Шилопај
Шилопај | |
|---|---|
 Поглед на село | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Моравички |
| Општина | Горњи Милановац |
| Становништво | |
| — 2011. |  85 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 07′ 00″ С; 20° 25′ 00″ И / 44.116666° С; 20.416666° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 383 m |
.svg)  Шилопај Шилопај на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 32311 |
| Позивни број | 032 |
| Регистарска ознака | GM |
Шилопај је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 85 становника.
Удаљено је 16 км од Горњег Милановца. Налази се север-северозападно од Такова и Горњег Милановца на надморској висини од 300 до 420 м и на површини од 699 ха.[1] Познато је по цркви Светог Николе коју је по пројекту архитекте Драгутина Маслаћа саградио ратни војни лиферант Љуба Сарачевић између Првог и Другог светског рата, а која је освећена 21. септембра 1939. године од стране владике жичког Николаја Велимировића.[2][3][4] Црква је саграђена од жутог пешчара из Синошевића и украшена розетом од истог материјала изнад улазних врата.
Овде се налазе Крајпуташ у Шилопају и Крајпуташи Савковићима у Шилопају.
Овде се од 2015. године одржава туристичка и привредна манифестација „Дани шилопајске панораме”.
Село има општину, а од 1905. године и школу. До 1939. године припадало је парохији цркве у Љутовници. Тада је добило своју цркву посвећену Светом Николи, задужбину Љубе Сарачевића, рођеног у Шилопају. Сеоска слава је Бели четвртак.[1]
Познати Шилопајци[уреди | уреди извор]
- Љуба Сарачевић, индустријалац
- Петар Пит Ромчевић, возач ауто-трка
- Ненад Дмитровић, дипломирани инжењер електротехнике
Историја[уреди | уреди извор]
У Шилопају има неколико локалитета који се називају „грчко гробље” и „мађарско гробље”, што доказује бурну историју овог краја и постојање насеља у давна времена. Доласком Турака староседеоци су се раселили, осим једне породице. У 18. и 19. веку из Старог Влаха и ужичког краја доселили су се нови становници. Нема поузданих података о настанку имена села. Под именом Шилопај, село се први пут помиње у турском попису 1525. године. Тада је имало 7 хришћанских и 7 муслиманских домова.[1]
У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 104 ратника. Погинуло их је 51 а 53 је преживело.[1]
Демографија[уреди | уреди извор]
У пописима село је 1910. године имало 397 становника, 1921. године 399, а 2002. године тај број је спао на 133.[1]
У насељу Шилопај живи 124 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 52,9 година (50,5 код мушкараца и 55,0 код жена). У насељу има 59 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,29.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а број становника опада још од краја 2. светског рата.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 2 | 5 | ||
| 75—79 | 5 | 3 | ||
| 70—74 | 7 | 11 | ||
| 65—69 | 9 | 11 | ||
| 60—64 | 3 | 12 | ||
| 55—59 | 2 | 3 | ||
| 50—54 | 6 | 5 | ||
| 45—49 | 4 | 2 | ||
| 40—44 | 2 | 4 | ||
| 35—39 | 7 | 1 | ||
| 30—34 | 4 | 3 | ||
| 25—29 | 2 | 0 | ||
| 20—24 | 4 | 6 | ||
| 15—19 | 2 | 1 | ||
| 10—14 | 2 | 3 | ||
| 5—9 | 2 | 1 | ||
| 0—4 | 0 | 1 | ||
| Просек : | 50,5 | 55,0 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 59 | 16 | 36 | 6 | 1 | 0 |
| Женски | 67 | 10 | 35 | 20 | 1 | 1 |
| УКУПНО | 126 | 26 | 71 | 26 | 2 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 30 | 10 | 0 | 1 | 7 |
| Женски | 11 | 6 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 41 | 16 | 0 | 1 | 7 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 1 | 2 | 1 | 3 |
| Женски | 0 | 0 | 4 | 0 | 1 |
| УКУПНО | 0 | 1 | 6 | 1 | 4 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 1 | 2 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 1 | 2 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 0 | 0 | 1 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 1 | |
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Црква Светог Николе у Шилопају -
Улазна врата цркве у Шилопају -
Шилопај, месна канцеларија -
Центар села -
Шилопај -
-
-
-
-
.jpg)
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 427.
- ^ Насеље Шилопај[мртва веза], mestokojevolim.com
- ^ „Осамдесетогодишњица цркве у Шилопају”. СПЦ. 24. 7. 2019. Архивирано из оригинала 25. 07. 2019. г. Приступљено 24. 7. 2019.
- ^ Време, 22. септ. 1939, стр. 8. Дигитална народна библиотека (приступ. 22.9.2019)
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
