Свјетски конгрес есперанта
Свјетски конгрес есперанта (есп. Universala Kongreso de Esperanto — UK) је један од најбитнијих догађаја у есперантском покрету у свијету. Одржава се једном годишње већ више од 100 година. Организује га Свјетски есперантски савез.
То је фестивал есперантске културе, туризма, свјетски форум есперантиста и радни састанак Свјетског есперантског савеза и других есперантских организација. До 8. конгреса (1912) носио је предзнак Међународни, а од 9. (1913) Свјетски.
Организовање
[уреди | уреди извор]Свјетски есперантски савез одржава Конгрес сваке године у другој земљи, узимајући у обзир географски распоред и организационе снаге локалног покрета.
О мјесту одржавања конгреса одлучује Предсједништво Савеза. Битну улогу у одлучивању има и Генерални директор Савеза, који потписује одређене документе, али свакодневни посао око организовања одрађује Стални секретар конгреса, службеник у сједишту Савеза, у Ротердаму. У граду одржавања конгреса дјелује Мјесни конкресни комитет, као сарадник Савеза.
Историја
[уреди | уреди извор]Послије есперантског сусрета 1904. у Доверу и Калеу, француски адвокат Алфред Мишо (Alfred Michaux) организовао је 1905. године први Свјетски конрес у Булоњ сир Меру.
У почетку, текући конгрес је одлучивао о одржавању наредног, а касније су о организовању конкреса одлучивали разни есперантски органи.
Конгрес окупља стотине, па и хиљаде есперантиста. Највише пријављених (5986) је било за конгрес у Варшави 1987, на стоту годишњицу есперанта, али се сматра да је 1923. у Нирнбергу било више стварних ученика (3500).