MQ-1 Предатор

Из Википедије, слободне енциклопедије
Предатор
MQ-1 Predator unmanned aircraft.jpg
Опште
Намена борбена
Посада Без посаде
Земља порекла Сједињене Америчке Државе САД
Произвођач Џенерал атомикс
Први лет јул 1994.
Уведен у употребу јул 1995.
Статус активна
Први корисник Америчко ратно ваздухопловство
Број примерака 360
Димензије
Дужина 8,22 m
Размах крила 14,8 / 16,84 m
Висина 2,1 m
Површина крила 11,5 m²
Маса
Празан 512 kg
Нормална полетна 1 020 kg
Макс. тежина при узлетању 1 020 kg
Погон
Клипно-елисни мотор 1 × Ротакс 914F
Снага 86 kW
Перформансе
Брзина крстарења 130–165 km/h
Макс. брзина на Hopt 217 km/h
Долет 1 100 km
Плафон лета 7 620 m
Портал:Ваздухопловство

MQ-1 Предатор је америчка беспилотна летелица (БПЛ), оперативно је користи ЦИА и неколико ратних ваздухопловстава западних земаља. У раним деведесетим годинама прошлог века, ова је летелица била намењена само за извиђање са гледањем унапред, у смеру лета, помоћу камера и других сензора, али су касније на њу интегрисане две носеће линије за две ракете или за друго алтернативно наоружање. Због смештаја сензора (очију) у чеоном делу трупа, мотор јој је уграђен назад, са потисном елисом.

Летелица је оперативно и борбено коришћена у ваздушном простору Југославије (Босна и Србија), Авганистана, Пакистана, Јемена, Ирака, Ирана, Либије, Сомалије и САД. БПЛ Предатор може да дејствује на циљу удаљеном и до 740 km од места полетања (тактички радијус), може да крстарити изнад жељене локације у трајању и до 24 часа и да се врати у базу. Укупно је произведено 360 ових основних варијанти летелица, од којих 285 RQ-1 и 75 MQ-1. Познато је да је произведено 57 примерака MQ-9, за остале варијанте нема података. Предатор је пројектован са лако растављивих шест склопова, који се једноставно пакују у контејнер за транспорт. Контејнери, са склоповима Предатора, транспортују се авионом Локид C-130 Херкулес, на било коју локацију земаљске кугле. На тај начин, летелице могу брзо бити пребазиране на велике удаљености, склопљене и оперативне.

Од 2001. године, MQ-1 Предатор, постао је примарна беспилотна летелица, за офанзивна дејства Америчког ваздухопловства и Централне обавештајне агенције, у Авганистану и Пакистану. Због борбене користи, класификација и начин борбене употребе ове летелице се држе као поверљиви подаци. Остварени почетни борбени резултати, били су основа за њен даљи развој у ефикаснијег наследника MQ-9 Рипер-а, моћног борца, у и из ваздушног простора, на нивоу ефикасности авиона са људском посадом.

Циљ је да се широм света разместе ескадриле, са беспилотним летелицама Предатор и са одговарајућим особљем, у намени тактичке подршке војним операцијама или другим специфичним задацима америчке војске и безбедносних агенција. [1][2][3][4]

Садржај

Развој [уреди]

Три пројекције „Гната“, из кога је развијен Предатор.
Предатор лети на симулираном лету ваздушног извиђања у близини обале јужне Калифорније 5. децембра 1995. године, за потребе морнарице.

Централна обавештајна агенција (ЦИА) и Пентагон почели су да експериментишу са извиђањем, користећи предности беспилотних летелица, почетком 1980. године. Те предности су уочене још на основу искуства стеченог током рата у Вијатнаму, где су коришћене за ласерско обележавање циљева за навођење и дејство авијације. Предности ових летелица су многоструке, у односу на пилотиране авионе, мале су, лагане, јефтине, неупадљиве, немају посаду и ризика за њихово страдање. У раним деведесетим годинама прошлог века, ЦИА се заинтересовала за, развијену беспилотну летелицу „Амбер“. Власник компаније, Аврам Карем (енгл. Abraham Karem), која ју је развила, бивши је шеф конструктора израелског ваздухопловства. Емигрирао у Сједињене Америчке Државе, у касним седамдесетим годинама прошлог века. ЦИА је тајно купила пет летелица и дали су им назив „Гнат“. Са Каремом је договорен развој тихог мотора за ту летелицу, пошто је постојећи био бучан као косилица за траву, у ваздушном простору. Нова развијена летелица је названа је „Предатор“.

Каремова фирма „Генерални аутоматцки ваздухопловни системи“, добила је уговор за развој Предатора, у јануару 1994. године, а фаза почетног концепта (демонстрација напредне технологије), трајала је од јануара 1994. до јуна 1996. године. Сама летелица је била дериват Гната. Током ове фазе, три система су купљена од фирме, који су се састојали од дванаест летелица и три станице за управљање са земље.

Од априла до маја, 1995. године, Предатори су летели на војној вежби у Америци. Операције са њима су биле успешне. То је довело до одлуке да се тај систем размести на Балкану, касније у лето 1995. године.

Предаторе су конбиновано користили у америчком ваздухопловству / морнарици, са заједничким центром за беспилотне летелице. Прва употреба, била је са простора Албаније, у операцијама против бивше Југославије.

До почетка америчке кампање у Авганистану, 2001. године, ваздухопловство је купило 60 Предатора, од којих су изгубили 20 примерака у борбеној употреби. Губици су настали са противваздухопловном одбраном противника и са удесима услед временских услова. Неки критичари у Пентагону су сматрали да је то висока стопа губитака и сматрали су као знак лоших оперативних процедура. Као одговор на губитке узроковане хладним временским условима лета, неки од каснијих Предатора су били опремљени системом за одлеђивање, заједно са уградњом турбоелисног мотора унапређена и побољшана је сва опрема. Овај побољшани стандард, као „блок 1“ назван је „RQ-1B“, или „MQ-1B“. Наоружана варијанта је „RQ-1L“ или „MQ-1L“.

Предаторов систем је првобитно обележен као RQ-1 Предатор. где је „R“ америчка војна ознака за извиђача, а „Q“ се односи на систем беспилотне летелице. Број 1 означава први у низу система летелица изграђених као беспилотне извиђачке. Систем у предсериској производњи, означен је као „RQ-1A“, док „RQ-1B“ (не треба мешати са RQ-1 Предатор B, који је постао RQ-9 Рипер) означава серијску конфигурацију производње. То су појединачне ознаке система. Стандардне летелице, биле су означене са „RQ-1K“ у предсерији, и „RQ-1L“ за сериски стандард У 2002. Америчко ратно ваздухопловство званично је променила назив у „MQ-1“ („M“ означава више улога), што одражава и напредак примене наоружане летелице.

За Пентагон ово је постало главно оружје у америчком рату против тероризма. Први пут је употребљено током деведесетих, као извиђачке (шпијунске) летелице изнад Босне и Србије (Косова), њихове могућности и укупан број у међувремену су драматично порасли. Док их је на почетку овог века било једва педесетак, данас је само на ратиштима у Ираку и Авганистану ангажована већина од укупних око 7 000 БПЛ, чија технологија укључује сва савремена достигнућа аеро-наутике, роботике и електронике.

Предатор обједињује авионске механичке, електричне и електронске делове који се користе и у пилотираних летелицама, са људском посадом. Са овим приступом се успело у стварању поузданих летелица. Кључна опрема састоји се од радара са антеном са синтетичким прорезима (резолуција 0,3 m), две колор ТВ камере, инфрацрвеног система за шест области посматрања, ласерског даљиномера-означивача и радио електронских уређаја. Оптоелектронски уређаји, смештени су у сферном радому. [5][6][7][8]

Команде лета и сензори система [уреди]

На Салону авијације у Паризу 2007. године.
Пилотска станица на земљи, за управљање са Предатором, Ирак 7. август 2007.

Током ратова у бившој Југославији, пилот Предатора је седео са неколико специјалиста у комбију, у близини полетно слетне стазе на аеродрому беспилотних летелица. Са директним радио-сигналима управљали су са летелицом у фази полетања и почетног успона. Онда је комуникација пренета на војне сателитске мреже, повезане са пилотом у комбију. Пилоти су имали временско кашњење од неколико секунди између померања своје командне ручице и одговора летелице. Већ 2000. године, побољшани су комуникациони системи (употребом JSTARS), повећана је раздаљина између летелице и пилота са поузданим управљањем летом. Више није било потребно користити систем управљања са директним радио-сигналима у току полетања и почетног успона летелице. Цео лет се могао контролисати путем сателитског преноса сигнала, из било ког командног центра са одговарајућом опремом. ЦИА је предложила да се то испита над Авганистаном, где је и остварен први лет са потпуно даљинским управљањем и са борбеном операцијом Предатора. Управљање пилота је било из агенције у Ленглију у Вирџинији.

Летелица Предатор и његови сензори су контролисани из земаљске станице преко линије C-опсега, са приказом података у реалном времену, преко сателитског Ku-опсега. Током лета, посада је у контролној пилотској станици на земљи са два оператерска приказивача. Летелица је опремљена AN/AAS-52 мулти-спектралним „нишанским системом“, у носу је камера у боји (обично је користи пилот за управљање са летом), дневна ТВ камера са променљивом блендом (отвором), и инфрацрвена камера променљиве бленде (за слабу видљивост / ноћ). Камере преносе пуну видео слику у току лета. Постоји довољно пропусног опсега на везама за размену података за два видео екрана који се истовремено користите, али само са једног видео извора (сензора) у калоти летелице (радому). На основу пројектног ограничења, може се користити само један сигнал у једном тренутку, на оба приказивача. Могу се користити камера за дневну светлост променљиве бленде, или инфрацрвени оптоелектронски сензор истовремено, са радаром са синтетичким отвором, ако је летелица са њим опремљена.

Сви каснији Предатори су опремљени ласерским означивачем (маркером), који омогућава пилоту да идентификује и обележава мете за остале ваздухоплове, па чак и да обезбеди ласерско обележавање циљева за авионе са посадом. Овај ласер на MQ-1, има приоритетно задатак да означава циљеве за своје ракете AGM-114 Хелифаир. [9][4]

Логика пројекта у току развоја [уреди]

Пилот управља са Предатором из командне станице на земљи.

Летелица „Предатор“, састоји се из шест основних склопова, који се могу једноставно одвојити и спаковати у контејнер, сандук. Ово омогућава брз и лак транспорт и брзо распоређивање система на удаљеним дестинацијама, широм света. Највећи део система је управљачки сто у контролној станици, који је пројектован са точковима. Исти се навози у транспортни авион Локид C-130 Херкулес. Сателитске везе за размену података са Предатором иду преко система који се састоји из сателитских антена и пратеће опреме за подршку. Ова веза омогућава комуникацију између земаљске станице и летелице, када је иста ван линије визуре, и размена података према мрежама које обезбеђују секундарну интелигенцију летелици. RQ-1 систем захтева припремљену тврду полетно слетну стазу са јасном видљивошћу (погледај слику, профил лета), у свим правцима, из земаљске станице за управљање са летелицом у ваздушном простору. У почетку коришћења БПЛ, све компоненте система налазиле су се на једном аеродрому. Сада америчко ратно ваздухопловство користи концепт „даљинског управљања“, када се сателитски систем везе за размену података налази на другој локацији, а повезан је са командним земаљским столом преко оптичког кабла. Ово доприноси повећању жилавости система и већој шанси преживљавања од противничких борбених дејстава.

Федерална ваздухопловна администрација (FAA), 18. маја, 2006. године, донела је решење о коришћењу летелица M/RQ-1 и M/RQ-9 у цивилним наменама, за претраживање преживелих у катастрофама и непогодама. При тим операцијама су доминантни сензори који региструју топлоту људског тела. На овим летелицама постоји таква инфрацрвена дигитална камера, која региструје присуство живих људских тела, са висине лета до 3 km.

До сада је регистрован најдужи лет (аутономија лета) од 40 часова. [4][10][11]

Процедура 9.svg
Типични профил лета беспилотне летелице, у задацима извиђања.

Развој наоружане верзије [уреди]

MQ-1 Предатор, са неутралним ракетама AGM-114 Хелифаир, на иложби 2006. године, у павиљону у Едварсу.

После искуства, у операцијама против Србије, америчко ваздухопловство је одлучило да иде даље у развоју и борбеној примени беспилотних летелица. Као и сви локални ратови и ова агресија је послужила као полигон за испитивање БПЛ, као новог оружја, што је касније валоризовано у рату у Авганистану и Ираку. Крило Предатора је ојачано и на њега су постављена два спољна носача и инсталације за ношење оружја. Летелица је опремљена одговарајућим ласерским озрачивачем. БПЛ са наоружањем, почела је детаљно да се испитује, 21. фебруара, 2001. године. Извршена су успешна гађања стационарних резервоара горива, са три противоклопне ракете Хелифаир. Резултати су били задовољавајући. Шема тога оружја је веома успешна, комбинација дискретне (неприметне) летелице и надзвучне ракете, ефикасна је комбинација за борбу. Са тим дискретним оружјем, занемарљиво је упозорење противнику, у току приласка припреме за напад. Изненађења су извеснија па су и већи ефекти напада.

На основу постигнутих резултата ЦИА, у зиму 2000-2001. године, захтевана су ракетирања потенцијалних склоништа Бин Ладена, са наоружаним летелицама Предатор. Под тим притиском захтева, убрзано је њихово наоружавање и борбена употреба Предатора.

Резултати настављених испитивања, 22. маја и 7. јуна 2001. године, били су задовољавајући. Прецизност гађања са ракетама , била је одлична. Међутим, са наоружаним Предратором се тек кренуло у ракетирање, после напада „кула“ у Њујорку, 11. септембра 2001. године.

Америчко ратно ваздухопловство, испитивало је ефекат концепције „Предатора“ без борбених сензора, са наменом носача мини летелице извиђача, у ваздушни простор, изнад бојног поља. [6][12][13]

Twuav 13 02.jpeg Predator and Hellfire.jpg
Наоружани „Предатор“ са ракетама AGM-114 хелифаир, пред полетање и у борбеном дејству.

Пројекат [уреди]

Основни склопови летелице: [6][14][15]

  1. Радар са антеном (SAR)
  2. Инерцијални навигациони систем (GPS)
  3. Сателитска комуникацијска антена Ku-опсега
  4. Аудио видео рекордер
  5. GPS антена (десно и лево)
  6. Транспондер и систем за идентификацију APX-100
  7. МОДЕМ сателитске комуникације, тип процесора
  8. Антена вишесмерног C-опсега
  9. Предњи горивни резервоар
  10. Задњи горивни резервоар
  11. Резервни простор
  12. Течност за хлађење мотора
  13. Хладњак течности за хлађење
  14. Мотор
  15. Серво покретачи репног крмила
  16. Батерија № 2

17. Извор енергије
18. Батерија № 1
19. Задњи простор за опрему
20. Резервни модул за управљање
21. Процесор радара са синтетичком прорезом антене AGM-114
22. Главни модул за управљање
23. Простор за прилаз опреми
24. Пријемник / предајник arc-210
25. Јединица сензора лета
26. Видео дешифратор
27. Систем за одмрзавање делова
28. Оптоелектрронски систем сензора AN/AAS-52(V)
29. Простор за користан терет
30. Детектор залеђивања
31. Радарски пријемник / предајник
32. Камера у носу летелице
Главна опрема.gif
Размештај основне опреме.
Мотор Ротакс 914 TC.

Мотор [уреди]

MQ-1 Предатор погони Ротакс 914 TC, четворотактни мотор, са четири цилиндра. Са воденим хлађењем главе и ваздушним тела цилиндра. Опремљен је са два карбуратора, електронским паљењем и са редуктором преносног односа 2,41. Обезбеђује излазну снагу од 74,6 kw при 5 500 обртаја у минути, а максималну од 85,8 kw при 5 800 обртаја у минути.

Беспилотна летелица поседује два резервоара за гориво, октанске вредности између 95 и 100. Напајање мотора се одвија преко инсталације горива, са изведеним одговарајућим конструктивним мерама безбедности, као што је случај пожара и механичких оштећења. Предатор има 2 до 6 помоћних спремника за гориво, када остане без напајања из главних резервоара, повећава му се аутономију лета.[16][15]

Опрема [уреди]

Систем APX 100.
Ракета AGM-114 Хелифаир.
Систем AN/AAS-52(V).
Шема принципа функције система SAR.


Систем комуникација између Предатора и командног пункта, изведен је са коришћењем два начина:

  • „C-опсег“, или
  • „Ku-опсег“.

Први систем се може користити директно, када је растојање између летелице и пункта за управљање мало и без препрека, при директној међусобној видљивости, без заклањања (углавном у слетању, полетању и испитивања). Међутим, када је удаљеност већа, овај систем је мање ефикасан посредством сателитске везе и тада се користи „Ku-опсег“. Пренос информација (сигнала), између контролног пункта и летелице, у принципу, остварује се преко сателита. [a]

APX-100 је систем који се користи за аутоматску идентификацију летелица, када су у контакту две или више, или када је нека од њих захваћена са радарским зрацима. Тада се мора извршити међусобна идентификација, са одговором на питање дали је „пријатељ“ или „непријатељ“? Посебно је поверљива функција овог уређаја и коришћене шифре са њим, што се не сме компромитовати. то га искључује са листе лаке набавке на тржишту наоружања и војне опреме.

Инерцијални навигациони систем (INS/GPS) омогућава да се лети само са једним од два извора навигационих података или два у исто време, када је навигација поузданија. Тада је навигација са мањом вероватноћом грешке и могуће је мање одступање, од жењеног.

AGM-114 Хелифаир је ракетни систем на Предатору. Ова ракета је вођена са ласером, за дејство ваздух-земља. Максимални домет јој зависи од варијанте и износи 7 до 8 km.

Пријемник / предајник arc-210 је говорни и фрекфентни преносни систем, који омогућује учешће до два укључења мултифункционалног преноса гласа и података на фреквенцијама између 30-512 MHz, преко сателита или директно на кратким удаљеностима. Обезбеђује 3 типа преноса сигнала: стандардни, безбедни или заштићени режим од засићења.

Оптоелектронски сензори AN/AAS-52(V) сачињавају систем, који пружа велики домет детекције више циљева истовремено, са коришћењем топлотних (инфрацрвених) и другихсензора ( давача). Подаци се користе у реалном времену и трансформишу се у ласерско навођење ракета AGM-114 Хелифаир, на редефинисане локације циљева. Омогућавају детекцију 360 ° у хоризонталној и +60 / -120 ° у вертикалној равни. Мале је тежине и погоад је за мале летелице.

SAR је савремена технологија радара са „синтетичким отвором“, чија дефиниција је карактеристична са употребом релативног кретања између антене и њених циљних региона и са тиме се обезбеђују посебне дугорочне варијације кохерентних сигнала, који се користе за добијање финијих резолуција у односу на могућности скенирања са конвенционалним. Настао је као напредни технолошки облик решења, у односу на претходна (SLAR). Виртуелна антена или синтетички отвори (софтверски), симулирају много већи пречник од физичког (реалног), од 5 dm физичког, софтверски се симулира пречник од 15 m.

Радар је постављен на летелицу која се креће (лети), јер се таласи емитују и праћење је при кретању на путу. Фотографије се добијају, за различите позиције терена, са високом резолуцијом. [14]
Карактеристике система SAR

  • Континуално мапирање
  • Висока резолуција (0,3 m)
  • Дужина средње линије траке мапе 4,4 - 10,8 km
  • Са висине од 2,0 - 7,6 km
  • Ширина траке мапе 800 m, при брзини летелице од 25 - 35 m/s
  • Маса система SAR 76,9 kg

Мапирање [уреди]

Трака генерисане мапе са системом SAR, представља континуалну слику са резолуцијом од 0,3 метра. Фокусирана слика се приказује на приказивачу контролне станице, компримовано послато са системом веза са Предатора, посредством сателита. Слика је скролована, оператер има могућност да изабере и зумира њене делове од 1k ( то је око 800 m) за радно коришћење на командној плочи командне станице. Слика се такође стално снима и чува на меморијској траци.

Постоје 2 начина рада. Мод 1, када се региструје не центрирана мапа на траци. То је мапа чији центар се помера у односу на кретање летелице. Мод 2, класичан је појас снимања мапе. Мапирање се реализује у односу на унапред одређену реперну линију, независно од кретања летелице.

Радар је тако пројектован да генерише карту са бочним снимањем терена до 45 степени изван правца вектора брзине лета летелице. Карта тла је 800 метара широка, при брзини летелице од 25-35 m / s (као трака). При брзинама изнад 35 m / s, ширина траке карте се смањује, пропорционално са повећањем брзине.

Подсистем за мапирање аутономно функционише извршавајући низ, унапред планираних задатака, учитаних као инструкције пре полетања, које се могу мењати и току мисије и са изменом целог профила лета. Компримоване и континуалне слике SAR нису доступне у режиму рада са C-опсегом. Оне се могу преносити преко 1,5 Mb / s, широкопојасних веза података са Ku-опсегом, преко сателита до приказивача података на земаљској контролној станици. [4][14]


Мапирање 5.gif
Систем веза и мапирање.

Пројекат структуре и материјали за њену израду [уреди]

Употребљени материјал за израду структуре Предатора.

Предатор је пројектован по одвојеним склоповима, који се међусобно повезују са једноставним системом елемената за везу. Тај прилаз је осмишљен тако да се лако и брзо може трансформисати у целину и у одвојене склопове. Може се расклопити опрема, крила, стајни органи, репне површине и мотор. Подешен је да буде лак за транспорт у шест склопова, а када се десе кварови и оштећења, лака је поправка са заменом делова и склопова.

Труп се састоји од низа оквира од композита са угљеничним влакнима и од легура алуминијума. Слојевите структуре, од стиропора, уграђене су у трупу за прихват опреме, међупростор је испуњен пеном, да би се обезбедила већа конзистентност. Мотор је уграђен на репном делу трупа са потисном елисом. На тај начин је ослобођен предњи део летелице за уградњу сензора (очију).

Увлачећи стајни органи, типа трицикл, израђени су од легуре алуминијума, а и сегменти трупа у којима се налазе сензори.

Репне површине су исто израђене од композитних материјала. Специфичне су по облику слова „V“. Ово решење интегрише аеродинамичку намену и улогу вертикалног и хоризонталног репа и побољшава стабилност летелице, смањује укупни отпор и штити задњи део трупа и мотор, са елисом, од оштећења при слетању под великим углом. У томе случају оштећују се те површине, а мања је то штета, а и лакша је и бржа њихова замена. Аеродинамичка шема са „V“ репом од композита смањује радарски одраз од мотора, пошто је грађен од метала, са „V“ репом је скривен. Нападне ивице и крај крила, пресвучена су титанијумом са уграђеним микроскопским рупицама, кроз које се излива антифриз, за спречавање залеђивања и деформисање аеропрофила са формираним ледом. Композитна структура крила је ојачана, за прихват спољних терета, услед ношења наоружања и допунских резервоара горива.

Композитни материјали су доминантно присутни у изради структуре Предатора. У принципу, спољни слој (оплата), израђена је од композитних материјала који се састоји од карбонских влакана, са више слојева платна, постављени под различитим угловима усмерења њихових влакана, због оптимизације носивости и крутости (влакна су отпорна на истезање). Ови слојеви су међусобно лепљени се епоксидним смолама, а потом „печени“ у аутоклаву. То је технологија која се користи у авио-индустрији, у производњи структура авиона.

Композитна структура је оптимизирана са рачунарским моделирањем, а затим помоћу ласера прецизно су ​​резани делови (кројени) и склапани у завршни склоп. На крају, израђени делови, још једном се рачунарски проверавају кроз калибрацију (прецизно мерење). Овај поступак је спор и захтева високо квалификоване кадрове. Главна предност овог система (поред високог квалитета), је ако се уведе мала промена иста се лако измени у рачунарском моделу, то је безболно за производни процес.

Међутим, у неким деловима и местима на летелици, на којима је потребно више еластичности, коришћена су стаклена влакна за израду композита.[6][14][15][19]

Варијанте [уреди]

RQ-1 Предатор [уреди]

RQ-1 Предатор је основна варијанта, са наменом извиђача, код које је RQ-1A, из предсеријске производње. Први серијски производи имају ознаку RQ-1B. Касније партије производње имају ознаку, изведену под RQ-1L и RQ-1K. Након увођења у оперативну употребу варијанте MQ-1, почело је ваздухопловство да конвертује све дотадашње летелице RQ-1, на овај стандард. На крају су све летелице RQ-1 конвертоване у стандард MQ-1, до 2005. године.

RQ-1 је био распоређен у 11ту, 15ту и 17ту извиђачку ескадрилу, у америчком ратном ваздухопловству, у бази Индиан Спрингс. Због релативно мале снаге мотора, летелице су захтевале дугачку полетно слетну-стазу, до 1,5 km, као за веће авионе са посадом. Укупно је произведено 285 летелица RQ-1. [20]

MQ-1 Предатор [уреди]

MQ-1 Предатор.

MQ-1 Предатор је развијен за намену у такозваном рату против тероризма, посебно у току потрага за Осамом бин Ладеном у Авганистану. У тим задацима, америчка војска се суочила са проблемом који је протекао у испреплетаним задацима откривањa циљева и ваздушних напада на њих, у току трајања лета од неколико сати. То је био очигледан разлог за оспособљавање беспилотне летелице за обе врсте задатака, извиђање циљева и борбена дејства по њима. Из тога је произашао захтев за развој MQ-1 Предатора.

Ова верзија не само да извиђа и да детектује циљеве, већ се користи и за борбу против истих. Опрема укључује и додатни више спектрални нишански систем, са којим се управља са две ракете AGM-114 Хелифаир, са ласерским обележавањем циља и самовођењем ракета. Тако је са MQ-1 Предатором направљена пионирска прекретница у употреби беспилотних летелица као борбених средстава.

Као и код RQ-1, верзија MQ-1 представља предсеријску производњу, прва серијска партија производње је распоређена у 17ту ескадрилу у Индиан Спрингс Невада, под ознаком MQ-1B. Реконструисана варијанта RQ-1K и L, воде се под ознакама MQ-1K и L. У марту 2011. године, испоручене су последње беспилотне летелице америчком ваздухопловству. Укупно је произведено 75 летелица MQ-1. Оне ће у будућности бити све замењене са MQ-9 Репером. [7][20]

MQ-9 Рипер.

MQ-9 Рипер [уреди]

MQ-9 Рипер је резултат обимног развоја, заснованог на стандарду MQ-1. Ова летелица је имала радни назив „Предатор B“, а добила је званичан војни назив „MQ“-9 Рипер. Поред осталог, у односу на MQ-1, на њој је интегрисан елисномлазним мотором TPE-331-10. Летелица MQ-9 је већа од MQ-1 и поседује већи долет, плафон, брзину, носивост и асортиман наоружања. Носивост јој је петнаест, а брзина крстарења три пута већа од претходне MQ-1. Може дуже време аутономно да лети по програмираној путањи без посредовања оператора, пилота. Има већи капацитет оружја, што је довело до већег ефекта у борби, са ракетама и бомбама. Први лет прототипа је одржан 2. фебруара 2001. године. MQ-9 Рипер је прва беспилотна летелица способна за откривање и праћење подморница. Од 25. септембра 2007. године, америчко ваздухопловство користи MQ-9 Рипер у Авганистану. Искуства су позитивна и почела је њихова масовна производња и обука људства за њихово коришћење.

Развој летелице MQ-9 Рипер, одвијао се у кооперацији три државе, Америка, Велика Британија и Италија. Остварени резултати су испунили сан да се борбена дејства остварују у и из ваздушног простора са летелицама без људске посаде, са управљањем са њима из удаљених станица на земљи. Произведено је 57 примерака летелица MQ-9. [3][21][22][23][24][25][26][27]

MQ-9 Afghanistan takeoff 1 Oct 07.JPG MQ-9 Reaper in flight (2007).jpg
MQ-9 Рипер у полетању и у лету, у Авганистану.

MQ-1C греј игл [уреди]

MQ-1C греј игл.

MQ-1C греј игл је надградња MQ-1 Предатора, са повећаним долетом и са вишенаменским својствима. Развој је покренуло и финансирало америчко ваздухопловство. На конкурсу су се надметала два конструктивна решења MQ-1C хреј игл (раније се звао „вариор“) и RQ-5 хантер. У августу 2005. године, војска је саопштила одлуку о избору летелице MQ-1C хреј игл и додељено је 214 милиона $ за уговор за развој система и његову физичку демонстрацију. Војска је намеравала да набави 11 система, сваки од ових јединица састоји се од 12 летелица и пет контролних земаљских станица. Овај укупни програм је коштао једну милијарду $. Летелице MQ-1C хреј игл, уведене су у оперативну употребу 2009. године.

Америчко ратно ваздухопловство је за њих предложило назив MQ-12 Вариор, а Америчко Министарства одбране се одлучило за назив MQ-1C греј игл.

Америчко ратно ваздухопловство је одлучило, 3. септембра 2010. године, да се интегришу ракете AGM-114 хелифаир на летелицу MQ-1C греј игл, што је успешно реализовано и одлучено је да тако наоружане буду распоређене у Авганистан, крајем 2010.

MQ-1C греј игл постиже плафон средње величине, велику аутономију лета и поседује велику отпорност. Повећан му је размах крила и интегрисан му је Дизел мотор, развијен на бази Мерцедесовог. Ово је Дизел-мотор, који користи авионско гориво, обезбеђујући летелици боље перформансе на великим висинама. Аутономија лета је 36 часова на висинама до 7 600 m, са радијусом од 400 km.

Предња купола за смештај сензора је повећана. Визуелна индикација је побољшана, са синтетичким прорезом антене радара, уведен је систем генерисања слике терена на земљи и вишеспектрални нишан AN/AAS-52 испод носа летелице.

Летелица може да носи терет од 360 kg, укључујући у то ракете AGM-114 хелифаир и навођене бомбе GBU-44/B. [28][29][30][31]

Предатор C [уреди]

Предатор C.

Предатор C је беспилотна летелица у развоју, за потребе америчког ваздухопловства. За разлику од његових претходника MQ-1 Предатора и MQ-9 Рипера, Предатор C („Авенгер“) покреће двопроточни турбомлазни мотор, а у пројекат је укључена и технологија смањене уочљивости за сензоре са земље и са летелица противника. Оружје је смештено у унутрашњости трупа, посебно је обликован облик издувног дела мотора, у функцији смањења уочљивости. Први лет прототипа, изведен је 4. априла 2009. године.

Предатор C ће поседовати исти асортиман оружја као и MQ-9, са радаром са антеном са синтетичким прорезима (електронско скенирање) SAR и верзију оптоелектронског нишана (EOTS), као и авион F-35.

Предатор C ће користити исту аеродромску инфраструктуру као и летелице MQ-1 и MQ-9, укључујући и земаљску станицу за управљање са летом и постојеће комуникационе мреже за све операције укључујући и извршавање борбених задатака.

Морнарица, 3. маја 2010. године, донела је одлуку да развије подваријанту Предатора C, која ће испунити њихове захтеве и потребе. Морнарички Предатор C мора да садржи увлачећи оптоелектонски / инфрацрвени сензор, наоружање интегрисано у контури летелице (унутрашње) и бродско склапање крила. Структура летелице, биће пројектована тако да прихвата одговарајућу опрему за слетање на палубу, репну куку, уређај за заустављање и друге специфичности палубних летелица. [32][33][34][35][36][37][38]

Историја оперативне употребе [уреди]

Опште [уреди]

До марта 2009. године, америчко ваздухопловство, примило је од испоручиоца 195 примерака MQ-1 Предатора и 28 MQ-9 Рипера и увело их је у оперативну употребу. MQ-9 Рипери су 244 пута лансирали ракете у Ираку и Авганистану у 2007. и 2008. години. Извештаји ваздухопловства приказују да су у току оперативне употребе, до марта 2009. године, изгубили 70 летелица. Педесет пет је изгубљено због отказа опреме, операторских грешака, или лоших временских услова. Четири летелице оборене су у Босни, на Косову и у Ираку. Преко једанаест су изгубљене на удесима на борбеним задацима. То су амерички подаци.

Последњи MQ-1 Предатор је предат јединицама америчког ваздухопловства 3. марта, 2011. године. Од свог првог лета у јулу 1994. године, укупна флота летелица MQ-1, реализовала је више од 900 000 часова лета, одржавајући просечну исправност на нивоу од 90%.

Током почетне фазе развоја, у току процене програма, у априлу 1996. године, амерички министар одбране је одредио да ратно ваздухопловство буде оперативно одговорно за употребу Предатора. За ту намену, формиране су 3 специјалне извиђачке ескадриле (11та, 15та и 17та), у ваздухопловној бази у Невади и 163ћи извиђачки пук ваздухопловне националне гарде у Калифорнији.

У 2005. години, препоручено је избацивање из оперативне употребе 147ог извиђачког пука 15 борбених авиона F-16 Фајтинг Фалкон, што је и усвојено. Планирано је да они буду замењени са 12 беспилотних летелица MQ-1 Предатор и да исте буду потпуно оперативне до 2009. године.

Америчко ратно ваздухопловство је објавило одлуку, 21. јуна 2009. године, о стварању нове ескадриле са MQ-1 Предаторима, у ваздухопловној бази Витеман (енгл. Whiteman). Иста је постала оперативна у фебруару 2011. године. [39][40][41][42][43][44]

Балкан [уреди]

MQ-1 Предатор оборен је при НАТО агресији на СРЈ, 1999. године. Олупина је изложена у
Музеју ваздухопловства у Београду.

Први прекоморски распоред Предатора извршен је на Балкан, од јула до новембра 1995. године, под називом Номад вигил (енгл. Nomad Vigil). Летелице су распоређене у бази Гјадер, Албанија, са наменом извиђања простора бивше Југославије. Неколико Предатора је изгубљено током ове мисије, од противавионског дејства одбрандбених снага Војске Југославије и услед удеса.

Неколико је уништено у току агресије на Југославију, НАТО бомбардовања 1999. године:

  • Летелица № 95-3017 је изгубљена 18. априла, 1999. године. Узрок је приписан проблемима у систему горива и залеђивања узгонских површина.
  • Летелица № 95-3019 је изгубљена 13. маја, када је оборена од снага Војске Југославије, са мобилном ракетом земља-ваздух Стрела-1М, изнад села Биба. Српска телевизијска екипа снимила је ово обарање.
  • Летелица № 95-3021, оборена је 20. маја у близини места Талиновац, од одбрандбене против-авионске ватре.

Укупно до 18. јануара 2010, америчко ваздухопловство је изгубило 58 беспилотних летелица типа Предатор. Подаци према америчким и југословенским изворима су контрадикторни. Непобитне су чињенице, да је југословенска војска оборила два пилотирана авиона, већи број беспилотних летелица и крстарећих ракета и оштетила је, без доказа о обарању, већи број свих врста летелица.

Против Савезне Републике Југославије коришћене су беспилотне летелице у задацима извиђања. На основу стечених искустава да је по откривању циља рационално одмах и дејствовати по њему, покренут је развој верзије извиђача са борбеним могућностима. Југославија је била полигон за испитивање и доказивање беспилотних летелица, у војној оперативној употреби. Касније су борбене варијанте коришћене у Авганистану, Пакистану и у Либији. [5][7][45][46]

Авганистан [уреди]

Предатор са ракетама AGM-114C Хелифаир, одлази на полетње.

У заједничкој акцији Пентагона и агенције ЦИА, 2000. године, покушавано је лоцирање склоништа Осама бин Ладена, у Авганистану. Спроведена је акција, под називом Авганистанске очи, која је подразумевала 60 дана пробне мисије Предатора, широм земље. Први експериментални лет, одржан је 7. септембра 2000. године. Резултати видео-снимака су били импресивни. Веровало се да ће беспилотне летелице одиграти кључну улогу у проналаску склоништа Бин Ладена, што би био циљ за крстареће ракете или наоружање пилотираних авиона. Десет од 15 направљених летова Предатора изнад Авганистана цењене су као успешни. У најмање два лета, Предатора примећен је високи мушкарац у белој хаљини (туници), на фарми близу Кандахара. Са великом вероватноћом је сматрано да је уочена личност Бин Ладен. Пошто су се у октобру 2000. године, временски услови погоршали, отежано је Предаторима да лете из базе у Узбекистану, па је та врста извиђања привремено суспендована.

У ваздухопловној бази Нелис, 16. фебруара 2001. године, Америчко ратно ваздухопловство је са Предратора лансирало три ракете AGM-114C Хелифаир, на земаљски циљ. Наоружани Предатори, добили су ознаку MQ-1A. У првој недељи јуна, 2001. године, Хелифаир ракета је успешно лансирана на реплику базе боравка Бин Ладена у Авганистану, која је подигнута на полигону у Невади. Лансирана ракета са Предатора је експлодирала унутар једне од соба реплике зграде, са чиме је закључено када би било људи у тој соби исти би били убијени. Наставак извиђачких летова је почео 4. септембра, 2001. године. Предатори тада нису носили ракете и ако су били оспособљени за оружје, пошто није постојала дозвола Узбекистана, из чијих база су узлетали на извршавање задатка.

После давања сагласности за ракете, исте су брзо испоручене у базу. Предатори и ракете су 16. септембра 2001. године, били спремни за борбене мисије. Прва борбена мисија Предатора са ракетама, била је 18. септембра. Следеће значајне су биле касније:

  • Под сумњом да је у конвоју спортско-теренских возила један од вођа Ал Каиде, извршен је напад са дејством наоружаних Предатора 4. фебруара, 2002. године.
  • ЦИА је са Предатора лансирала пројектил Хелифаир, у утврђено талибанско митраљеско гнездо 4. марта 2002. године, одакле је погођен амерички хеликоптер CH–47 Чинук, који се срушио на планини у Авганистану. Претходни покушаји да се изврши тај задатак, са пилотираним авионима F-15 игл и F-16 Фајтинг Фалкон, остали су без успеха. Ова акција је одржана током операције Анаконда. Изгледа да је то прва употреба беспилотних летелица, у задацима блиске ваздушне подршке. [47][48]
Статистика дејства америчких беспилотних летелица[49]
Година Број
напада		 Број погинулих
мин. макс.
2004 1 4 5
2005 2 6 7
2006 2 23 23
2007 4 56 77
2008 33 274 314
2009 53 369 725
2010 118 607 993
2011 52 289 417
Укупно 265 1 628 2 561

Пакистан [уреди]

Од маја 2005. MQ-1 Предатори су опремљени ракетама Хелифаир, које су се успешно користиле у ликвидацији истакнутих оперативаца Ал Каиде. Са борбеном употребом Предатора, изазван је велик број цивилних жртава, посебно 13. јануара 2006. године, када је погинуло 18 лица. Ови напади су део америчког рата против тероризма, са тежњом да се победе Талибани и Ал Каида у Пакистану. Већина ових напада су изведени на циљеве у подручју дуж авганистанске границе на северозападу Пакистана. Генерално су коришћене беспилотне летелице MQ-1 Предатор, а од недавно и MQ-9 Рипер, са ракетама AGM-114 Хелифаир. Беспилотне летелице су постале кључно америчко оружје за борбу против Ал Каиде. Према пакистанском мишљењу, амерички напади су се одвијали са погрешним прилазом. Влада Пакистана јавно осуђује те нападе, али тајно дели са Американцима и користи прикупљене обавештајне податке.

Процене резултата напада се разликују, у томе јесу ли изгинули недужни цивили или милитантни талибани, припадници Ал Каиде. Према тајним изворима, које је Викилекс објавио, Пакистан је прећутно пристао на борбене летове беспилотних летелица у њиховом ваздушном простору. Америка стално тражи повећање броја тих летова, а пакистански министар унутрашњих послова је изјавио:

“ Ракете беспилотних летелица су изазвале колатералну штету. Неколико милитантих особа је убијено, али већина жртава су невини грађани. ”

Напади су често повезани са антиамеричким протестима, у Пакистану. [50][51][52][53][54][55][56][57][58][59][60][61][62][63][64][65]

Јемен [уреди]

ЦИА је са Предатором, 3. новембра 2002. године, из француске војне базе у Џибути, поново извршила напад на терористе. Лансирана је ракета Хелфар на њихов аутомобил у Јемену. Убијен је Сениан ал Хартхи, лидер Ал Каиде, који се сматра да је одговоран за бомбашки напад на америчку крстарицу. То је била прва директна америчка оружана акција против тероризма изван Авганистана. [52][66][67]

Ирак [уреди]

„Беџ“ припадника јединица са Предатором, у Ираку.

Ирачки авион МиГ-25 оборио је Предатора, који је извиђао у њиховом ваздушном простору, 23. децембра 2002. године. Ово је био први случај у светској ваздухопловној историји, да се пилотирани авион бори у ваздушном простору са беспилотном летелицом. За ракете ваздух-ваздух AIM-92 Стингер, на Предатору, ирачки ловци су били топлотни извори за самонавођење. У овом конкретном сусрету МиГ-а и Предатора, лансирана је ракета Стингер, са беспилотне летелице на авион. Та ракета, у току свога лета, била је „заведена“ са термичким зрачењем од већ лансиране ракете са авиона МиГ-25 и престала је да се наводи на издувник авиона. У тој ситуацији свога промашаја, Предатор је погођен са ракетом лансираном са авиона и уништен је. Раније су још два Предатора оборени од стране ирачких ракета земља-ваздух, а један од њих 11. септембра 2001. године.

Током почетне фазе америчке инвазије на Ирак, 2003. године, одређени број старијих Предатора су коришћени као мамци за ирачку противваздухопловну одбрану, да би се иста изложила откривању и уништавању. Од јула 2005. до јуна 2006. године, 15та извиђачка ескадрила учествовала је у више од 242 одвојених напада. При томе је било ангажовано 132 војника, лансирано је 59 ракета Хелифар, надгледано је 18 490 циљева, реализовано је 2 073 летова, са више од 33 833 часова налета. [6][68][69][70]

Либија [уреди]

MQ-1 Предатори америчког ваздухопловства, били су укључени у извиђачке и борбене летове у Операцији Уједињени заштитник. MQ-1B је лансирао прву ракету Хелифар у сукобу 23. априла, 2011. године. [71][72]

САД [уреди]

MQ-1 Предатори америчког ваздухопловства врше надзор границе између САД и Мексика и САД и Канаде. Овај задатак врше под Министарством домовинске безбедности (енгл. Department of Homeland Security). По потреби, БПЛ Предатори врше акције на позив локалних органа реда[73].

Остали [уреди]

MQ-1 Предаторе користи италијанско ваздухопловство од краја 2004. године, а британско од 2006. Два цивилна регистрована ненаоружана Предатора, користи канцеларија саветника за националну безбедност на Филипинима од 2006. године.[74]

Хронологија важних догађаја, везано за Предатор [уреди]

Предатор са ракетама AGM-114C Хелифаир, у лету.
  • 1994. године, први лет.
  • 1995. године, операције изнад бивше Југославије, са територије Албаније. Две летелице су уништиле снаге ПВО ВРС у августу.
  • 1996. године, настављене су операције изнад Југославије, са територије Мађарске. Укупно је реализовано 600 летова у оквиру тих операција, укључујући и 50 борбених, за време агресије на СРЈ, 1999. године.
  • 1997. године, морнарица је објавила своју намеру да уведе беспилотне летелице у оперативну употребу на носаче авиона и амфибијске бродове.
  • У фебруару 2001. године, реализовано је прво испитивање варијанте MQ-9 Рипер.
  • У новембру 2001. године, MQ-1 је извршио своју прву борбену мисију у Авганистану.
  • 2002. године, уводе се у оперативну употребу америчког ваздухопловства 50 примерака RQ-1 / MQ-1.
  • ЦИА је уништила аутомобил са шест чланова Ал Каиде у Јемену, 3. новембра 2002. године, са ракетом AGM-114 Хелифаир.
  • 23. децембра 2002. године, десио се оружани сукоб у ваздушном простору ирачког авиона МиГ-25 и америчке беспилотне летелице MQ-1 Предатор. Авион МиГ-25, уништио је Предатора.
  • 2003. године, америчко ваздухопловство је поседовало још 22 примерка MQ-1 Предатора.
  • 18. јуна 2004. године, реализовани су први амерички напади са беспилотним летелицама на северозападни део Пакистана. Тада је погинуо и талибански лидер Нек Мухамеда.
  • 1. децембра 2005. године, у другом нападу са Предраторима убијен је и Абу Хамза Рабија, након неколико његових терористичких напада на Первеза Мушарафа.
  • 2006. године, у неколико напада у Пакистану убијено је 120 припадника Ал-Каиде и талибана и двадесет цивила.
  • 2007. године, извршено је пет напада на пакистанској територији и убијено је 73 члана Ал Каиде и талибана.
  • 2008. године, извршено је 36 напада у Пакистану и убијено је 286 припадника Талибана и Ал Каиде и 31 цивил.
  • 15. априла 2008. године, направљен је први лет варијанте MQ-1C Греј игл.
  • 30. септембра 2009. године, извршена су 42 напада на пакистанској територији и убијено је 404 припадника Талибана и Ал Каиде, међу њима и лидер Исламског покрета у Узбекистану, Јулдашев Тахир Абдулхалилович и 41 цивил.
  • У априлу 2010. године, флота Предатора је прешла милион сати налета, који су направљени у 80 000 мисија, укључујући и 85% у борби.
  • У априлу 2011. године, Предратори су почели да се користе у Либији. [49][75]

Корисници [уреди]

Корисници БПЛ MQ-1 Предатор
Држава, и инсттитуција

MQ-9 Reaper Operators.png

MQ-9 Рипер у примени 2010.
RQ-1 Predator in Iraq 2006-05-04 F-0000R-004.jpg UAV Predator Italian Air Force.JPG
MQ-1 Предатори у склоништу базе
у Ираку, 2006. године.
Италијански Предатор.
Сједињене Америчке Државе САД

Америчко ратно ваздухопловство

Централна обавештајна агенција
Уједињено Краљевство Велика Британија
Застава Италије Италија
Застава Турске Турска




Карактеристике [уреди]

Упоредне карактеристике за варијанте Предатора
Параметри
MQ-1B Предатор[7]
MQ-1C Греј Игл[28]
MQ-9 Рипер[27]
Дужина 8,23 m 8,00 m 10,97 m
Распон крила 14,84 m 17,00 m 20,12 m
Висина 2,10 m 2,10 m 3,80 m
Тежина празног 512 kg — 2 223 kg
Нормално тежина при полетању 850 kg — 1 815 kg
Максимална тежина при полетању 1 020 kg 1 451 kg 4 763 kg
Капацитет резервоара 405 lit —
Максимална брзина 222 km/h — 482 km/h
Брзина крстарења 180 km/h 250 km/h без спољних оптерећења: 313 km/h

са спољним оптерећењима: 276 km/h
Минимална брзина 100 km/h 120 km/h
Плафон 7 620 m 8 840 m 15 400 m
Тактички радијус 740 km 400 km
Долет 3 704 km — 3 065 km
Максимална аутономија 40 сати О,36 сати 30 сати
Носивост 204 kg 488 kg
Оружје: 2 х AGM-114 хелифаир 4 х AGM-114 хелифаир 7 линија до 1 088 kg †
Погон Ротакс-914-TC-клипни мотор Тхилерт клипни мотор Елисномлазни мотор TPE-331-10
Снага 78 kW 100 kW 670 kW

† Може да носи:

  • А- варијанта са бомбама
    • На две унутрашње линије 680 kg
    • На две средње линије 340 kg
    • На две спољне линије 68 kg
    • Централна се у овом случају не користи
  • Б- варијанта са ракетама или комбинација ракете + бомбе
    • 14 AGM-114 Хелифаир, ракете ваздух-земља или 4 Хелифаир ракете + 2 ласерски навођене бомбе GBU-12 од 230 kg ласерски навођене бомбе.
    • Испитује се интеграција комбинације директно навођених бомби GBU-38 и ракете ваздух-ваздух кратког домета AIM-92 Стингер.

Напомене [уреди]

  1. ^ C-опсег и Ku-опсег су карактеристике електомагнетних таласа, који се користе у комуникацијама.
    • C-опсег (енгл. C band) је у фреквентном домену од неколико сантиметара таласне дужине (од 7,5 до 3,75 cm). Користи се за земаљске и сателитске радио уређаје. Захтева велику пријемну сателитску антену, пречника од 2,5 до 3 метра.
    • Ku-опсег (енгл. Ku}- band) је у фреквентном домену мање таласне дужине (од 1,67 до 1,13 cm). Користи се за комуникацију, са ограничењима због снажне апсорпције радио таласа од стране водене паре (влаге). Примарно се користи за радар и сателитске комуникације.[17][18]

Референце [уреди]

  1. ^ Беспилотне летелице, 16. 8. 2011.
  2. ^ Предатор у Авганистану и Пакистану, 16. 8. 2011.
  3. ^ а б „Даљинско пилотирање“. www.reuters.com Приступљено 16. 8. 2011. 
  4. ^ а б в г Варијанте операција, Приступљено 16.08.2011.г.
  5. ^ а б „Предратор у Фасу“. www.fas.org Приступљено 16. 8. 2011. 
  6. ^ а б в г д MQ-1 Предатор у векторсајту16.8.2011.
  7. ^ а б в г „MQ-1“. www.af.mil Приступљено 16. 8. 2011. 
  8. ^ „Више ратова због „дронова”“. www.politika.rs Приступљено 16. 8. 2011. 
  9. ^ „RQ-1 / MQ-1 Предатор / MQ-9 Рипер“. www.airforce-technology.com Приступљено 16. 8. 2011. 
  10. ^ Примењивост Предатора, узето у јулу 2011. г.
  11. ^ Налет Предатора, узето у јулу 2011. г.
  12. ^ „Предатор са ракетама“. www.fas.org Приступљено 16. 8. 2011. 
  13. ^ „ЦИА против Ал-Каиде“. web.archive.org Приступљено 16. 8. 2011. 
  14. ^ а б в г „Опрема“. www.fas.org Приступљено 16. 8. 2011. 
  15. ^ а б в „Опис“. www.deagel.com Приступљено 16. 8. 2011. 
  16. ^ „Ротакс 914“. www.brp-powertrain.com Приступљено 16. 8. 2011. 
  17. ^ -{„„C-опсег““. www.tech-faq.com Приступљено 16. 8. 2011. 
  18. ^ „Сателитске комуникације“. en.allexperts.com Приступљено 16. 8. 2011. 
  19. ^ Композит
  20. ^ а б „RQ-1 / MQ-1“. www.vectorsite.net Приступљено 16. 8. 2011. 
  21. ^ „Даљински пилотиране беспилотне летелице“. www.af.mil Приступљено 16. 8. 2011. 
  22. ^ „Летелица MQ-9“. www.af.mil Приступљено 16. 8. 2011. 
  23. ^ „The Rise Of The Droids“. www.strategypage.com Приступљено 16. 8. 2011. 
  24. ^ „MQ-9 Reaper“. www.globalsecurity.org Приступљено 16. 8. 2011. 
  25. ^ „Беспилотне летелице у Ираку, Авганистану“. www.airforcetimes.com Приступљено 16. 8. 2011. 
  26. ^ „Секретар за одбрану о БЛ“. www.defense.gov Приступљено 16. 8. 2011. 
  27. ^ а б „MQ-9 Рипер“. www.af.mil Приступљено 16. 8. 2011. 
  28. ^ а б „RQ/MQ-1 Предатор, Приступљено 16.08.2011.г..
  29. ^ Греј игл“. www.designation-systems.net Приступљено 16. 8. 2011. 
  30. ^ „Греј игл у Авганистану“. www.army.mil Приступљено 16. 8. 2011. 
  31. ^ „Развој погона БЛ“. articles.janes.com Приступљено 16. 8. 2011. 
  32. ^ „БЛ у морнарици“. www.signonsandiego.com Приступљено 16. 8. 2011. 
  33. ^ „Предатор постаје невидљив“. www.aviationweek.com Приступљено 16. 8. 2011. 
  34. ^ „Предатор „С“ почео да лети“. www.aviationweek.com Приступљено 16. 8. 2011. 
  35. ^ „Стелт компоненте са F-35 на БЛ“. www.aviationweek.com Приступљено 16. 8. 2011. 
  36. ^ „Први лет Предатора С“. www.ga-asi.com Приступљено 16. 8. 2011. 
  37. ^ „Морнарички Предатор C“. www.ga-asi.com Приступљено 16. 8. 2011. 
  38. ^ „Ловац предатор С“. www.dodbuzz.com Приступљено 16. 8. 2011. 
  39. ^ „У Њујорк тајмсу“. www.nytimes.com Приступљено 16. 8. 2011. 
  40. ^ „Испорука Предатора“. www.ga.com Приступљено 16. 8. 2011. 
  41. ^ „Погодности Предатора“. www.af.mil Приступљено 16. 8. 2011. 
  42. ^ „Специјална 3ћа ескадрила“. www.cannon.af.mil Приступљено 16. 8. 2011. 
  43. ^ „БЛ за надгледање границ Мексико Калифорнија“. latimesblogs.latimes.com Приступљено 16. 8. 2011. 
  44. ^ „Избор земаљске станице за управљање са БЛ“. www.af.mil Приступљено 16. 8. 2011. 
  45. ^ „Предатор на Косову“. www.fas.org Приступљено 16. 8. 2011. 
  46. ^ Удеси Предатора, Приступљено 16.08.2011.г.
  47. ^ „Одговор на претњу“. www.9-11commission.gov Приступљено 16. 8. 2011. 
  48. ^ „MIL“. military.discovery.com Приступљено 16. 8. 2011. 
  49. ^ а б „Напади у Пакистану од 2004-2011“. counterterrorism.newamerica.net Приступљено 16. 8. 2011. 
  50. ^ „Америчке базе у Пакистану“. www.timesonline.co.uk Приступљено 16. 8. 2011. 
  51. ^ „Нестале БЛ“. ogleearth.com Приступљено 16. 8. 2011. 
  52. ^ а б „ЦИА користи ваздухопловство против терориста“. abcnews.go.com Приступљено 16. 8. 2011. 
  53. ^ „ЦИА у рату у Пакистану“. www.time.com Приступљено 16. 8. 2011. 
  54. ^ Базирање Предатора у Пакистану, Приступљено 16.08.2011.г.
  55. ^ „Нападе БЛ у Пакистану подржава Обама, Приступљено 16.08.2011.г.
  56. ^ „Напади БЛ изазвали протесте у Пакистану“. www.nytimes.com Приступљено 16. 8. 2011. 
  57. ^ „БЛ и рат“. www.newamerica.net Приступљено 16. 8. 2011. 
  58. ^ Планови убијања са БЛ“. www.guardian.co.uk Приступљено 16. 8. 2011. 
  59. ^ „Пакистан сарађује са ЦИА у БЛ нападима“. www.theaustralian.com.au Приступљено 16. 8. 2011. 
  60. ^ „Да ли је циљ убијање?“. www.brookings.edu Приступљено 16. 8. 2011. 
  61. ^ „Фактор изненађења“. www.economist.com Приступљено 16. 8. 2011. 
  62. ^ „БЛ првенствено је побила терористе“. www.dawn.com Приступљено 16. 8. 2011. 
  63. ^ „Пакистанска војска тражила је више напада са БЛ“. www.reuters.com Приступљено 16. 8. 2011. 
  64. ^ „Са F-16 срушена БЛ, по захтеву ЦИА“. www.hindustantimes.com Приступљено 16. 8. 2011. 
  65. ^ „Подаци из архиве“. archives.dawn.com Приступљено 16. 8. 2011. 
  66. ^ „Напади Предатора у Јемену“. tech.mit.edu Приступљено 16. 8. 2011. 
  67. ^ „Јеменска опција“. www.abc.net.au Приступљено 16. 8. 2011. 
  68. ^ „Мање пилота урату“. www.cbsnews.com Приступљено 16. 8. 2011. 
  69. ^ „Ратни терор у Ираку“. www.atwar.net Приступљено 16. 8. 2011. 
  70. ^ Националне гарде прихвата нову мисију, Приступљено 16.08.2011.г.
  71. ^ „БЛ у Либији“. www.bloomberg.com Приступљено 16. 8. 2011. 
  72. ^ „Напади БЛ у Либији“. defensenews.com Приступљено 16. 8. 2011. 
  73. ^ Local cops used Predator drone to arrest North Dakota farm family, Daily Mail, 13th December 2011
  74. ^ „Предатор на Филипинима“. www.aviationspectator.com Приступљено 16. 8. 2011. 
  75. ^ „Ефекти напада Предатора у Авганистану“. www.longwarjournal.org Приступљено 16. 8. 2011. 

Види још [уреди]


Спољашње везе [уреди]

F16 Flight Icon.png Портал Ваздухопловство
Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: MQ-1 Предатор


Стална поставка Музеја ваздухопловства Београд
п • р • у
Први ниво поставке
п • р • у
Други ниво поставке
п • р • у
Спољна поставка
п • р • у
Мотори

- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=MQ-1_Предатор&oldid=7192697“