:5, 7:5.[30] На првом гренд слему сезоне по други пут стиже до четвртфинала у ком губи од прве тенисерке света, Симоне Халеп.[31] У трећем и четвртом колу поразила је две своје сународнице, Шафаржову и Стрицову.

Плишкова у Бирмингему 2018.

После раних елиминација у Дубаију и Дохи, у Индијан Велсу долази до четвртфинала у ком убедљиво губи од тада 44. тенисерке света, Наоми Осаке. Исти успех понавља у Мајамију, где поново губи од Викторије Азаренке.

У полуфиналном мечу Фед купа против Немачке, донела је 1 бод својој репрезентацији победом над Анџелик Кербер.

До прве титуле у сезони долази на почетку сезоне на шљаци, у Штутгарту, пошто је победила Коко Вандевеј у мечу за титулу.[32][33] По први пут у каријери остварује већи успех на Отвореном првенству Мадрида. После победа у првим колима над Јеленом Веснином, Викторијом Азаренком и Слоун Стивенс у четвртфиналу је направила велико изненађење и победила 1. тенисерку света, Симону Халеп. У полуфиналу губи од Петре Квитове у два сета.

После неочекиваног пораза од Сакари у свом првом мечу на турниру у Риму, незадовољна одлукама главног судије, Плишкова је рекетом поломила судијску столицу, што је било веома атипично за њу, с обзиром на то да на терену готово никада не показује емоције. Због овог геста, Плишкова је кажњена четвороструком казном, а након те одлуке, објавила је да ће исту суму новца донирати у добротворне сврхе.[34][35]

У 3. колу Ролан Гароса изгубила је од Марије Шарапове са убедљивих 2:6 1:6, чиме је завршила део сезоне на шљаци.

У деловима сезоне на трави и америчком бетону једине успехе постигла је на гренд слемовима. На Вимблдону је стигла до осмине финала у ком губи од Кики Бертенс, док је на Ју-Ес Опену победом над Ешли Барти отишла корак даље, али у четвртфиналу није могла да се супротстави Серени Вилијамс.

Најбоље резултате у сезони постиже на Азијској турнеји. На турниру премијер категорије у Токију осваја титулу, победивши у финалу актуелну шампионку Ју-Ес Опена, Наоми Осаку са 6:4, 6:4.[36][37] На међународном турниру у Тјенђину постављена је за 1. носитељку. У мечу за титулу губи од Гарсије у 2 сета. На турниру у Москви неочекивано губи у 1. колу од Вере Звонареве, која се тада вратила професионалном тенису.

На Завршном првенству сезоне, била је постављена за 7. носитељку и распоређена у групу са Каролином Возњацки, Елином Свитолином и Петром Квитовом. Убедљивим победама над Квитовом и Возњацки, обезбеђује себи пролаз у полуфинале, у ком губи од Слоун Стивенс, иако је први сет добила са 6:0.

Сезону завршава на 8. месту ВТА листе.

2019. Повратак на 2. место[уреди | уреди извор]

Сезону 2019. Плишкова је почела успешније од било које претходне. По други пут у каријери освојила је титулу на премијер турниру у Бризбејну. У финалу је савладала 27. тенисерку света, Лесију Цуренко са 4:6, 7:5, 6:2.[38][39] Са добрим партијама наставила је и на Отвореном првенству Аустралије. После убедљиве победе над Мугурузом, у четвртфиналу се састала са Сереном Вилијамс. При резултату 1:5 и 30:40 у одлучујућем трећем сету, Вилијамс је имала меч лопту, али се, у покушају да стигне једну лопту, повредила. Плишкова је то искористила и направила преокрет за коначних 7:5. У полуфиналу је изгубила од 4. тенисерке света, Наоми Осаке, у три сета.

Каролина у Истборну

У мечевима 1. кола Фед купа против Румуније, победила је Бузарнеску и изгубила од Халеп.

У Дубаију и Индијан Велсу стизала је до четвртфинала у којима је губила од Сје и Бенчич, респективно. До новог великог успеха стиже у Мајамију. У полуфиналу се реванширала Халеп, да би у мечу за титулу изгубила од Ешли Барти у два сета.

До друге титуле на турнирима из премијер 5 категорије, долази у Риму. У финалу је била боља од Британке Јохане Конте са 6:3, 6:4.[40][41] Део сезоне на шљаци завршава раним елиминацијама у Мадриду и на Ролан Гаросу.

Турнеју на трави започиње трећом титулом у сезони и четрнаестом у каријери. У финалу Истборна, победила је 5. тенисерку света, Анџелик Кербер, са 6:1, 6:4.[42][43] На Вимблдону је била постављена за 3. носитељку. Поновила је успех из 2018. и у 4. колу изгубила од сународнице Мучове са 6:4, 5:7, 11:13.[44]

Стизала је до четвртфинала Роџерс купа и Синсинатија, у којима је губила од Бјанке Андреску и Светлане Кузњецове. На Отвореном првенству САД стигла је до осмине финала, у којој је изгубила драматичан меч у три сета од Конте.

Четврту титулу у сезони осваја на новом премијер турниру у Џенгџоуу. У финалу је поразила 23. тенисерку света, Петру Мартић.[45][46] После ране елиминације у појединачној конкуренцији на турниру у Пекингу, заједно са сестром Кристином, стигла је до полуфинала истог турнира у конкуренцији парова.

На Завршном првенству сезоне, по трећи пут заредом долази до полуфинала, у ком губи од Ешли Барти. Сезону је завршила на другој позицији ВТА листе.

2020. Мешовити резултати[уреди | уреди извор]

Сезону почиње одбраном титуле у Бризбејну. У полуфиналу је била боља од 4. тенисерке света, Наоми Осаке, да би у мечу за трофеј савладала Медисон Киз резултатом 6:4, 4:6, 7:5.[47][48] После победа над Кристином Младеновић и Лауром Зигемунд, неочекивано губи у 3. колу Аустралијан Опена од Анастасије Пављученкове у два неизвесна сета.

У Дубаију је поново била боља од Младеновић, али је у четвртфиналу зауставља Јелена Рибакина. Последњи турнир пред вишемесечну паузу насталу због пандемије вируса корона, Плишкова игра у Дохи. На велико изненађење губи од миљенице домаће публике, Онс Жабер, у три сета. Непосредно пре почетка паузе, налазила се на трећем месту ВТА листе.

Након паузе, наступа на Отвореном првенству Синсинатија. У првом колу је била слободна, а већ у другом губи од Кудерметове. На Ју-Ес опену изгубила је у другом колу од Каролин Гарсије. Исти резултат поновила је и на Ролан Гаросу, где је изгубила од Јелене Остапенко.

2021. Финале Вимблдона и повратак међу прве 3[уреди | уреди извор]

Плишкова наставља са слабијим резултатима и на почетку 2021. Сезону започиње на новом турниру премијер категорије у Абу Дабију, где губи већ у другом колу од квалификанткиње Анастасије Гасанове у два сета. Пошто се Гасанова у том тренутку налазила на 292. месту ВТА листе, Плишковој је то највећи пораз још од 2013. године.

Плишкова на Вимблдону 2021.

На Отворено првенство Аустралије долази као 6. носитељка, али испада већ у 3. колу, поразом од сународнице Каролине Мухове. На турнирима у Дохи и Дубаију успела је да забележи по једну победу, против Онс Жабер и Анастасије Севастове. На оба турнира испала је у трећем колу, убедљивим поразима од Џесике Пегуле.

На турниру у Штутгарту стиже корак даље, али у четвртфиналу губи од прве тенисерке света, Ешли Барти. Највећи успех на сезони шљаке постиже у Риму, где у мечу за титулу убедљиво губи од Иге Свјонтек резултатом 0:6, 0:6 за само 46 минута игре. Ово је Плишковој, до данас, остао најтежи пораз у каријери, а меч је постао и најкраће ВТА финале неког турнира још од ИСтанбула 2009.[49][50] На путу до финала победила је Анастасију Севастову, Веру Звонарјову, Јелену Остапенко и Петру Мартић.

На Ролан Гаросу је изгубила у 2. колу од Слоун Стивенс, али је заједно са сестром Кристином стигла до четвртфинала у конкуренцији парова. Највећи успех сезоне постиже на Вимблдону, где после победе над Арином Сабаленком у полуфиналу, долази до меча за титулу. У њему губи још једном од Ешли Барти, у три сета. Овим резултатом Плишкова се вратила међу првих 10, скочивши са 13. на 7. позицију ВТА листе.[51]

На Летњим олимпијским играма у Токију била је постављена за 5. носитељку. Остварила је победе против Ализе Корне и Карле Суарез Наваро, али у 3. колу губи од Италијанке Камиле Ђорђи у два сета.[52][53][54] На Роџерс купу постиже још један добар резултат где стиже до финала у ком поново губи од Ђорђи у два сета. Након овог финала, Плишкова се вратила међу првих 5 на ВТА листи.[55]

На Отвореном првенству Синсинатија стиже до полуфинала, а на Ју-Ес Опену до четвртфинала.[56] На путу дотле победила је Ајлу Томљановић и Анастасију Пављученкову, а изгубила од Марије Сакари. На померен турнир у Индијан Велсу, Плишкова долази као 3. тенисерка света и губи у 3. колу.

Захваљујући константно добрим резултатима током сезоне, Плишкова успева да се пласира на завршно ВТА првенство у Гвадалахари. Остварује победе против Барборе Крејчикове и Гарбиње Мугурузе, као и пораз против Анет Контавеит. Ово није било довољно за пласман у полуфинале, те Плишкова сезону завршава на 6. месту ВТА листе.

2022. Повреда на почетку сезоне[уреди | уреди извор]

Због повреде десне руке током тренинга, Плишкова је морала да се повуче са свих турнира до средине марта, укључујући и Аустралијан Опен. Ово је био први пут да она одсуствује са неког гренд слема још од Ју-Ес Опена 2012. године.[57]

На свим већим турнирима у делу сезоне на бетону и шљаци Плишкова губи у 1. или 2. колу. Први већи успех постиже на турниру у Стразбуру, где стиже до полуфинала. У њему губи од Каје Јуван. У Штутгарту је успела да победи земљакињу Петру Квитову, али већ у наредном колу губи од Људмиле Самсонове. На Ролан Гаросу и Вимблдону губи у 2. колу, након чега испада из првих 10 на ВТА листи.

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Каролина (десно) са сестром Кристином (лево) 2012. године

Плишкова је рођена у Лоунију. Има сестру близнакињу, Кристину, која је два минута старија и која је такође професионална тенисерка. Каролина и Кристина често наступају заједно у конкуренцији парова. Отац им се зове Радек, а мајка Мартина.[58][59] Тренутно живи у Монте Карлу.

Средином 2017. Плишкова је основала хуманитарну фондацију која за циљ има истраживање у области дечије онкологије. Том приликом изјавила је да тенисери зарађују огромне суме новца и да баш због тога треба да пруже помоћ онима којима је неопходна.[60]

Године 2018. Плишкова се удала за спортског коментатора Михала Хрдличка.[61] Приликом венчања Плишкова је одлучила да промени презиме, па је од тада званично Каролина Хрдличкова, мада је у свету тениса задржала презиме Плишкова.

Стил игре[уреди | уреди извор]

Плишкова се припрема да удари форхенд

Плишкова је изузетно офанзивна тенисерка. Њену игру одликују снажни и равни ударци, поготово форхенд, којима покушава да изнуди грешку противнице или постигне винер.[62] Једно од најјачих оружја јој је сервис. Добро се сналази и на мрежи, па често користи комбинацију волеја након сервиса.[63][64] У финалу Ју-Ес Опена 2016. освојила је 80% поена сервис-волеј игром.[63] У случају да мора да се брани, Плишкова неретко користи форхенд слајс, да успори нападе противнице и поврати се у поен.

Највећа слабост јој је кретање.[65]

Њеном стилу игре највише одговара тврда подлога. Интересантно је да од свих гренд слем турнира једино на Вимблдону није успела да стигне до полуфинала, иако би трава требало да погодује њеној сервис-волеј игри.

Каролина готово никада не показује емоције на терену и за разлику од велике већине других тенисерки не испушта никакве звуке при ударању лоптице.

У периоду када се пробијала до тениског врха сарађивала је са бившим тенисером Јиржијем Ванеком, али су сарадњу прекинули 2016. У наредне 3 године изменила је велики број тренера, међу којима је најзначајнија сарадња са Кончитом Мартинез и Рене Стабс.[66][67]

У новембру 2019, Плишкова је објавила да ће њен тренер убудуће бити бивши тенисер, Данијел Валверде.[68]

Резултати против тенисерки из најбољих 10[уреди | уреди извор]

Однос победа и пораза Каролине Плишкове против других тенисерки које су биле међу првих 10 на ВТА листи: (ажурирано: 27. јул 2022)

Тенисерка Резултат Проценат Бетон Шљака Трава Последњи меч
Тенисерке које су биле на 1. месту
Србија Ана Ивановић 5:0[69] 100% 4:0 1:0 0:0 Победила (6:4, 6:2), Штутгарт (2016)
Шпанија Гарбиње Мугуруза 9:2[70] 82% 9:1 0:1 0:0 Победила (4:6, 6:2, 7:6(8:6)), ВТА првенство (2021)
Сједињене Америчке Државе Венус Вилијамс 2:1[71] 67% 2:1 0:0 0:0 Победила (6:2, 6:2), ВТА првенство (2017)
Јапан Наоми Осака 3:2[72] 60% 3:2 0:0 0:0 Победила (6:7(10:12), 7:6(7:3), 6:2), Бризбејн (2020)
Белорусија Викторија Азаренка 4:4[73] 50% 1:2 2:2 1:0 Победила (6:7(5:7), 6:2, 6:2), Рим (2019)
Сједињене Америчке Државе Серена Вилијамс 2:2[74] 50% 2:2 0:0 0:0 Победила (6:4, 4:6, 7:5), Аустралијан Опен (2019)
Србија Јелена Јанковић 1:1[75] 50% 1:1 0:0 0:0 Победила (6:4, 3:6, 6:2), ВТА Елитни куп (2015)
Њемачка Анџелик Кербер 5:7[76] 42% 2:6 2:0 1:1 Победила (6:1, 6:4), Истборн (2019)
Данска Каролина Возњацки 4:6[77] 40% 3:6 0:0 1:0 Победила (6:2, 6:4), ВТА првенство (2018)
Румунија Симона Халеп 5:8[78] 38% 4:6 1:2 0:0 Изгубила (0:6, 1:2 - предаја), Рим (2020)
Аустралија Ешли Барти 2:6[79] 25% 1:3 0:1 1:2 Изгубила (3:6, 7:6(7:4), 3:6), Вимблдон (2021)
Пољска Ига Свјонтек 0:1[80] 0% 0:0 0:1 0:0 Lost (0:6, 0:6), Рим (2021)
Русија Марија Шарапова 0:2[81] 0% 0:1 0:1 0:0 Изгубила (2:6, 1:6), Ролан Гарос (2018)
Тенисерке које су биле на 2. месту
Чешка Барбора Крејчикова 3:0 –100% 2:0 1:0 0:0 Победила (0:6, 6:4, 6:4), ВТА првенство (2021)
Шпанија Паула Бадоса 2:0 100% 2:0 0:0 0:0 Победила (7:5, 2:0 пред.), Синсинати (2021)
Естонија Анет Контавеит 3:1 75% 2:1 1:0 0:0 Изгубила (4:6, 0:6), ВТА првенство (2021)
Белорусија Арина Сабаленка 2:2 50% 1:1 0:0 1:1 Победила (6–3, 6–4), Монтреал (2021)
Русија Вера Звонарјова 1:1 50% 0:1 1:0 0:0 Победила (7:5, 6:3), Рим (2021)
Русија Светлана Кузњецова 2:3[82] 40% 1:3 0:0 1:0 Изгубила (6:3, 6:7(2:7), 3:6), Синсинати (2019)
Чешка Петра Квитова 1:3[83] 25% 1:2 0:1 0:0 Победила (6:3, 6:4), ВТА првенство (2018)
Пољска Агњешка Радвањска 1:7[84] 13% 1:4 0:2 0:1 Победила (6:3, 6:3), Синсинати (2018)
Кина На Ли 0:1[85] 0% 0:1 0:0 0:0 Изгубила (3:6, 4:6), Индијан Велс (2014)
Тенисерке које су биле на 3. месту
Русија Нађа Петрова 1:0[86] 100% 0:0 0:0 1:0 Победила (6:3, 6:2) Вимблдон (2013)
Украјина Елина Свитолина 5:4[87] 56% 3:3 2:1 0:0 Изгубила (6:7(12:14), 4:6), ВТА првенство (2019)
Грчка Марија Сакари 1:2 33% 0:1 1:1 0:0 Изгубила (4:6, 4:6). Ју-Ес Опен (2021)
Сједињене Америчке Државе Слоун Стивенс 1:4 20% 0:2 1:1 0:1 Изгубила (5:7, 1:6), Ролан Гарос (2021)
Тенисерке које су биле на 4. месту
Сједињене Америчке Државе Софија Кенин 4:0[88] 100% 3:0 1:0 0:0 Победила (6:4, 4:6, 6:1), Џенгџоу (2019)
Аустралија Саманта Стосур 2:0[89] 100% 2:0 0:0 0:0 Победила (6:4, 6:4), Пекинг (2018)
Уједињено Краљевство Јохана Конта 6:2[90] 75% 1:2 2:0 3:0 Изгубила (7:6(7:1), 3:6, 5:7), Ју-Ес Опен (2019)
Јапан Кимико Дате Крум 2:1[91] 67% 2:1 0:0 0:0 Победила (7:5, 6:2), Стенфорд (2015)
Тунис Унс Џабир 2:1 67% 2:1 0:0 0:0 Победила (6:4, 4:6, 7:5), Доха (2021)
Канада Бјанка Андреску 2:1 67% 1:1 0:0 1:0 Победила (6:4, 2:6, 7:6), Берлин (2022)
Холандија Кики Бертенс 3:3[92] 50% 1:2 1:0 1:1 Победила (6:1, 6:2), Истборн (2019)
Француска Каролин Гарсија 3:4[93] 43% 2:3 1:1 0:0 Изгубила (1:6, 6:7(2:7)), Ју-Ес опен (2020)
Словачка Доминика Цибулкова 2:3[94] 40% 2:2 0:0 0:1 Победила (6:2, 3:6, 6:3), Дубаи (2019)
Швајцарска Белинда Бенчич 0:1[95] 0% 0:1 0:0 0:0 Изгубила (3:6, 6:4, 3:6), Индијан Велс (2019)
Аустралија Јелена Докић 0:1[96] 0% 0:1 0:0 0:0 Изгубила (6:4, 3:6, 3:6), Жуе ле Тур (2010)
Италија Франческа Скјавоне 0:1[97] 0% 0:1 0:0 0:0 Изгубила (5:7, 2:6), Линц (2013)
Тенисерке које су биле на 5. месту
Чешка Луција Шафаржова 6:2[98] 75% 5:0 1:2 0:0 Победила (7:6(8:6), 7:5), Аустралијан Опен (2018)
Летонија Јелена Остапенко 3:3[99] 50% 2:2 1:1 0:0 Изгубила (4:6, 2:6), Ролан Гарос (2020)
Италија Сара Ерани 1:1[100] 50% 1:1 0:0 0:0 Победила (6:0, 6:3), ВТА Елитни куп (2015)
Канада Јуџини Бушард 0:2[101] 0% 0:1 0:1 0:0 Изгубила (2:6, 6:4, 3:6), Нирнберг (2014)
Словачка Данијела Хантухова 0:2[102] 0% 0:2 0:0 0:0 Изгубила (3:6, 6:3, 10:12), Аустралијан Опен (2018)
Тенисерке које су биле на 6. месту
Шпанија Карла Суарез Наваро 4:3[103] 57% 3:3 0:0 1:0 Победила (5:7, 6:2, 6:4), Дубаи (2018)
Италија Флавија Пенета 0:1[104] 0% 0:1 0:0 0:0 Изгубила (1:6, 3:6), Завршни турнир шампионки (2014)
Тенисерке које су биле на 7. месту
Сједињене Америчке Државе Медисон Киз 1:0[105] 100% 1:0 0:0 0:0 Победила (6:4, 4:6, 7:5), Бризбејн (2020)
Сједињене Америчке Државе Данијела Колинс 1:1 50% 1:1 0:0 0:0 Победила (7:5, 6:2), Аустралијан опен (2021)
Италија Роберта Винчи 1:2[106] 33% 1:1 0:1 0:0 Победила (3:6, 6:2, 6:2), Бризбејн (2017)
Сједињене Америчке Државе Џесика Пегула 1:4 20% 1:3 0:0 0:1 Победила (6:4, 7:6(7:5)), Синсинати (2021)
Француска Марион Бартоли 0:1[107] 0% 0:0 0:1 0:0 Изгубила (3:6, 3:6), Ролан Гарос (2012)
Тенисерке које су биле на 8. месту
Русија Јекатарина Макарова 1:3[108] 25% 1:3 0:0 0:0 Победила (7:5, 7:5), Мајами (2018)
Тенисерке које су биле на 9. месту
Њемачка Јулија Гергес 2:1[109] 67% 2:0 0:1 0:0 Изгубила (4:6, 2:6), Фед куп (2018)
Швајцарска Тимеа Бачински 3:2[110] 60% 3:1 0:1 0:0 Победила (6:2, 6:1), Тјенђин (2018)
Сједињене Америчке Државе Коко Вандевеј 3:3[111] 50% 1:2 2:0 0:1 Победила (7:6(7:2), 6:4), Штутгарт (2018)
Њемачка Андреа Петковић 2:2[112] 50% 2:2 0:0 0:0 Победила (6:4, 6:4), Пекинг (2017)
Тенисерке које су биле на 10. месту
Русија Марија Кириленко 1:0[113] 100% 1:0 0:0 0:0 Победила (4:6, 7:6(7:5), 6:3), Сеул (2014)
Француска Кристина Младеновић 4:2[114] 67% 3:2 0:0 1:0 Победила (6:1, 6:2), Дубаи (2020)
Русија Дарија Касаткина 2:1[115] 67% 2:0 0:1 0:0 Победила (3:6, 7:5, 7:6(9:7)), Пекинг (2016)
Укупно: 126:122 51% 89:90
(50%) 		23:22
(51%) 		14:10
(58%)

Победе над тенисеркама које су у том тренутку биле међу 10 најбољих[уреди | уреди извор]

Легенда
Гренд слем
Завршно првенство
Обавезни и премијер 5
Премијер
Међународни
Фед куп
Сезона 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 Укупно
Победа 0 0 0 0 0 2 3 7 8 6 5 1 32
# Противница Ранг Турнир Подлога Коло Резултат КПР
2014
1. Њемачка Анџелик Кербер 9 Нирнберг, Немачка Шљака ЧФ 7:6(7:5), 6:4 64
2. Србија Ана Ивановић 9 Ју-Ес Опен, САД Тврда 2К 7:5, 6:4 42
2015
3. Њемачка Анџелик Кербер 9 Сиднеј, Аустралија Тврда ПФ 6:3, 6:2 22
4. Србија Ана Ивановић 6 Дубаи, УАЕ Тврда 3К 6:2, 4:6, 6:4 18
5. Шпанија Карла Суарез Наваро 9 Бирмингем, Уједињено Краљевство Трава ЧФ 6:2, 6:2 12
2016
6. Румунија Симона Халеп 3 Фед куп, Румунија Тврда (Д) ЧФ 6:7(4:7), 6:4, 6:2 13
7. Русија Светлана Кузњецова 10 Синсинати, САД Тврда ЧФ 6:3, 4:6, 6:2 17
8. Шпанија Гарбиње Мугуруза 3 Синсинати, САД Тврда ПФ 6:1, 6:3 17
9. Њемачка Анџелик Кербер 2 Синсинати, САД Тврда Ф 6:3, 6:1 17
10. Сједињене Америчке Државе Венус Вилијамс 6 Ју-Ес Опен, САД Тврда 4К 4:6, 6:4, 7:6(7:3) 11
11. Сједињене Америчке Државе Серена Вилијамс 1 Ју-Ес Опен, САД Тврда ПФ 6:2, 7:6(7:5) 11
12. Шпанија Гарбиње Мугуруза 6 ВТА првенство, Сингапур Тврда (Д) ГФ 6:2, 6:7(4:7), 7:5 5
2017
13. Шпанија Гарбиње Мугуруза 7 Фед куп, Чешка Тврда (Д) ЧФ 6:2, 6:2 3
14. Словачка Доминика Цибулкова 5 Доха, Катар Тврда ПФ 6:4, 4:6, 6:3 3
15. Шпанија Гарбиње Мугуруза 7 Индијан Велс, САД Тврда ЧФ 7:6(7:2), 7:6(7–:5) 3
16. Русија Светлана Кузњецова 8 Истборн, Уједињено Краљевство Трава ЧФ 6:7(7:9), 6:2, 6:4 3
17. Данска Каролина Возњацки 6 Истборн, Уједињено Краљевство Трава Ф 6:4, 6:4 3
18. Данска Каролина Возњацки 5 Синсинати, САД Тврда ЧФ 6:2, 6:4 1
19. Сједињене Америчке Државе Венус Вилијамс 5 ВТА првенство, Сингапур Тврда (Д) ГФ 6:2, 6:2 3
20. Шпанија Гарбиње Мугуруза 2 ВТА првенство, Сингапур Тврда (Д) ГФ 6:2, 6:2 3
2018
21. Летонија Јелена Остапенко 5 Штутгарт, Немачка Шљака (Д) ЧФ 5:7, 7:5, 6:4 6
22. Сједињене Америчке Државе Слоун Стивенс 9 Мадрид, Шпанија Шљака 3К 6:2, 6:3 6
23. Румунија Симона Халеп 1 Мадрид, Шпанија Шљака ЧФ 6:4, 6:3 6
24. Јапан Наоми Осака 7 Токио, Јапан Тврда (Д) Ф 6:4, 6:4 8
25. Данска Каролина Возњацки 3 ВТА првенство, Сингапур Тврда (Д) ГФ 6:2, 6:4 8
26. Чешка Петра Квитова 5 ВТА првенство, Сингапур Тврда (Д) ГФ 6:3, 6:4 8
2019
27. Румунија Симона Халеп 3 Мајами, САД Тврда ПФ 7:5, 6:1 7
28. Холандија Кики Бертенс 4 Истборн, Уједињено Краљевство Трава ПФ 6:1, 6:2 3
29. Њемачка Анџелик Кербер 5 Истборн, Уједињено Краљевство Трава Ф 6:1, 6:4 3
30. Канада Бјанка Андреску 4 ВТА првенство, Шенџен, Кина Тврда (Д) ГФ 6:3, пред. 2
31. Румунија Симона Халеп 5 ВТА првенство, Шенџен, Кина Тврда (Д) ГФ 6:0, 2:6, 6:4 2
2020
32. Јапан Наоми Осака 4 Бризбејн, Аустралија Тврда ПФ 6:7(10:12), 7:6(7:3), 6:2 2
2021
33. Белорусија Арина Сабаленка 4 Вимблдон, Уједињено Краљевство Трава ПФ 5:7, 6:4, 6:4 13
34. Белорусија Арина Сабаленка 3 Роџерс куп, Канада Тврдс ПФ 6:3, 6:4 6
35. Шпанија Гарбиње Мугуруза 5 ВТА првенство, Мексико Тврдс ГФ 4:6, 6:2, 7:6(8:6) 4
36. Чешка Барбора Крејчикова 3 ВТА првенство, Мексико Hard ГФ 0:6, 6:4, 6:4 4

Финала на гренд слем турнирима[уреди | уреди извор]

Појединачно[уреди | уреди извор]

Порази (1)[уреди | уреди извор]

Исход Година Турнир Подлога Противница у финалу Резултат у финалу
Пораз 2016. Отворено првенство САД тврда Њемачка Анџелик Кербер 3:6, 6:4, 4:6
Пораз 2021. Вимблдон Трава Аустралија Ешли Барти 3:6, 7:6(7:4), 3:6

Јуниорке појединачно[уреди | уреди извор]

Победе (1)[уреди | уреди извор]

Година Турнир Противница у финалу Резултат
2010. Отворено првенство Аустралије Уједињено Краљевство Лора Робсон 6:1, 7:6(7:5)

Финала[уреди | уреди извор]

Појединачно[уреди | уреди извор]

Легенда
Гренд слем турнири (0:1)
Завршна првенства сезоне (0:1)
Обавезни Премијер (0:1)
Премијер 5 (2:1)
Премијер (9:4)
Међународни (5–4)
ВТА 125к (0–0)
Титуле по подлози
Тврда (10:9)
Трава (3:2)
Шљака (3:1)
Тепих (0:0)

Победе (16)[уреди | уреди извор]

Бр. Датум Турнир Подлога Противница у финалу Резултат
1. 3. март 2013. Куала Лумпур, Малезија Тврда Сједињене Америчке Државе Бетани Матек-Сандс 1:6, 7:5, 6:3
2. 21. септембар 2014. Сеул, Јужна Кореја Тврда Сједињене Америчке Државе Варвара Лепченко 6:3, 6:7(5:7), 6:2
3. 12. октобар 2014. Линц, Аустрија Тврда Италија Камила Ђорђи 6:7(4:7), 6:3, 7:6(7:4)
4. 2. мај 2015. Праг, Чешка Шљака Чешка Луција Храдецка 4:6, 7:5, 6:3
5. 12. јун 2016. Нотингем, Уједињено Краљевство Трава Сједињене Америчке Државе Алисон Риск 7:6(10:8), 7:5
6. 21. август 2016. Синсинати, САД Тврда Њемачка Анџелик Кербер 6:3, 6:1
7. 8. јануар 2017. Бризбејн, Аустралија Тврда Француска Ализе Корне 6:0, 6:3
8. 18. фебруар 2017. Доха, Катар Тврда Данска Каролина Возњацки 6:3, 6:4
9. 1. јул 2017. Истборн, Уједињено Краљевство Трава Данска Каролина Возњацки 6:4, 6:4
10. 29. април 2018. Штутгарт, Немачка Шљака Сједињене Америчке Државе Коко Вандевеј 7:6(7:2), 6:4
11. 23. септембар 2018. Токио, Јапан Тврда Јапан Наоми Осака 6:4, 6:4
12. 6. јануар 2019. Бризбејн, Аустралија Тврда Украјина Лесија Цуренко 4:6, 7:5, 6:2
13. 19. мај 2019. Рим, Италија Шљака Уједињено Краљевство Јохана Конта 6:3, 6:4
14. 29. јун 2019. Истборн, Уједињено Краљевство Трава Њемачка Анџелик Кербер 6:1, 6:4
15. 15. септембар 2019. Џенгџоу, Кина Тврда Хрватска Петра Мартић 6:3, 6:2
16. 12. јануар 2020. Бризбејн, Аустралија Тврда Сједињене Америчке Државе Медисон Киз 6:4, 4:6, 7:5

Порази (16)[уреди | уреди извор]

Бр. Датум Турнир Подлога Противница у финалу Резултат
1. 2. фебруар 2014. Патаја, Тајланд Тврда Русија Јекатарина Макарова 3:6, 6:7(7:9)
2. 24. мај 2014. Нирнберг, Немачка Шљака Канада Јуџини Бушард 2:6, 6:4, 3:6
3. 14. септембар 2014. Хонг Конг, Хонг Конг Тврда Њемачка Забине Лизики 5:7, 3:6
4. 17. јануар 2015. Сиднеј, Аустралија Тврда Чешка Петра Квитова 6:3, 4:6, 6:4
5. 21. фебруар 2015. Дубаи, УАЕ Тврда Румунија Симона Халеп 4:6, 6:7(4:7)
6. 21. јун 2015. Бирмингем, Уједињено Краљевство Трава Њемачка Анџелик Кербер 7:6(7:5), 3:6, 6:7(4:7)
7. 9. август 2015. Станфорд, САД Тврда Њемачка Анџелик Кербер 3:6, 7:5, 4:6
8. 8. новембар 2015. ВТА Елитни куп, Џухај, Кина Тврда Сједињене Америчке Државе Венус Вилијамс 5;7, 6:7(6:8)
9. 25. јун 2016. Истборн, Уједињено Краљевство Тврда Словачка Доминика Цибулкова 5:7, 3:6
10. 10. септембар 2016. Ју-Ес Опен, Њујорк, САД Тврда Њемачка Анџелик Кербер 3:6, 6:4, 4:6
11. 14. октобар 2018. Тјенђин, Кина Тврда Француска Каролин Гарсија 6:7(7:9), 3:6
12. 31. март 2019. Мајами, САД Тврда Аустралија Ешли Барти 6:7(1:7), 3:6
13. 21. септембар 2020. Рим, Италија Шљака Румунија Симона Халеп 0:6, 1:2 - предаја
15. 10. јул 2021. Вимблдон, Лондон, УК Трава Аустралија Ешли Барти 3:6, 7:6(7:4), 3:6
16. 15. август 2021. Роџерс куп, Канада Тврда Италија Камила Ђорђи 3:6, 5:7

Женски парови[уреди | уреди извор]

Победе (5)[уреди | уреди извор]

Бр. Датум Турнир Подлога Партнерка Противнице у финалу Резултат
1. 13. октобар 2013. Линц, Аустрија Тврда Чешка Кристина Плишкова Канада Габријела Дабровски
Пољска Алисија Росолска 		7:6(8:6), 6:4
2. 24. мај 2014. Нирнберг, Немачка Шљака Словенија Михаела Крајичек Румунија Ралука Олару
Израел Шахар Пер 		6:0, 4:6, [10:6]
3. 13. јул 2014. Гастајн, Аустрија Шљака Чешка Кристина Плишкова Словенија Андреја Клепач
Шпанија Марија Тереза Торо Флор 		4:6, 6:3, [10:6]
4. 14. септембар 2014. Хонг Конг, Хонг Конг Тврда Чешка Кристина Плишкова Аустрија Патриша Мајер-Ахлејтнер
Аустралија Арина Родионова 		6:2, 2:6, [12:10]
5. 19. јун 2016. Бирмингем, Уједињено Краљевство Трава Чешка Барбора Стрицова Сједињене Америчке Државе Вања Кинг
Русија Ала Кудрјавцева 		6:3, 7:6(7:1)

Порази (2)[уреди | уреди извор]

Бр. Датум Турнир Подлога Партнерка Противнице у финалу Резултат
1. 14. јул 2013. Палермо, Италија Шљака Чешка Кристина Плишкова Француска Кристина Младеновић
Пољска Катаржина Питер 		1:6, 7:5, [8:10]
2. 20. март 2016. Индијан Велс, САД Тврда Њемачка Јулија Гергес Сједињене Америчке Државе Бетани Матек-Сандс
Сједињене Америчке Државе Коко Вандевеј 		6:4, 4:6, [6:10]

Екипна такмичења[уреди | уреди извор]

Победе (2)[уреди | уреди извор]

Број Датум Турнир Подлога Партнери Противници у финалу Резултат
1. 14—15. новембар 2015. Фед куп, Праг Тврда Чешка Петра Квитова
Чешка Луција Шафаржова
Чешка Барбора Стрицова 		Русија Марија Шарапова
Русија Јекатарина Макарова
Русија Анастасија Пављученкова
Русија Јелена Веснина 		3:2
2. 12—13. новембар 2016. Фед куп, Стразбур Тврда Чешка Луција Храдецка
Чешка Петра Квитова
Чешка Барбора Стрицова 		Француска Каролин Гарсија
Француска Кристина Младеновић
Француска Ализе Корне
Француска Полин Пармантије 		3:2

ИТФ турнири[уреди | уреди извор]

100,000$ турнири
75,000$ турнири
50,000$ турнири
25,000$ турнири
$15,000 tournaments
10,000$ турнири

Победе (10)[уреди | уреди извор]

Бр. Датум Турнир Подлога Противница у финалу Резултат
1. април 2008. Бол, Хрватска Шљака Француска Флоренс Харинг 6:4, 7:5
2. мај 2009. Градо, Италија Шљака Њемачка Јулија Шруф 7:6(7:2), 7:5
3. септембар 2009. Ното, Јапан Тепих Јапан Шихо Хисамацу 3:6, 7:6(7:2), 7:6(11:9)
4. април 2010. Гифу, Јапан Шљака Кина Сун Шенгнан 6:3, 3:6, 6:3
5. октобар 2010. Глазгов, Уједињено Краљевство Тврда Грчка Ејрини Георгату 3:6, 6:0, 6:3
6. октобар 2011. Макинохара, Јапан Тепих Јапан Ерика Сема 6:7(5:7), 6:2, 6:0
7. октобар 2011. Хаманако, Јапан Тепих Јапан Јунри Намигата 6:2, 7:6(7:4)
8. јануар 2012. Гренобл, Француска Тврда Чешка Кристина Плишкова 7:6(13:11), 7:6(8:6)
9. новембар 2012. Завада, Пољска Тепих Хрватска Ана Врљић 6:3, 6:2
10. септембар 2013. Сања, Кина Тврда Кина Сајсај Џенг 6:3, 6:4

Порази (6)[уреди | уреди извор]

Бр. Година Турнир Подлога Противница у финалу Резултат
1. 2002. Куруме, Јапан Шљака Чешка Кристина Плишкова 7:5, 2:6, 0:6
2. мај 2011. Преров, Чешка Шљака Мађарска Река-Лука Јани 0:6, 3:6
3. јул 2011. Дармштат, Немачка Шљака Луксембург Манди Минела 6:7(5:7), 2:6
4. новембар 2011. Братислава, Словачка Тврда Украјина Лесија Цуренко 5:7, 3:6
5. новембар 2011. Вендриње, Чешка Тврда Швајцарска Амра Садиковић 7:5, 1:6, 6:7(5:7)
5. новембар 2011. Нотингем, Уједињено Краљевство Трава Хрватска Петра Мартић 3:6, 3:6

Статистика каријере и успеси на највећим турнирима[уреди | уреди извор]

Појединачно[уреди | уреди извор]

Турнир 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 О / У Поб:Пор
Гренд слем турнири
Аустралијан Опен Н Н Н Н кв1 кв1 1К 2К 3К 3К ЧФ ЧФ ПФ 3К 3К Н 0 / 9 22:9
Ролан Гарос Н Н Н Н кв2 1К 1К 2К 2К 1К ПФ 3К 3К 2К 2К 2К 0 / 11 14:11
Вимблдон Н Н Н кв1 Н 1К 2К 2К 2К 2К 2К 4К 4К отк. Ф 2К 0 / 10 18:10
Ју-Ес Опен Н Н Н кв1 кв1 кв2 1К 3К 1К Ф ЧФ ЧФ 4К 2К ЧФ 0 / 9 24:9
Поб:пор 0:0 0:0 0:0 0:0 0:0 0:2 1:4 5:4 4:4 9:4 14:4 13:4 13:4 4:3 13:4 2:2 0 / 39 78:39
Завршна првенства сезона
ВТА првенство није се квалификовала ГФ ПФ ПФ ПФ отк. ГФ 0 / 5 9:9
ВТА Елитни куп није се одржавао Ф Н Н Н Н отк. 0 / 1 3:1
Наступи за репрезентацију
Олимпијске игре н.о. Н нису одржаване Н нису одржаване Н нису одржаване 3К н. о. 0 / 1 2:1
Фед куп Н Н Н Н Н Н Н Н П П ПФ П ЧФ Н. У. 3 / 5 14:4
Премијер мандатори
Индијан Велс Н Н Н Н Н кв1 кв1 3К 4К ПФ ПФ ЧФ ЧФ О 3К 2К 0 / 8 19:8
Мајами Н Н Н Н Н Н 2К 1К ЧФ 2К ПФ ЧФ Ф О 3К 2К 0 / 9 17:9
Мадрид није одржаван Н Н Н Н кв1 1К 2К 2К 2К ПФ 2К О 2К 1К 0 / 8 9:8
Пекинг није 1. кат Н Н Н Н кв2 1К 1К 3К 3К 3К 1К О 0 / 6 6:6
Премијер 5
Дубаи / Доха Н1К Н Н Н Н Н Н 2К Ф 1К 2К 3К ЧФ 3К 3К Н 0 / 8 11:8
Рим Н Н Н Н Н Н Н Н 1К 1К ЧФ 2К П Ф Ф 2К 1 / 8 15:7
Торонто / Монтреал Н Н Н Н Н Н кв1 2К 1К 3К ЧФ 2К ЧФ О Ф 0 / 7 11:7
Синсинати није 1. кат Н Н Н кв2 кв2 кв1 3К П ПФ 2К ЧФ 2К ПФ 1 / 7 15:6
Токио / Вухан Н Н Н Н 1К Н Н 3К ЧФ 3К ЧФ 2К 3К О 0 / 7 8:7
Статистика каријере
2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 У каријери
Играла турнира 1 1 1 1 3 6 16 26 26 22 20 23 19 9 18 11 Укупно: 204
Освојила титула 0 0 0 0 0 0 1 2 1 2 3 2 4 1 0 0 Укупно: 16
Играла финала 0 0 0 0 0 0 1 5 6 4 3 3 5 2 3 0 Укупно: 32
Поб:пор на тврдој подлози 0:0 0:0 0:0 0:0 0:2 1:3 8:8 36:18 37:19 24:13 37:12 32:16 35:12 9:6 23:12 0:2 10 / 127 251:126
Поб:пор на шљаци 0:1 2:1 0:1 0:1 0:1 0:2 2:5 7:4 7:3 6:5 9:5 11:3 8:3 5:2 8:4 5:6 3 / 51 71:48
Поб:пор на трави 0:0 0:0 0:0 0:0 0:0 0:1 1:2 1:2 6:3 10:3 5:1 5:3 9:2 0:0 6:3 3:3 3 / 26 46:23
Укупно поб:пор 0:1 2:1 0:1 0:1 0:3 1:6 11:15 44:24 50:25 40:21 51:18 48:22 52:17 14:8 37:19 8:11 16 / 204 368:197
Проценат победа 0% 67% 0% 0% 0% 14% 42% 65% 67% 66% 74% 69% 75% 64% 66% 42% У каријери: 65%
Пласман на крају године 860 427 228 203 159 120 67 24 11 6 4 8 2 6 6 зарада: 23.427.406 $

Парови[уреди | уреди извор]

Турнир 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 О / У поб:пор
Гренд слем турнири
Аустралијан Опен Н Н 1К 1К ПФ 1К Н Н Н Н Н 0 / 4 4:4
Ролан Гарос Н 1К 1К 2К 3К Н Н Н Н ЧФ Н 0 / 5 6:5
Вимблдон кв2 1К 1К 1К ПФ Н Н Н Н отк. Н 0 / 4 4:4
Ју-Ес Опен 1К 1К 1К 1К 3К Н Н Н Н Н 0 / 5 2:5
поб:пор 0:1 0:3 0:4 1:4 12:4 0:1 0:0 0:0 0:0 3:1 0:0 0 / 18 16:18

Пут до највећег успеха на гренд слем турнирима[уреди | уреди извор]

Носитељка на гренд слем турнирима[уреди | уреди извор]

Година Аустралијан Опен Ролан Гарос Вимблдон Ју-Ес Опен
2012. није играла
2013. није била међу носитељкама
2014.
2015. 22. 12. 11. 8.
2016. 9. 17. 15. 10.
2017. 5. 2. 3. 1.
2018. 6. 6. 7. 8.
2019. 7. 2. 3. 3.
2020. 2. 2. отказан 1.
2021. 6. 9. 8. 4.
2022. није учествовала 6. 6.

Опрема[уреди | уреди извор]

Каролина Плишкова сарађује са италијанском компанијом Фила.[116] Користи Babolat Pure Drive рекете.[117]

Зарада[уреди | уреди извор]

Година Гренд слем титула ВТА титула Укупно титула Зарада ($) Место на листи зарада
2010—2012 0 0 0 233,003 -
2013 0 2 2 296,840 87
2014 0 5 5 768,635 34
2015 0 1 1 1,658,155 18
2016 0 3 3 3,976,093 5
2017 0 3 3 3,902,665 7
2018 0 2 2 3,539,050 8
2019 0 4 4 5,138,077 6
2020 0 1 1 888,916 15
2021 0 0 0 2,868,865 4
2022 0 0 0 157,108 24
Career 0 16 16 23,427,406 15

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ admin (28. август 2017). „Karolina Pliskova”. WTA Tennis (на језику: енглески). WTA Tour, Inc. Приступљено 23. април 2020. 
  2. ^ „Karolina Pliskova upsets Serena Williams: US Open women's semi-final – as it happened” (на језику: енглески). theguardian. 9. септембар 2016. 
  3. ^ admin. „Karolina Pliskova”. Фед куп (на језику: енглески). WTA Tour, Inc. Архивирано из оригинала 07. јун 2019. г. Приступљено 23. април 2020.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |archive-date= (помоћ)
  4. ^ „Pliskova wins Malaysian Open”. www.iol.co.za (на језику: енглески). Приступљено 23. април 2020. 
  5. ^ „Tennis: Pliskova wins maiden title in Malaysia”. tribune.com.pk (на језику: енглески). Приступљено 23. април 2020. 
  6. ^ „Czech Pliskova wins first WTA title in Malaysia”. www.eurosport.com (на језику: енглески). Приступљено 23. април 2020. 
  7. ^ „Stats Corner: Twins Make History In Linz”. Женска тениска асоцијација. 13. октобар 2013. Приступљено 14. октобар 2013. 
  8. ^ „Pliskova Pattaya” (на језику: енглески). Приступљено 23. април 2020. 
  9. ^ „Makarova wins Pattaya”. tribune.com.pk (на језику: енглески). Приступљено 23. април 2020. 
  10. ^ „Pliskova wins Linz” (на језику: енглески). Приступљено 23. април 2020. 
  11. ^ „Pliskova wins title in Linz”. sport24.co.za (на језику: енглески). Приступљено 23. април 2020. 
  12. ^ „Pliskova Edges Giorgi In Linz Epic” (на језику: енглески). Приступљено 23. април 2020. 
  13. ^ „Venus osvojila WTA Elitni kup”. mondo.rs. Приступљено 15. 11. 2011. 
  14. ^ „Хопман куп 2016.”. Приступљено 24. април 2020. 
  15. ^ „Top Seed Karolína Plíšková wins the WTA Aegon Open Nottingham 2016” (на језику: енглески). 22. јун 2016. Приступљено 24. април 2020. 
  16. ^ „TPliskova wins Nottingham” (на језику: енглески). Приступљено 24. април 2020. 
  17. ^ „RIO OLYMPICS - Karolina Pliskova Withdraws due to Zika”. www.tennisworldusa.org (на језику: енглески). 17. јул 2016. Приступљено 24. април 2020. 
  18. ^ „Karolina Pliskova: 'It would have been tiring to play the Rio Olympics'”. www.tennisworldusa.org (на језику: енглески). 24. август 2016. Приступљено 24. април 2020. 
  19. ^ „French comeback levels score on opening day”. fedcup.com. ITF. 12. 11. 2016. Архивирано из оригинала 18. 07. 2017. г. Приступљено 18. 7. 2017. 
  20. ^ Walsh, Leigh (13. новембар 2016). „Czechs maintain hold on Fed Cup trophy”. fedcup.com. ITF. Архивирано из оригинала 24. авг 2017. г. Приступљено 18. јул 2017.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |archive-date= (помоћ)
  21. ^ „Two-time Wimbledon champ Petra Kvitova, Karolina Pliskova swap coaches”. Tennis.com. 1. децембар 2016. Приступљено 8. јун 2017. 
  22. ^ „Czech Karolina Pliskova beats France's Alize Cornet to win Brisbane International title” (на језику: енглески). 8. јануар 2017. Приступљено 24. април 2020. 
  23. ^ „Brisbane International: Karolina Pliskova beats Alize Cornet to claim title”. www.bbc.com (на језику: енглески). 7. јануар 2017. Приступљено 24. април 2020. 
  24. ^ „WTA Doha: Karolina Pliskova wins championship with solid performance over Caroline Wozniacki” (на језику: енглески). 18. фебруар 2017. Приступљено 24. април 2020. 
  25. ^ „Karolina Pliskova beats Caroline Wozniacki for first time to win Qatar Open final” (на језику: енглески). 18. фебруар 2017. Приступљено 24. април 2020. 
  26. ^ а б „2017 results”. CBSSports.com. Приступљено 8. 6. 2017. 
  27. ^ „Eastbourne highlights: Karolina Pliskova claims Eastbourne title with victory over Caroline Wozniacki” (на језику: енглески). Приступљено 24. април 2020. 
  28. ^ „Karolina Pliskova beats Caroline Wozniacki for win Eastbourne” (на језику: енглески). Приступљено 24. април 2020. 
  29. ^ „Pliskova becomes new WTA World No.1”. WTATennis.com. 17. јун 2017. Приступљено 17. јун 2017. 
  30. ^ „Svitolina takes revenge on Pliskova to book Brisbane final berth”. 5. јануар 2018. Приступљено 21. јануар 2018. 
  31. ^ „Halep outplays Pliskova to make first Melbourne semifinal”. 24. 1. 2018. Приступљено 24. 1. 2018. 
  32. ^ „Pliskova holds off Vandeweghe, crowned queen of Stuttgart clay” (на језику: енглески). Приступљено 25. април 2020. 
  33. ^ „Pliskova beats Vandeweghe 7-6, 6-4 to win Stuttgart Open” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. авг 2020. г. Приступљено 25. април 2020.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |archive-date= (помоћ)
  34. ^ „Furious Karolina Pliskova smashes racket three times at umpire's chair for botched line call” (на језику: енглески). Приступљено 25. април 2020. 
  35. ^ „KAROLINA PLISKOVA GETS FOUR-FIGURE FINE FOR SMASHING UMPIRE'S CHAIR” (на језику: енглески). Приступљено 25. април 2020. 
  36. ^ „Karolina Pliskova ends Naomi Osaka's run to win Tokyo Open title” (на језику: енглески). Приступљено 25. април 2020. 
  37. ^ „Karolina Pliskova beats US champion Naomi Osaka to win Pan Pacific Open” (на језику: енглески). Приступљено 25. април 2020. 
  38. ^ „Karolina Pliskova beats Lesia Tsurenko to win Brisbane International” (на језику: енглески). Приступљено 25. април 2020. 
  39. ^ „Karolina Pliskova beats Lesia Tsurenko to win Brisbane International” (на језику: енглески). Приступљено 25. април 2020. 
  40. ^ „Pliskova seals Rome title with straight-sets win” (на језику: енглески). Приступљено 25. април 2020. 
  41. ^ „PLISKOVA MAY NOT THINK SHE’S A “CLAY-COURT GIRL,” BUT SHE WON IN ROME” (на језику: енглески). Приступљено 25. април 2020. 
  42. ^ „Pliskova soars past Kerber to second Eastbourne title: 'I didn't do much wrong today'” (на језику: енглески). Приступљено 25. април 2020. 
  43. ^ „PLISKOVA DOMINATES WIMBLEDON CHAMPION KERBER IN EASTBOURNE FINAL” (на језику: енглески). Приступљено 25. април 2020. 
  44. ^ Livaudais, Stephanie (8. јул 2019). „'I never played such a long match': Marathon Muchova pitch perfect in Pliskova upset at Wimbledon”. WTA Tennis. Приступљено 9. јул 2019. 
  45. ^ „Pliskova shines after the rain to overcome Martic for Zhengzhou title: 'These wins are always important'” (на језику: енглески). Приступљено 25. април 2020. 
  46. ^ „Pliskova wins twice in a day to reach Zhengzhou semis, Svitolina out” (на језику: енглески). Приступљено 25. април 2020. 
  47. ^ „Karolina Pliskova beats Madison Keys to win third Brisbane International title” (на језику: енглески). Приступљено 25. април 2020. 
  48. ^ „Pliskova defeats Keys to repeat in Brisbane” (на језику: енглески). Приступљено 25. април 2020. 
  49. ^ „Iga Swiatek double bagels Karolina Pliskova to win Rome”. www.ubitennis.net (на језику: енглески). 16. мај 2021. Приступљено 27. јул 2022. 
  50. ^ „Swiatek whitewashes Pliskova to capture Rome title and break Top 10”. Women's Tennis Association. 2021-05-16. Приступљено 2021-07-11. 
  51. ^ Carayol, Tumaini (2021-07-11). „Ashleigh Barty battles past Karolina Pliskova to clinch first Wimbledon title”. The Guardian. Приступљено 2021-07-11. 
  52. ^ Ramchandani, Haresh (25. 7. 2021). „Wimbledon finalist Karolina Pliskova through to second round of Tokyo Olympics”. Tennis Majors. Приступљено 15. 8. 2021. 
  53. ^ Fernandes, Melroy (26. 7. 2021). „ADIOS CARLA! Carla Suarez Navarro Breaks Down Following Her Loss to Karolina Pliskova in Her Final Olympic Games”. Essentially Sports. Приступљено 15. 8. 2021. 
  54. ^ Singh, Anshul (27. 7. 2021). „Wimbledon Finalist Karolina Pliskova Stunned By Italy's Camila Giorgi at Tokyo Olympics 2020”. Essentially Sports. Приступљено 15. 8. 2021. 
  55. ^ „Pliskova Topples Sabalenka to Book Spot in Montreal Final”. WTA Tour. 14. 8. 2021. Приступљено 15. 8. 2021. 
  56. ^ „Teichmann stuns Pliskova to make biggest final of career in Cincinnati”. Women's Tennis Association. 21. 8. 2021. Приступљено 22. 8. 2021. 
  57. ^ „Piskova withdraws from Australian Open due to injury”. Women's Tennis Association. 16. 12. 2021. Приступљено 16. 12. 2021. 
  58. ^ Quayle, Emma (29. јануар 2010). „Another sister act”. The Age. Приступљено 23. април 2020. 
  59. ^ Rossingh, Danielle (8. септембар 2016). „US Open: Serena Williams beaten by Karolina Pliskova, part of tennis' new sister act”. CNN. Приступљено 23. април 2020. 
  60. ^ „Karolina Pliskova: 'Tennis players earn good money - it's good to help others who need it more'”. 29. јун 2018. Приступљено 25. април 2020. 
  61. ^ Gatto, Luigi (29. јун 2018). „Karolina Pliskova got married to her boyfriend and agent Michal Hrdilicka!”. Tennis World. Приступљено 20. новембар 2018. 
  62. ^ Tignor, Steve (2. април 2017). „Learn From The Pros: Karolina Pliskova”. Tennis.com. Архивирано из оригинала 11. 04. 2017. г. Приступљено 8. јун 2017. 
  63. ^ а б „US Open 2016: Aggressive style almost pays off for runner-up Karolina Pliskova”. ExpressSports. The Express Group. Приступљено 24. јануар 2017. 
  64. ^ „Karolina Pliskova, Caroline Wozniacki advance to Miami semi-finals”. Eurosport.com. 29. март 2017. Приступљено 8. јун 2017. 
  65. ^ „What does Karolina Pliskova lack to be a GS champion?”. Tennis.com. Приступљено 24. април 2020. 
  66. ^ „Pliskova hires Rennae Stubbs as new coach”. Приступљено 16. август 2018. 
  67. ^ https://www.wtatennis.com/coaches/conchita-mart%C3%ADnez
  68. ^ „Pliskova hires coach Daniel Vallverdu for upcoming 2020 season”. Women's Tennis Association (на језику: енглески). Приступљено 26. новембар 2019. 
  69. ^ (језик: енглески) „Karolina Pliskova VS Ana Ivanovic H2H”. www.stevegtennis.com. ВТА. 16. март 2020. Приступљено 24. април 2020. 
  70. ^ (језик: енглески) „Karolina Pliskova VS Garbine Muguruza H2H”. www.stevegtennis.com. ВТА. 16. март 2020. Приступљено 24. април 2020. 
  71. ^ (језик: енглески) „Karolina Pliskova VS Venus Williams H2H”. www.stevegtennis.com. ВТА. 16. март 2020. Приступљено 24. април 2020. 
  72. ^ (језик: енглески) „Karolina Pliskova VS Naomi Osaka H2H”. www.stevegtennis.com. ВТА. 16. март 2020. Приступљено 24. април 2020. 
  73. ^ (језик: енглески) „Karolina Pliskova VS Victoria Azarenka H2H”. www.stevegtennis.com. ВТА. 16. март 2020. Приступљено 24. април 2020. 
  74. ^ (језик: енглески) „Karolina Pliskova VS Serena Williams H2H”. www.stevegtennis.com. ВТА. 16. март 2020. Приступљено 24. април 2020. 
  75. ^ (језик: енглески) „Karolina Pliskova VS Jelena Jankovic H2H”. www.stevegtennis.com. ВТА. 16. март 2020. Приступљено 24. април 2020. 
  76. ^ (језик: енглески) „Karolina Pliskova VS Angelique Kerber H2H”. www.stevegtennis.com. ВТА. 16. март 2020. Приступљено 24. април 2020. 
  77. ^ (језик: енглески) „Karolina Pliskova VS Caroline Wozniacki H2H”. www.stevegtennis.com. ВТА. 16. март 2020. Приступљено 24. април 2020. 
  78. ^ (језик: енглески) „Karolina Pliskova VS Simona Halep H2H”. www.stevegtennis.com. ВТА. 16. март 2020. Приступљено 24. април 2020. 
  79. ^ (језик: енглески) „Karolina Pliskova VS Ashleigh Barthy H2H”. www.stevegtennis.com. ВТА. 16. март 2020. Приступљено 24. април 2020. 
  80. ^ (језик: енглески) „Karolina Pliskova VS Iga Swiatek H2H”. www.stevegtennis.com. ВТА. 16. март 2020. Приступљено 27. јул 2022. 
  81. ^ (језик: енглески) „Karolina Pliskova VS Maria Sharapova H2H”. www.stevegtennis.com. ВТА. 16. март 2020. Приступљено 24. април 2020. 
  82. ^ (језик: енглески) „Karolina Pliskova VS Svetlana Kuznetsova H2H”. www.stevegtennis.com. ВТА. 16. март 2020. Приступљено 24. април 2020. 
  83. ^ (језик: енглески) „Karolina Pliskova VS Petra Kvitova H2H”. www.stevegtennis.com. ВТА. 16. март 2020. Приступљено 24. април 2020. 
  84. ^ (језик: енглески) „Karolina Pliskova VS Agnieszka Radwanska H2H”. www.stevegtennis.com. ВТА. 16. март 2020. Приступљено 24. април 2020. 
  85. ^ (језик: енглески) „Karolina Pliskova VS Na Li H2H”. www.stevegtennis.com. ВТА. 16. март 2020. Приступљено 24. април 2020. 
  86. ^ (језик: енглески) „Karolina Pliskova VS Nadia Petrova H2H”. www.stevegtennis.com. ВТА. 16. март 2020. Приступљено 24. април 2020. 
  87. ^ (језик: енглески) „Karolina Pliskova VS Elina Svitolina H2H”. www.stevegtennis.com. ВТА. 16. март 2020. Приступљено 24. април 2020. 
  88. ^ (језик: енглески) „Karolina Pliskova VS Sofia Kenin H2H”. www.stevegtennis.com. ВТА. 16. март 2020. Приступљено 24. април 2020. 
  89. ^ (језик: енглески) „Karolina Pliskova VS Samantha Stosur H2H”. www.stevegtennis.com. ВТА. 16. март 2020. Приступљено 24. април 2020. 
  90. ^ (језик: енглески) „Karolina Pliskova VS Johanna Konta H2H”. www.stevegtennis.com. ВТА. 16. март 2020. Приступљено 24. април 2020. 
  91. ^ (језик: енглески) „Karolina Pliskova VS Kimiko Date-Krumm H2H”. www.stevegtennis.com. ВТА. 16. март 2020. Приступљено 24. април 2020. 
  92. ^ (језик: енглески) „Karolina Pliskova VS Kiki Bertens H2H”. www.stevegtennis.com. ВТА. 16. март 2020. Приступљено 24. април 2020. 
  93. ^ (језик: енглески) „Karolina Pliskova VS Caroline Garcia H2H”. www.stevegtennis.com. ВТА. 16. март 2020. Приступљено 24. април 2020. 
  94. ^ (језик: енглески) „Karolina Pliskova VS Dominika Cibulkova H2H”. www.stevegtennis.com. ВТА. 16. март 2020. Приступљено 24. април 2020. 
  95. ^ (језик: енглески) „Karolina Pliskova VS Belinda Bencic H2H”. www.stevegtennis.com. ВТА. 16. март 2020. Приступљено 24. април 2020. 
  96. ^ (језик: енглески) „Karolina Pliskova VS Jelena Dokic H2H”. www.stevegtennis.com. ВТА. 16. март 2020. Приступљено 24. април 2020. 
  97. ^ (језик: енглески) „Karolina Pliskova VS Francesca Schiavone H2H”. www.stevegtennis.com. ВТА. 16. март 2020. Приступљено 24. април 2020. 
  98. ^ (језик: енглески) „Karolina Pliskova VS Lucie Safarova H2H”. www.stevegtennis.com. ВТА. 16. март 2020. Приступљено 24. април 2020. 
  99. ^ (језик: енглески) „Karolina Pliskova VS Jelena Ostapenko H2H”. www.stevegtennis.com. ВТА. 16. март 2020. Приступљено 24. април 2020. 
  100. ^ (језик: енглески) „Karolina Pliskova VS Sara Errani H2H”. www.stevegtennis.com. ВТА. 16. март 2020. Приступљено 24. април 2020. 
  101. ^ (језик: енглески) „Karolina Pliskova VS Eugenie Bouchard H2H”. www.stevegtennis.com. ВТА. 16. март 2020. Приступљено 24. април 2020. 
  102. ^ (језик: енглески) „Karolina Pliskova VS Daniela Hantuchova H2H”. www.stevegtennis.com. ВТА. 16. март 2020. Приступљено 24. април 2020. 
  103. ^ (језик: енглески) „Karolina Pliskova VS Carla Suarez Navarro H2H”. www.stevegtennis.com. ВТА. 16. март 2020. Приступљено 24. април 2020. 
  104. ^ (језик: енглески) „Karolina Pliskova VS Flavia Pennetta H2H”. www.stevegtennis.com. ВТА. 16. март 2020. Приступљено 24. април 2020. 
  105. ^ (језик: енглески) „Karolina Pliskova VS Madison Keys H2H”. www.stevegtennis.com. ВТА. 16. март 2020. Приступљено 24. април 2020. 
  106. ^ (језик: енглески) „Karolina Pliskova VS Roberta Vinci H2H”. www.stevegtennis.com. ВТА. 16. март 2020. Приступљено 24. април 2020. 
  107. ^ (језик: енглески) „Karolina Pliskova VS Marion Bartoli H2H”. www.stevegtennis.com. ВТА. 16. март 2020. Приступљено 24. април 2020. 
  108. ^ (језик: енглески) „Karolina Pliskova VS Eketarina Makarova H2H”. www.stevegtennis.com. ВТА. 16. март 2020. Приступљено 24. април 2020. 
  109. ^ (језик: енглески) „Karolina Pliskova VS Julia Goerges H2H”. www.stevegtennis.com. ВТА. 16. март 2020. Приступљено 24. април 2020. 
  110. ^ (језик: енглески) „Karolina Pliskova VS Timea Bacsinszky H2H”. www.stevegtennis.com. ВТА. 16. март 2020. Приступљено 24. април 2020. 
  111. ^ (језик: енглески) „Karolina Pliskova VS Coco Vandeweghe H2H”. www.stevegtennis.com. ВТА. 16. март 2020. Приступљено 24. април 2020. 
  112. ^ (језик: енглески) „Karolina Pliskova VS Andrea Petkovic H2H”. www.stevegtennis.com. ВТА. 16. март 2020. Приступљено 24. април 2020. 
  113. ^ (језик: енглески) „Karolina Pliskova VS Maria Kirilenko H2H”. www.stevegtennis.com. ВТА. 16. март 2020. Приступљено 24. април 2020. 
  114. ^ (језик: енглески) „Karolina Pliskova VS Kristina Mladenovic H2H”. www.stevegtennis.com. ВТА. 16. март 2020. Приступљено 24. април 2020. 
  115. ^ (језик: енглески) „Karolina Pliskova VS Daria Kasatkina H2H”. www.stevegtennis.com. ВТА. 16. март 2020. Приступљено 24. април 2020. 
  116. ^ „FILA”. www.fila.com.hk. Приступљено 23. април 2020. 
  117. ^ „Рекет”. tennispredict.com. Приступљено 23. април 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Каролина_Плишкова&oldid=27427801”