Тежа депресијска епизода

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Тежа депресијска епизода
Винцент Wиллем ван Гогх 002.јпг
Винсент ван Гог, који је патио од депресије и извршио самоубиство, насликао је ову слику 1890. год. која описује човека у депресији и безнађу
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностПсихијатрија, психологија
ИЦД-10Ф32, Ф33
ИЦД-9-CM296
ОМИМ608516
ДисеасесДБ3589
МедлинеПлус003213
еМедицинемед/532
Патиент УКТежа депресијска епизода
МеСХД003865

Тежа депресијска епизода (лат. Episodium depressivum, gradus majoris) спада у групу поремећаја расположења, униполарни поремећај.[1] Депресијски поремећаји подељени су (по Међународној класификацији болести) на: депресијску епизоду, различитог интензитета и квалитета — са соматским симптомима и са психотичним симптомима; повратни депресијски поремећај који подразумева најмање две депресијске епизоде које раздваја интервал без симптома у трајању од два месеца и перзистентни депресијски поремећај — дистимију.

Депресивно расположење окарактерисано је повлачењем пацијента у себе, потиштеношћу, падом виталних нагонских динамизама, инсомнијом, губитком апетита, песимизмом, формално успореним мисаоним током, осећајем безнађа и беспомоћности.[2][3][4]

Епидемиологија[уреди]

Око 7—12 % мушкараца и 20—25 % жена пати од депресије у току живота. Неколико научних студија[5][6] је утврдило статистичке корелације између депресије и неких пољопривредних пестицида.

Карактеристике различитих депресивних поремећаја[уреди]

Последње две деценије истраживања све више обраћају пажњу на препознавање такозваних субсиндромских депресија које не испуњавају све критеријуме за дијагностику депресивне епизоде, а сличне су стањима која су у прошлости била позната као "неуротска" или "карактеролошка" депресија. Показано је да субсиндромска депресија изазива значајан морбидитет, доводи до психосоцијалне и радне онеспособљености и апсентизма и повећава економску цену депресије.

Тешка депресивна епизода са психотичним симптомима[уреди]

Депресија са психотичним карактерситикама често је непрепозната и недијагностикована. Најчешће се ради о тешкој депресији (лат. еписодум депрессивум, градус мајорис) са ХДРС скором око 30, поред психотичних симптома (сумануте идеје и халуцинације, које могу, али не морају бити у складу са основним расположењем. У клиничкој слици често се виђају поремећаји психомоторике: агитација или ретардација, осећање кривице и суицидалне идеације и тенденције. Овај облик депресије изазива диференцијално дијагностичке проблеме, нарочито ако психотични симптоми нису сагласни расположењу, што, нажалост, у пракси често доводи до неадекватног лечења. Психотичне депресивне епизоде најчешће су индикатор суицидалног ризика, што захтева додатну бригу о правилности третмана.

Депресивна епизода са суицидалним ризиком[уреди]

Две трећине свих суицида извршавају депресивне особе. Депресија повећава ризик од суицида, у поређењу са општом популацијом четири пута, односно двадесет пута код особа са тешким облицима депресије. Фактори ризика за суицид код депресивних особа су:

Биполарна депресија[уреди]

Око 10% особа са депресијом током времена ће доживети спонтану (непровоцирану антидепресивима) хипоманичну или маничну епизоду и тада ће бити редијагностиковано у биполарни поремећај. Ова чињеница, због потпуно другачијег начина лечења депресије у оквиру биполарног поремећаја, наглашава потребу да се пацијенту или информанту постави питање о периоду/периодима у животу са повишеним расположењем, хиперактивношћу, смањеном потребом за спавањем и другим симптомима (хипо)маније.

Атипична депресија[уреди]

У МКБ-10 помиње се само укључујућа категорија код дијагностичких критеријума за "друге депресивне епизоде". Овде се истиче због тешкоћа у препознавању. Наиме поред смањења активности, особа са атипичном депресијом има повећану потребу за спавањем, повећавају се апетит и телесна тежина, а жудња за уносом угељних хидрата уобичајени је симптом. Почетак је обично у трећој деценији живота.

Сезонска депресија (сезонски афективни поремећај)[уреди]

Карактерише се, као што име сугерише, сезонским обрасцем јављања. Нове епизоде депресије јављају се у исто доба године, много чешће зими него у летњем периоду. Истраживања показују дад сезонској депресији у највећем броју случајева не претходи психосоцијални стрес, а између епизода јављају се пуне ремисије. Клиничка слика, уз одређене сличности депресији и биполарним поремећајима, већим делом одговара оној код атипичне дерпесије.

Дијагноза и симптматологија депресије[уреди]

Исправна дијагноза неопходна је за конципирање плана лечења. Поред познавања психопатологије и дијагностичких критеријума, клиничар треба да сагледа појаву симптома у контексту биолошких, психолошких и социјалних фактора који предиспонирају или перципирају настанак поремећаја или одржавају његово присуство. Дијагноза се поставља на основу података добијених од пацијента, клиничке слике, као и и нформација добијених од блиских особа.

Психијатријска процена подразумева и рутинску употребу скрининг инструмената за детекцију депресивних симптома. Један од најчешће коришћених упитника за детекцију симптома и мерење тежине депресивне епизоде је упитник о здрављу пацијента (Тхе Патиент Хеалтх Qуестионнаире - ПХQ-9 ), у питању је упитник самопроцене од 9 питања. Укупни скор од 10 или више са великом вероватноћом указује да се може поставити дијагноза депресивне епизоде. Поред тога, овај упитник садржи и питања о евентуалној суицидалности, а једна од највећих предности је што може бити попуњен и скорован за врло кратко време (обично до три минута).

Најважнији симптоми депресије су:

  • Промене расположења током дана. Често је нерасположење најјаче ујутро, да би се током дана поправило, али може бити и обрнуто
  • Поремећен сан, рано буђење и устајање и испрекидано спавање и сан због бројних мисли које „пролазе“ кроз главу
  • Опште успоравање мисаоног тока, говора и виталних функција
  • Осећај забринутости
  • Мањак енергије
  • Неспособност уживања
  • Слаба концентрација
  • Заборавност
  • Песимизам
  • Осећај кривице
  • Самоокривљивање и мањак самопоуздања
  • Осећај безнађа
  • Преокупираност болестима
  • Слаб апетит и последични губитак тежине
  • Ослабљен либидо
Табела 1. Основни принципи лечења депресије
Детаљна дијагностичка процена пацијента
Процена суицидалног ризика при свакој контроли
Циљ лечења је ремисија - потпуно повлачење симптома и повратак на преморбидни ниво функционисања
Главне фазе лечења:
Праћење одговора на терпаију
Ревизија дијагнозе и досадашњег лечења сваке четири недеље уколико ваљан одговор на терапију изостане

Додатне скале за процену депресије[уреди]

  • Хамилтонова скала за депресију - Хамилтон Депрессион Ратинг Сцале (ХДРС) - верзија од 17 питања
  • Монтгомерy-Åсберг Депрессион Ратинг сцале (МАДРС) - верзија од 10 питања

Фазе и циљеви у лечењу депресивних особа[уреди]

Прецизно дефинисање исхода антидепресивне терапије и евалуација њених ефеката значајни су, не само за истраживања, него и за свакодневну клиничку праксу. У оквиру разматрања исхода антидепресивне терапије користе се термини: ремисија, терапијски одговор (респонсе), парцијални терапијски одговор (партиал респонсе), изостанак одговора на терапију (нонреспонсе), резидуални симптоми, опоравак (рецоверy), релапс, рецидив и депресивни пробој (депрессиве бреактроугх):

Ремисија - подразумева стање без депресивних симптома, тзв. "нормалност". У ситраживањима ремисија се најчешће дефинише скором мањим од 8 на ХДРС, мада код овох пацијената могу постојати резидуални симптоми. У клиничкој пракси ремисија би подразумевала не само одсуство депресивних симптома, него и опоравак у контексту свакодневног функционисања.

Терапијски одговор - најчешће се дефинише као редукција од најмање 50% скора на ХДРС, или као "много боље и знатно боље" (На скали глобалног психичког уриска - ЦГИ оцена 1 и 2). Иако се ради о клинички значајном побољшању, код овох пацијената резидуални симптоми могу бити веома изражени и битно утицати на социјално и професионално функционисање.

Парцијални терапијски одговор - редукција између 25 и 50% на ХДРС, или "минимално побољшање" на ЦГИ скали. Код ових пацијената се често саветује аугментација (појачавање) започетог третмана.

Изостанак одговора - на примењену антидепресивну терапију (АД) - редукција скора на ХДРС за мање од 25%, или оцена 4 или више на ЦГИ скали. Код ових пацијената се препоручује замена АД.

Резидуални симптоми - њима се у новије време поклања све више пажње. Могу обухватати:

  • Инсомнију
  • Умор
  • Психичку и соматску анксиозност
  • Изражену реактивност на психосоцијалне стресоре
  • Песимизам
  • Дисфорију
  • Промене личности (које могу и често битно утичу на социјално и професионално функционисању

Ипак, највећи значај резидуалних симптома огледа се у томе да њихово присуство упућује на висок ризик од релапса или појаве нове епизоде поремећаја.

Опоравак од депресивне епизоде - дефиниције оваквог исхода су нејасне, неконзистентне, како у односу на критеријуме који се тичу симптматологије (скор мањи од граничног на некој од скала, неиспуњавање дијагностичких критеријума операционализованих система, или одсуство депресивних симптома), тако и у односу на трајање (након ког временског периода се може рећи да се пацијент "опоравио" од депресије). Једна од могућих дефиниција опоравка је: Одсуство и нерасположења и редукованог интересовања, уз присуство не више од три преостала симптома велике депресије током три недеље[7].

Релапс - Поновно јављање симптома депресије у периоду краћем од 9 месеци након акутног одговора на терапију сматра се делом претходне епизоде депресивног поремећаја

Рецидив - јаљање депресивних симптома након више од 9 месеци од опоравка од претходне епизоде - нова епизода депресивног поремећаја.

Фармакотерапија антидепресивима код дерпесије[уреди]

Табела 2. Почетне и дневне дозе антидерпесива (АД)
Генерички назив Почетна доза (мг/дан) Дневна доза (мг/дан)
ССРИ
Циталопрам® 20 20-60
Есциталопрам® 10 10-20
Серталин® 50 50-200
Флуоксетин® 20 20-60
Пароксетин® 20 20-80
Флувоксамин* 50-100 100-300
ДНРИ
Бупропион® 150 300-450
СНРИ
Венлафаксин® 37.5 75-375
Десвенлафаксин® 50 50
Миланципран* 50 100-200
Дулоксетин® 40-60 60-120
САРИ
Тразодон® 150 150-600
Нефазодон* 50 150-300
НаССА
Миртазапин® 15 15-45
НаРИ
Ребоксетин* 4-8 8-10
ТЦА
Амитриптилин® 25-75 150-300
Кломипрамин® 25-50 100-250
ТЕТРАЦИКЛИЧНИ - АД
Мапротилин® 25-75 100-225
Миансерин® 30-60 60-120
МАОИ
РЕВЕРЗИБИЛИНИ МАОБ
Селегилин (трансдермални облик)* 6 6-12
РЕВЕРЗИБИЛНИ МАОА
Маклобемид® 150-300 300-600
ОСТАЛИ АД
Тианептин® 37.5 37.5
Агомелатин® 25 25-50

*-није регистрован у нашој земљи; ®-регистрован у нашој земљи

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ ДСМ-IV”. Диагностиц анд статистицал мануал оф ментал дисордерс. Wасхингтон, DC: Америцан Псyцхиатриц Ассоциатион. 2000. ИСБН 0-89042-025-4. 
  2. ^ Bech P, Rasmussen NA, Olsen LR, Noerholm V, Abildgaard W (2001). „The sensitivity and specificity of the Major Depression Inventory, using the Present State Examination as the index of diagnostic validity.”. Journal of affective disorders. 66 (2-3): 159—64. PMID 11578668. 
  3. ^ Olsen LR, Jensen DV, Noerholm V, Martiny K, Bech P (2003). „The internal and external validity of the Major Depression Inventory in measuring severity of depressive states.”. Psychological medicine. 33 (2): 351—6. PMID 12622314. 
  4. ^ „Major Depressive Disorder”. American Medical Network, Inc. Pristupljeno 15. 1. 2011. 
  5. ^ А цохорт студy оф пестициде поисонинг анд депрессион ин Цолорадо фарм ресидентс. Бy Беселер CL, Сталлонес L. Ин Анн Епидемиол. 2008 Оцт; 18(10):768-74 ПМИД 18693039
  6. ^ Инцреасед риск оф суициде wитх еxпосуре то пестицидес ин ан интенсиве агрицултурал ареа. А 12-yеар ретроспецтиве студy. Ди Паррóн Т, Хернáндез АФ, Виллануева Е. Ин Форенсиц Сци Инт. 1996 Маy 17; 79(1):53-63.ПМИД 8635774
  7. ^ Кржа. M.: Афективно биполарно душевно обољење. Национални водич добре клиничке праксе., Институт за јавно здравље Србије "Др. Милан Јовановић Батут".: Београд 2016.: 5:44 (XIV.)

Спољашње везе[уреди]

Стар оф лифе.свгМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).