Односи Југославије и Савезника
Силе Осовине су 6. априла 1941. године напале Краљевину Југославију, а краљ Петар II Карађорђевић и Министарски савет одлазе у Лондон. У јануару 1942. године, Министарски савет Краљевине Југославије под председништвом проф. др Слободана Јовановића је именовао бригадног генерала Драгољуба Дражу Михаиловића за министра војске, морнарице и ваздухопловства, као и начелника штаба Врховне команде Југословенске војске.
Током јуна и јула 1943. године, британски премијер Винстон Черчил одлучује да умањи подршку Михаиловићу и значајније подржи партизански покрет под вођством Јосипа Броза Тита, упркос упозорењима да ће тиме омогућили комунистима да преузму власти у Србији и Југославији. Иако је послератна историографија у социјалистичкој Југославији као разлог окретања савезничке политике према партизанима наводила да су томе допринели извештаји Фицроја Маклина, Вилијама Дикина и Рандолфа Черчила о сарадњи ЈВуО са италијанским и спорадично са немачким окупационим снагама, главни разлог јесте био већа активност партизанских снага на терену.
Савезничке мисије у Југославији[уреди | уреди извор]
| Датум | Шифровани назив | Метод | Полазак | Слетање | Чланови | Напомене |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 20. септембар 1941. | Мисија Булсај | подморница |  Малта
|
Петровац |
|
Прва мисија Управе за специјалне операције на територији окупиране Краљевине Југославије, са задатком да утврди стање на терену и подстакне покрете отпора на сарадњу. |
| 26. јануар 1942. | подморница | Александрија | Мљет Краљевина Италија
|
|
||
| 4. фебруар 1942. | Мисија Хидра | подморница | Александрија | Петровац |
|
|
| 4. фебруар 1942. | ваздушни десант | Соколац Независна Држава Хрватска
|
|
Одмах по приземљавању су заробљени од домобрана и предати немачким окупационим властима у Сарајеву. | ||
| 28/29. април 1942. | ваздушни десант | Између Берана и Новог Пазара |
|
Послати без знања Владе Краљевине Југославије у егзилу. Заробљени од локалних квислиншких формација и предати немачким снагама. | ||
| Август 1942. | Мисија Булсај | ваздушни десант | Сињајевина Независна Држава Црна Гора
|
|||
| Септембар 1942. | ваздушни десант |
|
Спуштен падобраном са радио апаратима за Михаиловића и Илију Трифуновића Бирчанина, у почетку да их повеже са Каиром, а касније са Истанбулом и коначно са Алжиром (у мају 1944. године), како не би морали да контакт са Савезницима одржавају преко Управе за специјалне операције. | |||
| 25. децембар 1942. | Мисија Булсај | ваздушни десант | Горње Липово Независна Држава Црна Гора
|
|
Шеф Балканске секције Управе за специјалне операције пуковник Вилијам Бејли се придружио пуковнику Хадсону у Михаиловићевом штабу. Задатак му је био да извести о војној вредности ЈВуО, наговори их на шире акције и да проучи њихове политичке намере. | |
| Средина априла 1943 - 21. мај 1943. | Мисија Гринвуд-Рутем | ваздушни десант | Хомоље Недићева Србија
|
|
Подмисија у регионалном штабу ЈВуО са задатком да надгледа и омета бродски саобраћај на Дунаву, којим се из Румуније превози нафта у Трећи рајх, као и пругу Београд-Солун, значајну са снабдевање Афричког корпуса, те борских рудника бакра (највећих у Европи). | |
| 27. мај 1943. | ваздушни десант | Дерна | Црно језеро Независна Држава Црна Гора
|
|
Прва британска мисија послата у Врховни штаб НОВЈ. | |
| Септембар 1943. | ваздушни десант | Бизерта | Мркоњић Град Независна Држава Хрватска
|
|
Прва британска мисија послата у Врховни штаб НОВЈ, потпуно одобрена и са личном поруком од странке Винстона Черчила. | |
| Крај августа 1944. | Мисија Ренџер | ваздушни десант |
|
Америчка мисија упућена у штаб генерала Михаиловића са задатком да учествује у операцији Халијард, чији је циљ био спасавање америчких ваздухопловаца оборених изнад југословенске територије. |
Совјетски однос[уреди | уреди извор]
До средине 1942. године, СССР је пратио политику Лондона и подржавао Владу Краљевине Југославије у емиграцији, одржавајући са њом дипломатске односе и признајући генерала Михаиловића као њеног легитимног представника. Иако су са Титом имали директне контакте преко Коминтерне, нису желели да подстичу револуционарне активности из страха од антагонизма западних савезника, што је могло угрозити опстанак Совјетског Савеза. Прва званична совјетска мисија стигла је 23. фебруара 1944. године.