Историја Европе

Историја Европе обухвата историју народа који су насељавали европски континент од праисторије до данас.^[1] Неке од најпознатијих цивилизација из праисторијског времена су биле винчанска, минојска и микенска цивилизација, које су цветале током бронзаног доба док нису пропале у кратком временском периоду око 1200. године п. н. е.^[2]

Период познат као антика почео је успоном градова-држава античке Грчке. Грчки утицај достигао је свој врхунац експанзијом империје Александра Великог и њеним ширењем у Азији. Затим је Римско царство почело да доминира целим Медитераном засновано на римском праву и римским легијама. Тада је унапређена трговина, толеранција и грчка култура. Од 300. године Римско царство је било подељено на Западно и Источно царство. Током 4. и 5. века германски народи из северне Европе су почели да нападају царство, што је довело до пада Западног римског царства 476. године. Ова година традиционално означава крај класичног периода и почетак средњег века.

У средњем веку, Источно римско царство је преживело, иако модерни историчари означавају ово царство као Византијско царство. У западној Европи, германски народи су се населили на простору некадашњег Западног римског царства и успоставили своја властита краљевства и царства. Од свих германских народа, Франци ће успоставити хегемонију над западном Европом. Франачко царство је достигло свој врхунац под владавином Карла Великог 800. године. Ово царство је касније подељено на неколико делова; западни део царства ће еволуирати у Краљевину Француску, а источни ће прерасти у Свето римско царство, претходницу модерне Немачке. Италијански математичар Леонардо Фибоначи је увео азијски систем бројева у западни свет. Британска острва су доживјела неколико миграција великих размера. Келтски народи су били маргинализирани у периоду римске Британије, а када су Римљани напустили Британију током 400-их година, таласи германских Англосаксонаца су мигрирали у јужну Британију и успоставили низ ситних краљевстава која су се касније развила у краљевину Енглеску. У овом периоду, око 927. године, створени су Пољско и Мађарско краљевство.

Викингшко доба, период миграције скандинавских народа, се догодио од 700. до 1000. године. Вођа Викингшког царства је био Кнут Велики, краљ Данске, који је заузео Енглеску. Нормани, викингшко племе које се населило у северној Француској, су основали војводство Нормандију, које је имало велики утицај на многе делове Европе, од норманског освајања Енглеске до јужне Италије и Сицилије. Још један велики народ, Руси, је основао Кијевску Русију, једну од првих држава која је била претходница модерне Русије. Како се викингшко доба ближило крају, настао је период познат као крсташки ратови, верски мотивисане војне експедиције које су имале за циљ да врате Левант у хришћанска царства. Након крсташких ратова, настале су многе државе на источном Медитерану. Међутим, то је све било кратког века. Крсташи су имали велики утицај у многим деловима Европе. Њихово пљачкање Костантинопоља 1204. године је довело до наглог пада Византије. Иако је касније поново успостављена, никада није вратила стару славу. Крсташи су успоставили трговинске руте, које ће постати пут свиле, и отворили трговачке путеве за трговину Ђенови и Венецији које ће постати велике економске силе. Крсташке мисије у Балтичке земље и покрштавање народа је извршио Тевтонски ред. Овај ред је такође радио на поновном освајању Пиринејског полуострва.

Источном Европом је доминирало Монголско царство. Предвођени Џингис-каном, Монголи су били група степских номада који су успоставили децентрализовано царство које се, на врхунцу своје моћи, простирало од Кине на Истоку до Црног мора на западу. Кијевска Русија се распала на неколико малих зараћених држава. За време монголских освајања, многе од тих држава су ступиле у вазалски однос са Монголима. Кад је монголска снага ослабила у касном средњем веку, велика кнежевина Москва је постала најјача држава у источној Европи и прерасла је у Руско царство 1547. године. Касни средњи век представља период превирања у Европи. Епидемија позната као „Црна смрт” и глад су изазвали демографску катастрофу у Европи. Династичке борбе и освајачки ратови су држали многе државе у рату у овом периоду. У Скандинавији, Калмарска унија је доминирала на политичкој сцени, док се Енглеска борила са Шкотском и Француском у Стогодишњем рату. У средњој Европи, Пољско-Литванска унија је постала велико територијално царство, а Светим римским царство су почели да доминирају Хабсбурговци. Русија је наставила проширивање на југ и исток, освајајући бивше монголске државе. На Балкану, Османлијско царство, које је пореклом из Анадолије, је почело освајати бивши византијски и српски простор, што је кулминирало падом Константинопоља 1453. године.

Ренесансно знање се почело прво ширити у 14. веку у Фиренци, а затим у целој Европи захваљујући развоју штампарства. Ренесансна знања су оспорена захваљујући открићу класичних римских и грчких текстова који су били написани на арапском језику. Истовремено, протестантска реформација са Мартином Лутхером је преиспитивала папину власт. Хенри VIII је преузео контролу над енглеском црквом и њеним поседима, а немачки и шпански владари су ратовали у многим верским ратовима. Реконквисти из Португала и Шпаније су почели да истражују океан успостављајући директне везе са Африком, Америком и Азијом. Верски ратови су се и даље водили у Европи, а завршени су 1648. године Вестфалским миром. Шпанска круна је одржавала своју хегемонију у Европи и била водећа снага на континенту до потписивања Пиринејског мира, којим је окончан сукоб између Шпаније и Француске који је почео током Тридесетогодишњег рата. Од 1610. до 1700. године десио се низ великих ратова и политичких револуција широм Европе. Многи Италијани су давали значајан допринос у разним областима. Лука Пачиоли је успоставио рачуноводство, а Галилео Галилеј је изумео телескоп и термометар који су му омогућавали да посматра и описује Сунчев систем. Леонардо Бруни је поделио историју на три периода а Алберико Ђентили је одвојио секуларизам од канонског права и римокатоличке теологије и направио је битне помаке у области међународног права. Франческо Реди је основао експерименталну биологију и доказао да се црви легу из јаја мува. Марчело Малпиги и Камило Голђи су истражили бројне биолошке системе. Леонардо да Винчи је насликао најпознатију слику на свету. Алессандро Волта је открио батерије, а Гуљелмо Маркони је измислио радио.

Европске прекоморске експанзије су довеле до успона колонијалних царства. Комбинација прилива средстава из Новог света и индустријска револуција Велике Британије, су омогућили нову економију засновану на производњи уместо натуралне пољопривреде. Почевши од 1775. године британске колоније у Америци су се побуниле успостављајући владу. Захваљујући Француској револуцији подстакнуте су политичке промене у континенталној Европи под мотом слобода, једнакост, братство. Наредни француски краљ, Наполеон Бонапарта, је ширио царство ратом и спроводио реформе до 1815. године.

У периоду од 1815. до 1871. године десио се велики број револуција и ратова за независност. У Француској и Великој Британији се развио социјализам и синдикална активност. Последњи остаци кметства су укинути у Русији 1861. године. Балканске земље су започеле ратове за независност од Османлијског царства. Након Француско-пруског рата, Немачка и Италија су уједињене у националне државе, а већина европских држава постају уставне монархије. Италија проглашава Рим главним градом 1870. године и тиме престаје папина темпорална моћ. Избијање Првог светског рата 1914. године изазвало је пораст национализма у југоисточној Европи заједно са Великим силама. Савезници, на челу са Британијом и Француском, уз прикључење Италије 1915. године и САД-а 1917. године, су поразили Централне силе на челу са Немачким царством и Аустро-Угарском 1918. године. Мировном конференцијом у Паризу велика четворка је наметнула низ споразума, а поготово Версајски споразум. Људска и материјална разарања су била далеко већа него што је ико сањао.

Немачка је изгубила своје колонијалне поседе и неколико покрајина, морала је платити велику одштету и понижена је од стране победника. Све европске државе су имале велике дугове према САД-у. То је довело до Велике депресије 1929. године, која је довела до колапса. Нацистички режим Адолфа Хитлера дошао је на власт 1933. године и поново је активирао Немачку. Заједно са Мусолинијевом Италијом је желио да добије потпуну контролу над континентом, што је довело до Другог светског рата.

Након савезничке побједе у Другом светском рату, Европа је подељена такозваном гвозденом завесом. Централном и источном Европом је доминирао Совјетски савез, а земље у тој регији су постале комунистичке државе. Остатком су доминирале капиталистичке земље са економских и војним руководством САД-а. Обе водеће земље су постале суперсиле. Већина некомунистичких држава су се прикључили америчком војном савезу (НАТО) и формирали Европску економску заједницу. Комунистичке земље су се прикључиле Совјетском Савезу и његовом војном савезу познатом као Варшавски пакт и економски блок под називом Цомецон. Неколико малих земаља су биле неутралне. Немачка и Италија су поново постале главне индустријске земље, због свог послератног економског чуда, и придружиле су се самиту Г6 заједно са Великом Британијом и Француском. Створена је Европска унија која укључује поделу власти, а опорезивање, здравство и образовање је остало у рукама националних држава, док је ЕУ задужена за тржишна правила, конкуренцију, правне стандарде и екологију. Политиком одбране управљају нације кроз НАТО, али Европска унија има улогу у одређивању вањске политике. Совјетски економски и политички систем се срушио 1989. године, што је довело до краја комунизма у сателитским земљама 1989. године, а затим и распада Совјетског савеза 1991. године. Као последица тога, Немачка је уједињена, а интеграција у ЕУ је продубљена. Континент је постао деполаризован, а Европска унија се проширила на многе бивше комунистичке европске државе.

Европска унија је била под све већим притиском због рецесије у свету, а од 2008. године главна питања укључују финансијску помоћ земљама, повећање прилива емиграната, напетости с Русијом, одбијања чланства Турској и различитих ставова о будућности ЕУ.

Праисторија

Иако се сматра да је живот настао на подручју афричког континента, даљње врсте у човековој еволуцији појављују се на европском континенту. Homo erectus и Homo neanderthalensis се појављују на европском тлу пуно пре појаве Homo sapiensa, модерног човека. Остаци најстаријег Европљанина нађени су у грузијском месту Дманиси, а научници тврде да су стари око 1,8 милиона година. Прва појава анатомски модерног човека у Европи датира око 35.000 године п. н. е. Докази о првим насељима датирају из 7. миленија п. н. е., а нађени су у данашњој Румунији, Србији, Бугарској и Грчкој. Неолит је у Европу стигао у 6. миленијуму п. н. е., с малим закашњењем у деловима Северне Европе, где је стигао око 5. или 4. миленијума п. н. е. Најстарија европска и једна од најстаријих светских цивилизација је Трипољска цивилизација, а јавља се око 5508, и траје све до 2750. године. п. н. е, а налазила се на подручју трију данашњих држава - Украјине, Румуније и Молдавије.

У неолиту се такође јавља још једна значајна европска цивилизација - цивилизација Камуни. Остаци те цивилизације нађени су у Вал Камоници, Италија, а значајна је по томе што је иза себе оставила више од 350.000 петроглифа, што је највеће налазиште у Европи.

Бронзано доба у праисторијској Европи додноси много промена, али и конфузије. Најважнији догађај овог периода је долазак средњоазијских народа на тло Европе, за које историчари сматрају да су изворни Индоевропљани, али постоје одређене теорије које то побијају. Остале појаве током енеолита су експанзија мегалитизма, те прва појава економске стартификације, у вези с тим, појава првих монархија на Балкану. Прве познате писмене цивилизације на европском тлу су Минојска, која се појавила на Криту,^[3]^[4] те Микенска, која се појавила на тлу данашње Грчке у 2. миленијуму п. н. е.^[5]^[6]

Иако је обрада гвожђа Егејцима била позната од 110. п. н. е., у Средњу Европу је стигла тек 800. п. н. е. Открићем обраде гвожђа, у Европи почиње гвоздено доба и развијају се многе културе од којих је назпознатија она Халштатска. Убрзо су се, због своје технолошке надмоћи, Индоевропљани проширили и на подручје Апенина и Иберије, што је довело и до појаве цивилизација на тим подручјима.

Античко доба

Грци и Римљани су толико утицали на европску културу да је њихов утицај видљив у језику, култури, праву, политици, науци и филозофији. Античка Грчка била је држава састављена од многих полиса. Атина је била најмоћнија и најразвијени град-држава и колевка учења још од доба Перикла. Током Перикловог доба, Атина је такође била највеће и најразвијеније средиште хеленистичког света. У Атини су биле популарне и филозофске и политичке дебате, а међу сви тим говорницима издигла су се имена Платон, Сократ и Аристотел, који је уједно био и учитељ Александар Великог.

Кроз своју војну кампању, краљ Македоније Александар Велики, је проширио хеленистичку културу све до реке Инд. У међувремену, Римска република јача након победе над Картагином у Пунским ратовима. Грчка мудрост долази до римских институција и апсорбира се под заставом Сената и народа Рима.

Римљани проширују царство од Арабије до Британије. Римски диктатор Јулије Цезар је убијен 44. године п. н. е. од стране сенатора у покушају враћања републике. Јулија Цезара наслеђује Октавијан који узурпира власт и почиње борбу са римским сенатом. Он ствара Римско царство, које ће трајати више од четири века, све до пада Западног римског царства.

Референце

^ „Тхе Хуман Јоурнеy: Еарлy Сеттлементс ин Еуропе”. www.хумањоурнеy.ус. Приступљено 24. 03. 2017. „Хуман фоссил евиденце фром ситес суцх ас Атапуерца ин Спаин суггестс тхат тхеy wере а форм оф Хомо ерецтус (сометимес цаллед Хомо ергастер).”
^ „Анциент Црете”. Оxфордбиблиограпхиесонлине.цом. 15. 02. 2010. Архивирано из оригинала 30. 05. 2020. г. Приступљено 17. 05. 2012.
^ Борза, Еугене Н. (1990). Ин тхе схадоw оф Олyмпус : тхе емергенце оф Мацедон ([Нацхдр.] изд.). Принцетон, Неw Јерсеy: Принцетон Университy Пресс. стр. 64. ИСБН 978-0-691-00880-6.
^ „Аегеобалкан Прехисторy – Мyценаеан Ситес”. Приступљено 17. 05. 2012.
^ Хаммонд, Н.Г.L. (1976). Мигратионс анд инвасионс ин Грееце анд адјацент ареас. Парк Ридге, Н.Ј.: Ноyес П. стр. 139. ИСБН 978-0-8155-5047-1.
^ Тандy, п. xии. "Фигуре 1: Мап оф Епирус схоwинг тхе лоцатионс оф кноwн ситес wитх Мyценаеан ремаинс"; Тандy, п. 2. "Тхе стронгест евиденце фор Мyценаеан пресенце ин Епирус ис фоунд ин тхе цоастал зоне оф тхе лоwер Ацхерон Ривер, wхицх ин антиqуитy емптиед инто а баy он тхе Иониан цоаст кноwн фром анциент соурцес ас Глyкyс Лимин (Фигуре 2-А)."

Литература

Прегледи

Блум, Јероме ет ал. Тхе Еуропеан Wорлд (2 вол. 2нд ед. 1970) университy теxтбоок; парт 1, Миддле Агес то 1815; парт 2 синце 1815 онлине Архивирано на сајту Wayback Machine (1. август 2020)
Давиес, Норман (1998). Еуропе: А Хисторy. ., адванцед университy теxтбоок
Гаy, Петер анд Р.К. Wебб (1973). Модерн Еуропе: То 1815. Неw Yорк: Харпер & Роw. ИСБН 9780060422837. , университy теxтбоок
- Гаy, Петер анд Р.К. Wебб Модерн Еуропе: Синце 1815 (1973), университy теxтбоок
МцКаy, Јохн П. ет ал. А Хисторy оф Wестерн Социетy (2 вол 2010) 1300пп; университy теxтбоок
Монцуре, Јамес А. ед. Ресеарцх Гуиде то Еуропеан Хисторицал Биограпхy: 1450–Пресент (4 вол 1992); 2140пп; хисториограпхицал гуиде то 200 мајор политицал анд милитарy леадерс
Робертс, Ј. M. Тхе Хисторy оф Еуропе (1997), сурвеy
Симмс, Брендан (2013). Еуропе: Тхе Струггле фор Супремацy, фром 1453 то тхе Пресент. ., сурвеy

Географија и атласи

Цатцхполе, Бриан (1982). Мап Хисторy оф тхе Модерн Wорлд. .
Дарбy, Х. C., анд Х. Фуллард, едс. Тхе Неw Цамбридге Модерн Хисторy, Вол. 14: Атлас (1970)
Еаст, W. Гордон. Ан Хисторицал Геограпхy оф Еуропе (4тх ед. 1950)
Хаywоод, Јохн (1997). Атлас оф wорлд хисторy. . онлине фрее
Хоррабин, Ј.Ф. Ан Атлас Хисторy Оф Тхе Сецонд Греат Wар (9 вол 1941-45) 7 вол онлине фрее
Киндер, Херманн анд Wернер Хилгеманн. Анцхор Атлас оф Wорлд Хисторy (2 вол. 1978); адванцед аналyтицал мапс, мостлy оф Еуропе
Поундс, Норман Ј. Г. Ан Хисторицал Геограпхy оф Еуропе (1990)
Талберт, Рицхард Ј.А. Баррингтон Атлас оф тхе Греек анд Роман Wорлд фор иПад (Принцетон У.П. 2014). ISBN 9781400848768.; 102 interactive color maps from archaic Greece to the Late Roman Empire.
Historical Atlas Wikipedia maps; not copyright
Atlas of Germany Wikipedia maps; not copyright

Glavne nacije

Black, Jeremy (1996). A history of the British Isles. .
Carr, Raymond, ed (2000). Spain: A history. .
Clark, Christopher M. Iron kingdom: the rise and downfall of Prussia, 1600–1947 (2006)
Davies, Norman (2001). The Isles: A History. ., Britain and Ireland
Duggan, Christopher (2013). A concise history of Italy. .
Fraser, Rebecca (2006). The Story of Britain: From the Romans to the Present: A Narrative History. .
Holborn, Hajo. vol 1: A History of Modern Germany: The Reformation; vol 2: A History of Modern Germany: 1648–1840; vol 3: A history of modern Germany: 1840–1945 (1959). a standard scholarly survey.
Kamen, Henry. A concise history of Spain ( 1973)
Helle, Knut, ed. The Cambridge History of Scandinavia (Vol. 1. 2003)
Holmes, George, ed (2001). The Oxford illustrated history of medieval Europe. .
Holmes, George, ed (1997). The Oxford illustrated history of Italy. .
Jones, Colin (1999). The Cambridge Illustrated History of France. .
Kitchen, Martin The Cambridge Illustrated History of Germany (1996).
Morgan, Kenneth O., ed. The Oxford illustrated history of Britain (1984)
Price, Roger (2014). A concise history of France. .
Riasanovsky, Nicholas V., and Mark D. Steinberg. A History of Russia (2 vol. 2010)
Sagarra, Eda (2003). A social history of Germany. .
Tombs, Robert, The English and their History (2014) advanced history; online review
Wilson, Peter H (2016). Heart of Europe: A History of the Holy Roman Empire. . 942pp

Klasično doba

Boardman, John, et al. eds. The Oxford History of Greece and the Hellenistic World (2nd ed. 2002) 520pp
Boardman, John, et al. eds. The Oxford History of the Roman World (2001)
Cartledge, Paul (2002). The Cambridge Illustrated History of Ancient Greece. .

Kasno rimsko doba

Heather, Peter. Empires and Barbarians: The Fall of Rome and the Birth of Europe (Oxford University Press; 2010); 734 pages; Examines the migrations, trade, and other phenomena that shaped a recognizable entity of Europe in the first millennium.
Jones, A. H. M. The Later Roman Empire, 284–602: A Social, Economic, and Administrative Survey (2 Vol. 1964)
Mitchell, Stephen. A History of the Later Roman Empire, AD 284–641: The Transformation of the Ancient World (2006)

Srednji vek

Davis, R. H. C. A History of Medieval Europe (2nd ed. 2000)
Ferguson, Wallace K. Europe in Transition, 1300–1520 (1962) online Архивирано на сајту Wayback Machine (1. август 2020)
Hanawalt, Barbara (1999). The Middle Ages: An Illustrated History. .
Holmes, George, ed (2001). The Oxford Illustrated History of Medieval Europe. .
Koenigsberger, H. G. Medieval Europe 400–1500 (1987)
Riddle, John M. A history of the Middle Ages, 300–1500 (2008)

Rano moderno doba

Blanning, T. C. W. The Culture of Power and the Power of Culture: Old Regime Europe 1660–1789 (2003)
Cameron, Euan (2001). Early Modern Europe: An Oxford History. .
Friedrich, Carl J. The Age of the Baroque, 1610–1660 (1962); Despite the title, this is a wide-ranging Social, cultural, political and diplomatic history of Europe; 14-day borrowing copy
Hesmyr, Atle. Scandinavia in the Early Modern Era; From Peasant Revolts and Witch Hunts to Constitution Drafting Yeomen (2014)
McKay, Derek, and Hamish M. Scott. The rise of the great powers 1648–1815 (3rd ed. 2014).
Rice, Eugene F. The Foundations of Early Modern Europe, 1460–1559 (2nd ed. 1994) 240pp
Merriman, John. A History of Modern Europe: From the Renaissance to the Present (3rd ed. 2009, 2 vol), 1412 pp
Scott, Hamish, ed. The Oxford Handbook of Early Modern European History, 1350–1750: Volume I: Peoples and Place (2015).
- Scott, Hamish, ed. The Oxford Handbook of Early Modern European History, 1350–1750: Volume II: Cultures and Power (2015).
Stoye, John. Europe Unfolding, 1648–1688 (2nd ed. 2000).
Treasure, Geoffrey. The Making of Modern Europe, 1648–1780 (3rd ed. 2003), overview of each major country and inter-relations
Wiesner, Merry E. Early Modern Europe, 1450–1789 (Cambridge History of Europe) (2006)

19. vek

Anderson, M. S. The Ascendancy of Europe: 1815–1914 (3rd ed. 2003)
Blanning, T. C. W. ed. The Nineteenth Century: Europe 1789–1914 (Short Oxford History of Europe) (2000) 320pp
Bruun, Geoffrey. Europe and the French Imperium, 1799–1814 (1938) online.
Cameron, Rondo. France and the Economic Development of Europe, 1800–1914: Conquests of Peace and Seeds of War (1961), awide-ranging economic and business history.
Evans, Richard J. The Pursuit of Power: Europe 1815–1914 (2016), 934pp
Gildea, Robert. Barricades and Borders: Europe 1800–1914 (Short Oxford History of the Modern World) (3rd ed. 2003) 544 pp, online 2nd ed, 1996 Архивирано на сајту Wayback Machine (20. август 2020)
Grab, Alexander (2003). Napoleon and the Transformation of Europe. .
Kertesz, G.A. ed Documents in the Political History of the European Continent 1815–1939 (1968), 507pp; several hundred short documents
Mason, David S (2011). A Concise History of Modern Europe: Liberty, Equality, Solidarity. ., since 1700
Merriman, John, and J. M. Winter, eds. Europe 1789 to 1914: Encyclopedia of the Age of Industry and Empire (5 vol. 2006)
Steinberg, Jonathan (2011). Bismarck: A Life. .
Salmi, Hannu (2008). 19th Century Europe: A Cultural History. .
Taylor, A.J.P. The Struggle for Mastery in Europe 1848–1918 (1954) online free; Advanced diplomatic history
Thomson, David (1923). Europe Since Napoleon. . online free 524pp

Od 1900.

Brose, Eric Dorn (2004). A History of Europe in the Twentieth Century. . 548pp
Buchanan, Tom. Europe's Troubled Peace: 1945 to the Present (Blackwell History of Europe) (2012)
Cook, Bernard A. Europe Since 1945: An Encyclopedia (2 vol; 2001), 1465pp
Davies, Norman. Europe at War 1939–1945: No Simple Victory (2008)
Dear, I. C. B. and M. R. D. Foot, eds. The Oxford Companion to World War II (2006)
Frank, Matthew. Making Minorities History: Population Transfer in Twentieth-Century Europe (Oxford UP, 2017). 464 pp. online review
Grenville, J. A. S. A History of the World in the Twentieth Century (1994). online free
Hallock, Stephanie A (2012). The World in the 20th Century: A Thematic Approach. .
Jarausch, Konrad H (2015). Out of Ashes: A New History of Europe in the Twentieth Century. ., 870pp.
Judt, Tony (2006). Postwar: A History of Europe Since 1945. .
Martel, Gordon, ed. A Companion to Europe, 1900–1950 (2011) 32 essays by scholars; emphasis on historiography
Mazower, Mark (2000). Dark Continent: Europe's Twentieth Century. . 512pp
Merriman, John, and Jay Winter, eds. Europe Since 1914: Encyclopedia of the Age War and Reconstruction (5 vol. 2006)
Paxton, Robert O., and Julie Hessler. Europe in the twentieth century (5th edition 2011.
Pollard, Sidney, ed (1990). Wealth and Poverty: an Economic History of the 20th Century. ., 260pp; global perspective online free
Stearns, Peter, ed (2001). The Encyclopedia of World History. .
Stone, Dan, ed (2015). The Oxford Handbook of Postwar European History. .
Ther, Philipp. Europe since 1989: A History (Princeton UP, 2016) excerpt, 440pp
Toynbee, Arnold, ed. (1954). Survey Of International Affairs: Hitler's Europe 1939–1946.
Weinberg, Gerhard L (2005). A World at Arms: A Global History of World War II. .

Poljoprivreda i ekonomija

Bakels, C. C. The Western European Loess Belt: Agrarian History, 5300 BC – AD 1000 (2009)
Berend, Iván T. An Economic History of Twentieth-Century Europe (2013)
Berend, Iván T. Europe Since 1980 (2010), focus on economic history
Broadberry, Stephen, and Kevin H. O'Rourke, eds. The Cambridge Economic History of Modern Europe (2 vol 2010), 1700 to present
Dovring, Folke, ed (1965). Land and labor in Europe in the twentieth century: a comparative survey of recent agrarian history. 511 pp
Gras, Norman (1925). A history of agriculture in Europe and America. . free online edition
Milward, Alan S. and S. B. Saul. The Development of the Economies of Continental Europe: 1850–1914 (1977)
Murray, Jacqueline (1970). The First European Agriculture. .
Pollard, Sidney, ed (1990). Wealth and Poverty: an Economic History of the 20th Century. ., 260pp; global perspective online free
Pounds, N.J.G. An Economic History of Medieval Europe (1994)
Slicher van Bath, B. H. The agrarian history of Western Europe, AD 500–1850 (1966)
Thorp, William Long (1926). Business Annals: United States, England, France, Germany, Austria, Russia, Sweden, Netherlands, Italy, Argentina, Brazil, Canada, South Africa, Australia, India, Japan, China. . capsule summary of conditions in each country for each quarter-year 1790–1925

Diplomatija

Albrecht-Carrié, René. A Diplomatic History of Europe Since the Congress of Vienna (1958), 736pp, basic introduction 1815–1955
Black, Jeremy (2011). A History of Diplomacy. .
Black, Jeremy. European International Relations, 1648–1815 (2002)
Kertesz, G.A. ed Documents in the Political History of the European Continent 1815–1939 (1968), 507pp; several hundred short documents
Langer, William. An Encyclopedia of World History (5th ed. 1973), very detailed outline
Macmillan, Margaret (2013). The War That Ended Peace: The Road to 1914. . cover 1890s to 1914
Mowat, R. B. History of European Diplomacy, 1451–1789 (1928) 324 pages online Архивирано на сајту Wayback Machine (20. децембар 2020)
Петрие, Цхарлес. Еарлиер дипломатиц хисторy, 1492–1713 (1949), цоверс алл оф Еуропе; онлине
Петрие, Цхарлес. Дипломатиц Хисторy, 1713–1933 (1946), броад суммарy онлине фрее алсо онлине ин Qуестиа
Сцхроедер, Паул. Тхе Трансформатион оф Еуропеан Политицс 1763–1848 (1994) онлине; адванцед дипломатиц хисторy
Стеинер, Зара. Тхе Лигхтс тхат Фаилед: Еуропеан Интернатионал Хисторy 1919–1933 (2007)
Стеинер, Зара. Тхе Триумпх оф тхе Дарк: Еуропеан Интернатионал Хисторy 1933–1939 (2011)
Таyлор, А. Ј. П Тхе струггле фор мастерy ин Еуропе, 1848–1918 (1954)

Царства и интеракције

Баyлy, C. А. ед. Атлас оф тхе Бритисх Емпире (1989). сурвеy бy сцхоларс; хеавилy иллустратед
Брендон, Пиерс. Тхе Децлине анд Фалл оф тхе Бритисх Емпире, 1781–1997 (2008), wиде-рангинг сурвеy
Дарwин, Јохн. Афтер Тамерлане: Тхе Рисе анд Фалл оф Глобал Емпирес, 1400–2000 (2008).
Јамес, Лаwренце (1997). Тхе Рисе анд Фалл оф тхе Бритисх Емпире. .
Толан, Јохн ет ал. едс. Еуропе анд тхе Исламиц Wорлд: А Хисторy (2013) онлине^{[мртва веза]}

Идеје и наука

Хеилброн, Јохн L., ед. Тхе Оxфорд Цомпанион то тхе Хисторy оф Модерн Сциенце (2003)
Оутхwаите, Wиллиам (2003). Тхе Блацкwелл Дицтионарy оф Модерн Социал Тхоугхт. .
Wиенер, Пхилип П. Дицтионарy оф тхе Хисторy оф Идеас (5 вол 1973)

Религија

Латоуретте, Кеннетх Сцотт. Цхристианитy ин а Револутионарy Аге: А Хисторy оф Цхристианитy ин тхе Нинетеентх анд Тwентиетх Центуриес (1958–69) вол 1, 2, анд 4 фор детаилед цоунтрy-бy-цоунтрy цовераге
МацЦуллоцх, Диармаид (2011). Цхристианитy: Тхе Фирст Тхрее Тхоусанд Yеарс. .

Друштво

Стеарнс, Петер Н., ед. Енцyцлопедиа оф Еуропеан Социал Хисторy (6 вол 2000), 3000 пп
Типтон, Ф. анд Р. Алдрицх. Ан Ецономиц анд Социал Хисторy оф Еуропе, 1890–1939 (1987); Ан Ецономиц анд Социал Хисторy оф Еуропе, 1939 то тхе Пресент (1987)

Ратовање

Арцхер, Цхристон I.; Јохн Р. Феррис, Холгер Х. Херwиг. Wорлд Хисторy оф Wарфаре (2002)
Тхе Цамбридге Хисторy оф тхе Фирст Wорлд Wар (3 вол 2014) онлине Архивирано на сајту Wayback Machine (20. август 2016)
Тхе Цамбридге Хисторy оф тхе Сецонд Wорлд Wар (3 вол 2015) онлине Архивирано на сајту Wayback Machine (20. август 2016)
Dear, I. C. B.; Foot, M. R. D., ур. (2001) [1995]. The Oxford Companion to World War II. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860446-4.
Dupuy, R. Ernest, The Harper Encyclopedia of Military History: From 3500 BC to the Present (1993)
Goldsworthy, Adrian, and John Keegan (2000). Roman Warfare. .
Horne, John, ed (2012). A Companion to World War I. .
Keegan, John (1994). A History of Warfare. .
Kennedy, Paul (1989). The Rise and Fall of the Great Powers. .
Paret, Peter, ed (1986). Makers of Modern Strategy. ., ideas of warfare
Rapport, Mike (2013). The Napoleonic Wars: A Very Short Introduction. .
Sheehan, James J. Where Have All the Soldiers Gone? The Transformation of Modern Europe (2008).
Weinberg, Gerhard L. (2005). A World at Arms: A Global History of World War II (2nd изд.). ; comprehensive overview with emphasis on diplomacy
Zeiler, Thomas W. and Daniel M. DuBois, eds. A Companion to World War II (2 vol 2013), 1030pp; comprehensive overview by scholars

Žene i pol

Anderson, Bonnie S. and Judith P. Zinsser. A History of Their Own: Women in Europe from Prehistory to the Present (2nd ed 2000)
Bridenthal, Renate, et al. eds. Becoming Visible: Women in European History (3rd ed. 1997), 608pp; essays by scholars
Frey, Linda, Marsha Frey, Joanne Schneider (1982). Women in Western European History: A Select Chronological, Geographical, and Topical Bibliography. . online
Hufton, Olwen. The Prospect Before Her: A History of Women in Western Europe, 1500–1800 (1996)
Herzog, Dagmar (2011). Sexuality in Europe: A Twentieth-Century History. .
Karen Offen (2010). „Surveying European Women's History since the Millenium: A Comparative Review”. Journal of Women's History. 22: 154—177. S2CID 145632281. doi:10.1353/jowh.0.0131.

Spoljašnje veze

Медији везани за чланак Istorija Evrope на Викимедијиној остави
Медији везани за чланак Atlas of European history на Викимедијиној остави
EurhistXX: The Network for the Contemporary History of Europe
Contains information on historical trends in living standards in various European countries
European History Primary Sources Архивирано на сајту Wayback Machine (22. април 2009)
Неw Yорк Публиц Либрарy. „Хисторy оф Еуропе”. Ресеарцх Гуидес. УСА.

[1] „Тхе Хуман Јоурнеy: Еарлy Сеттлементс ин Еуропе”. www.хумањоурнеy.ус. Приступљено 24. 03. 2017. „Хуман фоссил евиденце фром ситес суцх ас Атапуерца ин Спаин суггестс тхат тхеy wере а форм оф Хомо ерецтус (сометимес цаллед Хомо ергастер).”

[2] „Анциент Црете”. Оxфордбиблиограпхиесонлине.цом. 15. 02. 2010. Архивирано из оригинала 30. 05. 2020. г. Приступљено 17. 05. 2012.

[3] Борза, Еугене Н. (1990). Ин тхе схадоw оф Олyмпус : тхе емергенце оф Мацедон ([Нацхдр.] изд.). Принцетон, Неw Јерсеy: Принцетон Университy Пресс. стр. 64. ИСБН 978-0-691-00880-6.

[4] „Аегеобалкан Прехисторy – Мyценаеан Ситес”. Приступљено 17. 05. 2012.

[5] Хаммонд, Н.Г.L. (1976). Мигратионс анд инвасионс ин Грееце анд адјацент ареас. Парк Ридге, Н.Ј.: Ноyес П. стр. 139. ИСБН 978-0-8155-5047-1.

[6] Тандy, п. xии. "Фигуре 1: Мап оф Епирус схоwинг тхе лоцатионс оф кноwн ситес wитх Мyценаеан ремаинс"; Тандy, п. 2. "Тхе стронгест евиденце фор Мyценаеан пресенце ин Епирус ис фоунд ин тхе цоастал зоне оф тхе лоwер Ацхерон Ривер, wхицх ин антиqуитy емптиед инто а баy он тхе Иониан цоаст кноwн фром анциент соурцес ас Глyкyс Лимин (Фигуре 2-А)."

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]