Лазар Ристовски
Лазар Ристовски | |||||
---|---|---|---|---|---|
Портрет | |||||
Лични подаци | |||||
Пуно име | Лазар Ристовски | ||||
Надимак | Лаза | ||||
Датум рођења | 26. октобар 1952. | ||||
Место рођења | Равно Село, код Врбаса, ФНР Југославија | ||||
Занимање | Филмски и позоришни глумац | ||||
Породица | |||||
Супружник | Даница Ристовски (1980-2022) | ||||
Рад | |||||
Активни период | 1977- | ||||
Битна улога | Подземље - Петар Попара Црни Бело одело - Саво/Вуко Тиодоровић Казино Ројал - Каминовски Дневник машиновође - Илија | ||||
Веза до IMDb-а | |||||
|
Лазар „Лаза“ Ристовски (Равно Село, код Врбаса, 26. октобар 1952) српски је глумац, продуцент и редитељ.
Биографија[уреди | уреди извор]
Његов отац је досељеник из прилепског села Гуђаково а мајка из Црне Горе. Завршио је Учитељску школу у Сомбору, а глуму дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду, у класи Огњенке Милићевић, заједно са Богданом Диклићем, Снежаном Савић, Љиљаном Стјепановић и Радошем Бајићем.
Одиграо је у позоришту преко 4 хиљаде представа и снимио је у више од 50 филмова, већином у главним улогама.
Најпознатије улоге у позоришту су му: Шекспиров „Хамлет“ у режији оскаровца Јиржија Менцла на дубровачким летњим играма, Књаз Никола у представи „Дуго путовање у Јевропу“, Стевана Копривице, Амадеус у „Амадеусу“ Питера Шефера у режији Паола Мађелија, Бондова „Луда“ у режији Слободана Унковског[1], у Београдском Драмском Позоришту. Играо је у хитовима Звездара Театра: “Мрешћење шарана”, Аце Поповића, “Оригинал фалсификата”, Радета Радовановића, “Мала”, Радослава Павловића, “Урнебесна трагедија”, Душана Ковачевића. Играо је Молијеровог „Дон Жуана“ [2], „Руцантеову“[3] „Мушицу“[4], Мара у “Мара Сад” у Позоришту Дворишту. Играо је у представи „Венчање“ Витолда Гомбровича У Српском Народном Позоришту у Новом Саду, коју је режирао један од најбољих редитеља, Пољак, Јержи Јароцки.
Запажене улоге је остварио у филмовима „Хајка" (1977), „Светозар Марковић“ (1981), „Игмански марш“ (1983), „Тако се калио челик“ (1988), „Оригинал фалсификата“ (1991), „Тито и ја“ (1992), „Подземље“ (1995), „Балканска правила“ (1997), „Буре барута“ (1998), "Бело одело" (1999), "Бумеранг" (2001), „Мали свет“ (2003), „Пад у рај“ (2004), „Сан зимске ноћи“ (2004). „Свети Георгије убива аждаху“ (2009), „Дневник машиновође" (2016) и „Краљ Петар Први - У славу Србије" (2018)
Играо је и ван граница Србије: Краљ Лопова[5] и „Друга жена“.
Био је редитељ и продуцент филма „Бело одело“. После тога је као продуцент направио 10 филмова. Као редитељ и продуцент, снимао је и свој други филм „Бели лавови“ 2011.
Написао је и два романа; „Бело одело“ и „Како сам добио Оскара“.
Лазар Ристовски[6] је власник продуцентске куће Зилион Филм.[7]
Политички ангажман[уреди | уреди извор]
Активно је учествовао у политичким кампањама:[8] Г17 плус,[9] Демократске странке и Српске напредне странке.[10]
Награде и признања[уреди | уреди извор]
- 2016. - Награда Павле Вуисић, као признање за изузетан допринос уметности глуме на домаћем филму, на Филским сусретима у Нишу
- 2016. - Златна арена за најбољу главну мушку улогу, на Филмском фестивалу у Пули, за улогу у филму С оне стране[11]
- 1993. - Цар Константин, на Филмским сусретима у Нишу, за улогу Аранђела у филму Византијско плаво
- 2004. - Цар Константин, на Филмским сусретима у Нишу, за улогу полицајца КОС-а у филму Мали свет
- 2016. - Цар Константин, на Филмским сусретима у Нишу, за улогу Жарка у филму С оне стране
- 1995. - Гран при Наиса, за најбољу улогу на Филмским сусретима у Нишу, за улогу Црног у филму Подземље
- 2005. - Гран при Наиса, за најбољу улогу на Филмским сусретима у Нишу, за улогу Лазара у филму Сан зимске ноћи
- 2009. - Гран при Наиса, за најбољу улогу на Филмским сусретима у Нишу, за улогу Ђорђа жандара у филму Свети Георгије убива аждаху
- 1995. - Статуета Јоаким Вујић, која се додељује за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији
- 1989. - Награда Раша Плаовић, за најбоље остварење у свим београдским позориштима у прошлој сезони, за улогу Павла у представи Оригинал фалсификата
- 1989. - Стеријина награда за улогу Павла у представи Оригинал фалсификата
- 1982. - Статуета Ћуран, на Данима комедије у Јагодини за улогу Руцанта у представи Мушица
- 1985. - Статуета Ћуран, на Данима комедије у Јагодини за улогу Краља Николе у представи Дуго путовање у Јевропу
- 1989. - Награда Зоран Радмиловић, за глумачку бравуру, за улогу Павла у представи Оригинал фалсификата, на Стеријином позорју
- 2010. - Златна медаља Сергеј Бондарчук за изузетан допринос филмској уметности - Фестивал " Златни витез " - Москва
- 2012. - Награда - Живојин - Жика Павловић - за афирмацију српског филма у свету
- 2012. - Плакета Југословенске кинотеке - за изузетан допринос развоју филмске уметности
- 2016. - Actor's Mission Award, Словачка[12]
- 2013. - Витез српске глуме
- 2012. - Награда Фипресци, за филм Бели лавови, у Драчу у Албанији Интернационални ФФ
- 2011. - Награда за најбољег глумца на Првом Забајкалском међународном фестивалу, за главну улогу у филму Свети Георгије убива аждаху
- 2009. - Награда за најбољу мушку улогу - Статуета Ибис у националној класи такмичарског програма у Новом Саду, за улогу Ђорђа жандарау филму Свети Георгије убива аждаху
- 2006. - Специјална награда глумцу. Фестивал у Минску - продуцент и редитељ
- 2006. - Награда за најбољег глумца, 51 Семана Интернатионал де Цине де Валладолид, за улоге у филму Оптимисти
- 2005. - Посебна похвала жирија на 52. Интернационалном фестивалу у Пули за улогу Лазара у филму Сан зимске ноћи
- 2005. - Специјална награда жирија на фестивалу Алпе адриа у Трсту, за улогу Лазара у филму Сан зимске ноћи
- 2005. - Награда за глуму на Међународном филмском фестивалу у Минску, за улогу Лазара у филму Сан зимске ноћи
- 2005. - Златни витез на фестивалу у Чељабинску у Русији, за улогу Лазара у филму Сан зимске ноћи
- 2005. - Награда Фипресци - домаћих филмских критичара, за улогу Лазара у филму Сан зимске ноћи
- 1998. - Златна мимоза на Фестивалу у Херцег Новом за улоге у филмовима До коске и Балканска правила
- 2000. - Златна мимоза на Фестивалу у Херцег Новом за улогу саве у филму Бело одело
- 2004. - Златна мимоза на Фестивалу у Херцег Новом за улогу полицајца КОС-а у филму Мали свет
- 2000. - Кскс фантафестиивал - Миглиор АТТОР - за филм Збогом 20. век
- 1999. - Гран при на Међународном фестивалу у Атини, за филм Бело одело
- 1999. - Награда за филмску уметност - за целокупан рад на филму и специјално за филм Бело одело - у граду Ђибелина на Сицилији - Италија .
- 1995. - Кристална призма за филмску уметност, за улогу Црног у филму Подземље - Емира Кустурице
- 1995. - Октобарска награда града Београда за улогу Црног у филму Подземље - Емира Кустурице
- 1991. - Награда критичара Славко Лазаревић, у Нишу, за улогу Павла у филму Оригинал фалсификата
- 1988. - Награда Златни смијех, за улогу Краља Николе у представи Дуго путовање у Јевропу на Данима сатире у Загребу
- 1982. - Награда Орландо, за улогу Хамлета, Дубровачке љетње игре
- 1978. - Награда ССОЈ на "Малим сценама" у Сарајеву за улогу Мије у представи Савременик
- 2018. - Златна антена на 7. ФЕДИС-у, за целокупан допринос ТВ продукцији
- 2023. - Орден Карађорђеве звезде првог степена[13]
Филмографија[уреди | уреди извор]
Год. | Назив | Улога | |
---|---|---|---|
1970-е | |||
1975. | Синови | Гоља | |
1977. | Хајка | Иван | |
1978. | Квар | психијатар Савић | |
1978. | Маска | Бранко Радичевић | |
1980-е | |||
1981. | Светозар Марковић | Светозар Марковић | |
1982. | Лов на мишеве | ||
1982. | Дивље месо | Стева Андрејевић | |
1982. | Сабињанке | Џулијан Бојд | |
1983. | Тераса | Владан | |
1983. | Малограђани | посинак Нил | |
1983. | Сумрак | ||
1983. | Игмански марш | Јосип Броз Тито | |
1984. | Проклета авлија | љубитељ жена | |
1984. | Убица (ТВ драма) | Инжењер Стојан Станојевић | |
1984. | Дивља патка | ||
1984. | Задарски мементо | Кршеван Стипчевић | |
1985. | Случај Лазе Костића | Бранилац 1 | |
1985. | Мушица | ||
1985. | Двоструки удар | Ана Марија | |
1985. | Јазол | Никола | |
1985. | Љубавне приче | ||
1985. | Госпођица Јулија | Жан | |
1987. | Вук Караџић | Павле Цукић | |
1988. | Тако се калио челик | Лео | |
1988. | Портрет Илије Певца | Павле Добренов | |
1988. | Нека чудна земља | Путник | |
1988. | Четрдесет осма — Завера и издаја | Сретен Жујовић | |
1990-е | |||
1990. | Граница | Топић | |
1990. | Хајде да се волимо 3 | Мили | |
1991. | Оригинал фалсификата | Павле | |
1991. | Мала шала | Светислав | |
1992. | Тито и ја | Раја | |
1993. | Раденко и Силвана | ||
1993. | Византијско плаво | Аранђел | |
1993. | Броз и ја (ТВ серија) | Раја | |
1995. | Подземље | Петар Попара Црни | |
1996. | До коске | Ковач | |
1996. | Била једном једна земља | Петар Попара Црни | |
1997. | Моја домовина | ||
1997. | Балканска правила | Марко Лазаревић „Матори“ | |
1998. | Буре барута | Боксер | |
1998. | La seconda moglie | Фоско | |
1998. | Збогум на дваесетиот век | Деда Мраз | |
1999. | Бело одело | Саво/Вуко Тиодоровић | |
2000-е | |||
2001. | Бумеранг | Боби | |
2003. | Мали свет | старији водник Рас | |
2004. | König der Diebe | Карузо | |
2004. | Пад у рај | Љубиша Кундачина | |
2004. | Сан зимске ноћи | Лазар | |
2005. | Добро уштимани мртваци | Руждија Кучук | |
2006. | Кројачева тајна | Пуковник | |
2006. | Оптимисти | професор Гаврило/Симон/покојни Ратомир/Газда Пера/Алекса Пантић | |
2006. | Казино Ројал | Каминовски | |
2006. | Сутра ујутру | Здравко | |
2007. | С. О. С. - Спасите наше душе | Гвозден | |
2008. | Sonetàula | Егидио Малуне | |
2009. | Медени месец | Верин стриц | |
2009. | Свети Георгије убива аждаху | Ђорђе Жандар | |
2009. | Ђавоља варош | Таксиста | |
2010-е | |||
2010−2017. | Село гори, а баба се чешља (ТВ серија) | Јован | |
2011. | Бели лавови | Диле | |
2013. | Равна Гора (ТВ серија) | бригадни генерал Боривоје Мирковић | |
2014. | Новембарски Човек | Аркадиј Фјодоров | |
2015. | Бићемо прваци света | Јосип Броз Тито | |
2015. | За краља и отаџбину | Ђенерал Мирковић | |
2015. | Панта Драшкић цена части (ТВ) | бригадни генерал Панта Драшкић у позним годинама | |
2016. | С оне стране | Жарко | |
2016. | Auf kurze Distanz (ТВ) | Ацо Горцић | |
2016. | Прваци света (серија) | Јосип Броз Тито | |
2016. | Дневник машиновође | Илија | |
2018. | Краљ Петар I | Краљ Петар I Карађорђевић | |
2019. | Краљ Петар I | Краљ Петар I Карађорђевић | |
2019. | Између дана и ноћи | ||
2019. | Пијавице (филм) | ||
2020-е | |||
2021. | Дрим тим (ТВ серија) | Илија Ика Срдић | |
2023. | Тунел (ТВ серија) | ||
2023. | Апсурдни експеримент | ||
2023. | Салигија |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Slobodan Unkovski - IMDb, Приступљено 10. 4. 2013.
- ^ „Дон Жуан“, Приступљено 10. 4. 2013.
- ^ „Руцантеова“, Приступљено 10. 4. 2013.
- ^ „Мушица“, Приступљено 10. 4. 2013.
- ^ „Краљ лопова“, Приступљено 10. 4. 2013.
- ^ „Лазар Ристовски”. Lazarristovski.com. Архивирано из оригинала 06. 03. 2013. г. Приступљено 7. 3. 2013.
- ^ „Зилион Филм”. Zillionfilm.com. Приступљено 7. 3. 2013.
- ^ „Морални пад Лазара Ристовског: Увек уз власт. Данас ови из СНС и Вучић нису мрсомуди, а колико јуче, били су”. Koreni.rs. 28. 3. 2017.
- ^ „San o revoluciji”.
- ^ „TANJUG | Lazar Ristovski i Borić Brešković: SNS prepoznala značaj kulture”. www.tanjug.rs. Приступљено 2022-04-01.
- ^ Злато за гладијатора („Политика”, 24. јул 2016)
- ^ Лазару Ристовском награда за допринос глуми (Б92, 22. јун 2016)
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Додељена одликовања поводом Дана државности”. www.rts.rs. Приступљено 2023-02-15.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Лазар Ристовски на сајту PORT.rs (језик: српски)
- Лазар Ристовски на сајту IMDb (језик: енглески)
- Лазар Ристовски
- Лазар Ристовски - интервју („Прес“, 16. новембар 2010) Архивирано на сајту Wayback Machine (16. новембар 2010)
- „Новости“ воде на ручак Лазара Ристовског („Вечерње новости“, 30. јун 2013)
- Не радујемо се туђим успесима и тако рушимо себе (Б92, 25. децембар 2015)
- Рођени 1952.
- Врбашани
- Македонци у Србији
- Српски глумци
- Југословенски глумци
- Српски сценаристи
- Српски филмски продуценти
- Добитници награде Златна арена
- Добитници награде Зоран Радмиловић
- Добитници награде Павле Вуисић
- Добитници награде Раша Плаовић
- Добитници награде Цар Константин
- Добитници Гран при награде Наиса
- Носиоци Карађорђеве звезде