Википедија:Стара главна страна
{{{1}}}
Википедија је вишејезички пројекат стварања потпуне и тачне слободне енциклопедије.
Википедија на српском језику тренутно има 696.009 чланака.
И ти можеш да уређујеш Википедију!
| Култура | Географија | Историја | Биографије | Математика | Наука | Друштво | Технологија |
| Садржај Википедије | Портали | Азбучна претрага чланака |
Изабрани чланак
.jpg)
Марко Орешковић Крнтија (Широка Кула код Госпића, 3. април 1896 — Велико Очијево код Дрвара, 20. октобар 1941) био је револуционар, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, један од организатора устанка у Лици 1941. и народни херој Југославије.
Потицао је из сиромашне сељачке породице, па је као веома млад, са свега 16 година, морао напустити родну Лику и поћи у свет у потрази за послом. До почетка Првог светског рата радио је на разним пословима у Немачкој, а од 1915. године се налазио у служби Аустроугарске ратне морнарице, где је био морнар-ложач на ратном броду СМС Сент Иштван. Као противник рата и Аустроугарске био је затваран, а 1918. године је био један од присталица побуне морнара у Боки которској. Исте године је успео да преживи потапање свог ратног брода на Јадрану.
После Првог светског рата поново је ступио у војну службу у Југословенску краљевску морнарицу, али је након двогодишњег школовања за авиомеханичара напустио војску. Потом је радио као возач на Косову и Метохији, а 1926. године је дошао у Београд где је радио као возач једног министра. У Београду се укључио у раднички покрет и постао члан синдиката, а потом и Комунистичке партије Југославије (КПЈ).
Вести
- 20. октобар — Обележено је 80 година од ослобођења Београда, када су Црвена армија и партизани (на фотографији) протерали окупаторску немачку војску.
- 17. октобар — Јахја Синвар, вођа Хамаса, убијен је у нападу израелских оружаних снага на Рафу.
- 11. октобар — Ураган Милтон је приликом удара на Флориду усмртио најмање 16 особа и начинио штету која се процењује на неколико десетина милијарди долара.
- 9. октобар — У Паризу и на Опленцу обележено 90. година од Марсељског атентата.
- 4. октобар — Кредитна агенција S&P доделила Србији инвестициони рејтинг BBB-, као првој на Западном Балкану и једином кандидату за пријем у ЕУ.
- 4. октобар — Преминуо је генерал-пуковник и последњи Народни херој Југославије Петар Матић Дуле.
- 4. октобар — У поплавама и клизиштима у Федерацији Босне и Херцеговине страдало је најмање 20 особа; Влада Федерације БиХ прогласила је стање природне несреће.
Јесте ли знали...
- … да кућна мува зуји у тону еф мале октаве?
- … да држављани САД сваке године попију у просеку 50 милијарди таблета аспирина?
- … да у свету постоји око 1,3 милијарди грла гoведа, од чега 21,9 % живи у Индији, 14,4 % у Бразилу, а 10,7 % у Кини?
- … да се линеарна удаљеност између Месеца (на слици) и Земље тренутно повећава за 38,2 милиметара годишње?
- … да муње које погађају површину Земље досежу и до 30.000 °C, што је шест пута више од температуре на површини Сунца?
- … да мачке проведу око две трећине свога живота спавајући?
- … да неке врсте хоботнице полажу и до 56.000 јаја одједном?
На данашњи дан
- 1096 — Селџучка војска Килиџ Арслана је уништила војску сељака-крсташа на њеном путу ка Никеји.
- 1600 — Токугава Ијејасу је поразио вође супарничких јапанских кланова у бици код Секигахаре, што означава почетак Токугава шогуната.
- 1805 — У бици код Трафалгара Британци под Хорејшиом Нелсоном поразили су француско-шпанску флоту без иједног изгубљеног брода.
- 1879 — Томас Алва Едисон извршио је у лабораторији у Њу Џерсију пробу сијалице са графитним нитима.
- 1941 — Немци су у Крагујевцу у Другом светском рату стрељали неколико хиљада цивила, међу којима и ученике крагујевачке гимназије.
- 1944 — Америчке трупе су заузеле Ахен, први већи немачки град који су у Другом светском рату освојили савезници.
- 1945 — На изборима у Француској први пут су гласале жене.
Викиречник слободни речник
Викицитат слободни цитати
Викикњиге слободне књиге
Викизворник слободна библиотека
Викиновости слободне вести
Викиверзитет слободни материјали за учење
Викиврсте директоријум врста
Медијавики развој вики софтвера
Википодаци слободна база знања
Викиостава слободно складиште медија
Википутовање слободни водич за путовања
Метавики координација заједнице
|
Контакт |