Википедија:Trg/Arhiva/Pravopisna pitanja/40

Veliko slovo u par slučajeva

Imena zakona, npr Zakon o uniji ili zakon o uniji. Lord Kornvolis ili lord Kornvolis? -- Bojan  Razgovor  05:57, 2. april 2014. (CEST)

Zakon o uniji i lord Kornvolis.

--Sly-ah (razgovor) 08:25, 2. april 2014. (CEST)

Trnaskripcija švedskih imena

Za film Divlje jagode potrebna je transkripcija sledećih imena:

• Victor Sjöström - Viktor Šestrem
• Gunnar Björnstrand - Gunar Bjernstrand
• Allan Ekelund - Alan Ekelund
• Erik Nordgren - Erik Nordgren
• Gunnar Fischer - Gunar Fišer
• Oscar Rosander - Oskar Rosander

--

• Jullan Kindahl - Julan Kindal
• Folke Sundquist - Folke Sundkvist
• Björn Bjelfvenstam - Bjern Bjelfvenstam
• Naima Wifstrand - Naima Vifstrand
• Gunnel Broström (Berit Alman) - Gunel Brostrem (Berit Alman)
• Gertrud Fridh - Gertrud Frid
• Sif Ruud - Sif Rud
• Henrik Åkerman - Henrik Okerman
• Åke Fridell - Oke Fridel
• Yngve Nordwall - Ingve Nordval
• Per Sjöstrand (Sigfrid) - Per Šestrand (Sigfrid)
• Gio Petré (Sigbritt) -
• Gunnel Lindblom (Charlotta) - Gunel Lindblom (Šarlota)
• Maud Hansson (Angelica) - Mavd Hanson (Angelika)
• Ann-Marie Wiman (Åkerman) - An-Mari Viman
• Eva Norée - Eva Nore
• Lena Bergman - Lena Bergman
• Monica Ehrling (Birgitta) - Monika Erling (Birgita)
• Gunnar Sjöberg (Sten Alman) - Gunar Šeberg (Sten Alman)

--Vujke (^Raz_govor) 13:50, 2. april 2014. (CEST)

Kruševljanin Ivan: „Oušn, Mrsediz, Ezimov“

Ovdje možete pokušati da objasnite Ivanu još jednom zašto ne valja njegovo uporno pisanje engleskog ćirilicom, konkretno u istoriji članaka Aleta Oušan, Ajzak Asimov i Nina Mersediz (sporne izmjene su ovdje, ovdje i ovdje). Ne jednom sam mu objasnio da ćiriličkim zapisom vlada Pravopis; izgovori navedeni u naslovu mogu se javljati samo u neenciklopedijskom, razgovornom srpskom jeziku. Niko ne briše reference na izvorni izgovor, ali se taj bilježi Međunarodnom fonetskom abecedom, ne kojekakvim improvizovanim ćiriličkim aproksimacijama. Iako sam mislio da je vandalizam više nego očigledan, Jovanvb predlaže diskusiju na pravopisnom forumu, a Nimčeviću u najmanju ruku ne smeta ako ne prođe moja žalba na administratorskoj tabli. Znači, ako imate jezičkih komentara, onda ovamo. --Pojnt Dred (razgovor) 14:30, 3. april 2014. (CEST)

@Pojnt Dred i Kruševljanin Ivan: Nije problem ako korisnik da izgovor ispisan ćirilicom, ali je problem ako taj izgovor nije jasno izdvojen i ako su vlastite imenice napisane velikim početnim slovom. Takođe u ova tri primera (oušn, mrsediz i ezimov) izgovor nije potreban davati na ovaj način; u članku koji sam napisao, L.A. Noire, ovo je kranje korisno jer je ime igre nepoznato; oblik je: L.A. Noire (IPA: /ˈnwɑr/; č. „el-ej noar”) neonoarska je...

Dakle, ime je transkribovano kao Oušan, a izgovor „oušn” je nepotreban, pogovo u samom uvodu jer tu ide {{IPA}}. Ovo sa igrom je drugačije jer imena igara ne transkribujemo. Ponavljan, mora se pisati malim početnim slovom i vlastita imenica jer nije reč o transkribovanom nazivu već samo uputi za čitanje (ne ide „El-Ej noar” ili ne daj bože „El-Ej Noar” sa preuzetim „engleskim kapitalizovanjem nevlastitih imenica iz estetskih i drugih razloga a u naslovima”). — Obsuser✉ 23:46, 12. jul 2016. (CEST)

Ni jedna, nijedna

U tekstovima imamo preko hiljadu puta napisano u oba navedena oblika (neki i nekoliko hiljada) plus isto toliko u oblicima nijedan (1.000), ni jedan (3.900), nijednom, ni jednom, nijedanput, ni jedanput itd. Šta je ispravno, pa da niki bot ispravi u tekstovima. --Drazetad (razgovor) 10:21, 26. april 2014. (CEST)

Većinom treba spojeno. Nijedan korisnik nije nijednom dosad prijavio ovaj problem. Očigledniije je kada se odvaja, ali ni jedan ni drugi slučaj nisu retki. --Lakisan97 (razgovor) 16:57, 26. april 2014. (CEST)

Pravilno je definitivno oboje, ali bolje i sugurnije je odvojeno: ni jedna (i nijedna), niti jedna (ali ne može nitijedna), nijednom (ali ne može ni jednom), niti jednom (ali ne može nitijednom), ni jedna ni druga (ali ne može nijedna ni druga ili nijedna nidruga i sl. jer je ovde značenje drugačije i ni bi se moglo zameniti sa niti a niti se uvek odvaja), nimalo (i ni malo), ni malo ni puno (ne može nimalo ni puno ili nimalo nipuno jer je ovde značenje drugačije i ni bi se moglo zameniti sa niti a niti se uvek odvaja) itd. — Obsuser✉ 23:46, 12. jul 2016. (CEST)

Korisnik Kruševljanin

Da li bi neko od administratora mogao da upozori korisnika Kruševljanin Ivana da ne falsifikuje reference vezane za transkripciju prezimena Monice Lewinsky?Kao i pre nekoliko meseci, opet se uhvatio nekih sumnjivih sajtova kao referenci, što i ne bi bio toliko problem da on na osnovu nekih svojih kriterijuma ne određuje šta je ispravno, a šta ne. Dalje, daje i neistinite reference, budući da u navedenom slučaju ne postoji referenca Rečnik TP, jer u samom rečniku nema te odrednice, a takođe je lažan i citat da Prćić određuje da se "svako ew prenosi kao "u". Nakon kraćeg mirovanja, Kruševljanin je opet počeo da insistira na svojim sluhističkim metodama (na taj način je, with a little help of his friends, oterao i Pojntdreda), pa bi bilo dobro da mu se skrene pažnja na ponašanje. Hvala.

--Sly-ah (razgovor) 10:26, 18. maj 2014. (CEST)

A ovo je Kruševljaninov poslednji biser:

Odgovor korisniku Nimčeviću koji mu je poslao sken iz BBC-ovog izgovornog rečnika (iz kojeg proizlazi da je pravilno Levinski):

nego u ovom slučaju uopšte nije potrebno, jer sam Prćić zbog svojih tabela navodi čitaoca da zaključi Luinski.

Dakle, dvostruki falsifikat: u Prćićevim rečnicima nema odrednici Lewinsky (tako da ne može da bude referenca), a drugo, Prćić NIGDE ne "navodi čitaoca da zaključi da jepravilno Levinski", jer, naprosto, nečeg takvog nema nigde u rečniku. I treće,ignoriše čitav Prćićev (i Pravopisni) transkripcioni sistem koji se zasniva na IPA-zapisu.

--Sly-ah (razgovor) 10:38, 18. maj 2014. (CEST)

Ne moraš pokušavati uvek okaljati drugoga. Možda je mislio da navodi čitaoca jer se lew- transkribuje kao lu (Prćićev Clewer, Clewlow, Lewis, Llewel(l)yn [za koje kaže da je i Levelin i Luelin]). — Obsuser✉ 23:46, 12. jul 2016. (CEST)

Kampućija ili Kampučija

Ovde sam prvi put video naziv sa ć, u udžbenicima geografije iz kojih sam učio je bilo sa č. Kako ni to nije skoro bilo, ovde postavljam pitanje šta je ispravno? --Đorđe Stakić (r) 01:00, 30. maj 2014. (CEST)

Ivan Klajn piše u knjižici Stranputice smisla 141 strana: U svojevremenom kolebanju između „Kampučije" i „Kampućije" pobedila je, naravno, ova druga, „mekša" varijanta. Izgleda da je u tom slučaju „ć" zaista bliže izvornom izgovoru (mada ne možemo biti sigurni, jer stručnjaka za kmerski jezik nemamo).--Nimčević razgovor  01:06, 30. maj 2014. (CEST)

Ok, hvala. --Đorđe Stakić (r) 08:42, 30. maj 2014. (CEST)

Ostrva

Treba mi transkripcija za islandsko ostrvo Æðey ! --CarRadovan (razgovor) 12:56, 1. jun 2014. (CEST)

Ja mislim da je Ajdej (al' ne uzimaj me zdravo za gotovo) --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 13:45, 1. jun 2014. (CEST)

Ok, hvala! Ma neka ću samo pobrojati (tako da je lako kasnije ispraviti). --CarRadovan (razgovor) 13:51, 1. jun 2014. (CEST)

Jeste, Ajdej je pravilno, piše u Pravopisu Matice srpske, transkripcija sa islandskog t. 261 na 229. strani.--Milanče (razgovor) 00:59, 4. jun 2014. (CEST)

Hvala Milanče! --CarRadovan (razgovor) 01:06, 4. jun 2014. (CEST)

p. n. e. → pre. n. e.

Do sada nije naveden nijedan dokaz da je p. n. e. ispravan oblik. Klajn u svojoj knjižici „Zanimljiva imena“ (71 str.) koristi oblik „pre. n. e.“: „Tako je u IV veku pre n. e. konzul Marko Manlije osuđen i pogubljen zbog pokušaja državnog udara: posle toga više nijedan pripadnik roda Manlijevaca nije dobio ime Marko.“--Nimčević razgovor  19:26, 4. jun 2014. (CEST)

„pre. n. e.“ ne može 100 % jer „pre” nije skraćeno pa da posle ide tačka. „p. n. e.” je pravilan oblik, po mogućnosšću kao п. н. е. da se ne lomi na delove. Istina je da postoji problem što značenje može da bude i „posle nove ere”, ali za ovo kada je posle se uvek koristi samo „n. e.” bez slova p. — Obsuser✉ 23:46, 12. jul 2016. (CEST)

Meni se najviše sviđa stil „pre n. e.“ jer je jasniji, čitljiviji i izbegnuta je moguća konfuzija (koja se često javlja) da li slovo „p.” znači „pre” ili „posle”. Ova konfuzija dolazi do izražaja u mnogim člancima, a posebno je izražena u jednom delu članka Julijanski kalendar. Stil „p. n. e.” ima najviše smisla u štampanim izdanjima, zbog ograničenog formata strane, tačno definisane dužine reda, kao i uštede u prostoru (kako na pojedinim stranicama, tako i za celu knjigu). Mi se sa ovim problemima ne suočavamo. Mi ne moramo da pazimo na format strane, ne moramo da pazimo da li će se tekst vizuelno lepo uklopi u tačno određenu dužinu reda, a smatram da raspolažemo dovoljno velikim memorijskim prostorom koje bi povećanje sa „p.” na „pre“ moglo da podnese. Smatram da je ovo dobar posao za bot. Filipović Zoran (razgovor) 21:18, 23. januar 2017. (CET)

Provera prevoda

Uradio sam dosta prevoda na translatewikiju pa je izvesno da sam negde nešto i pogrešio pa bi bilo poželjno da se prevodi provere i eventualno isprave greške pa ovim putem pozivam sve koje to žele da urade da dođu na translatewiki.net. I obavezno posle registracije u podešvanjima jezik podesite na sr-EC --Milićević (razgovor) 11:42, 12. jun 2014. (CEST)

Evo jedne greške: Ova datoteka se nalazi na zajedničko skladište i može se koristiti i na drugim projektima. Na Translejtu je to izvorno dato Ova datoteka se nalazi na $1 i može se koristiti i na drugim projektima. Naravno, ono $1 je prevod za zajedničko skladište. Ipak, na srpskom mora da dođe lokativ: Ova datoteka se nalazi na zajedničkom skladištu… Dakle, moraš da paziš na padeže kod ovakvog sistema prevođenja.

Takođe, vidim da si za prevod reči token izabrao — token. Prethodni prevod žeton jeste bio tačan, iako čudan za ovu svrhu (ali čudni su stranci koji su to izabrali). Mislim da je najbolje da vratiš Slavenov prevod — pečat. Pozdrav. --Kruševljanin Ivan (razgovor) 23:53, 19. jun 2014. (CEST)

Za prvo ti ne mogu pomoći to mora da ostane tako rešenje je da se napravi poruka ovde od strane nekog od admina. Za drugo želeo bih da čujem još nečije mišljenje pa ćemo videti --Milićević (razgovor) 00:14, 20. jun 2014. (CEST)

Takođe, „počnite kucati” → počnite da kucate. --Kruševljanin Ivan (razgovor) 17:40, 21. jun 2014. (CEST)

Ispravljeno, ovakve greške možeš i sam ispraviti na translejtvikiju --Milićević (razgovor) 18:05, 21. jun 2014. (CEST)

Fala, ma nešto malo jesam radio na Medijavikiju, ali za Translejt traže posebnu registraciju, jel' tako beše? A nemam ni vremena za sve. A za ono token, rekoh ti da nije prevod, vrati ili na pečat ili na žeton. Pozdrav. --Kruševljanin Ivan (razgovor) 18:58, 21. jun 2014. (CEST)

Treba registracija, za ovo drugo želim da čujem još nekoga neću da mi se za mesec dva pojavi neko drugi i kaže ne valja ovako vrati na staro --Milićević (razgovor) 20:11, 21. jun 2014. (CEST)

Žeton je standardni prevod engleske reči token u srpskoj informatici, a i šire. Tako se, recimo, prstenastom topologijom mreže najčešće upravlja pomoću tzv. prstena sa žetonom (token ring). Ovo je primer iz udžbenika računarstva i informatike za prvi razred gimnazije. Takođe, samostalno gledano, engl. token odgovara fr. jeton, odnosno srp. žeton, što se može naći u rečnicima. --Lakisan97 (razgovor) 15:08, 22. jun 2014. (CEST)

Urađeno, postaće vidljivo za do 15 dana --Milićević (razgovor) 19:09, 22. jun 2014. (CEST)

Holandski jezik

Shodno važećem pravopisu napravljena je stranica za transkribovanje sa holandskog jezika (i dodata na vrh strane). Vikipedija:Transkripcija sa holandskog jezika --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 00:52, 20. jun 2014. (CEST)

Hvala na pravljenju stranice. Mislim da je ovo dobar trenutak za neka pitanja. Naime, zgodno bi bilo prikupiti sva pravila transkripcije i postaviti ih na Vikipediju. Kao kostur bi, pritom, poslužio članak pravopisna transkripcija, još ranije napisan. Time ba znatno bio olakšan posao saradnicima koji inače stalno moraju da traže pomoć drugih. Pitanja koje bih postavio su sleeća. Da li ovakve stranice treba pisati u GIP-u ili u imenskom prostoru Vikipedija? Zatim, kako ove stranice nazvati? Dosadašnja praksa bila je mešovita. Imamo, recimo, transkripciju sa grčkog jezika, ali i transkripciju makedonskih imena. U Pravopisu, pak, koji služi kao izvor za sve ove članke, šablon je transkripcija imena iz nekog jezika. Takođe, imamo i srpsku transkripcije klasičnih jezika, koja stoji u GIP-u. --Lakisan97 (razgovor) 15:32, 22. jun 2014. (CEST)

Najmanje je važno kako će se ti članci zvati, bitno da oni postoje. I bilo bi lepo da se na način sličan onome kako je napisano za holandski jezik urade i neki drugi, za početak evropski jezici, a koji stvaraju dosta muke (poput danskog, švedskog, islandskog, poljskog...). --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 17:28, 22. jun 2014. (CEST)

U principu jesi u pravu, ali ipak treba da postoji neka jednoobraznost. Moja zamisao jeste da zajedno svima učinimo sva pravila dostupnim. Međutim, bacivši pogled na kostur-članak, od crvenih linkova bi neko pomislio da ništa nemamo. Sve treba linkovati. Mislim da je u redu da uputstva budu u Vikipedijinom imenskom prostoru, pa ću tako stranice i da uredim. --Lakisan97 (razgovor) 18:19, 22. jun 2014. (CEST)

Pa i meni deluje ok da ti članci budu u GIP-u. Važno je i da sva budu na vrhu ove stranice, jer ipak je ovo pravopisni trg. I mislim da je dobro da svi ti članci budu što jednostavnije napisani, čisto da bi se urednici lakše snalazili --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 18:53, 22. jun 2014. (CEST)

Eženi/Judžini/Južini

Kako transkribovati ime kanadske teniserke Eugénie Bouchard? Bio sam ubeđen da je ona Eženi, nikako Judžini ili Južini, međutim genijalci sa B92 kažu da je njena mama rekla da je ona Judžini ili šta već, ne Eženi. S druge strane poslušao sam klipove na Jutjubu gde se jasno može čuti da Frankokanađani njeno ime izgovaraju Eženi ali ne mogu da nađem snimak gde se može čuti kako ona izgovara svoje ime. Samardžija (razgovor) 17:43, 5. jul 2014. (CEST)

Ja sam čuo da je lik na sportklubu objasnio da je dobila ime po nekom članu kraljevske porodice, da se izgovara Judžini a ne Eženi. E sad koliko je to relevantno ne znam. Francuski je dosta zastupljen u Kanadi.--Soundwaweserb (razgovor) 17:58, 5. jul 2014. (CEST)

Da se pita genijalaca sa B92 imali bi i psihološkinje, advokatkinje, pedagoškinje i sl. Njeno ime je u izvornom obliku napisano francuskom ortografijom, a francuski je takođe službeni jezik u Kanadi. Rođena je u frankofonom Kebeku, od oca Mišela i majke Žili. Potraži i neki kanadski izvor i videćeš da i oni izgovaraju kao Eženi (baš kao i na Jurosportu). P.S. brat i sestra su joj dobili ime po tim članovima kraljevske porodice Vilijam i Šarlot. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 18:04, 5. jul 2014. (CEST)

Slažem se sa tobom, međutim novinari B92 kažu da je njena porodica okrenuta više ka Britaniji nego ka Francuskoj. Da li joj se majka zove Žili ili Džuli nije najjasnije. Treba naći neki pouzdan izvor i rešiti ovu nedoumicu, kao što je Zabine Liziki lepo objasnila na Jutjubu. Još da dodam da na žalost nemam Jurosport na engleskom već moram da slušam ove naše genijalce. Možda bi mogao da pomogne Bi-Bi-Si jer oni vode dosta računa o izgovoru stranih imena što sam primetio tokom olimpijskih igara. Iznenadio sam se kada sam čuo da prezime Zheng izgovaraju Dženg, umesto Ženg, što je kod nas slučaj. Samardžija (razgovor) 18:17, 5. jul 2014. (CEST)

Ispade da ipak nije Eženi. Ovde (i-es-pi-en) i ovde (službeni intervju nakon današnjeg meča), samo nisam skontao jel Judžini ili Južini (nadimak je Džini) --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 18:41, 5. jul 2014. (CEST)

Linkovi koje si postavio nam ne pomažu, za Anglosase ona je Judžini ili Džini, kao što je Stanislas Vavrinka Sten. Samardžija (razgovor) 19:04, 5. jul 2014. (CEST)

Da, ali ovi na Vimbldonu (i uopšte svim gren slemovimna) su dužni da igrače predstave onako kako se oni zaista zovu. Preslušaj još jednom ovaj drugi link sa jutjuba, na kraju jasno kaže Judžini ili Južini (voditelj sportske rubrike na RTRS upravo reče Južini) --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 20:10, 5. jul 2014. (CEST)

Bilo bi interesantno čuti kako bi izgovorili ime Jelene Dementjeve. I dalje imam dosta nedoumica. Inače, Jagoda se vraća za mesec i po dana pa će nam onda neke stvari biti jasnije. Samardžija (razgovor) 20:37, 5. jul 2014. (CEST)

Šta će nam biti jasnije? Kada ne znamo šta nam je raditi, najbolje je ići na sigurnu loptu. U ovom slučaju je to Eženi (kako je članak i nazvan). Ako nađemo konkretne dokaze (tipa Liziki, a i ne mora tako otvoreno), lako će biti premestiti stranicu. --Lakisan97 (razgovor) 20:48, 5. jul 2014. (CEST)

Slažem se sa Lakijem. A što se Jagode tiče koliko sam ja upućen (a u kontaktu sam sa njom) čisto sumnjam da će da se vrati ovde (bar tako kaže). --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 21:35, 5. jul 2014. (CEST)

Ne znam samo šta Jagoda to zna, a da mi ovde ne znamo? Ona se samo može pozvati na svoj SJA i reći "Tako smo odlučili mi na SJA" (što je do sad nekoliko puta i učinila), što, složićete se, i nije baš neki argument.

Što se tiče porekla Eugenie Bouchard (ovdje je vrlo bitno da li je ona anglofon ili frankofon, što bi, vjerovatno, odredilo i izgovor njenog imena I prezimena, a sledstveno tome, i transkripciju u srpski) možda će ovaj polemički članak pomoći [1]. Tema članka je nama vrlo bliska, ali, na stranu sve, u članku autor (koji, čini mi se, zna šta govori), navodi i sljedeće:

First, Mr. Trudel assumes or wishes that Ms. Bouchard would be a francophone, which she is not. He adds an accent 'egu' to her name because it fulfils his fantasy.

The product of a French/English family, Eugenie speaks both English and French, but is decidedly Anglophone, having attended school at the very upper class and English "The Study" in Westmount.

Listening to her interviews in both French and English, it is clear that English and the English culture is her preference. But still, at ease in both languages, (she has a French coach) she is the embodiment of the bilingual class of Quebecers. A fine testament to the young successful bilinguals of Quebec (be they English or French).

But read into Mr. Trudel's tweet and we see quite the frustration. He sarcastically mentions Westmount 'Kwibec,' a pejorative that francophones use, to describe how Anglos pronounce Quebec.

I na ovom forumu [2] se raspravlja o izgovoru njenog imena i nije malo onih koji tvrde da je izgovor njenog imena (transkribovano) Judžini.

Ukoliko bismo se složili sa autorom članka i ovim forumašima, IPA-zapis njenog imena bi ipak bio /jʊˈdʒiːni/, odnosno, Judžini. Ali, pri tom ne smemo zaboraviti i na prezime. Transkripcija sa francuskog bi bila Bušar, ali, sa engleskog bi verovatno bila Bušard. Pronašao sam nekoliko primera koji to dokazuju: bivši NASKAR vozač Ken Bouchard je /bʊˈʃɑːrd/ [3], a takođe i pisac Paul Bouchard [4]. Obojica su anglofoni i izgovor njihovo prezima zadržava ono "d" na kraju.

Po svemu navedenom, izgovor imena i prezimena teniserke Eugenie Bopuchard je ipak /jʊˈdʒiːni bʊˈʃɑːrd/, tako da su oni "genijalci" sa B92 izgleda, ipak u pravu (barem što se tiče izgovora njenog imena).

--Sly-ah (razgovor) 11:05, 6. jul 2014. (CEST)

Edsger Wybe Dijkstra

Holandski informatičar. Pokušao sam da promenim naziv članka ali piše da ne mogu-te molim nekog da preimenuje članak u Edsger Dajkstra. Ako već koristimo prilagođenu transkripciju, što Pravopis preporučuje, onda treba svako G da bude G u srpskom [osim u kombinaciji GHT]. Ako koristimo fontesku onda je Edsher Dejkstra.--Milanče (razgovor) 20:56, 9. jul 2014. (CEST)

Za ovakve stvari koristi šablon {{brzo brisanje}}. --Lakisan97 (razgovor) 22:00, 9. jul 2014. (CEST)

Crtica

Da li neko može da razjasni koja crtica ide u kutijici za košarkaše pošto srećem dve različite? Pogledajte: Stefan Birčević i Dušan Mlađan. Da utvrdimo koja ide, da bi sve kutijice bile jednake.--Marko Stanojević (razgovor) 12:29, 10. jul 2014. (CEST)

Bitno je samo da nije crtica/minus, nego crta. Dakle, može i kraća „–“ (engl. en dash), može i duža „—“ (engl. em dash), ili osrednja „―“ (engl. horizontal bar, quotation dash). Jedino ne mogu crtice „‐“ (engl. hyphen) i „‒“ (engl. figure dash) ili minus „−“ (engl. minus sign). Kraću i dužu crtu imaš u alatkama ispod uređivačkog prostora (od njih, dakle, mogu obe, i duža kod Birčevića i kraća kod Mlađana), a minus na tastaturi (njega treba menjati). Ove dve crtice i osrednja crta nisu u ponudi. Sve u svemu, na tebi je da izabereš na koju ćeš od dve ponuđene ispod uređivačkog prostora da klikneš. Poređenja radi, Majkrosoft vord automatski minuse pretvara u kraće crte. Ja više volim da koristim dužu. P.S. Engleske nazive sam naveo iz Junikoda, ako neko bude hteo da istraži više. Nadam se da nije zbunjujuće. --Lakisan97 (razgovor) 13:43, 10. jul 2014. (CEST)

Hvala puno na iscrpnom odgovoru.--Marko Stanojević (razgovor) 01:48, 11. jul 2014. (CEST)

Bolje je — (em dash) nego – (en dash), a „osrednju” ne treba koristiti uopšte jer se komplikuje onda. – (en dash) se koristi u bošnjačkom i hrvatskom jeziku, a u srpskom je dozvoljeno koristiti ovu crtu samo kao primaknutu i to između brojeva, mada ja mislim da je i tada bolja standardna crta — (em dash) koja može biti i primaknuta i odmaknuta.  — Obsuser✉ 23:46, 12. jul 2016. (CEST)

Zanima me nešto..

Ako pišem tekst ćirilicom, kako se piše broj sati? Npr. u 11 h, ili u 11 č? Da li su možda obe mogućnosti ravnopravne? --S poštovanjem, Stolica (razgovor) 17:05, 21. jul 2014. (CEST)

Jesu ravnopravne, ali iza č i č ima tačka. --V. Burgić (reci...) 17:39, 21. jul 2014. (CEST)

Može i ne mora tačka.Tako piše u Pravopisu. --Milanče (razgovor) 01:44, 24. jul 2014. (CEST)

Prevod sa slovačkog jezika

...u članku Dvori na Žitavi je izraz slovački „obec“ preveden kao naseljeno mesto što nije ispravno i ja sam to ispravio. Pokučao sam u dobroj nameri da sugerišem još neke izmene ali me je autor teksta napao da neznam srpski da vandališem njegov članak, da ga uvek progonim i nije mi dao prilike da ga ubedim da je u dobroj nameri ispravljena greška.

Prevod treba da glasi „obec“= opština u (jezik: nemački) viki je nemački izraz za opštinu u en viki je engleski izraz za opštinu nigde nema govora o upotrebi nekog drugog izraza.

Svaki onlajn prevodilac će prevesti ovo tako mnogo sam se namučio i na kraju utvrdio da u prevodilac treba ukucati termin obec u množini „obce“ i tada će svi onlajn prevodioci prevesti ovo kao opštine a ako se ukuca jednina prevod neće biti dobar. Neznam zašto je tako ja nisam stručnjak za jezike i nemam za ovo objašnjenje ali ni mnogo poverenja u ove prevodioce.

Nemam mnogo štampanih rečnika ali svi su u skladu s ovim što tvrdim. Mogao bi konsultovati i stručnjake za jezik jer ja to nisam.

• w=obec&s=exact&c=225f&d=kssj4&d=sssj&d=sssj2&d=psp&d=scs&d=sss&d=peciar&d=ma&d=hssjV&d=bernolak&d=obce&d=priezviska&d=un&d=locutio&d=pskcs&d=psken&d=noundb&ie=utf-8&oe=utf-8# rečnici Slovačke akademije nauka
• Miloš Noha, Srbochorvatsko-český česko-srrbochorvatský kapestní slovník Praha 1967
• Emil Horák, Srbohorvatsko-slovenský a slovensko-srbohorvatsky slovník, Bratislava, 1991
• Nemecko-slovenský a slovensko-nemecký slovník, Bratislava, 1979

Ja sam radio u opštini u organima uprave i u slovačkoj sredini gde je slovački jezik ravnopravni sa srpskim i svakako mi je jasno kako se prevode i šta su ovi pojmovi. Studirao sam arhitekturu a radio na referatu građevinarstva i urbanizma i nije slučajno da mi je potpuno poznata ova materija.

Molim da se još neko zainteresuje i predloži rešenje jer ja nemam nameru da se prepirem zbog ovoga. --Vcesnak (razgovor) 04:24, 22. jul 2014. (CEST)

Ja se iskreno nadam da ima neko ovde da nam pomogne. Uporno objašnjavam kolegi Vcesnak, ali čovek jednostavno ne može da shvati suštinu svega ovog, delom i zbog nepoznavanja srpskog jezika a delom zbog njegove tvrdoglavosti. Naime, naselja u Češkoj, Slovačkoj i Mađarskoj imaju drugačija ovlašćenja nego naselja u Srbiji, naselja u tim zemljama imaju vlastitu samoupravu kao kod nas opštine, to su faktički naselja sa administrativnim statusom opštine, moja je jedino greška što nisam odmah tako napisao (ali ispraviću). U Češkoj još postoje i naseljena mesta sa administrativnim statusom varošice. A reč obec ima dvostruko značenje, može da se odnosi i na opštinu i na naselje kao opšti pojam. Na ruskoj, engleskoj i francuskoj vikipediji lepo stoji da su to jednostavno sela pa i opštine.--Zmaj123 (razgovor) 11:27, 22. jul 2014. (CEST)

Svaka država ima poseban sistem administrativne podele i on je obično jedinstven. Grad u Srbiji i grad u Hrvatskoj nije isto ni u administrativnom, ni u političkom pogledu. Verovatno i Slovačka ima neke svoje specifičnosti. Na primer u Rusiji i Belorusiji je precizno određen status svake naseljene tačke, pa imamo dve vrste gradova: one koji su pod direktnom jurisdikcijom pokrajine (oblasti) kojoj pripadaju i koji su zasebne celine i gradove nižeg ranga (nešto kao okružni centri). Dalje slede varošice (gorodsko poselenije), naselja (poselok), sela i derevnje (naseljeneo mesto bez ikakvog vida administrativne organizacije, nešto kao naš zaseok). Recimo svaka oblast je podeljena na rejone, a rejoni na opštine koje mogu biti seoske ili gradske (odnosno bolje rečeno urbane). Naselje koje ste naveli kao primer ovde (Dvori na Žtavi) je selo i sedište istoimene ruralne opštine. Obec je nešto što kod nas najviše odgovara terminu mesna zajednica (ali to nije imajući u vidu lokalne specifikume). Čak i u slučajevima da je reč o više naselja grupisanih pod istim imenom (što je malo verovatno) nije pogrešno reći da je reč o naseljenom mestu. Ali poželjno je da se koristi zvanična administrativna terminologija. Konkretno, Dvori na Žrtavi je selo (odnosno naseljeno mesto sa administrativnim statusom seoske opštine - obeca) i sedište istoimene seoske opštine (kotara, mesne zajednice) u tom i tom okrugu Slovačke. U principu kolega Zmaj je dosta radio na tim člancima o Slovačkoj pa verujem da mu je malo jasnija ta njihova administrativna podela --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 11:46, 22. jul 2014. (CEST)

Apsolutno se slažem sa kolegom Nikolom!--Zmaj123 (razgovor) 12:00, 22. jul 2014. (CEST)

... u redu --Vcesnak (razgovor) 21:52, 22. jul 2014. (CEST)

Opština (slovačka upravna jedinica) --Vcesnak (razgovor) 23:35, 22. jul 2014. (CEST)

... samo jedno malo i kratko pitanje dali postoje razlozi da se grad u slovačkoj ne prevede kao grad, a opština u nekoj zemlji da se ne prevodi kao opština i pored toga što postoje specifičnosti? I zar se ne treba služiti pri pisanju rečnikom? i molim Vas pogledajte članak opštine u slovačkoj koje su pored specifičnost ipak samo opštine.

--Vcesnak (razgovor) 02:11, 23. jul 2014. (CEST)

predlog je da se prevede kao opština s tim da se navede odnosno uputi na članak opština (slovačka upravna jedinica) pošto postoje posebnosti i da se navede da je to opštinsko mesto ili da se radi i o selu ili naselju seoskog tipa kako se to navodi i u engleskoj vikipediji stim da bi u daljem tekstu dozvoljavao upotrebiti izraz naselje. Smatram da nisam mogao pre da formulišem predlog jer sam morao da razmislim. U svakom slučaju "obec" se prevodi kao opština bez obzira na to što ovaj pojam ima u Slovačkoj specifičnosti. Voleo bih ako bi ovo zadovoljilo i korisnika Zmaj-a.

--Vcesnak (razgovor) 07:39, 23. jul 2014. (CEST)

Hoću samo da se nadovežem na poslednju rečenicu Nikolinog komentara, administrativna podela u Slovačkoj je jednostavna, imamo krajeve, potom okruge u kome se nalazi jedan ili više gradova i obeci koji su obična sela ali sa administrativnim statusom opštine i imamo časti obce delovi sela (bolje reći zaseok), odnosno delovi opštine kao što kaže kolega Vcesnak, možemo i tako reći. I samo da dodam da je obec kao opština nadležan samo za jedno naselje, kao u nekim slučajevima u Hrvatskoj (Kijevo, Bilice, Lopar), naravno dotična država ima svoj sistem administrativne podele. Da ne bi dalje komplikovali stvari ubuduće bih pisao XY je naseljeno mesto sa administrativnim statusom opštine u okrugu ...., mislim da je ovo ipak najbolje rešenje.--Zmaj123 (razgovor) 12:39, 23. jul 2014. (CEST)

dobro Zmaj ako misliš da je tako dobro. Mislim da bi trebalo reći da takve opštine kao ova inaju naselje koje može biti i selo i da bi trebalo tamo naglasiti da se radi o maloj opštini, što je moguće u Slovačkoj jer tamo ima i opština koja nemaju više od 1000 stanovnika. Hteo bih te još samo ispraviti da pod opštinama se ni tu ne podrazumevaju naselja i kod njih ima reči za sve vrste naselja kao i kod nas. Jednostavno oni ne govore o naselju kada ima samo jedno u opštini i tada ga zovu opštinom što je ono i u stvarnosti.

--Vcesnak (razgovor) 13:24, 23. jul 2014. (CEST)

Jooooj ubi ti mene ako te ja išta razumem, tamo ima naselja sa 40 i sa 5000 stanovnika koji imaju isti status. Ma daj stavimo tačku na ovo već dva dana se bezveze raspravljamo, idemo dalje!--Zmaj123 (razgovor) 13:45, 23. jul 2014. (CEST)

nisi primetio da sam napisao članak o opštinama u slovačkoj.

--Vcesnak (razgovor) 13:54, 23. jul 2014. (CEST)

Kao što već rekoh, svaka zemlja ima svoje specifičnosti. Ovaj obec u Slovačkoj je očito najniži rang administrativnog uređenja koji je preveden kao opština, što je apsolutno pogrešno. Jer reč je o jednom seoskom naselju sa specifičnim administrativnim statusom. Vidim da Slovaci uopšte ne koriste reč selo i da umesto toga i imaju ovo obec. Znači HHH je naseljeno mesto sa administrativnim statusom seoske opštine (slov. obec) tu i tu. I problem rešen --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 14:12, 23. jul 2014. (CEST)

potpuno se slažem Nikola ali Slovaci imaju izraze i za selo=dedina/ vidiek што код нас означава село и село у природи нешто као планинско село имају изразе и за насеље и локалитет све имају и све користе

--Vcesnak (разговор) 14:32, 23. јул 2014. (CEST)

Морамо правити разлику између појма село као насељено место и село као административна јединица, јер оне постоје и оба појма не означавају једну те исту ствар у различитим језицима. Што више посматрам овај појам обец у Словачкој то сам све мање убеђен да је реч о општини (Немци веле да је то Gemeinde - просто заједница, рурална заједница), што ће рећи да у српском језику то највише и одговара појму село, али село са специфично одређеним административним статусом. И све сам убеђенији да би било пожељно користити за тај тип насељеног места изворни назив. Није то општина у смислу који одговара нашем језику. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 15:33, 23. јул 2014. (CEST)

Dragi Nikola nemački Gemeinde je i opština ja sam napisao članak Opština u slovačkojj‎ (molim te pogledaj taj članak) u Slovačkoj može biti mala opština u administrativnom smislu to je opština dok u urbanističkom smislu to je selo i to selo samo može biti opština. Kada Slovaci pišu o našim opštinama oni nemaju članak srpske opštine i zato je to crveeno obojeno ali pišu i o opštini i o centru opštine što može biti i gradičć ili grad i oni ga tako karakterišu. Kada pišu o svojim opštinama oni definišu samo administrativni status a kako se radi o jednom samo naselju ili pak selu oni ne koriste urbanističke termine već samo administrativni termin obec. Kada naprimer govore u arhitektonskom smislu u nekoj knjigi iteekako koriste sve pojmove a izraz obec se takoreći tu i ne pominje.

--Vcesnak (разговор) 15:56, 23. јул 2014. (CEST)

Иначе заједница се на немачком каже Gemeinschaft (Gemajnšaft)

--Vcesnak (razgovor) 16:16, 23. jul 2014. (CEST)

Pa ja i govorim da bi upravo bilo najbolje da se prosto koristi termin obec u administrativnom opisu naselja tog tipa. Ja recimo kada radim naselja u Rusiji za te niže nivoe obavezno stavim u zagradi službeni status na ruskom jeziku (HHH je varošica - посёлок городского типа). Rusi imaju rejone, što je slično našim opštinama (ali nisu), a rejoni su podeljeni na nešto što se zove сельское поселение - ili seoska opština, seoska zajednica (slično tom obecu u Slovačkoj). Samo kod Rusa su za svako seljsko poseljenije precizno navedene i granice i spisak naselja koja mu pripadaju. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 17:03, 23. jul 2014. (CEST)

nemam ništa protiv samo da se Zmaj složi. On hoće da se kako kaže u njegove članke niko ne meša pa će verovatno sam da ispravi kako je to već i rekao a ja to odobravam iako ja volim kada mi neko pomogne i radi na članku koji sam je postavio...

--Vcesnak (razgovor) 17:28, 23. jul 2014. (CEST)

Šta ste konačno vas dvojica rešili, ako ostaje onaj Nikolin predlog HHH je naseljeno mesto sa administrativnim statusom seoske opštine (slov. obec) tu i tu, onda se ja slažem. A za Vcesnak-a, šta pričaš ti čoveče, kad sam ja to rekao da su to moji članci? Nikad ali nikad nisam rekao da su to moji članci i da se niko ne sme mešati u njih. Pobogu čoveče, ne tražim izvinjenje, ali ubuduće vodi računa šta pričaš! I ja volim kad mi neko pomogne i radi na članku koji sam ja postavio, ali ne onako kako ti radiš, upadneš u članak razbucaš ga, pa posle vraćaš, pa se onda izvinjavaš, pa onda opet nešto hoćeš, to ne priliči korisniku koji je ovde već dugo vremena.--Zmaj123 (razgovor) 21:15, 23. jul 2014. (CEST)

Ni ja od Tebe ne očekujem izvinjanje iako sam Ti što Ti ne primećuješ ja izvinje nje dao!!!

a evo što si Ti rekao:

Ne zanima mene ni ko si ni šta si, samo nemoj da mi vandališeš članke. Zatim, možemo li se mi nekako dogovoriti kako da pišem, evo ja predlašem da pišem da su to naseljena mesta sa administrativnim statusom opštine i da dalje u tekstu to bude naselje, nešto slično kao u Rusiji, Belorusiji idr?--Zmaj123 (razgovor) 17:55, 21. jul 2014. (CEST)

--Vcesnak (razgovor) 18:41, 24. jul 2014. (CEST)

Šta hoćeš da kažeš, pojasni malo, taj moj komentar je sasvim u redu. I ubuduće mi se obraćaj na mojoj stranici za razgovor, jer ovoj raspravi nije mesto ovde. A kad kažem mi ne znači da je to moj članak.--Zmaj123 (razgovor) 18:52, 24. jul 2014. (CEST)

Jedinjenja

Šta je ispravno sa crticom (ugljen-dioksid) ili bez crtice (kalcijum karbonat)? -- Bojan  Razgovor  07:38, 27. jul 2014. (CEST)

U Pravopisu je sa crticom, dakle: ugljen-dioksid, kalcijum-karbonat, sumpor-dioksid itd.

--Sly-ah (razgovor) 09:23, 27. jul 2014. (CEST)

POCETNO VELIKO SLOVO

Interesuje me, da li se nekada piše reč GRAD prvim početnim velikim slovom i u kojim slučajevima? Volela bih da dobijem neki link, ako postoji za uputstvo. Ja smatram da se ta reč, korišćena u kontekstu " Kako ti je bilo u gradu juče?", piše malim početnim slovom. Ali, došlo je do polemisanja o tome, pa bih volela da mi neko to razjasni?

Kupi bukvar --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 16:28, 30. jul 2014. (CEST)

Teritorijalne jedinice

Pitanje za sve lingviste: smatram da je svima poznato da se kod zvaničnog imena države, svaka riječ imena piše velikim početnim slovom (npr: Solomonska Ostrva), a kod geografskog pojma samo prva riječ (npr: Egejska ostrva).
Međutim, čini mi se da postoji određena konfuzija oko imena nekih teritorijalnih jedinica i to kad su u istom administrativnom rangu:

№	administrativni rang	veliko slovo	malo slovo
1	Autonomije uspostavljene međunarodnim sporazumom	Olandska Ostrva, Palestinska Narodna Samouprava, Makao Specijalna Administrativna Regija Narodne Republike Kine	Sveta gora
2	Unutrašnje autonomije	Altajska Republika, Farska Ostrva, Autonomna Republika Krim	Furlanija-Julijska krajina, Kanarska ostrva
3	Samoupravne „prekomorske“ teritorije	Britanska Devičanska Ostrva	Folklandska ostrva
4	Zavisne teritorije	Božićno Ostrvo, Američka Devičanska Ostrva, Južna Džordžija i Južna Sendvička Ostrva	Kokosova ostrva, Severna Marijanska ostrva, Britanska teritorija u Indijskom okeanu, Francuske južne i antarktičke zemlje
5	Teritorijalne pretenzije na Antarktiku	Britanska Antarktička Teritorija.	Australijska antarktička teritorija, Rosova teritorija, Antarktička Čileanska oblast
6	Samoupravne (unutrašnje) administrativne jedinice	Krasnojarska Pokrajina, Zabajkalska Pokrajina	Severozapadne teritorije, Severna teritorija, Autonomna regija Tibet
7	Geografski pojmovi	Nova Zemlja, Severna Zemlja, Ognjena Zemlja	Bafinova zemlja, Palmerova zemlja, Elsvortova zemlja, Severoistočna zemlja

Ovo pitanje sam postavljao više puta u zadnjih godinu dana našim jezičarima, ali kompletan odgovor nisam dobio. U međuvremenu, jedan naš korisnik je izmjenio neke naslove, ali pre toga nismo čuli mišljenje lingvista. Pa evo, ja vas molim za mišljenje! Unapred, hvala! --CarRadovan (razgovor) 17:23, 6. avgust 2014. (CEST)

Onako je kako si rekao. „Kod zvaničnog imena države, svaka riječ imena piše velikim početnim slovom (npr: Solomonska Ostrva), a kod geografskog pojma samo prva riječ (npr: Egejska ostrva).“ Međutim, mnoge to buni. Idemo redom. Olandska Ostrva i Palestinska Narodna Samouprava su u redu, isto i (Autonomna Monaška Država) Sveta Gora. Međutim, u geografskom smislu, planina i poluostrvo Atos nazivaju se i Sveta gora. To je česta fora na takmičenjima iz sprskog jezika. Primećujem da je naš članak više geografski, tako da mu naziv Sveta gora možda iše odgovara. Isto važi i za ostale (Autonomna Regija Tibet, Severna Teritorija, Australijska Antarktička Teritorija, Severna Marijanska Ostrva, Rosova Teritorija). Problem, međutim, pričinjavaju ostrva. Naime, slično kao i sa Svetom gorom, naši članci, kako je to običaj, u istom tekstu govore i o arhipelagu kao geografskom pojmu i o političkoj jedinici. Međutim, zbog kutijice za teritorije i same obeleženosti ovih ostrva kao dela neke države, rekao bih da je, sudeći po premeštanjima i odnosu članaka, kod nas prećutni konsenzus da stavljamo veliko slovo (tj. vodimo se kao da je članak o prekomorskoj teritoriji ili čemu već, a ne o ostrvima kao takvim). Možda zbunjenost proizilazi iz toga što mi nemamo nikakva ostrva. Ipak, imamo nešto što se zove Autonomna Pokrajina Vojvodina i Autonomna Pokrajina Kosovo i Metohija, a poznate su i Sjedinjene Američke Države. Što se tiče odrednica rečnika uz Pravopis koje sadrže pojam ostrva, to su: Zelenortska Ostrva, Svalbard (= Špicberska ostrva), Sejšelska Ostrva, Farska ostrva (vidi i napomenu kod nas), Ferjarska ostrva, Filipini (Filipinska ostrva), Foklandska ostrva, Špicberska ostrva. Vidi i Jagodin zaključni komentar odavde. U rečniku stoji i Severna Teritorija, a u pravilima Maršalska Ostrva. To je cela zbrka. Što se tiče zaključka, moj je da sve što može imati politički karakter (i kutijicu) treba pisati svim velikim početnim slovima, a ono što nema, naravno, malim (ovde mislim na primere tipa Filipinska ostrva, gde je jasno da se radi o arhipelagu i da se ovim nazivom ne može niti je obično označavati Republiku Filipine). --Lakisan97 (razgovor) 19:36, 6. avgust 2014. (CEST)

Uspeo sam da nađem razdvojen primer — arhipelag Ognjena zemlja (stoji i u rečniku), ali provincija Ognjena Zemlja. Kod nas, doduše, opet pogrešno. --Lakisan97 (razgovor) 19:40, 6. avgust 2014. (CEST) Aj, pa ti samo dodaješ. Sve ove zemlje nisu teritorijalne jedinice, tako da ih treba pisati malim slovom (sem kao jesu). --Lakisan97 (razgovor) 19:45, 6. avgust 2014. (CEST)

Izvini na dodavanju, ako sam te zatrpao! Iz tvog komentara ja bih zaključio da bi bilo najbolje da strogo odvojimo svaki pojam u geografskom i političkom smislu, zar ne?! --CarRadovan (razgovor) 19:57, 6. avgust 2014. (CEST)

Time bismo izbegli nedoumice, ali taj korak nikako ne predlažem! Mislim da nisi dobro pročitao šta sam napisao. Ponoviću, moj zaključak/predlog jeste da sve što može imati politički karakter (i kutijicu) treba pisati svim velikim početnim slovima, a ono što nema, naravno, malim (ovde mislim na primere tipa Filipinska ostrva, gde je jasno da se radi o arhipelagu i da se ovim nazivom ne može niti je obično označavati Republiku Filipine). Razdvajanje bi bilo apsurd sa enciklopedijske strane. Kod Ognjene zemlje/Zemlje i Svete gore/Gore i hajde, ali u ostalim slučajevima stvarno mi zvuči apsurdno. Mislim, šta ima da se napiše o Folklandskim Ostrvima, a da ne važi i za Folklandska ostrva? Pitanje važi i obrnuto. --Lakisan97 (razgovor) 20:12, 6. avgust 2014. (CEST)

Sa crticom ili bez

Da li se piše Spomen-park Kragujevački oktobar sa crticom ili bez?--Marko Stanojević (razgovor) 14:54, 11. septembar 2014. (CEST)

Sve spomen-stvarčice idu sa crticom. Lakisan97 (razgovor) 18:50, 11. septembar 2014. (CEST)

Onda da dodam crticu npr. u članku Spomen park Bubanj ili u Spomen park Brdo mira. Mnogo članaka nema crticu, zato me zbunilo.--Marko Stanojević (razgovor) 01:26, 12. septembar 2014. (CEST)

Svakako da treba. Za slične primere (bas-, veb-, dizel-, porno-, audio-, video-, etno-, seks-, mini-, rijaliti-) svojevremeno sam na trgu za botove pitao da li bi ko hteo da to stavi u zadatke svog bota, jer ih stvarno ima baš dosta, tako da bi ručna promena bila maltene nemoguća. Postoje i mnogi primeri pojedinačnog karaktera (džet-set, kompakt-disk), a sada bi tome trebalo pridodati i spomen-. Bojan je na to odgovorio pozitivno, ali ne znam da li je išta od toga primenjivano. P.S. Prvi članak je stvarno čudan: Spomen park Bubanj predstavlja spomen-kompleks. Ne znam što je autor pomislio da iza prve reči ne treba crtica, a iza druge treba. Lakisan97 (razgovor) 19:39, 12. septembar 2014. (CEST)

se upisao u kurs ili se upisao na kurs

Šta je pravilno prvo ili drugo. Koristi se ovde --Milićević (razgovor) 11:38, 13. septembar 2014. (CEST)

Drugo. --Drazetad (razgovor) 11:45, 13. septembar 2014. (CEST)

Prevod švedske nagrade Guldbagge

Guldbagge je švedski naziva za Cetonia aurata insekt. S obzirom da mi instekt zovemo buba-zlata, da li onda nagradu treba nazvati „Nagrada Buba-zlata“ ili „Nagrada Zlatna buba“? --Vujke (^Raz_govor) 16:41, 26. septembar 2014. (CEST)

Moglo bi tako. Tranksripcija sa švedskog bi bila Guldbaje(n), ali skroz je uobičajeno prevoditi filmske nagrade. Na primer, u Kanu se dobija Zlatna palma (ne kažemo Palm d'Or), a u Berlinu Zlatni medved (ne Goldener ber). Ako pitaš konkretno koji od ta dva, lično mi lepše zvuči drugi, ali ništa od njega, jer se vrsta na srpskom ne zove „zlatna buba“, već... E, tu nastaje problem. Pravopisno je ispravno bubazlata (ne buba-zlata ili buba zlata), kao i bubamara ili bubašvaba. Mora doći do nekih premeštanja i drugih izmena. Ja ću to srediti, a ti nagradu zovi „Bubazlata“. Lakisan97 (razgovor) 20:20, 26. septembar 2014. (CEST)

U šestotomnom Rečniku MS, pod odrednicom bubazlata, stoji: zlatak, zlatna buba, zlatna bubamara. Dalje, pod odrednicom buba, stoji: zlatna -: v: bubazlata.

Dakle, ta vrsta se na srpskom IPAK zove I zlatna buba.

--Sly-ah (razgovor) 20:57, 26. septembar 2014. (CEST)

Salafizam ili Selefizam

Počeo sam ovaj članak sa nazivom "Salafizam", ali korisnik CarRadovan misli da je pravilniji naziv "Selefizam". Ovako se to zove na en viki: http://en.wikipedia.org/wiki/Salafi_movement A ovako na ru viki: http://ru.wikipedia.org/wiki/Салафия Šta je od ta dva pravilnije u srpskom jeziku? PANONIAN (razgovor) 23:35, 10. oktobar 2014. (CEST)

Koliko ja znam oni su Selafisti, ne Salafisti, ali moguće da sam ja čitao pogrešno transkribovane članke. --Jovanvb (r) 02:23, 25. oktobar 2014. (CEST)

CarRadovan je u pravu. (Musliman sam, a i jezičar, pa mi je ta tema bliža.) :) Selef (kratkosilazni, bez postakcenatske dužine - u arapskom ne postoji dugo E) jeste riječ koja označava prvu ili nekoliko prvih generacija muslimana, a iz nje je izvedena ova riječ o kojoj je riječ. :) -- KWiki (razgovor) 13:28, 28. oktobar 2014. (CET)

@PANONIAN, Jovanvb, CarRadovan, KWiki i Sly-ah: Ovog puta je drugačije. To vredi za bošnjački i hrvatski jezik, ali na srpskom je taj karakteristični glas po svemu sudeći „bolje a nego e”. Izmene koje je KWiki napravio na stranici Vahabije ću vratiti jer nema smisla da u tom članku stoji referenca srpskih jezičara koja implicira vahabije (objašnjeno i na SZR tog članka: Razgovor:Vehabizam#Naziv; ovde je Sly-ah pojasnio), a tekst i naslov vehabije...

U srpskom jeziku je takođe izgleda bolje Abu a ne Ebu (v. Pravopis srpskoga jezika Matice srpske iz 2010; str. 182, 183, 184); evo vidim sada da je KWiki i članak Abu Bakr prebacio bez obrazloženja...
Istina, P2010 navodi na 309. str. „Ebu i Abu (ar. otac), deo imena (npr. Ebu Bekr)”. Eh sad, ovo je zbunjujuće jer je pre toga, na 183. i 184. str., navedeno Abu Musa; Abu el Hasan, Abu el Rejhan, Abu-l-Hasan, Abu-r-Rejhan, Abu + el (između ostalog), sve sa Abu.
KWiki, ako znaš još da pojasniš ovo što se tiče akcenata i u čemu je razlika, bilo bi dobro; možda postoje i dva različita dela imena koja znače otac: Ebu i Abu, sa drugačijim naglaskom [i/ili čak značenjem].

Ako ima još slučajeva da se prednost dala e, moraću ih vratiti na prvobitne oblike. Izuzetak je jedino da u srpskom nije al prateći trend sa a nego el, kako se može naći i u P2010. Takođe, nisam siguran da li je bolje i Bakr od Bekr, ja mislim da jeste (pomoć je dobrodošla sa svih strana što se tiče odgovora na ova pitanja; takođe pogledajte i #Arapsko el/al i #Han(a/e/i)fije)... — Obsuser✉ 19:01, 18. jul 2016. (CEST)

Jupiterov satelit

Jupiterov satelit koji je ime dobio po starogrčkom polubožanstvu Iji na srpskom je označen kao Io! Po istom božanstvu je i Jonsko more dobilo ime (Ιόνιο Πέλαγος). E sad kako je logično da ime objekta bude identično onom eponima zašto se i ovaj satelit ne naziva Ija? --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 15:06, 24. oktobar 2014. (CEST)

Ženska grčka imena ovog tipa kod nas su dubletna. Na primer, može i Sapfo i Sapfa, i Klio i Klija... Ovo važi za dvosložna imena. Kod višesložnih je opravdanije -a. Na primer, bolje je Erata, Alekta, Her(oj)a, nego Erato, Alekto, Hero... Na Vikipediji se koriste obe varijante, pa se pravilo i ne primećuje. Kako god, može i Io i Ija. Jedino je bitna činjenica da se razlika u kosim padežima ne primećuje, jer je deklinacija ista (pominjem zbog izmene IP-a na stranici o satelitu): Ija-Ije-Iji-Iju-Ija-Ijom-Iji, tj. Io-Ije-Iji-Iju-Io-Ijom-Iji. Očekivano, o tome ima dosta ovde. Lakisan97 (razgovor) 20:21, 24. oktobar 2014. (CEST)

Moje konkretno pitanje je da li je opravdano da zarad izjednačavanja eponima i imenovanog objekta koristimo isti naziv. Malo mi zbunjujuće zvuči rečenica da je Io satelit koji je dobio ime po Iji. Jel nije greška promeniti ime u Ija? --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 21:12, 24. oktobar 2014. (CEST)

Naravno da jeste opravdano ujednačiti nazive tekstova (to uvek radimo). Međutim, isto tako je iskaz da je posredi satelit koji je dobio ime po Iji jedini pravopisno ispravan. Da budem konkretniji:

• Ija je satelit koji je dobio ime po Iji. (rečenica je sasvim korektna)
• Io je satelit koji je dobio ime po Iji. (moguću nedoumicu izaziva objedinjenja deklinacija)
• Ija je satelit koji je dobio ime po Io. (nepravilna deklinacija)
• Io je satelit koji je dobio ime po Io. (nepravilna deklinacija)

Drugim rečima, opravdanje za premeštanje ne može biti pravopisne prirode. Sve ostalo što si rekao je na mestu. Valja ujednačiti. Lakisan97 (razgovor) 21:46, 24. oktobar 2014. (CEST)

Hvala! --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 21:51, 24. oktobar 2014. (CEST)

Redosled u rečenici

Primetio sam da neki korisnici ponekad (primer 1; primer 2) vrše izmene kojima pridev stavljaju na drugo mesto u uvodnoj rečenici članka, odnosno stavljaju prvo pridev, pa tek onda skraćeni oblik trećeg lica glagola jesam. Dakle: Hali Beri je američka glumica; menjaju u: Hali Beri američka je glumica. Meni ovo jako neprirodno zvuči i vuče mi na hrvatsku varijantu. Zanima me da li postoji neki pravopisno ili enciklopedijski utemeljen razlog za ovakve izmene ili to određeni korisnici rade na svoju ruku?—Džonaja ¿Por qué no te callas? 00:52, 10. novembar 2014. (CET)

Po Pravopisu, nenaglašene reči kao što su proklitike ne mogu da stoje nakon zapete i drugih interpunkcijskih znakova (kao što su zagrade). --F± 01:51, 10. novembar 2014. (CET)

Zahvaljujem na odgovoru.—178.223.158.150 (razgovor) 16:09, 10. novembar 2014. (CET)

Trački ili tračanski

Šta je pravilnije trački ili tračanski? --Serbijana (razgovor) 23:47, 7. decembar 2014. (CET)

Prvo se odnosi na Trakiju, a drugo na Tračane. --Burga (razgovor) 23:50, 7. decembar 2014. (CET)

Hyundai

Šta je pravilno Hjundai, Hjundaj ili nešto treće, mislim da je pravilno prvo, međutim nisam siguran s obzirom da nemamo korejsku transkripciju. Nadam se da ću odgovor dobiti do Svetog Ilije sledeće 2015. godine, pošto članak planiram proširiti.--Zmaj123 (razgovor) 13:00, 28. decembar 2014. (CET)

Predlažem citat iz Pravopisa odavde. Nije potpun, ali suština je da za jezike za koje nema pravila, pravila... nema. Drugim rečima, na neki način je svejedno da li je Hjundai ili Hjundaj, s tim što prednost treba dati korišćenijem obliku (prvi, kako si i pomislio). Lakisan97 (razgovor) 18:02, 29. decembar 2014. (CET)

Hvala na odgovoru!--Zmaj123 (razgovor) 19:28, 29. decembar 2014. (CET)

Pyrotechnic fastener

Kako bi na srpskom bio naziv za ovaj element? Naziva se i explosive bolt. U suštini to je valjda vijak koji u sebi sadrži eksploziv i kada mu se pošalje komanda taj eksploziv se aktivira i vijak puca. --Mihailo (razgovor) 14:57, 28. decembar 2014. (CET)

Takođe, kako prevesti Vehicle Assembly Building (drugi naziv Vertical Assembly Building)? Hvala unapred... --Mihailo (razgovor) 15:11, 29. decembar 2014. (CET)

Mislim da si imena ovih zgrada preveo najbolje moguće. Trebalo bi da napraviš i preusmerenje Zgrada za montažu raketa-nosača. Za explosive bolt bukvalno bi bilo eksplozivni vijak. Mislio sam da predložim da se prevede kao upaljač (kao recimo kod mina), ali kad sam pogledao kako izgleda i kako radi taj vijak, onda mislim da je najbolje da ostane eksplozivni vijak, to je najprecizniji i najadekvatniji prevod. --Jovanko87 (razgovor) 17:41, 29. decembar 2014. (CET)

E super. Napraviću preusmerenja samo dok čanak odradim. Hvala na odgovoru. --Mihailo (razgovor) 17:56, 29. decembar 2014. (CET)

Još jedno pitanje, treba mi pomoć oko naziva ove mašine. Kako god da je nazovem u glavi nekako mi čudno, pa se javljam za pomoć. Ja mislio Guseničar-transporter, ili treba Guseničarni/Guseničarski, pa da dodam u zagradi „NASA“, kako bi se dodatno pojasnilo o čemu je reč? Hvala unapred --Mihailo (razgovor) 13:37, 10. januar 2015. (CET)

Pa to i jeste guseničar transporter, dobar ti je prevod --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 13:43, 10. januar 2015. (CET)

Ne treba crtica između? --Mihailo (razgovor) 13:45, 10. januar 2015. (CET)

Mislim da ne. Ako je ovo vozilo karakterističo isključivo za NASA onda bi trebalo da njen akronim bude sastavni deo imena, a ako slična vozila koriste i druge agencija onda ovo NASA ide u zagradu. Možda čak i kao Nasin transporter guseničar --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 14:08, 10. januar 2015. (CET)

OK. Nema niko to, samo Ameri. Rusi uvek koriste vozila na šinama, ostali nemaju tako moćne rakete...još. Hvala. --Mihailo (razgovor) 18:30, 10. januar 2015. (CET)

Srednja Zemlja

Da proverim, zemlja velikm ili malim slovom? -- Bojan  Razgovor  23:34, 10. januar 2015. (CET)

I ja sam nešto slično pitao nekad ranije (par redova gore iznad).--CarRadovan (razgovor) 00:19, 11. januar 2015. (CET)

Ja mislim da u ovom slučaju važi tačka 56 Pravopisa 2011. bez obzira što je reč o izmišljenoj zemlji.

Velikim slovom pišu se sve reči stranih višečlanih neprevedenih geografskih imena (izuzimajući pomoćne reči):

Sijera Nevada ("Planina Nevada"), Sijera de Avila, Rio Grande ("Velika reka"), Long Ajlend ("Dugo ostrvo"), osim u slučajevima kada je ušlo u običaj spojeno pisanje - Monblan, Lamanš, Njujork.

Međutim, kada su imena prevedena, primenjuju se pravila našeg pravopisa: Ognjena zemlja, Žuta reka, Aralsko more, Zaliv svinja (na Kubi), Zapadna obala (na Bliskom istoku).--Nimčević razgovor  01:46, 11. januar 2015. (CET)

Metropolitan?

Odakle ovo „metropolitan“? Npr. u Metropolitanska Francuska, a videh i da sad imamo „Metropolitansku oblast Santjago“. Ako je transkripcija, onda fr. „metropolitain“ = metropoliten. Ako nije transkripcija, onda je metropoliten (npr. Pravopis 2010 eksplicitno navodi Metropoliten operu). --V. Burgić (razgovor) 12:48, 8. februar 2015. (CET)

Još uvek neodgovoreno. — Obsuser✉ 23:46, 12. jul 2016. (CEST)

Kalifat ili halifat?

Pravopis kaže da može i jedno i drugo ali mislim da treba da se dogovorimo koji ćemo oblik da koristimo. Ja sam za kalifat jer nikada nisam čuo da kod nas neko kaže halifat. Ne sporim da je na arapskom H a ne K. Samardžija (razgovor) 20:42, 3. mart 2015. (CET)

Isto kalifat.--Soundwaweserb (razgovor) 20:43, 3. mart 2015. (CET)

Neki ljudi misle da pismenost počinje sa njima... naravno da je ustaljeno kalifat - nek tako i ostane! Usput, ja nisam ni za kalifat, ni za halifat - čisto da se zna! --CarRadovan (razgovor) 21:48, 3. mart 2015. (CET)

Kad sam ovo pitanje postavio „šefici“ koja je menjala kalfat u halifat, odgovoreno mi je

u srpskom jeziku se kaže halifat a ne kalifat. i pravilno je halifat. --ImperatorkA (razgovor)8. decembar 2014

Obzirom na njenu „titulu“ nisam više protivrečio. Ako se po pravopisu mogu koristi oba oblika onda sam za kalifat.--Drazetad (razgovor) 22:11, 3. mart 2015. (CET)

Iskreno ja nikada nisam čuo da je neko kod nas pomenuo reč halif i halifat, možda je kod srpske dijaspore u Emiratima to slučaj haha. Ta reč nije juče došla u srpski jezik tako da..... Inače ja sam za kalifat jer izgleda pojedine ljude na ovim našim prostorima samo Islamska Država može dovesti u red, u smislu "Hasan seckati" hehe --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 22:19, 3. mart 2015. (CET)

Verovatno na odseku za orijentalne studije profesori misle drugačije od normativista.--Vladimir Nimčević (razgovor) 23:02, 3. mart 2015. (CET)

Ako je po pravopisu i jedno i drugo, onda kalifat --Jovanvb (r) 01:25, 4. mart 2015. (CET)

Letopis Popa Dukljanina

Mislim da treba Letopis popa (malim) Dukljanina, jer pop nije sastavni deo imena. Šta kažu ostali?--Vladimir Nimčević (razgovor) 16:40, 15. mart 2015. (CET)

Trebalo bi malim, iako se možda oseća kao nerazdvojivi deo imena. Sličan slučaj je i sa Gligorijem dijakom, svojevrsnim koautorom Miroslavljevog jevanđelja. --Lakisan97 (razgovor) 21:11, 16. mart 2015. (CET)

Peres, Gutijerez, Gonzales, Rodriges...

Koji su pravilni oblici ovih (i drugih najčešćih) španskih prezimena? -- Bojan  Razgovor  05:46, 6. april 2015. (CEST)

Pravopis sugeriše da se prenošenje španskog Z kao "z" uzme kao norma, bez obzira na dublete i kolebanja, osim nekih izuzetaka (Saragosa, npr.). Dakle, Gutijerez, Perez, Gonzalez, Rodrigez ...

--Sly-ah (razgovor) 10:32, 6. april 2015. (CEST)

To Pravopis govori u pravilima, a u Pravopisnom rečniku kaže i: [5] i [6].--Milanče (razgovor) 03:26, 21. april 2015. (CEST)

Willem

Holandsko ime Willem u našim tekstovima se različito transkribuje:

Vilem II od Holandije - Willem II der Nederlanden

Viljem II Holandski - Willem II der Nederlanden

Vilijam III Oranski — Willem III van Oranje-Nassau

Šta je tačno.--Drazetad (razgovor) 13:16, 7. maj 2015. (CEST)

Vismar ili Vizmar

Koje je pravilna transkripcija nemačke reči Wismar prvo ili drugo? --Milićević (razgovor) 23:44, 7. maj 2015. (CEST)

Mihil de Rajter

Da li je ovo pravilno -- Bojan  Razgovor  05:27, 12. maj 2015. (CEST)

Popravio sam transkripciju ali treba da se poradi na stilu. Samardžija (razgovor) 14:21, 12. maj 2015. (CEST)

Grčke opštine

Ako je neko vičan grčkom, potrebna mi je pomoć za Kategorija:Gradovi u Grčkoj -- Bojan  Razgovor  17:10, 12. maj 2015. (CEST)

Evo ja ću da uradim --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 21:05, 12. maj 2015. (CEST)

Rešeno. Jedino nisam uradio za članak Νέστος jer je na vikivezama povezan sa člankom Sindiki pa mi nije jasno. Inače transkribuje se kao Nestos. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 22:11, 12. maj 2015. (CEST)

ISO, IP adresa ...

Da li srpski pravopis daje određena pravila za pisanje stranih skraćenica u našem jeziku, u ovom slučaju da li je pravilnije ISO 639-2 ili ISO 639-2 i da li je pravilnije IP adresa ili IP adresa? --Ranko Nikolić (razgovor) 13:24, 27. maj 2015. (CEST)

 U Pravopisu srpskoga jezika Matice srpske iz 2010. godine može se pronaći da se strane verzalne skraćenice (akronimi) ili preuzimaju u izvornoj latinici ili preslovljavaju u ćirilicu po određenim pravilima. Takođe stoji da preslovljavanje u ćirilicu — ukoliko skraćenice nisu šire poznate i posebno ako se pri transliteraciji mora pribeći prilagođavanju slovnom sastavu srpske ćirilice (npr. latinička/latinična slova C, Q, W, X, Y) — izvesno ide na štetu skraćeničke značenjske prozirnosti. Zbog raznovrsnosti skraćenica, i to čak i u komunikaciji koja računa na masovnost, normativne neuređenosti i nestalnosti (one stalno nastaju i nestaju) — predočavaju se okvirna pravila i pregled obrazaca na primerima koji imaju duži vek i širu upotrebu.

 Tako se u izvornom obliku preuzimaju CGS, USA, FBI, NATO, WHO, WMO, UNESCO, IBM, NBA, DJ, CD-ROM itd., dok bi neke od ovih skraćenica u preslovljenom obliku bile USA (SAD), FBI, NATO, VHO (nikako: WHO jer bi W bilo/ostalo latiničko, a XO ćirličko), VMO (nikako: WMO jer bi W bilo/ostalo latiničko, a MO ćirličko), UNESKO (nikako: UNESCO jer se — po pravilu — englesko W menja u V, od. C u K). Takođe, u srpskom jeziku pravilni su sledeći oblici: BBC, Bi-
-Bi-Si (iz Bi-Bi-Sija, a ne iz Bi-Bi-Si-ja jer se — po pravilu — kod ograničenog broja stranih [verzalnih] skraćenica prerađenih prema čitanju, tj. poluverbalizovanih skraćenica, padežni nastavak spaja sa završnim formantom), Bibisi (iz Bibisi-ja, a ne iz Bibisija); CNN, Si-En-En (sa Si-En-Enom), Sienen (sa Sienen-om) itd. Pravilni su sledeći oblici: iz BIGZ-a, iz NATO-a, sa MMF-om, sa OEBS-om (zbog jednačenja po zvučnosti čita se sa p: „oepsom”), iz UNICEF-a, sa DB-om, iz SPO-a, u FBI-ju (ne kao u hrvatskom: FBI-u), BBC-ja, CD-u; iz SRJ (nikako: iz SRJ-a), na VMA (nikako: na VMA-u), od EU (nikako: od EU-a), iz SANU (nikako: iz SANU-a), u LMS (nikako: u LMS-u), u OŠ „Vuk Karadžić” (nikako: u OŠ-u „Vuk Karadžić”) itd. Evo Pravopis u PDF-u (ili: u PDF-u?) pa možete sve lepo pročitati... (str. 146—151)

 A što se tiče ISO i IP verzalnih skraćenica, mislim da je ispravno pisati i ISO i ISO, od. IP i IP, s tim da bih ja uvek išao na ISO i IP pre nego na ISO i IP jer je „sigurnije” (baš kao što je sigurnije staviti veliko slovo kada se baš dvoumimo oko nekog primera). Drugi razlog je to što bi presloviljavanje drugih IT skraćenica koje stručnjaci koriste bio sasvim nezahvalan posao. Evo nekih primera:

VIRUS (Vital Information Resource UnderSeized), 3G (3rd Generation), GSM (Global System for Mobile Communication), CDMA (Code Divison Multiple Access)), UMTS (Universal MobileTelecommunication System), SIM (Subscriber Identity Module), AVI (Audio Video Interleave), RTS (Real Time Streaming), SIS (Symbian OS Installer File), AMR (Java Application Descriptor), JAR (Java Archive), JAD (Java Application Descriptor), 3GPP (3rd Generation Partnership Project), 3GP (3rd Generation Project), MP3 (MPEG player III), MP4 (MPEG-4 video file), AAC (Advanced Audio Coding), GIF (Graphic Interchangeable Format), JPEG (Joint Photographic Expert Group), BMP (Bitmap), SWF (Shock Wave Flash), WMV (Windows Media Video), WMA (Windows Media Audio), WAV (Waveform Audio), PNG (Portable Network Graphics), DOC (Document (MicrosoftCorporation)), PDF (Portable Document Format), M3G (Mobile 3D Graphics), M4A (MPEG-4 Audio File), NTH (Nokia Theme (series 40)), THM (Themes (Sony Ericsson)), MMF (Synthetic Music Mobile Application File), NRT (Nokia Ringtone), XMF (Extensible Music File), WBMP (Wireless Bitmap Image), DVX (DivX Video), HTML (Hyper Text Markup Language), WML (Wireless Markup Language), CD (Compact Disk), DVD (Digital Versatile Disk), CRT (Cathode Ray Tube), DAT (Digital Audio Tape), DOS (Disk Operating System), GUI (Graphical User Interface), HTTP (Hyper Text Transfer Protocol), IP (Internet Protocol), ISP (Internet Service Provider), TCP (Transmission Control Protocol), UPS (Uninterruptible Power Supply), HSDPA (High Speed Downlink PacketAccess), EDGE (Enhanced Data Rate for GSM [GlobalSystem for Mobile Communication] Evolution), VHF (Very High Frequency), UHF (Ultra High Frequency), GPRS (General PacketRadio Service), WAP (Wireless ApplicationProtocol), TCP (Transmission ControlProtocol), ARPANET (Advanced Research Project Agency Network), IBM (International Business Machines), HP (Hewlett Packard), AM/FM (Amplitude/Frequency Modulation), WLAN (Wireless Local Area Network) itd.

 Neki od ovih primera IT skraćenica su ustaljeni i koriste se veoma često (PDF, CD, DVD, CRT, IP) pa bi se i mogli presloviti (PDF, CD, DVD, CRT, IP), dok je ostale bolje ostaviti na latinici. VIRUS, CDMA, SIM, RTS, JAR, 3GPP, MMF, HSDPA, VHF i sl. primere ja bih uvek ostavio na latinici, jer bi „ružno” izgledali (VIRUS, CDMA, SIM, RTS, JAR, 3GPP, MMF, HSDPA, VHF), a neki bi imali i dvosmisleno značenje (RTS, JAR, MMF).  —  Obsuser  ✉  16:02, 11. jun 2015. (CEST)

Donjecka/Donječka

Trenutno imamo članke Donječka oblast i Donjecka Narodna Republika. Jedan treba preimenovati.--Avala (razgovor) 01:07, 7. jun 2015. (CEST)

---

 Pored Donjecka imamo i članke Bežeck, Beloreck, Bogorodick, Visock, Kirovo-Čepeck, Kuznjeck, Lipeck, Novokuznjeck, Novotroick, Sestroreck, Tihoreck, Troick (Moskva), Troick (Čeljabinska oblast), Šack i druge koji se završavaju na -ck (rus. -цк, ukr. -цьк, engl. -tsk). Opštepoznato je da se prisvojni pridevi od geografskih imena tvore dodavanjem staroslovenskog/praslovenskog nastavka -ski (stsl. -ьскъкôд: chu је напређен у кôд: cu ) na ista (ne -ški ili -čki, jer -ški i -čki se dobijaju od -ski glasovnim promenama), odnosno na njihove leksičke (tvorbene) morfeme, tj. morfološke osnove. Na primer:

• Beograd > Beograd + ьski > Beogradьski > Beogradski > beogradski ✓

• Valjevo > Valjev + ьski > Valjevьski > Valjevski > valjevski ✓

 Mnogi se pridevi tvore na način da se prvo izvrše potrebne glasovne promene (jednačenje suglasnika po zvučnosti, jednačenje suglasnika po mestu tvorbe, gubljenje suglasnika, nepostojano a i dr.), ali korisno je znati da nastavak za njihovu tvorbu u prošlosti nije bio -ski nego -ьskъ, odnosno -ьski. Ovaj poluglas (ь — „jer”) je uticao na to da se zadnjonepčani (velarni) suglasnici k, g i h — ako se nađu ispred nastavka -ьski — promene u č, ž i š (redom), a c da pređe u č (ь se gubi, a ъ prelazi u i). Na primer:

• Banjaluka > Banjaluk + ьski > Banjalukьski > Banjalučьski > Banjalučski > Banjalučki > banjalučki ✓

• Prag > Prag + ьski > Pragьski > Pražьski > Pražski > Pražki > Praški > praški ✓

• Cirih > Cirih + ьski > Cirihьski > Cirišьski > Cirišski > Ciriški > ciriški ✓

• Subotica > Subotic + ьski > Suboticьski > Subotičьski > Subotičski > Subotički > subotički ✓

 U Pravopisu srpskoga jezika Matice srpske iz 2010. godine na 44. stranici (t. 28) stoji sledeće:

„ Nedoumicu ponekad izaziva izbor pridevskih nastavaka od prilagođenih stranih imena. Pravila uglavnom slede obrasce domaćih imena i mogu se svesti na sledeće:

  a. -ški imaju pridevi od imena koja se završavaju na g ili k kojem prethodi suglasnik: pekinški (: Peking), sanktpeterburški (: Sankt Peterburg), njujorški (: Njujork), helsinški (: Helsinki) i sl.; up.: svrljiški (: Svrljig), paški (: Pag), struški (prema Struga i Strug), požeški (: Požega), praški (: Prag);

  b. -čki imaju pridevi od imena koja se završavaju na k kojem prethodi vokal: bangkočki (: Bangkok), astečki (: Astek), kvebečki (: Kvebek) i sl.; up.: timočki (: Timok), bajmočki (: Bajmok), surdučki (: Surduk);

  v. -ski imaju pridevi od imena koja se završavaju na n, r, s ili z kojem prethodi vokal: bruklinski (od Bruklin), getingenski (: Getingen), šerburski (: Šerbur), tuniski (: Tunis), kavkaski (: Kavkaz), teksaski (prema Teksas; teksaški je izvedeno prema žiteljskom imenu Teksašanin), pariski (: Pariz), vrbaski od Vrbas (žiteljsko ime Vrbašanin i prezime Vrbaški), ali viški od Vis.

”

 Međutim, ako pokušamo tvorbom sa nastavkom -ski da dobijemo sve primere navedene u Pravopisu koje sam prepisao iznad (one koji će na kraju procesa tvorbe imati i -ški, odnosno -čki), to bi izgledalo ovako:

• Peking > Peking + ьski > Pekingьski > Pekinžьski > Pekinžski > Pekinžki > Pekinški > pekinški ✓

• Sankt Peterburg > Sankt Peterburg + ьski > Sankt Peterburgьski > Sankt Peterburžьski > Sankt Peterburžski > Sankt Peterburžki > Sankt Peterburški > Sanktpeterburški > sanktpeterburški ✓

• Njujork > Njujork + ьski > Njujorkьski > Njujorčьski > Njujorčski > Njujorčki > njujorčki ?

• Helsinki > Helsing + ьski > Helsingьski > Helsinžьski > Helsinžski > Helsinžki > Helsinški > helsinški ✓ (morf. osnova / koren reči Helsinki je helsing-)

• Svrljig > Svrljig + ьski > Svrljigьski > Svrljižьski > Svrljižski > Svrljižki > Svrljiški > svrljiški ✓

• Pag > Pag + ьski > Pagьski > Pažьski > Pažski > Pažki > Paški > paški ✓

• Strug(a) > Strug + ьski > Strugьski > Stružьski > Stružski > Stružki > Struški > struški ✓

• Požega > Požeg + ьski > Požegьski > Požežьski > Požežski > Požežki > Požeški > požeški ✓

• Prag > Prag + ьski > Pragьski > Pražьski > Pražski > Pražki > Praški > praški ✓

• Bangkok > Bangkok + ьski > Bangkokьski > Bangkočьski > Bangkočski > Bangkočki > bangkočki ✓

• Astek > Astek + ьski > Astekьski > Astečьski > Astečski > Astečki > astečki ✓

• Kvebek > Kvebek + ьski > Kvebekьski > Kvebečьski > Kvebečski > Kvebečki > kvebečki ✓

• Timok > Timok + ьski > Timokьski > Timočьski > Timočski > Timočki > timočki ✓

• Bajmok > Bajmok + ьski > Bajmokьski > Bajmočьski > Bajmočski > Bajmočki > bajmočki ✓

• Surduk > Surduk + ьski > Surdukьski > Surdučьski > Surdučski > Surdučki > surdučki ✓

• Bruklin > Bruklin + ьski > Bruklinьski > Bruklinski > bruklinski ✓

• Getingen > Getingen + ьski > Getingenьski > Getingenski > getingenski ✓

• Šerbur > Šerbur + ьski > Šerburьski > Šerburski > šerburski ✓

• Tunis > Tunis + ьski > Tunisьski > Tunisski > Tuniski > tuniski ✓

• Kavkaz > Kavkaz + ьski > Kavkazьski > Kavkazski > Kavkasski > Kavkaski > kavkaski ✓

• Teksas > Teksas + ьski > Teksasьski > Teksasski > Teksaski > teksaski ✓

• Teksašanin > Teksašan + ьski > Teksašanьski > Teksašanski > teksašanski ?

• Pariz > Pariz + ьski > Parizьski > Parizski > Parisski > Pariski > pariski ✓

• Vrbas > Vrbas + ьski > Vrbasьski > Vrbasski > Vrbaski > vrbaski ✓

• Vrbašanin > Vrbašan + ьski > Vrbašanьski > Vrbašanski > vrbašanski ?

• Vis > Vis + ьski > Visьski > Visski > Viski > viski ?

 Iz priloženog se vidi da se „poklapaju” svi pridevi osim njujorčki, teksašanski, vrbašanski i viski. Razlog ovakvom odsupanju je to što se Njujork, tačnije njegova osnova koja ostaje nepromenjena u celokupnoj izmeni (deklinaciji) reči (Njujork-), završava na dva suglasnika (-rk). To (možda, po rečniku) znači da ako se ime, odnosno osnova završava na k ili g kojem prethodi suglasnik, tvorba mora da bude sa nastavkom -ški, a ne -ski. Međutim, kada se pokuša na ovaj način dobiti oblik njujorški, ispada da je to nemoguće (pregledao sam mnogo stranica i foruma na internetu tražeći adekvatno objašnjenje za tvorbu prideva njujorški, ali nisam pronašao ništa što ima smisla). Tvorba bi trebala da ide na sledeći način:

• Njujork > Njujork + ški > Njujorkški > ? > Njujorški > njujorški ✓? ili

• Njujork > Njujork + ьški > Njujorkьški > Njujorčьški > Njujorčški > ? > Njujorški > njujorški ✓? (verovatno pogrešno jer je postojanje sufiksa -ьški veoma upitno),

 ali problem je to što se k iz oblika njujorkški, odnosno č iz oblika njujorčški ni preko koje alternacije ne gubi. Ovo je najverovatnije izuzetak, jer drugog objašnjenja nema (voleo bih čuti i mišljenja drugih). Problem sa rečju helsinški — ako bismo kao osnovu uzeli helsink- — bi bio apsolutno isti:

• Helsinki > Helsink + ški > Helsinkški > ? > Helsinški > helsinški  ✓? ili

• Helsinki > Helsink + ьški > Helsinkьški > Helsinčьški > Helsinčški > ? > Helsinški > helsinški  ✓? (verovatno pogrešno jer je postojanje sufiksa -ьški veoma upitno),

 ali kako je koren reči Helsinki u stvari helsing-, možda je ovako dobijen pridev helsinški. Teksašanski i vrbašanski nastali su od etnika Teksašanin, odnosno Vrbašanin, nakon odbijanja morfeme -in. Isti imaju različito značenje od prideva teksaski i vrbaski, ali se iz nekog razloga umesto njih u rečnicima kao ispravni navode teksaški i vrbaški, za koje pravilne gramatičke izvedbe nema, osim ako se nekim pravilom izbacuje i morfema -an (ako ima, želeo bih da je neko napiše ispod u komentaru). U narodu se duže vremena koristio pridev viški, pa je u rečniku naveden kao ispravan, iako ni za njega ne postoji adekvatna izvedba (ako postoji, želeo bih da je neko napiše ispod u komentaru). Sličan slučaj je i sa pridevima kliski/kliški, veleski/veleški itd.

 Evo još nekoliko primera:

• Hamburg > Hamburg + ьski > Hamburgьski > Hamburžьski > Hamburžski > Hamburžki > Hamburški > hamburški ✓

• Luksemburg > Luksemburg + ьski > Luksemburgьski > Luksemburžьski > Luksemburžski > Luksemburžki > Luksemburški > luksemburški ✓

• Hajdelberg > Hajdelberg + ьski > Hajdelbergьski > Hajdelberžьski > Hajdelberžski > Hajdelberžki > Hajdelberški > hajdelberški ✓

• Jork > Jork + ьski > Jorkьski > Jorčьski > Jorčski > Jorčki > jorčki ?

• Jork > Jork + ški > Jorkški > ? > Jorški > jorški ✓?

• Jork > Jork + ьški > Jorkьški > Jorčьški > Jorčški > ? > Jorški > jorški ✓?

• Rostok > Rostok + ьski > Rostokьski > Rostočьski > Rostočski > Rostočki > rostočki ✓

• Inzbruk > Inzbruk + ьski > Inzbrukьski > Inzbručьski > Inzbručski > Inzbručki > inzbručki ✓

• Osnabrik > Osnabrik + ьski > Osnabrikьski > Osnabričьski > Osnabričski > Osnabrički > osnabrički ✓

• Meksiko > Meksik + ьski > Meksikьski > Meksičьski > Meksičski > Meksički > meksički ✓

• Monako > Monak + ьski > Monakьski > Monačьski > Monačski > Monački > monački ✓

• Melburn > Melburn + ьski > Melburnьski > Melburnski > melburnski ✓

• Alžir > Alžir + ьski > Alžirьski > Alžirski > alžirski ✓

• Vankuver > Vankuver + ьski > Vankuverьski > Vankuverski > vankuverski ✓

• Karakas > Karakas + ьski > Karakasьski > Karakasski > Karakaski > karakaski ✓

• Kreta > Kret + ьski > Kretьski > Kretski > kretski ✓

• Toronto > Toront + ьski > Torontьski > Torontski > torontski ✓

• Baskija > Baskij + ьski > Baskijьski > Baskijski > baskijski ✓

• Baskija > Bask + ьski > Baskьski > Basčьski > Basčski > Basčki > Baščki > baščki ?

• Baskija > Bask + ški > Baskški > ? > Basški > Bašški > Baški > baški ✓?

• Baskija > Bask + ьški > Baskьški > Basčьški > Basčški > ? > Basški > Bašški > Baški > baški ✓?

• Bihać > Bihać + ьski > Bihaćьski > Bihaćski > Bihaćki > bihaćki ✓

• Minsk > Minsk + ьski > Minskьski > Minsčьski > Minsčski > Minsčki > Minščki > minščki ?

• Minsk > Minsk + ški > Minskški > ? > Minsški > Minšški > Minški > minški ✓?

• Minsk > Minsk + ьški > Minskьški > Minsčьški > Minsčški > ? > Minsški > Minšški > Minški > minški ✓?

• Holandija > Holandij + ьski > Holandijьski > Holandijski > holandijski ✗

• Holandija > Holand + ьski > Holandьski > Holandski > holandski ✓

• Milvoki > Milvokij + ьski > Milvokijьski > Milvokijski > milvokijski ✗

• Milvoki > Milvok + ьski > Milvokьski > Milvočьski > Milvočski > Milvočki > milvočki ✓

• Tripoli > Tripolij + ьski > Tripolijьski > Tripolijski > tripolijski ✗

• Tripoli > Tripol + ьski > Tripolьski > Tripolski > tripolski ✓

• Majami > Majamij + ьski > Majamijьski > Majamijski > majamijski ✗

• Majami > Majam + ьski > Majamьski > Majamski > majamski ✓

• Soči > Sočij + ьski > Sočijьski > Sočijski > sočijski ✗

• Soči > Soč + ьski > Sočьski > Sočski > Sočki > sočki ✓

• Tbilisi > Tbilisij + ьski > Tbilisijьski > Tbilisijski > tbilisijski ✗

• Tbilisi > Tbilis + ьski > Tbilisьski > Tbilisski > Tbiliski > tbiliski ✓

• Najrobi > Najrobij + ьski > Najrobijьski > Najrobijski > najrobijski ✗

• Najrobi > Najrob + ьski > Najrobьski > Najrobski > najrobski ✓

• imenica > imenic + ьski > imenicьski > imeničьski > imeničski > imenički ✓

• ime > imen + ьski > imenьski > imenski ✓

• zamenica > zamenic + ьski > zamenicьski > zameničьski > zameničski > zamenički ✓

• zamena > zamen + ьski > zamenьski > zamenski ✓

• džambas > džambas + ьski > džambasьski > džambasski > džambaski ✓

 Iz poslednja 44 (ili 30 ako brojimo samo različita početna imena) primera primetio sam da se javljaju karakteristične suglasničke grupe -kšk- i -čšk- (svi primeri/osnove se završavaju na k kojem prethodi suglasnik: Njujork-, Jork-, Bask-, Minsk-). Može se uočiti da „problem” prave već pomenuti suglasnici k i č, kojih se trenutno ne može rešiti nijednom glasovnom promenom. Jedna ideja bi mogla da bude posmatranje grupa -rkš- i -rčš-, odnosno -skš- i -sčš-, te izmišljanje nekog pravila kojim bi se izbacili k i č iz ovih grupa pomerenih za jedno mesto ulevo u odnosu na -kšk- i -čšk-. Da li neko ima neko rešenje ili neki predlog?

 A u vezi sa Donjeckom, moguće tvorbe bi bile sledeće:

• Donjeck > Donjeck + ьski > Donjeckьski > Donjecčьski > Donjecčski > Donjecčki > donjecčki ?

• Donjeck > Donjeck + ški > Donjeckški > ? > Donjecški > donjecški ?

• Donjeck > Donjeck + ьški > Donjeckьški > Donjecčьški > Donjecčški > ? > Donjecški > donjecški ?

 Vidimo da se opet javljaju grupe -kšk- i -čšk-, ali pored toga nastaje i problem sa grupom -cšk- (možda i -cčk-); jedini način dobijanja oblika donječki je izbacivanjem c iz -cčk-, a donjecki izbacivanjem š iz -cšk-. Više nemam nikakvih ideja, a voleo bih da čujem komentare drugih kao što su Stripar, Jagoda, Sly-ah. Evo nekoliko stranica foruma na kojima se raspravljalo o sličnim temama, a ima dosta rasprave o nastanku prideva viteški (na drugoj spoljašnjoj vezi), gde neki navode da je reč vitez nastala od viteg, baš kao i kneg > knez, otak > otac itd. itd. itd.:

1. [7]

2. [8]

3. [9]

4. [10]

 Čitao sam i mišljenja hrvatskih lingvista (na drugom linku ima dosta o trećoj palatalizaciji):

1. [11] (download link)

2. [12]  —  Obsuser  ✉  21:11, 15. jun 2015. (CEST) 

Glaise-Horstenau

Kako se ispravno transkribuje ime ovog Nemca. U domacoj literaturi preovladavao Glez -- Bojan  Razgovor  09:05, 13. jun 2015. (CEST)

Tačka

Da li se tačka piše posle arapskog broja ako iza istog sledi drugi pravopisni znak koji je odmaknut belinom? Primer je pisanje datuma rođenja i smrti razdvojenih crtom ispred i iza koje dolazi po jedna belina.

Dakle:

• Ime Prezime (14. decembar 1976 — 5. jun 2001) ili
• Ime Prezime (14. decembar 1976. — 5. jun 2001)?

Drugi primer:

• u periodu 1986—1992 (kao predsedavajući) ili
• u periodu 1986—1992. (kao predsedavajući)?  —  Obsuser  ✉  17:12, 25. jun 2015. (CEST)

Imaš ovde sve Tačka (znak). --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 18:57, 25. jun 2015. (CEST)

Pa to sam ja i prepisao iz Pravopisa, ali nema ništa rečeno o (ne)pisanju tačke ako iza sledi drugi pravopisni znak koji je odmaknut belinom (pogotovo me interesuje ovo u Drugom primeru iznad).  —  Obsuser  ✉  19:55, 25. jun 2015. (CEST)

Pa u tekstu i stoji da dva interpunkcijska znaka ne idu jedan za drugim, mada priznajem da je i meni ovaj drugi primer nejasan. Ali dilemu rešim tako što dodam u periodu 1986—1992. godine (kao predsedavajući) hehe. Izvinjavam se nisam gledao ko je pisao članak, ali u svakom slučaju pohvala za trud --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 20:12, 25. jun 2015. (CEST)

OK, hvala.  —  Obsuser  ✉  22:48, 25. jun 2015. (CEST)

Pravopis

Kako se zovi stanovnici Gane:Ganci ili Ganjani, odnosmo da li su sportisi Gane „Ganski sportisti“ ili „Ganjanski sportisti“ Hvala--Drazetad (razgovor) 23:21, 6. avgust 2015. (CEST)

Klajn u RJN kaže: Gana, ganski; Ganac, Gankinja ili Ganjanin, Ganjanka.Samardžija (razgovor) 23:44, 6. avgust 2015. (CEST)

Pa s obzirom da na tom području postoji zasebna etnička grupa koja se zove Ga i da se oni u množini zovu Gani, nekako mi je logičnije da se celokupna populacije Gane označava kao Ganjani. Ali to je samo moje mišljenje, a tvoje pitanje me baš nagnalo na razmišljanje --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:48, 6. avgust 2015. (CEST)

@Drazetad: Stanovnici Gane su Ganjani (jd. Ganjanin) i Ganjanke (jd. Ganjanka) od. Ganci (jd. Ganac) i Gankinje (jd. Gankinja). Sportisti Gane su ganski sportisti, a ne ganjanski sportisti (i ne Ganski sportisti ili Ganjanski sportisti). Tako su i sportisti Bosne i Hercegovine bosanskohercegovački sportisti (osim ako se ne želi istaknuti pripadnost regionu ili narodu, pa da budu bosanski ili hercegovački od. bošnjački ili hrvatski ili srpski ili romski itd.). Ganski je pridev koji označava pripadnost državi Gani, a Ganjanski pripadnost narodu Gane — Ganjanima i Ganjankama. Kao što je i tuniski onaj koji pripada Tunisu, a tunižanski koji pripada Tunižanima i Tunižankama. Nadam se da sam pomogao. —  Obsuser  ✉  16:09, 7. avgust 2015. (CEST)

Nisi uopšte pomogao. Tunižanin je zastareo izraz s obzirom da smo ranije govorili Tunizija, pa je logično bilo da stanovnici Tunizije budu Tunižani. Pošto tu državu već više decenija zovemo Tunis logično je da stanovnici budu Tunišani. Za ovo možeš da pogledaš RJN Ivana Klajna. Otkud znaš na šta se odnose pridevi ganski i ganjanski? Verovatno ideš logikom prideva srpski i srbijanski. Samardžija (razgovor) 17:03, 7. avgust 2015. (CEST)

Tunišani??? Sada je već očito da zbog vaše lične netrpeljivosti vikipedija počinje da trpi --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 19:08, 7. avgust 2015. (CEST)

Šta je tu nelogično? Do pre nekoliko godina govorio sam Španjolka, iako mi je to bilo nelogično, a još uvek veliki broj ljudi u Srbiji koristi tu reč.--Samardžija (razgovor) 19:45, 7. avgust 2015. (CEST)

Tunišani??? Sada je već očito da zbog vaše lične netrpeljivosti vikipedija počinje da trpi --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 19:08, 7. avgust 2015. (CEST)

Šta je tu nelogično? Do pre nekoliko godina govorio sam Španjolka, iako mi je to bilo nelogično, a još uvek veliki broj ljudi u Srbiji koristi tu reč.--Samardžija (razgovor) 19:45, 7. avgust 2015. (CEST)

Pa pokušaj da izgovoriš to Tunišani. ;) Jezik nije religijska dogma već je "slobodno živo biće" i za razliku od dogmi trpi promene. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 20:47, 7. avgust 2015. (CEST)

Ne znam da li gledaš RTS, tamo redovno govore Tunišani. Samardžija (razgovor) 21:54, 7. avgust 2015. (CEST)

@Samardžija: Moj komentar je počinjao sa @Drazetad:, tako da se i pitanje odnosilo na njega, ali evo sada ću da prokomentarišem, bilo kako bilo... Mislim da sam pomogao Drazetad-u koji je započeo diskusiju jer ti ne shvataš neke stvari. Njegovo pitanje se odnosilo na Ganu, stanovnike Gane i pridev koji treba da stoji u sintagmi kojom se određuju sportisti Gane (ganski sportisti), a ja sam naveo primere kako da se uoči razlika između prideva koji određuju pripadnost državi i prideva koji određuju pripadnost njenim stanovnicima. Možda ne znate da je moj maternji jezik bosanski (ovde pišem na srpskom, ekavicom i ćirilicom kako bismo se bolje razumeli i iz određene vrste poštovanja, a u samim člancima — naravno — koristim srpski jezik i pravila srpskog jezika; ponekad napravim grešku, ali niko nije bezgrešan). Po Pravopisu bosanskoga jezika Senahida Halilovića — te inače u BiH (a verujem i u Srbiji i Hrvatskoj) — koriste se etnici Tunižanin/Tunižanka i pridev tunižanski sa ž (str. 557: „Tunis; prid. tuniski; Tunižanin, nom. mn. Tunižani; Tunižanka, dat. /lok. jd. Tunižanki”), pa pošto mi je to „u glavi” tako sam napisao i to ne predstavlja neku veliku grešku. Ja koristim Pravopis srpskoga jezika Matice srpske iz 2010. godine (u kome stoji „Tunis, tuniski, Tunišanin, Tunišanka, dat. -ki (ne Tunižanin), t. 21, 48v, 50ab”) i evo sada sam naučio nešto novo (o korišćenju imena Tunizija tj. odakle potiče etnik Tunižanin/Tunižanka od. pridev tunižanski). Zar to nije lepo? Zašto se „srkletimo” (nerviramo) oko gluposti i pokušavamo na neki način sroziti i omalovažiti jedni druge? Evo i u dva članka na srpskoj Vikipediji, u glavnom članku Tunis (12 puta) i Tunižanski dinar (preusmerenje, jedan put), verovatno zato što je onom ko je pravio zvučalo prirodnije, koristi se sa ž umesto sa š. To će neko sada prepraviti, zajedno sa tri nepravilno upotrebljena prisvojna prideva za pripadnost Tunisu (tuniški sa š)... Nikad se ne zna za šta je šta dobro...

@Samardžija: Da, idem „logikom srpski i srbijanski” jer su za mene svi stanovnici Srbije koji imaju pasoš države i koji žive u njoj Srbijanci (pridev: srbijanski; npr. „srbijanski pasoš”, jer on ne može biti „srpski”), koji uključuju logično najviše zastupljenih pripadnika Srba (pridev: srpski; npr. „srpska književnost”, jer ona ne može biti „srbijanska”), ali koji uključuju i Hrvate, Bošnjake, Crnogorce, Nemce, Kineze itd. koji — dakle — mogu biti Srbijanci. To Srbe i stanovnike Srbije vređa i verovatno se ni u zakonu države nigde ne koristi srbijanski, što apsolutno poštujem jer u članku NIKADA neću koristiti taj pridev (svakako bi ga neko odmah prepravio). Sada radim ovde i pišem na srpskom jeziku, ali imam svoj stav koji mi ne može niko promeniti. Ne slažem se ja ni oko korišćenja mnogih drugih reči (bošnjački jezik, Sloveni, jugoslovenski itd. itd.), ali nije moje da se mešam u to već da nešto napišem; to je samo vid politike kojim se stvaraju sve veće i veće granice između tri jezika različita na nivou britanskog engleskog i američkog engleskog, koje su za običnog govornika jedva prepoznatljive (naravno, za vrsne poznavaoce — ogromne). To što se i sa bosanskim jezikom radi je strašno: pokušava se potpuno hrvatizirati (politizirati, protestirati, dušik—dušicizirati, općinizirati itd. što se vidi i u nakaradnom Halilovićevom Pravopisu bosanskoga jezika) od. što više udaljiti od srpskog, zna se zbog čega... To i jeste moj glavni razlog napuštanja bosanske Vikipedije, gde se sa ljudima ne može normalno pričati; i ovde verovatno ima takvih, ali dosada teror koji sam tamo osetio — i to od administratora — ovde nisam osetio jer nameravam da pomalo uređujem, a ne da nekom pakostim ili se rugam i sl.

@NikolaB: Na koga se odnosio ovaj komentar (mislim da je na Samardžiju pošto je odgovorio, ali ne znam opet)?

@Samardžija: Po Pravopisu srpskoga jezika pravilno je samo Špankinja (str. 507: „Španija, španski, Španac, Špankinja, t. 194e; v. španac; str. 507: španac, španca (učesnik građ. rata u Španiji), t. 49”). /Mislim da je ovde greška jer treba biti Učesnik Građ. rata u Španiji; to je istorijski događaj i kao i Drugi svetski rat piše se velikim slovom, osim ako se nije mislilo na nešto drugo/ Po Pravopisu bosanskoga jezika takođe je pravilno samo Špankinja (str. 541: „Španija; prid. španski; Španac, gen. jd. Španca, gen. mn. Španaca; Špankinja”), ali u ovom pravopisu odmah posle navedenog dela stoji „Španjolska v. Španija”, što znači da je u bosanskom jeziku dozvoljeno koristiti i Španjolska. Znači, Španjolka se trenutno ne koristi ni u srpskom ni u bosanskom nego samo u hrvatskom jeziku (što je nama bitno). Ja verujem da veliki broj ljudi u Srbiji koristi Španjolka uporedo sa Španac jer veliki broj ljudi u Srbiji, BiH i na našim prostorima (zbog ratova, nemarnosti za jezikom, lenjosti i jednostavno rečeno — nepismenosti) ne zna nabrojati ni sedam padeža, a kamoli šta drugo, tako da ta upotreba Španjolke ne bi trebalo da predstavlja neko baš pouzdano merilo (iako se uvek prednost daje ustaljenim izrazima, a ne previše neobičnim novouvedenim koji su nastali kako bi se ispoštovao pravopis i ostvarila što veća jezička doslednost). Evo odmah ću otvoriti i diskusiju u vezi sa enklitikama na uvodu članaka... —  Obsuser  ✉  22:28, 7. avgust 2015. (CEST)

U našem pravopisu ima toliko gluposti da ih je teško sve i pobrojati. Neka neko pokuša da izgovori to Tunišanin i Tunišanka, snimi i presluša snimak. To Š prelazi u Ž (jel to beše jednačenje po zvučnosti ili šta već, stvarno mi gramatika nije jača strana). I ja imam utisak da se u P srpskog jezika svesno nameću kojekakve nebuloze da bi se napravila što veća razlika u odnosu na srodne jezike. I jedno pitanje Obsuser, ako je stanovnik Srbije Srbijanac, a pridev od Srbija srbijanski, kako se zove stanovnik Hrvatske i koji pridev koristiti. Isto i za Gruziju, Makedoniju, Sloveniju.... --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:06, 7. avgust 2015. (CEST)

Enklitike je/su posle zagrade sa dodatnim objašnjenjem na početku većine članaka

Otvaram diskusiju koja će — nadam se — brzo završiti jer je tema banalna. Da li su desetine hiljada članaka koji na srpskoj Vikipediji počinju sa „Ime članka (dodatna objašnjenja i informacije) je/su...” pravilno započeti članci? Korisnik Samardžija i ja smo vodili raspravu (koju prilažem ispod sa smanjenom veličinom fonta) oko korišćenja enklitike je u članku Havaji, koji trenuno počinje besmisleno: »Havaji (engl. Hawaii, hav. Moku‘āina o Hawai‘i), američka su savezna država. U sastav Sjedinjenih Američkih Država...« Ako ne počinje besmisleno, onda imamo veliki problem jer postoji ogroman broj članaka koji počinju sa je/su posle zagrade sa izvornim imenom, datumom rođenja od. smrti i sl.

Razgovor sa korisnikom:Samardžija

Razgovor sa korisnikom:Obsuser

Havaji Šta ne valja sa izmenom? Ona dva naziva su napisana ispod kao izvorni, i sredio sam uvod koji ne počinje na enciklopedijski način... —  Obsuser  ✉  01:57, 6. avgust 2015. (CEST) Zašto ne bi moglo su da se stavi posle zagrade? Imamo desetine hiljada članaka sa je i su posle zagrade (u kojoj je izvorno ime, datum rođenja i sl.); ne vidim problem... To je početak članka i apsolutno ne utiče na položaj sledećih reči u rečenici niti je vezan za nenaglašenice i ostalo... Šta ne valja u rečenici „Predstavlja jedinu američku saveznu državu koju isključivo čine ostrva.”? —  Obsuser  ✉  02:24, 6. avgust 2015. (CEST) U Pravopisu srpskog jezika iz 2010. godine tog dela o enklitikama ne mogu da nađem, a kako sada članak počinje je nadasve smešno: »Havaji (engl. Hawaii, hav. Moku‘āina o Hawai‘i), američka su savezna država. U sastav Sjedinjenih Američkih Država...« Ovakvu rečenicu (naročito sa bespotrebno postavljenim „izmišljenim” zarezom) nikada ne bi napisalo nijedno dete iz ranijih razreda osnovne škole koje nema pojma o enklitikama (a koje sastavlja rečenice sa prirodnim redosledom reči). Jeste li čitali članak sa RTS-ovog portala Gde enklitikama mesto je? koji je napisao Đorđe Janković, 21. oktobra 2014? (Zameram mu na ovom upitniku jer se upitnik ne stavlja u podnaslove ispod slika, naslove i sl.) Sve je lepo i jednostavno objašnjeno... I nema ništa loše u predstavljeno i „stilu” koji vam se ne sviđa jer isti uopšte i ne postoji; i moja rečenica kao i ona u članku je sasvim u redu (ne: „... kao i ona u članku sasvim je u redu.”). Šta ćemo onda sa ostalim člancima kojih je na desetine hiljada u kojima je posle zagrade je/su (eto pogledajte sam članak Sjedinjene Američke Države)? Smešno je uopšte i o čemu raspravljamo... —  Obsuser  ✉  04:06, 6. avgust 2015. (CEST) Jezik je fleksibilan i razvija se kako se i čovečanstvo od. narod koji ga govori razvija, te ne predstavlja jezik za programiranje u kome mora biti sve striktno da bi kompjuter male inteligencije u odnosu na čovekovu mogao da razume naredbe (obraćanje). Rečenice pored svog osnovnog značenja imaju i kontekst, a u jeziku postoji i nešto što se zove stilske figure. Pogledajte ovde koliko ih je zapravo (nije samo onih tridesetak iz srednje škole, već preko dvesta) i probajte pronaći sve u rečenicama koje sam vam napisao u temi Havaji na vašoj stranici za razgovor ili u samom ovom pasusu (teško, zar ne). Znate vrlo dobro na šta sam mislio kada sam rekao „u ranijim razredima” (pročitajte nastavak rečenice ako pak niste; ako i dalje ne razumete, pročitajte članak o stilskim figurama; ako i dalje ne razumete, mislio sam ne na osmi, sedmi ili šesti, već na prvih pet, a pogotovo na peti i četvrti (pa i treći i drugi i prvi) jer tada su deca sposobna da sastave rečenice u kojima je redosled reči prirodan ne osvrčući se (ne pazeći) na enklitike ili neka „nametnuta” pravila). To pravilo da enklitika ne može da stoji posle znaka interpunkcije je apsolutno netačno! Po tom pravilu bi onda rečenica »Sima Milutinović „Sarajlija” je srpski pesnik.« bila netačna jer i navodnici su znak interpunkcije. Štaviše, i sam razmak se ubraja u znakove interpunkcije (pogledajte članak (tabelu) koji sam napravio), tako da po pomenutom „pravilu” onda ne bismo smeli da uopšte koristimo enklitike. Ovo što ste napisali da druge članke treba popraviti se nikada neće desiti, jer tada bi se botu trebalo dati da u slučaju da nađe enklitiku iza bilo kog znaka interpunkcije — istu premesti ili šta već, što se — ponavljam — nikada neće desiti. Ja ne znam da li je vama srpski (ili bošnjački ili bosanski ili hrvatski) maternji jezik, ali u slučaju da jeste — predstavljaju vam ne bi trebalo predstavljati nikakav problem jer se nebrojeno mnogo puta koristi u rečenicama kojima se definiše neki pojam, a koje bi ružno zvučale sa je/su posle istog (»Vigovi predstavljaju pripadnike...« ili »Vigovi su pripadnici...«; ništa nije sporno, sve je jasno u oba primera). Sada ću da otvorim i temu na Trgu jer je po vašem rezonu Vikipedija ozbiljno ugoržena ako posle znaka interpunkcije ne može da sledi enklitika (vraćam se na desetine hiljada članaka od. na — recimo — trećinu svih članaka GIP-a u kojima je posle zagrade je/su; evo i članak koji sam nasumično odabrao — Sima Milutinović: »Simeon Milutinović — Sima Sarajlija (Sarajevo, 3. oktobar 1791 — Beograd, 30. decembar 1847) je bio srpski pesnik i Njegošev učitelj.«). Vi meni uporno postavljate neka pitanja (ne znam zašto), pa evo sada — osvrnite se na delove ovog komentara/pasusa 1—5 te opširno prokomentarišite isti: slažući se ili se ne slažući sa određenim delovima, ne izbegavajući/preskačući što vam se ne sviđa, ne namečući drugima i meni samo svoje mišljenje ili pravila o enklitikama iz Pravopisa (koja još nisam pronašao u izdanju iz 2010), koji su sastavli samo ljudi (ne roboti) koji su u stanju da pogreše i koji su pogrešili mnogo puta. Još jednom: »Ne može enklitika posle znaka interpunkcije.« nije tačno, kao što ni mišljenje da »Havaji ništa ne predstavljaju.« nije tačno jer Havaje može da predstavlja neko (na takmičenju; oni mogu time da budu predstavljeni) te takođe Havaji mogu da predstavljaju nekog (državu koja je postala pedeseta ravnopravna članica SAD). Ja nisam zapeo za korišćenje glagola predstavljati (kad god može oblik je/su — bolje je; kraće, lepše i lakše za izgovoriti), već sam zapeo za opovrgavanje stava kojim se opovrgava korišćenje glagola predstavljati u više konteksta. Članak Havaji nek’ stoji kako jeste (meni ne smeta, nemam nameru da po cele dane sedim ispred monitora i gledam u članak Havaji), ali nametanje nečega nikad nije dobro. Malo mi je i smešno na šta trošim vreme... —  Obsuser  ✉  17:17, 6. avgust 2015. (CEST) Nisi se osvrnuo na moj prethodni komentar deo po deo, al' nema veze. Naravno da mi mišljenje Ivana Klajna „nešto” znači, ali niko nije nepogrešiv pa ni on. Apsolutno je moja ishitrena greška ovo sa primerom Sime čiji sam nadimak stavio pod navodnike; naravno da ne može tako, ali imao sam drugu nameru što možda nisi shvatio zato što sam izabrao pogrešan/nepravilan primer. »„Hari Poter” je delo...« »„Družba Pere Kvržice” je jugoslovenski film...« Da li je sada besmisleno razgovarati o enklitici posle znaka interpunkcije? Očit primer da pravilo koje misliš da je tačno zapravo nije tačno. Navodnici za ime knjige stoje pre je i rečenica je u redu (može biti i iskošeno umesto navodnika, ali je bolje ovako). Evo još primera gde enklitika bez problema ide posle interpunkcijskog znaka: »Znak ! je jedan od...« ili »Znak ! (uzvičnik) je jedan od...« »Na takmičenju je pobedio / su pobedili predstavnici...« »Od svih ljudi na planeti, samo 1 % je član...« Moraš gledati na šta se šta odnosi; na primer, „samo jedan posto” je na prvom mestu u rečenici (nije „samo” na prvom mestu u rečenici, a „jedan posto” na drugom), enklitika je na drugom mestu u rečenici (nebitno što je posle znaka interpunkcije) itd. itd. Ne znam da li znaš da je u nemačkom jeziku glagol uvek na drugom mestu u rečenici kao što je u indoevropskim enklitika uvek na drugom mestu u rečenici? Zagrada u članku je dodatno objašnjenje i ne predstavlja „deo koji zauzima mesto”... »Dort war ich.« je pravilno kao što je pravilno i »Dort (im Museum) war ich.« sa dodatnim objašnjenjem unutar zagrade. Da uređuješ hrvatsku Vikipediju, tamo bi pisao na srpskom dakle (ekavicom ili ijekavicom). Da uređuješ nemačku Vikipediju, tamo bi pisao na srpskom dakle (ekavicom ili ijekavicom). Ups, ne... Otkud ti to »da se prilično oslanjam na ono što čujem«? Šta sam napisao oslanjajući se na ono što čujem? Postaviću na Trgu diskusiju da vidim šta drugi misle, a najveći problem je to što ti ne shvataš da postoji pravilo (Vakernagelovo, kako piše u članku sa RTS-ovog portala koji ne znam da li si pročitao: Gde enklitikama mesto je?): Enklitike idu na drugo mesto u rečenici! »Enklitikama (nenaglašenicama, zanaglašenicama) je mesto posle naglašenih reči! Enklitike (bez obzira na to da li stoje ispred ili iza znaka interpunkcije) su reči koje se stavljaju na drugo mesto u rečenici.« Kako bi ove rečenice glasile po tvom mišljenju, a da ne isključuješ pisanje zagrada? P. S. Voleo bih kada bi mi odgovarao deo po deo jer je preglednije i jasnije. Preskočio si prokomentarisati mnogo toga iz mog prethodnog komentara (stilske figure, bot, predstavljati itd.). —  Obsuser  ✉  04:09, 7. avgust 2015. (CEST)

Havaji Ne bih rekao. Prvo ne može su posle zagrade a drugo ne sviđa mi se stil tipa Predstavljaju jedinu američku saveznu državu koju isključivo čine ostrva, mnogo je bolje onako kako je pisalo Jedina su američka savezna država.... --Samardžija (razgovor) 02:15, 6. avgust 2015. (CEST) Ne može enklitika posle znaka interpunkcije. Pogledaj u Pravopisu poglavlje o enklitikama. A ovo drugo loše zvuči, stil je problem. Samardžija (razgovor) 03:36, 6. avgust 2015. (CEST) Ne znam šta su raniji razredi? Enklitika ne može da ide posle znaka interpunkcije i to treba da imaš na umu. Što se drugih članaka tiče treba ih popraviti. Što si zapeo sa predstavljanjem kada Havaji ništa ne predstavljaju? Samardžija (razgovor) 15:24, 6. avgust 2015. (CEST) Ja nisam lingvista ali mislim da ti mišljenje Ivana Klajna nešto znači. Tako on u svojoj knjizi Rečnik jezičkih nedoumica kaže sledeće: je: ovaj glagolski oblik je enklitika, što znači da čini akcenatsku celinu s prethodnom rečju i mora biti s njom u smisaonoj vezi. Otuda je ne sme doći posle pauze, posle bilo kakvog znaka interpunkcije ili posle umetnute rečenice: u takvom položaju treba ga zameniti naglašenim oblikom jest(e) ili izmeniti red reči. Primeri grešaka: „Jedan od problema koji onemogućavaju da se više postigne je odsustvovanje s posla“ - treba: jeste odsustvovanje s posla; „Neodgovarajuća ishrana, ma šta tvrdili lekari, je po mom mišljenju glavni uzrok oboljenja“ - treba po mom je mišljenju...; „Krivac za neuspeh predstave, ako možemo verovati izveštajima iz dnevne štampe, je sam autor“ - treba: Za neuspeh... krivac je sam autor. Što se enklitike su tiče isti autor kaže sledeće: su je enklitika, kao i je (vidi to), što znači da se ne sme upotrebljavati bez naslanjanja na prethodnu naglašenu reč. Pogrešno je npr.: „Navedeni podaci, rekao je u diskusiji Marić, su najbolji dokaz...“ - treba: najbolji su dokaz... - „Svi lekovi koji se nalaze na ovom i na prethodnim spiskovima su povučeni iz prodaje“ - treba povučeni su iz prodaje; „Među zemljama koje su uspele da izmaknu ovoj krizi su Austrija i Danska“ - treba jesu Austrija i Danska. Nadam se da ti je sada jasno zašto ako posle naziva neke države tj. nekog toponima ili imena neke ličnosti dodamo originalni naziv u zagradi moramo da stavimo prvo pridev pa onda enklitiku. Primer koji si naveo sa Simom Milutinovićem Sarajlijom je besmislen pošto se njegov nadimak ne piše sa navodnicima jer je to deo njegovog imena. Da li si ikada video da je negde Josip Broz Tito napisano sa navodnicima? Ako već hoćeš da neki nadimak stavljaš među navodnike ili u kurziv onda ga napiši između imena i prezimena, kao što i Klajn predlaže, promeni redosled reči. Ne znam odakle ti ideja da je meni maternji neki drugi jezik a ne srpski? Ako pišem ekavicom onda hrvatski i bošnjački ne mogu da dođu u obzir. Zaključak do kog sam došao je da se ti prilično oslanjaš na ono što čuješ pa misliš da ako svi tako govore onda je to pravilno. Dosta stvari vezanih za pravopis sam naučio uređujući vikipediju a verujem da ćeš i ti ako se ne naljutiš ili ako ti brzo ne dosadi, pa prestaneš da doprinosiš ovom projektu. Za kraj, nemoj da mi persiraš jer to nije uobičajeno na vikipediji i ova priča sa botom je nepotrebna. Prilikom prepravki nekog članka možeš da ispraviš ovu nepravilnost, ne treba angažovati bota. Samardžija (razgovor) 00:32, 7. avgust 2015. (CEST) Ako sebe stavljaš iznad Ivana Klajna kada je lingvistika u pitanju onda kako ja mogu da vodim polemiku sa tobom. Ti znaš gramatiku bolje od njega, verovatno si na čelu prestižnije katedre na Filološkom fakultetu od njega, objavio si značajniji knjige u oblasti lingvistike od njega itd. Neću da ti odgovaram deo po deo jer ti uopšte nisi uvažio ono što piše u Rečniku jezičkih nedoumica a Klajn je tu više nego jasan kada kaže da je ne sme doći posle veće pauze, pa zar nije veća pauza ako posle Havaji imamo u zagradi originalan naziv te države? Samardžija (razgovor) 17:13, 7. avgust 2015. (CEST)

---

---

Ja ne koristim enklitiku neposredno iza zagrade, čisto iz recimo praktičnih razloga jer valjda onaj ko čita čita i ono što piše u zagradi, a taj deo u zagradi cepa rečenicu i veznik posle zagrade je nepotreban. Ako me ko shvatio shvatio hehe --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:10, 7. avgust 2015. (CEST)

Pa šta sad da radimo? Trebamo se odlučiti za jedan način pisanja, a ovde na Trgu samo pet korisnika sudeluje u raspravama... Kako god, ovo mi nikako ne zvuči niti izgleda lepo: »Havaji (engl. Hawaii, hav. Moku‘āina o Hawai‘i), američka su savezna država. U sastav Sjedinjenih Američkih Država...« —  Obsuser  ✉  02:29, 8. avgust 2015. (CEST)

Do pre nekog vremena praktično svi članci su imali enklitike odmah iza zatvorene zagrade i neko je došao i napravio argument da to nije ispravno. Bilo je diskusija, neslaganja, kao što to obično biva, ali je konačni zaključak, ako se dobro sećam, bio da bi trebalo poštovati pravila, pa ja lično od tada menjam to tako da enklitike ne budu posle zagrade, kad god naletim na takav slučaj, a čini mi se da i neki drugi rade slično. --F± 10:09, 8. avgust 2015. (CEST)

Veb-aplikacije

...se piše sa ili bez crtice? --Milićević (razgovor) 11:47, 12. avgust 2015. (CEST)

@Milicevic01: Veb je u složenicama od. polusloženicama uvek sa crticom: veb-sajt, veb-stranica, veb-aplikacija, veb-adresa, veb-dizajn itd. (za razliku od internet koje se piše odvojeno: internet pregledač, internet protokol, internet domen, internet forum i sl.). —  Obsuser  ✉  16:58, 12. avgust 2015. (CEST)

Ovo je siva zona jer je u Pravopisu naveden samo veb-sajt, bez ikakvih obrazloženja. Ako idemo analogno time, onda veb-stranica ili veb-dizajn, a ako veb doživljavamo kao nepromenljivi pridev, onda odvojeno, po modelu fer-plej ali fer igra. Kako kome volja. – Rančer (razgovor) 01:02, 20. septembar 2015. (CEST)

Žena trener

Kako se zove žena koja trenira neki sportski klub ili reprezentaciju. Da li je ona trenerka, trenerkinja, trenerica ili nešto četvrto. Hvala--Drazetad (razgovor) 17:19, 12. avgust 2015. (CEST)

Po Pravopisu su trener („trener, instr. -om, t. 34a”) i trenerka („trenerka (dat. -ci, gen. mn. -ki) i trenerica (sportska odeća), t. 31b(1)”). Evo i ovde nešto o imenima ženskih zanimanja... —  Obsuser  ✉  18:29, 12. avgust 2015. (CEST)

Hvala, ali mi ništa nije jasno. Znači trebamo napraviti višeznačnu reči trenerka: trenerka (zanimanje) i trenerka ( sportska odeća), pa u tekstu o „trenerci“ Košarške reprezentacije Srbije Marini Maljković pišemo da se radi o (trenerka (zanimanje)|trenerci) koja nosi (trenerka (sportska odeća)|trenerku) marke Adidas.--Drazetad (razgovor) 18:51, 12. avgust 2015. (CEST)

Nemojte se glupirati sa zanimanjima u ženskom rodu. Koristite reč trener i ćao. Nego, šta Pravopis kaže kako se zove žena koja se bavi modelingom? Da li je ona foto-model ili foto-modelka? Samardžija (razgovor) 18:57, 12. avgust 2015. (CEST)

Dražeta napiši da je Maljkovićeva selektorka i eto. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 19:31, 12. avgust 2015. (CEST)

Foto-modelarka --V. Burgić (razgovor) 19:58, 12. avgust 2015. (CEST)

U Pravopisu se navodi da je trenerica sportska odeća, a za pojam trenerka se ne kaže ništa, dok na linku koji sam dao Ivan Klajn za 24 sata kaže da trenerka i pored svog osnovnog značenja (osoba, žena trener) ima značenje sportske odeće (što je sasvim u redu), a da pojam trenerica treba izbegavati jer „zvuči previše hrvatski” (što ne znači da je nepravilan jer je uvršten u Pravopis). Takođe, on navodi i pojam trenerkinja koga u Pravopisu nema, ali koji je — naravno — ispravan.

Ja sam za to da se napravi ta višeznačna odrednica, ali mislim da je bolje koristiti trenerkinja/trenerkinji jer zvuči lepše od trenerka/trenerci (za osobu), a za odeću je bolje trenerka nego trenerica. —  Obsuser  ✉  20:33, 12. avgust 2015. (CEST)

@Samardžija: U Pravopisu se ne navodi ništa osim foto-model, ali mislim da je bolja tvorba sa -kinja nego sa -ka (foto-modelkinja, drvodeljkinja/drvodeljka, psihološkinja, arheološkinja, sociološkinja, logopetkinja, arhitektkinja, kustoskinja, vojnikinja; ali: apotekarka, gramatičarka, frizerka, sobarica; drugo ali: profesorica, instruktorica itd. itd.). Ovi gramatičari i gramatičarke da hoće mogu sesti i sastaviti neka pravila poput one tabele suglasničkih grupa koje ne bi trebalo rastavljati na kraju reda sa 154. stranice Pravopisa; u našim primerima ovde uočava se da ako se „muško” zanimanje završava na -ar, -er žensko se većinom tvori sa -ka ili ređe -ica, ako se završava na -or, -č ide -ica ali ni -ka nije isključeno (više je neformalno), ako se završava na -st, -kt, -g, -d, -k (možda čak -t uopšteno, te -t) ide -kinja, ako... Dakle mogu se napraviti i ženska imena za većinu zanimanja, ali samo ako neko odvoji vremena, ili koristiti „ono što se u glavi prirodnim i logičnim izborom”. Pravopis navodi drvodelja i drvodeljac, a verovatno koje god (većina) muško zanimanje ide na -ac, žensko može na -ka, pa sam zato stavio drvodeljkinja/drvodeljka. Interesuje me kako bi bilo za kupac...  —  Obsuser  ✉  20:33, 12. avgust 2015. (CEST)

Psihološkinje, sociološkinje, geomorfološkinje kod mene neće nikada proći. B92 pravopis me ne zanima i nemam nameru da ga prihvatim. Nađi mi neku ženu koja će za sebe da kaže da je arhitektkinja pa i arhitektica, možda u Bosni ili u Hrvatskoj ali u Srbiji nikako.Samardžija (razgovor) 17:45, 13. avgust 2015. (CEST)

Institut für Österreichische Geschichtsforschung

U našoj literaturi se naziv ovog instituta prevodi raličito. Bukvalan prevod bi glasio "Institut za austrijsko istraživanje istorije", ali mi se on ne čini najsrećnijim. Ako bismo preveli "Institut za istraživanje austrijske istorije" mislim da ne bismo pogodili suštinu. Suština je da se institut bavio ne samo austrijskom nego i istorijom drugih naroda i zemalja. Šta kažete na "Austrijski institut za istraživanje istorije"?--Vladimir Nimčević (razgovor) 03:17, 19. avgust 2015. (CEST)

 —  Obsuser  ✉  03:45, 21. avgust 2015. (CEST)

Mah

Pravilno je pisati Mahov broj velikim početnim slovom, a da li je u redu mahov broj ili sȃmo mah (kao mernu jedinicu) pisati malim početnim slovom (kao tesla, njutn i dr.)? Takođe se koriste i skraćenice M ili Ma (latiničkim velikim slovima), ali postoji nekonzistentnost mah / Mahov broj ukoliko bi se za Mahov broj koristilo veliko početno slovo u svim slučajevima... —  Obsuser  ✉  03:42, 21. avgust 2015. (CEST)

Vaš ili vaš

Šta je pravilno prvo ili drugo npr. u sledećem kontekstu
Čuvanjem izmena prihvatate da se vaš doprinos... --Milićević (razgovor) 15:50, 3. septembar 2015. (CEST)

Pa ako se nekom pojedincu obraćaš sa persiranjem - biće veliko V, ali ako je ovo pridjev drugog lica množine onda je malo v. U tvom slučaju zavisi da li se obraćaš pojedincima ili grupi. --CarRadovan (razgovor) 16:20, 3. septembar 2015. (CEST)

Obraćam se pojedincu, znači veliko --Milićević (razgovor) 16:30, 3. septembar 2015. (CEST)

Da, veliko. --CarRadovan (razgovor) 16:33, 3. septembar 2015. (CEST)

Navodnici [„”] i Medijaviki:Flow ‎

Na savjet korisnika Milićevića pokrećem raspravu o upotrebi navodnika prema Pravopisu srpskog jezika [„”] i o prevodu izraza Flow. -- Ranko   Niko lić  ✉ 21:44, 16. septembar 2015. (CEST)

• Raspravljalo se već nebrojeno mnogo puta o ovome; neki su bili za [„ “], neki za [„ ”], neki za [" "] itd. Ako neko ima pet ili deset knjiga koje se smatraju najtačnije napisanim što se tiče pravopisa (na prvom mestu je, naravno, sam Pravopis srpskoga jezika (osim ako ja nisam sa druge planete), a zatim gramatike i ostalo), neka pogleda u njima koji oblik se koristi; uzmemo onaj najčešće upotrebljavan. Ne trebaju ne-lingvisti odlučivati šta se njima sviđa (ni ja prvi, ali ni ostali), već šta nauka kaže...
• Mislim da Medijaviki:Protok ne zvuči loše, samo ne znam gde će se upotrebljavati ovo i u kom kontekstu. —   Obsuser  ✉  17:49, 17. septembar 2015. (CEST)

Problem je što su ranija izdanja prvopisa dozvoljavala upotrebu „“ a sada ne, i šta ćemo ako buduće izdanje pravopisa opet bude dozvoljavalo upotrebu 9966 navodnika? --Milićević (razgovor) 17:55, 17. septembar 2015. (CEST)

Kao što se rukovodimo pravopisom kada su u pitanju transkripcije, tako trebamo da radimo i sa interpunkcijskim znakovima, a to šta bi bilo kad bi bilo, ostavimo za onda kada se to desi. -- Ranko   Niko lić  ✉ 23:33, 30. septembar 2015. (CEST)

@Sly-ah, Dungodung, Ranching i Samardžija: Zanima me šta vi mislite o ovom pitanju? —  Ranko   Niko lić  ✉ 18:49, 28. oktobar 2015. (CET)

Pa valjda treba da poštujemo Pravopis. Međutim, ti glifovi su toliko mali da mislim da u realnosti nema nekog prevelikog značaja. Stvar je stila i, premda treba da se držimo nekog stila, mislim da imamo mnogo više problema koji su suštinski, a ne vezani za formu. Reference, enciklopedijski stil, relevantnost... to je, čini mi se, bitnije od oblika navodnika, koji svakako ne menjaju značenje nekog teksta. Meni je lično najzgodnije da bude kombinacija „“ (9966), jer te glifove mogu da reprodukujem na svojoj tastaturi na Linuksu (alt gr + S i D). --F± 21:51, 28. oktobar 2015. (CET)

U Pravopisu iz 1994. pominju se „grafičke varijacije“ navodnika: dva načina pisanja resičastih navodnika i uglasti navodnici (»«). Ipak, tog pasusa u novom Pravopisu nema. Zašto? Tumačenja su različita. Moje je da su sažimali tekst i izbacili pomenuti pasus jer su smatrali da to nije stvar pravopisa. Lično koristim varijantu „“ (U+201E, U+201C) jer sam instalirao tastaturu sa srpskim akcentima, pa ih unosim bez komplikovanih kombinacija sa tasterom Alt i numeričkom tastaturom. Na Linuksu je, koliko vidim, jednostavnije. – Rančer (razgovor) 10:45, 5. novembar 2015. (CET)

Nemački fudbaler turskog porekla

Da li u situacijama kada imamo nemačke državljane evidentno stranog porekla kod transkripcija treba da se držimo zvanične transkripcije sa nemačkog jezika, ili da pravimo izuzetke i transkribujemo sa jezika etnosa kojem određeni govornik pripada? Konkretno, nemački fudbaler turskog porekla Mesut Özil kod nas je Ozil, što je prema pravilima transkripcije sa turskog jezika. Ako bi koristili nemačku normu bio bi Ecil/Ezil. Na nemačkoj vikipediji stoji IPA zapis [ˈmesut ˈœzil].

Sa druge strane imamo teniserku Sabine Lisicki koja je poljskog porekla, a čije ime smo transkribovali po nemačkim standardima kao Zabine Liziki.

Koje su preporuke?

--ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 18:51, 27. septembar 2015. (CEST)

To zavisi od toga da li je ime tursko ili nemačko (mislim da je ime turskog od. arapsko-persijskog porekla, a prezime turskog: Месут Озил, a ne Мезут Ецил). U slučaju da neko odavde ko se zove Isak ode u englesku, oni bi trebalo da njegovo ime izgovaraju sa i a ne sa aj, tj. onako kako on(a) sam(a) izgovara svoje ime. Ako je ovaj video autentičan, onda je Zabine Liziki. Sly-ah je ekspert za transkripciju, pa neka on pojasni takođe. — Obsuser✉ 19:52, 27. septembar 2015. (CEST)

Spam blacklist log

Ima li neko ideju kako prevesti ovaj dnevnik i sledeću rečenicu xy caused a spam blacklist hit --Milićević (razgovor) 23:21, 30. septembar 2015. (CEST)

Možda "nađen je pogodak za xy u crnoj listi za spam" ili možda jednostavnije "xy se nalazi na crnoj listi za spam". --F± 00:32, 1. oktobar 2015. (CEST)

Ne može, ovo XY je korisnik a ne unos na crnoj listi --Milićević (razgovor) 19:06, 1. oktobar 2015. (CEST)

Ako je XY korisnik, možda «XY je aktivirao crnu listu…» (u smislu User triggered a match) ili «…unos na crnoj listi…» ili tako nešto za drugi dio? Ovakav se prijevod koristi ovdje, a sličan je i kontekst. -- Srđan 📣  19:34, 1. oktobar 2015. (CEST)

Prvo cela rečenica 176.104.110.11 (razgovor | blokiraj) caused a spam blacklist hit on Cigani by attempting to add, @Srdjan: nije aktivirao crnu listu (za razliku od filtera) već ima pogodak u njoj --Milićević (razgovor) 20:35, 1. oktobar 2015. (CEST)

Možda ovako:

1. IP je izazvao pogodak u spam crnoj listi jer je probao da doda REČ.
2. IP je probao da doda REČ i izazvao pogodak u spam crnoj listi.
3. IP je probao da doda REČ koja se nalazi na spam crnoj listi. --Milan Jovanović (razgovor) 00:31, 6. oktobar 2015. (CEST)

Ili možda ovako XY je napravio pogodak u spam crnom spisku pokušavajući da doda XYZ? Ostaje još naziv samog dnevnika, moj predlog Dnevnik pogodaka u crnom spisku --Milićević (razgovor) 10:05, 6. oktobar 2015. (CEST)

Rečenica može i tako, ima više načina. Obično se koristi izraz crna lista, ali može i spisak. Loše je da se iz naslova dnevnika izbaci reč spam jer se onda ne zna za šta je ta crna lista. --Milan Jovanović (razgovor) 22:16, 6. oktobar 2015. (CEST)

Spisak mi je „srpskija“ reč od lista, što se tiče dnevnika možda dnevnik spam crnog spiska --Milićević (razgovor) 22:24, 6. oktobar 2015. (CEST)

Potpuno si u pravu, može. --Milan Jovanović (razgovor) 22:26, 6. oktobar 2015. (CEST)

Mislim da nije baš u duhu jezika reći "spam crni spisak", tj. koristiti imenicu "spam" u funkciji prideva (slično kao što ne treba reći "internet sajt", već "sajt na internetu"). Možda je bolje "dnevnik crnog spiska spama". --F± 23:46, 6. oktobar 2015. (CEST)

Vidiš to nisam znao, znači konačni predlozi su Dnevnik crnog spiska spama i XY je napravio pogodak u crnom spisku spama pokušavajući da doda XYZ --Milićević (razgovor) 17:54, 7. oktobar 2015. (CEST)

Prevod je postao vidljiv MediaWiki:Log-name-spamblacklist, MediaWiki:Logentry-spamblacklist-hit --Milićević (razgovor) 12:42, 10. oktobar 2015. (CEST)

Gedžet, gadžet ili spravica

Treba da se prevedu novi imenski prostori Gadget, Gadget definition i Gadget definition talk, ja lično sam za gedžet ali znam da je pravilno gadžet a ovo spravica se koristi ovde na srviki. --Milićević (razgovor) 18:01, 4. oktobar 2015. (CEST)

@Sly-ah, Dungodung, Obsuser, Ranching i Samardžija: Vaši komentari su krajnje poželjni --Milićević (razgovor) 16:38, 5. oktobar 2015. (CEST)

U Rečniku stranih reči Klajna i Šipke navodi se samo gadžet i opisuje se, između ostalog, kao "sprava, naprava, stvarčica ...". Lično mislim da je "spravica" bolje od "gadžet", tim pre što se već duže vreme koristi na Vikipediji na srpskom jeziku.

--Sly-ah (razgovor) 19:40, 5. oktobar 2015. (CEST)

Slažem se sa Slajom da je spravica bolje nego gadžet, a gadžet je bolje nego gedžet. Samardžija (razgovor) 00:05, 6. oktobar 2015. (CEST)

+1 za spravicu. --F± 00:06, 6. oktobar 2015. (CEST)

Ok, sačekaću još 5-6 dana za još neki eventualni komentar čisto da budem siguran da se svi slažu sa vašim predlogom --Milićević (razgovor) 10:08, 6. oktobar 2015. (CEST)

„Spravica” je već ustaljena na projektu, a sasvim je dobar prijevod riječi gadget. Imaš „spravicu” u podešavanjima, na stranicama Vikipedijinog imenskog prostora, kategorijama i drugdje, stoga bi tako mogao glasiti i imenski prostor. -- Srđan 📣  18:11, 7. oktobar 2015. (CEST)

Pa i ne baš, spravica je od 2013 ([13]) a do tada gedžet/gadžet kako gde --Milićević (razgovor) 18:17, 7. oktobar 2015. (CEST)

U redu, 2 god, ali se i dalje slažem sa Slajevim prijedlogom pošto si tražio dodatne komentare. -- Srđan 📣  18:23, 7. oktobar 2015. (CEST)

Da, spravica je nekako prirodnije od gadžet. Ko ne zna engleski, mislim da mu je to baš nepoznata reč. Bolja je naša verzija: spravica. — Obsuser✉ 20:27, 7. oktobar 2015. (CEST)

Preveo sam i preostale reči kako smo se ovde dogovorili [14], kad će postati vidljivo ne znam --Milićević (razgovor) 12:40, 10. oktobar 2015. (CEST)

Reč „sokoćalo” bi mislim bolje odgovarala kao prevod za gadget jer kolokvijalno ima i značenje „stvarčica”, no možda bi je neki smatrali suviše retkom ili nepoznatom. To što je duža od reči „spravica” pak ne bi trebalo da predstavlja smetnju. --SlobodanKovačevićbiblbroKS 21:49, 12. oktobar 2015. (CEST)

Nadam se da je ovo bilo sarkastičan a ne ozbiljan komentar? — Obsuser✉ 23:46, 12. jul 2016. (CEST)

Italijanska mesta

Može li neko da transkribuje imena mesta iz ove kategorije? To su veća naselja. -- Bojan  Razgovor  11:35, 10. oktobar 2015. (CEST)

Krenuću ja.--Milanče (razgovor) 08:21, 19. oktobar 2015. (CEST)

pregledao/la ili pregledao/-la

Šta je pravilno? --Milićević (razgovor) 21:45, 15. oktobar 2015. (CEST)

Poprilično sam siguran da ovog nema u Pravopisu. Lično pišem bez crtice jer je smatram izlišnom, iako bi teoretski bilo ispravnije sa njom, a tu je i gomilanje znakova. – Rančer (razgovor) 23:33, 18. oktobar 2015. (CEST)

Trudo/Trido

Kako se prezivaju kanadaski premijeri (otac Pjer, sin Džastin) -- Bojan  Razgovor  04:47, 24. oktobar 2015. (CEST)

Trebalo bi Trido, kako si i uradio u članku od Pjeru Tridou. Jedino ne znam da li je sin Džastin ili Žisten, verovatno je Džastin ali ne mora da bude. Samardžija (razgovor) 17:50, 24. oktobar 2015. (CEST)

Par nedoumica

1. Meta viki ili Meta-viki
2. Stranice sa pokvarenim mapama ili Stranice s pokvarenim mapama
3. Stranice sa greškom u referencama ili Stranice s greškom u referencama
4. Stranice sa greškama u skripti ili Stranice s greškama u skripti

--Milićević (razgovor) 17:17, 28. oktobar 2015. (CET)

Metaviki (kao i vikicitat i dr.); i sa i s je u redu, ali je s pravilnije. — Obsuser✉ 13:54, 4. novembar 2015. (CET)

Metaviki spojeno jer je meta- prefiks (kao metafizika), a vikicitat… Ne znam na šta se odnosi. Ako je posredi projekat poput Vikivesti, Vikivrsta i ostalih, onda spojeno i velikim početnim slovom. Ako se prosto radi o citatu ili članku na vikiju, onda viki citat i viki članak, odvojeno, jer je viki u službi nepromenljivog prideva. – Rančer (razgovor) 11:12, 5. novembar 2015. (CET)

@Ranching: Svakako, moja greška. Nepravilno je vikicitat; pravilno je Vikicitat i viki citat. Onda je nepravilno i vikiveza za wikilink ili je ovo drugačije jer je posredi druga reč od koje je vikiveza izvedeno? Isto pitanje je i za vikiuređivač i viki šablon ili viki članak (ne znam zašto, ali ja bih pisao baš ovako: vikiuređivač ali viki šablon i viki članak). — Obsuser✉ 23:46, 12. jul 2016. (CEST)

TDI

Ko može neka proveri pravopis članka --Milićević (razgovor) 16:06, 7. novembar 2015. (CET)

  Urađeno , davno ali i danas. — Obsuser✉ 23:46, 12. jul 2016. (CEST)

Lionski zaliv

Kolega KWiki je na szr. članka Lionski zaliv pokrenuo pitanje naziva članka...zna li neko kako je stvarno ime ovog zaliva? msm, jel Lionski tačno ili ne?...--ANTI_PRO92 (razgovor) 17:40, 7. novembar 2015. (CET)

Naravno da je tačno. I trg nije mesto gde treba da se raspravlja o ovom pitanju --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 17:59, 7. novembar 2015. (CET)

Zašto nije kada je u pitanju pravopis? Može i na SZR članka, a može i ovde ako se određivanje pravilnog imena dotiče drugih članaka i sl. — Obsuser✉ 23:46, 12. jul 2016. (CEST)

Transkripcije

Molim vas za pravilnu transkripciju sledećih imena:

Delon Armitage -Delon Armitidž

Matt Banahan - Met Banahan

Goderdzi Shvelidze - Goderdzi Švelidze

Ilia Zedginidze - Ilija Zedginidze

Merab Kvirikashvili - Merab Kvirikašvili

Silviu Florea -Silviju Florea

Ion Paulică - Jon Paulika

Cristian Petre - Kristijan Petre

Mihai Macovei - Mihaj Makovej

Valentin Calafeteanu - Valentin Kalafateanu

Florin Surugiu - Florin Suruđu

Scott Lawson - Skot Loson

Dan Parks - Den Parks

Simon Danielli - Sajmon Danijeli

Max Evans - Maks Evans

Chris Paterson - Kris Paterson

Jim Hamilton - Džim Hamilton

Ben Foden - Ben Foden

--Sly-ah (razgovor) 09:28, 12. novembar 2015. (CET)

Molim vas za pravilnu transkripciju sledećih imena:

Tatafu Polota-Nau - Tatafu Polota Nau

Ben Alexander - Ben Aleksander

Salesi Ma'afu Salesi Ma'afu

James Horwill - Džejms Horvil

Rocky Elsom - Roki Elsom

Scott Higginbotham - Skot Higinbotam

Ben McCalman - Ben Makalman

Radike Samo - Radike Samo

Luke Burgess - Luk Berdžes

Berrick Barnes - Berik Barns

Anthony Fainga'a - Antoni Fejinga

Pat McCabe - Pet Makejb

Digby Ioane - Digbi Joani

Lachlan Turner - Laklan Terner — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Petar Bućan (razgovor • doprinosi)

--Sly-ah (razgovor) 14:12, 18. novembar 2015. (CET)

Molim vas za pravilnu transkripciju sledećih imena:

Damien Varley (Irska) - Dejmijen Varli

Tony Buckley (Irska) - Toni Bakli

Leo Cullen (Irska) - Leo Kalen

Donncha O'Callaghan (Irska) - Donaka O'Kalahan

Denis Leamy (Irska) - Denis Limi

Paddy Wallace (Irska) - Pedi Volas

Geordan Murphy (Irska) - Džordan Merfi

Andrea Lo Cicero (Italija) - Andreo Lo Čičero

Salvatore Perugini (Italija) - Salvatore Peruđini

Paul Derbyshire (Italija) - Pol Derbišir

Fabio Semenzato (Italija) - Fabio Semencato

Luciano Orquera (Italija) - Lučano Orkvera

Gonzalo Canale (Italija) - Gonzalo Kanale

Korisnik:Petar Bućan

--Sly-ah (razgovor) 16:01, 19. novembar 2015. (CET)

Transkripcije

Molim vas za pravilnu transkripciju sledećih imena:

Ruski ragbisti:

Vladislav Korshunov - Vladislav Koršunov

Alexander Yanyushkin - Aleksandar Janjuškin

Andrei Ostrikov - Andrej Ostrikov

Američki ragbisti:

Phil Thiel - Fil Til

Matekitonga Moeakiola - Matekitonga Moakiola

Shawn Pittman - Šon Pitman

Scott LaValla - Skot Lavala

John van der Giessen - Džon van der Gisen

Todd Clever - Tod Klever

Nic Johnson - Nik Džonson

Mike Petri - Majk Petri

Nese Malifa - Nese Malifa

Paul Emerick - Pol Emerik

Andrew Suniula -Endru Sunijula

Takudzwa Ngwenya

Colin Hawley - Kolin Holi

Kevin Swiryn - Kevin Svirin

Korisnik:Petar Bućan

--Sly-ah (razgovor) 07:49, 22. novembar 2015. (CET)

Molim vas za pravilnu transkripciju sledećih imena:

Fidžijanski ragbisti

Talemaitoga Tuapati - Talemaitoga Tuapati

Sunia Koto - Sunija Koto

Campese Ma'afu - Kampese Ma'afu

Deacon Manu - Dikon Manu

Sakiusa Matadigo - Sakijusa Matadigo

Nemia Kenatale - Nemija Kenatala

Nicky Little - Niki Litl

Seremaia Bai - Seremaja Baj

Ravai Fatiaki - Ravaj Fatijaki

Albert VuliVuli - Albert Vulivuli

Napolioni Nalaga- Napolioni Nalaga

Kini Murimurivalu - Kini Murimurivalu

Namibijanski ragbisti

Hugo Horn - Hjugo Horn

Tinus du Plessis - Tinus de Plesi

Rohan Kitshoff - Rohan Kitshof

Korisnik:Petar Bućan

Imenovanje članka

Želim da preveden i dopunim ovaj članak sa engleske vikipedije: https://en.wikipedia.org/wiki/Convention_of_Kanagawa ... ali nisam sigurna kako da ga nazovem. Kanagavski sporazum? Sporazum iz Kanagave? Sporazum u Kanagavi? Kanagava sporazum?

Da li postoji neko pravilo ili je odokativno? U knjizi "Istorija čovečanstva - Azija" nazivaju ga "Sporazumom iz Kanagave" ali mi je stalno onaj "Dejtonski sporazum" u glavi pa imam neke nedoumice. --CumulusBGD (razgovor) 06:07, 24. novembar 2015. (CET)

Napiši kako misliš da treba. Ako neko misli drugačije promeniće naziv uz dato obrazloženje.--Drazetad (razgovor) 13:44, 24. novembar 2015. (CET)

Šta je tačno

Imamo tekst Fidžijski dolar i kategoriju Fidžijanski ragbisti. --Drazetad (razgovor) 17:59, 25. novembar 2015. (CET)

Fidžijski je ispravniji oblik. Sreće se u mnogim publikacijma. Opća enciklopedija JLZ dopunski svezak A-Ž 1977 na 161 str. navodi oblik fidžijski.--Vladimir Nimčević (razgovor) 18:08, 25. novembar 2015. (CET)

Transkripcija imena sa spiska

Molim vas za pravilnu transkripciju sledećih imena:

Južnoafrički ragbisti

Gurthrö Steenkamp - Gurtre Stenkamp

Christoffel Johannes van der Linde - Kristofel Johanes van der Linde

Bakkies Botha - Bakijes Bota

Danie Rossouw - Dani Rosouv

Heinrich Brüssow - Hajnrih Brisov

Butch James - Buč Džejms

Jaque Fourie - Žak Furije

Samoanski ragbisti

Mahonri Schwalger - Makonri Švalger

Daniel Leo - Danijel Leo

George Stowers - Džordž Stauers

Junior Poluleuligaga - Džunior Poluleuligaga

Jeremy Su'a - Džeremi Su'a

Tasesa Lavea - Tasesa Lavea

Eliota Fuimaono-Sapolu Eliota Fuimano Sapolu

Seilala Mapusua - Seilala Mapusua

David Lemi - Dejvid Lemi

Sailosi Tagicakibau - Sailosi Tagikakibau

Paul Williams - Pol Vilijams

Zahvaljujem se na dosadašnjoj pomoći.

Korisnik:Petar Bućan

Transkripcija

Molim vas za pravilnu transkripciju sledećih imena:

Velški ragbisti

Huw Bennett - Hju Benet

Ryan Jones - Rajan Džouns

Andy Powell - Endi Pauel

Stephen Jones -Stiven Džouns

Jonathan Davies - Džonatan Dejvis

Aled Brew - Aled Bru

Engleski ragbisti

George Chuter - Džordž Čater

Steve Borthwick - Stiv Bortvik

Ben Kay - Ben Kej

Andy Gomarsall - Endi Gomarsal

Shaun Perry - Šon peri

Olly Barkley - Oli Barkli

Mike Catt - Majk Kat

Jamie Noon - Džejmi Nun

Mathew Tait - Metju Tejt

Nick Abendanon - Nik Abendanon

(Petar Bućan (razgovor) 15:05, 4. decembar 2015. (CET))

Zhang Xueliang, He Yingqin, Yang Hucheng

Kako se pišu po Vuku ovi Kinezi? -- Bojan  Razgovor  20:41, 5. decembar 2015. (CET)

  : Džang Sjueljang (ili: Sjuelijang), He Jingćin, Jang Hučeng. — Obsuser✉ 22:24, 5. decembar 2015. (CET)

Džang Sjueljang (bez alternativne verzije) ...

--Sly-ah (razgovor) 22:54, 5. decembar 2015. (CET)

Molim vas za pravilnu transkripciju sledećih imena:

Samoanski ragbisti

Daniel Leo - Danijel Leo

Semo Sititi - Semo Sititi

Lolo Lui - Lolo Luj

Gavin Williams - Gavin Vilijams

Lome Fa'atau -Lome Fa'atau

Južnoafrički ragbisti

Gary Botha - Gari Bota

Juan Smith - Huan Smit

Bobby Skinstad - Bobi Skinstad

Ricky Januarie - Riki Džanjuari

Wynand Olivier - Vinand Olivije

Akona Ndungane - Akona Ndungane

Tonganski ragbisti

Suka Hufanga - Suka Hufanga

Epi Taione - Epi Tajone

Vunga Lilo - Vunga Lilo

Američki ragbisti

Luke Gross - Luk Gros

Takudzwa Ngwenya - Takuzva Ngvenja

Thretton Palamo - Treton Palamo

--Petar Bućan (razgovor) 16:01, 8. decembar 2015. (CET)

--Sly-ah (razgovor) 16:39, 10. decembar 2015. (CET)

Vindouz, Vindous ili Windows

Trenutno koristimo tri različita naziva za isti sistem --Milićević (razgovor) 21:36, 10. decembar 2015. (CET)

Vindous po pravopisu. — Obsuser✉ 06:05, 11. decembar 2015. (CET)

Šta je pravilno

Tekst o Papua Novoj Gvineji ili Tekst o Papui Novoj Gvineji. Hvala --Drazetad (razgovor) 09:39, 12. decembar 2015. (CET)

Tekst o Papui Novoj Gvineji. Samardžija (razgovor) 15:22, 12. decembar 2015. (CET)

Da, to su nekad bile dvije teritorije, kao npr. Bosna i Hercegovina.--Radovan ⁂ 15:35, 12. decembar 2015. (CET)

---

Ust-ordinski burjatski autonomni okrug - da li treba mali ili veliko O za ORDINSKI? --Radovan ⁂ 17:46, 12. decembar 2015. (CET)

Malo, ali treba možda Ustordinski burjatski autonomni okrug, bez crtice. Nisam siguran 100 % jer je primer jedinstven... Šta je u Ust-Orda Burjatija Ust, šta Orda, šta Burjatija? — Obsuser✉ 18:34, 12. decembar 2015. (CET)

Crna Gora → crnogorski; Ust Orda → ustordinski --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 18:39, 12. decembar 2015. (CET)

Ust-Ordin - rus: Ustь-Ordыnskiй, burjatski: Ordыn Adag - je ime naselja u toj bivšoj autonomiji. Pošto je autonomija bila naseljena Burjatima - otud Burjatija... --Radovan ⁂ 18:55, 12. decembar 2015. (CET)

Transkripcije

Molim vas za pravilnu transkripciju sledećih imena:

Australijski ragbisti:

Adam Freier - Adam Frajer

Al Baxter - Al Bakster

Matt Dunning - Met Daning

Guy Shepherdson - Gaj Šeperdson

Mark Chisholm - Mark Čizom

Hugh McMeniman - Hju Makmeniman

Phil Waugh - Fil Vo

Stephen Hoiles - Stiven Hojls

Morgan Turinui - Morgan Turinuj

Lote Tuqiri - Lote Tukiri

Julian Huxley - Džulijan Haksli

Rodney Blake - Rodni Blejk

Alister Munro Campbell - Alister Manro Kembel

Josh Holmes - Džoš Holms

Ryan Cross - Rajan Kros

Clinton Schifcofske - Klinton Šifkovski

Kanadski ragbisti:

Pat Riordan - Pet Riordan

Mike Burak - Majk Bjurak

Dave Spicer - Dejv Spajser

Fidžijanski ragbisti:

Graham Dewes - Grejam Djuz

Jone Railomo - Jone Rejlomo

Kele Leawere - Kele Leavere

Wame Lewaravu - Vame Levaravu

Ifereimi Rawaqa - Iferejmi Ravanga

Semisi Naevo - Semisi Naevo

Jone Qovu - Jone Ngovu

Jone Daunivucu - Jone Daunivudu

Mosese Rauluni - Mosese Rauluni

Maleli Kunavore - Maleli Kunavore

Gabiriele Lovobalavu - Gabirijele Lovobalavu

Seru Rabeni - Seru Rabeni

Sireli Bobo - Sireli Bobo

Vilimoni Delasau - Vilimoni Delasau

Isoa Neivua - Isoa Nejvua

Norman Ligairi- Norman Lingejri

Kameli Ratuvou - Kameli Ratuvou

Zahvaljujem vam se na dosadašnjoj pomoći.--Petar Bućan (razgovor) 10:48, 17. decembar 2015. (CET)

Kosmonauti

• Sergeй Nikolaevič Rыžikov -Sergej Nikolajevič Rižikov
• Robert Shane Kimbrough - /ˈkɪm.brəʊ/ Robert Šejn Kimbro
• Takuya Onishi - Takuja Oniši
• Kathleen Hallisey Rubins - /ˈruː.bɪnz/ Ketlin Halisi Rubins
• Olég Ivánovič Skrípočka - Oleg Ivanovič Skripočka
• Thomas Pesquet - Toma Peske
• Mark Thomas Vande Hei /ˈvæn.dəˌhaɪ/ Mark Tomas Vande Haj

Znam otprilike, ali bolje da proverim. Unapred zahvaljujem... --Mihailo (razgovor) 14:37, 24. decembar 2015. (CET)

Samo ćeš morati pričekati da neko odobri IPA-zapise i transkripcije.

--Sly-ah (razgovor) 15:35, 24. decembar 2015. (CET)

Odgovor za Trg („odobravanje zapisa”)

1. Sergeй Nikolaevič Rыžikov — Sergej Nikolajevič Rižikov Y
2. Robert Shane Kimbrough - /ˈkɪm.brəʊ/ Robert Šejn Kimbro N jer -ough- ne može biti -əʊ- prema članku na engleskoj Vikipediji (/ˈɹɒb.ə(ɹ)t ʃeɪn ˈkɪm.broʊ/ — Robert Šejn Kimbrou; -ough- bi moglo da bude i sa /aʊ/ od. Kimbrau, ali i ɔː i prema nekim izvorima i to tvoje əʊ od. Kimbro; pogledaj takođe i borough /ˈbʌɹoʊ/, /ˈbɜɹoʊ/, američki izgovor jer je reč o Amerikancu, prema čemu je analogijom bez glasa o (ʌ/ɜ) transkripcija Kimbrou)
3. Takuya Onishi — Takuja Oniši Y
4. Kathleen Hallisey Rubins - /ˈruː.bɪnz/ Ketlin Halisi Rubins N (/ˌkæθliːn ˌhælisiː ˈrubinz/ ili /ˌkæθliːn ˌhælisiː ˈrubɪnz/ — Katlin Halisi Rubins; Katlin; Rubins kao kod Hopkins, Kolins, Dženkins, Parkins, Robins, Rolins, Topkins, Votkins)
5. Olég Ivánovič Skrípočka - Oleg Ivanovič Skripočka Y
6. Thomas Pesquet - Toma Peske Y
7. Mark Thomas Vande Hei /ˈvæn.dəˌhaɪ/ Mark Tomas Vande Haj (ako se u obzir uzme da Vande Hei nije američkog/engleskog porekla: /mɑɹk^? ˈtɑm.əs^? vanə ˌhɛi/ — Mark Tomas Vane Hej; Vande Hei ima dansko-holandsko poreklo, a -ei- u holandskom je /ɛi/)

Eto vidiš da postoji dilema koliko hoćeš, za veliki broj transkripcija. Jedino što hoću još da ti kažem je to da ne budeš nikad sasvim siguran da je tvoja jedna jedina transkripcija uvek ispravna i da je ne braniš po svaku cenu. Bolje navedi dva ili tri primera i za svaki referencu (ti je napiši i obrazloži u njoj kao što sam ja za -ough-); to je isplativije nego da se ustali pogrešan naziv kao što je to sa Vašingtonom ili Valterom.

I koristiš li www.howtopronounce.com pored Ingolo veb-sajta? Sadrži puno više izgovora, a za pouzdanost ne mogu da tvrdim. Kako god, ne možeš se pozivati referencom na video sa Jutjuba i ti praviti IPA i ti transkribovati prema tom što si napravio jer možda nisi u pravu. Jutjub nikako ne možeš navoditi kao izvor, jedino howtopronounce ili Ingolo ili Vikirečnik (engleski) ili drugi veb-sajt na kome ima jedna od fonetskih transkripcija. Ako je ti napraviš, nemoj džabe stavljati video prema kome si to uradio jer mogu i ja staviti neku svoju, a isti video što onda nema smisla. — Obsuser✉ 00:11, 25. decembar 2015. (CET)

Odgovor od Sly-ah-a i moj odgovor od 25. 12. 2015. (20:30 č) za „punjenja”

Ovako:

• Ti si se malo pogubio, ali nema veze. Mlad si, ima vremena za tebe.
• Za Kimbrough evo ti Nasin sajt, pa uživaj. [15]
• Po Prćiću, /ou/ se u VIŠESLOŽNIM rečima najčešće prenosi kao /o/. Dakler, Kimbro.
• Dalje, J.C. Wells u LPD kaže da može i jedno i drugo (i moje -əʊ- i to tvoje /oʊ/. (1:0 za mene)
• Kada tako prilježno citiraš Prćića, kako se nisi setio da pogledaš odrednicu Kathleen, uz koju je navedena transkripcija !Ketlin, što znači da je taj oblik UKORENjEN i DA GA NE TREBA MENjATI! (2:0 za mene).
• ˈruː.bɪnz/ je ispravan zapis, ali, evo ti NASIN sajt pa uživaj. [16] (3:0 za mene).

Rubins je ispravna transkripcija i tu nema spora, samo mi nije jasno čemu onaj citat iz Prćića o obezvučavanju. Napisao sam Rubins. (dakle, 4:0 za mene).

• Vande Haj: prvo, evo ti NASIN sajt pa uživaj (po treći put; al ćeš se ti nauživati!)

[17] (5:0 za mene; ovo je već iživljavanje) O imenima stranog, neengleskog porekla u engleskom jeziku i njihovoj transkripciji: T. Prćić: O adaptaciji imena iz drugih jezika u engleskom, NTRELI, str. XXIX (dakle, 6:0 za mene).

Ето видиш да ти немаш појма о чему говориш. 

Dalje, budući da uopšte nisam zadovoljan tvojim odgovorima i tvojom "minucioznom", ali nespretnom i tragikomičnom analizom mog rada, obaveštavam te ja da nastaviti da radim kao i do sada (dakle, maksimalno ću koristiti i Jutub i Vimio i sve ostale audio i video izvore), uinat i tebi i Nimčeviću, a ti, ako nisi zadovoljan mojim radom, možeš se žaliti na Trgu.

Umesto što preko mene pokušavaš lečiti neko svoje komplekse i frustracije (koje verovatno potiču od rasprave o onom japanskom izrazu) i umesto što "teraš mak na konac", bolje bi ti bilo da mi se pridružiš pa da zajedničkim snagama pokušamo da uradimo nešto po pitanju transkripcije. Međutim, tvoje zabrane meni upućene (ne možeš, ne smeš, nije dozvoljeno itd.) samo povećavaju moju želju da RADIM KAO I DO SAD, uprkos tvojim "zabranama" i metiljavim argumentima.

Dakle, ćao do sledećeg "punjenja".

--Sly-ah (razgovor) 10:16, 25. decembar 2015. (CET)

---

Polako s „proglašavanje od pobedu i brojanje poeni”! Hahah... Dakle, prva stvar: vidimo i ja i ti sada da izgovor nije transkripcija pošto vidim da si pročitao članke, te znamo i ja i ti kako se vrši transkripcija stranih reči u srpski jezik: ortografskom transkripcijom fonetske transkripcije izgovora pri čemu nijedna od ovih transkripcija nije izgovor već transkripcija izgovora. Ovo mi je bilo veoma važno da obojica znamo kako bi razgovor bio konstruktivan. Drugo: pokazao si do čega ti je stalo — da dokažeš da je x:0 za tebe. Ja sam ti pokazao i dokazao uz gomilu argumenata da si pogrešio, a tvoja je stvar hoćeš li tu frustraciju prihvatiti ili ne. „Punjenja” ovde nema, već ima borbe argumentima, priznavanja grešaka u smislu da sam sebi kažeš i drugome „Da, pogrešio sam!” i usmeravanja u takvom smeru da ide Vikipedija nabolje a ne da Sly-ah ili Obsuser budu u pravu ili da se takmiče. Evo ti/nam sada obrazloženje zašto nisi/nismo bili u pravu za imena Robert Šejn Kimbrou, Ketlin Halisi Rubens i Mark Tomas Vanda Haj.

1. Pogubio se nisam jer nisam napisao da je Kimber i pokušavao dokazati neku glupost nego iskazati svoje mišljenje uz validne argumente kao što bi i ti trebalo da radiš bez sujete i omalovažavanja pa i vređanja drugih korisnika.
2. Za Kimbrough: Nasin sajt kaže RAW-burt KIM-bro. Dakle, dali su pronunciation respelling (ne znam kako se prevodi tačno, spelovanje izgovora možda; da li ti znaš?). Transkripcija je prema ovome Robert Kimbrou od. IPA zapis: /ˈɹɒb.ə(ɹ)t ˈkɪm.broʊ/. To sam gore i napisao. Pogledaj kako se bro izgovara na američkom engleskom — /bɹoʊ/ tj. sa -oʊ- koje se prenosi kao -ou-. (moja greška je jedino „ɹ” koje sam napisao kao „r” ali to i nije bitno jer je svejedno na srpskom „r”) Dalje, received pronunciation (srp. standardni britanski akcenat) je /bɹəʊ/, ali mi pričamo o Amerikancu tako da je priča završena, a kako priča teče ti ćeš po svim prilikama da se nauživaš na Nasinom veb-sajtu; nemoj „faličnom dedukcijom” hrliti pred rudu.

• „Po Prćiću, /ou/ se u VIŠESLOŽNIM rečima najčešće prenosi kao /o/. Dakle[r], Kimbro.” — To što se po Prćiću radi mene ne interesuje baš u svakom slučaju transkripcije jer ne mora da znači da on nikada nije napravio grešku. Amerikanac zna kako izgovara svoje -ough-: kao oʊ što potvrđuje i Nasin veb-sajt odnosno IPA zapis za bro koji je na američkom engleskom /bɹoʊ/. U stvari, kakve veze ima kako se /ou/ prenosi kada mi ovde pričamo o prenošenju -ough- od. o prenošenju oʊ kao -ou-, a ne o prenošenju -ou-?
• „Dalje, J.C. Wells u LPD kaže da može i jedno i drugo (i moje -əʊ- i to tvoje /oʊ/. (1:0 za mene)” — Opet „faličnom dedukcijom” dolaziš do zaključka da ako sam i ja u pravu a i ti da je 1:0 za tebe, iako to nije bitno. Iskazuješ ovime da ti je važnije da si ti u pravu nego da postoji neko ko je više u pravu od tebe a da si i ti zajedno s njim u pravu. Ja sam više u pravu, to ćeš da priznaš (barem sam sebi da priznaš ako nemaš srca da napišeš da si pogrešio), i to sam više u pravu jer: 1. govorimo o Amerikancu (-ough- → -oʊ- → -ou-), 2. na Nasinom sajtu se navodi -bro- odnosno /bɹoʊ/ odnosno brou, 3. na engleskoj Vikipediji ne navode uopšte transkripciju -əʊ- za -ough- (iako postoji, više je britanska, i to sam napisao: nisi ni ti potpuno u krivu ali jesi jer govorimo o Amerikancu). Znači 1:0 je za mene ako ćemo da brojimo.
• Naveo sam ti još argumenata zašto je -ou-; pročitaj prethodni komentar ponovo i primer borough pored ovog iznad što je i previše.

2. Priznajem, pogrešio sam. Nisam proverio Prćićev priručnik i nisam znao da je to ukorenjeni oblik. Kako god, prema pravilima transkripcije je Katlin, ukorenjena je Ketlin. Sada nije baš 1:1, a evo i zašto.

• „ˈruː.bɪnz/ je ispravan zapis, ali, evo ti NASIN sajt pa uživaj.” — Aha, otkrili smo zajedno novu grešku. Nije li to lepo! Na Nasinom sajtu piše KATH-lean ROO-bens. Transkripcija je prema ovome Katlin Rubens od. IPA zapis: /ˌkæθliːn ˈru:.benz/. (ja sam u prvobitnom IPA zapisu izostavio „:.” za „ru”) Pogledaj kako se ben izgovara na američkom engleskom — /ben/ tj. sa -e- što se prenosi kao Rubens, a ne tvoje i moje Rubins. Priznajem, za Ketlin nisam znao da je ukorenjeno i transkribovao sam ga prema pravilima kao Katlin. Međutim, to nije veća greška od greške Rubins jer ovim drugim stvaramo novi neukorenjeni pogrešan oblik. Znači, ako poredim ono na Trgu i ovo što piše, 2:0 za mene.
• „Rubins je ispravna transkripcija i tu nema spora, samo mi nije jasno čemu onaj citat iz Prćića o obezvučavanju. Napisao sam Rubins. (dakle, 4:0 za mene).” — Hahahah... Dva poena, dobar, dobar!!! I dalje je dakle, 2:0, jer ovime ništa nisi postigao već izmislio poen. Svakako nije Rubins.

3. „Vande Haj: prvo, evo ti NASIN sajt pa uživaj (po treći put; al ćeš se ti nauživati!)” — Na Nasinom sajtu piše MARK VAN-duh HI što se transkribuje za američki engleski u IPA kao /mɑɹk ˈvæn.dʌ ˌhaɪ/, čime ni tvoja (/ˈvæn.dəˌhaɪ/) ni moja (/mɑɹk? vanə ˌhɛi/) transkripcija u IPA nisu tačne. Transkripcija na srpski je dakle Mark Vanda Haj. Uživamo. Ako brojimo, sada nije 5:0 za tebe već 3:0 za mene u odnosu na ono s Trga. (ti si dva poena izmislio pa zbir 5 ne odgovara zbiru 3) Ti si pogrešio i sa „ə” kojeg uopšte nema u duh, čak ni za britanski gde je „ɜː”.
4. „O imenima stranog, neengleskog porekla u engleskom jeziku i njihovoj transkripciji: T. Prćić: O adaptaciji imena iz drugih jezika u engleskom, NTRELI, str. XXIX (dakle, 6:0 za mene).” — Pod broj jedan, ja nisam uopšte tvrdio da si pogrešio u primeru Vanda Haj već sam stavio upitnik i napisao „ako se u obzir uzme da” i stavio upitnike pored Mark i Tomas (mɑɹk^? ˈtɑm.əs^?) jer nisam uopšte znao niti znam kako se ta imena izgovaraju u pomenutom danskom i holandskom tj. kako se transkribuju u IPA. Rezultat je znači 4:0 za mene a ne 6:0 za tebe.

• „Eto vidiš da ti nemaš pojma o čemu govoriš.” — Vidim što nemam pojma o čemu govorim. Ti si pogrešio 3/7 što je učinak od oko 57 %.

• „Dalje, budući da uopšte nisam zadovoljan tvojim odgovorima i tvojom "minucioznom", ali nespretnom i tragikomičnom analizom mog rada, obaveštavam te ja da nastaviti da radim kao i do sada (dakle, maksimalno ću koristiti i Jutub i Vimio i sve ostale audio i video izvore), uinat i tebi i Nimčeviću, a ti, ako nisi zadovoljan mojim radom, možeš se žaliti na Trgu.” — Analiza nije nimalo nespretna jer su otkrivene još dve greške (tvoje) niti je tragikomična u bilo kom smislu jer nisam ja robot a nisi vala ni ti ni Prćić ni niko. Ti ćeš maksimalno koristiti Jutjub (amer. /ju tjuːb/ ili brit. /ju: tjuːb/) a ne Jutub i koristićeš Vimiou (/ˈvɪmioʊ/) a ne Vimio. Ovime sam priznaješ da ti nije cilj bolja tranckripcija već „iđenje” nekom u inat, meni i Nimčeviću, iako znaš da navođenje Jutjuba kao izvora pored svega ovoga što mi pričamo uvek sa sobom nosi rizik.

Pričaš polagano i nonsense tvrdeći da ćeš koristi audio i video izvore za transkripciju (kako će ti video pomoći, jedino ako ćeš k’o biva da gledaš usta i vidiš koji je IPA znak i sa stopostotnom sigurnošću da ga braniš do kraja). Na Trgu se neću žaliti jer se ja inače na Srpskoj Vikipediji ne bavim transkripcijom niti to trenutno nameravam da radim naveliko.

• Kompleksi — Svoje komplekse i frustracije ja imam pravo da lečim kako hoću, a ovo što radim daleko je od toga, jer kada bih počeo da se inatim ja — ti bi tada otkrio puno više svojih slabosti. Ja sam ti se pridružio davno ako nisi primetio i pokušavam da te trznem što se tiče nekih stvari (razlike između izgovora i transkripcije) i da se ne uljuljkaš u poziciji univerzalnog „transkriptora” već da naučiš priznati grešku i ne inatiti se. Ja sam ti jednom vratio izmenu od. uklonio Jutjub kao izvor i još jednom koliko se sećam pokušao urediti nešto ali ti si to hladnokrvno odbacio vraćajući na svoju verziju sa dvema tačakama-zarezima i razmakom pre druge tačke-zareza što je pogrešno.

• Zabrane i „metiljavi” argumenti — To nisu moje zabrane već zabrane zajednice i pravila koja bi trebalo da se koriste na Vikipediji na srpskom jeziku kao što se koriste i na Vikipediji na engleskom jeziku. Opet iskazuješ svoju frustraciju govoreći da ćeš da radiš kako si i do sada radio iako si sam uvidio neke greške i slaboće. Koji su to argumenti „metiljavi” uzimajući u obzir da ti navodim Vikirečnik na engleskom jeziku, sajt howtopronounce.com kao mogući ali ne sasvim pouzdan izvor te članak sa engleske Vikipedije, a uz to sve pominjući da i neke od tvojih transkripcija nisu potpuno pogrešne, ali da je u ovom slučaju to neupotrebljivo jer je reč o Amerikancu („əʊ” je neupotrebljivo)?

Navodim ti i pravila transkripcije za „æ” (ne znajući da je Ketlin ustaljeno), a ti govoriš da je to metiljavo... Pa daj molim te... Uostalom, od sada ću koristiti i Prćićev priručnik baš za ustaljene termine iako nisam ni pomislio da je potreban baš za Kathleen jer je i sam izgovor bliži a nego e, što jeste „falična dedukcija” (lepše na našem: pogrešno zaključivanje).

• Providne fraze — Molio bih te kada razgovaramo ja i ti da izbaciš iz svog rečnika one fraze za pozadinskim lascivnim značenjem poput „do sledećeg punjenja” kao i fraze u „Ti si se malo pogubio, ali nema veze. Mlad si, ima vremena za tebe.” jer mlad si, ima vremena za tebe i slično je neverovatno ofucano, i to ponajviše iz američkih filmova.

• Usput, Nasin se piše ovako, a ne NASIN; IPA zapis ili IPA zapis se piše ovako, a ne IPA-zapis (već sam ti pominjao ovo za IPA).

• I ponoviću ti još jednom nešto što sam već napisao i voleo bih da konačno počnemo razgovarati malo lepše i prijateljski jer ćemo sarađivati dosta, a ja nemam ništa protiv tebe i nadam se da ti nemaš protiv mene osim ako si takvog mentaliteta da ako ti neko ukaže na grešku ti osećaš automatski sujetu i dozu mržnje prema takvoj osobi. Ja sam blokiran i imam više vremena da trošim na kilometarske komentare, a cenio bih da pročitaš sve od reči do reči i da ne zanemaruješ neke delove a i dalje teraš svoju priču. Ja tvoj komentar iskomentarišem rečenicu po rečenicu da budem jasan i direktan.

Eto vidiš da postoji dilema koliko hoćeš, za veliki broj transkripcija. Jedino što hoću još da ti kažem je to da ne budeš nikad sasvim siguran da je tvoja jedna jedina transkripcija uvek ispravna i da je ne braniš po svaku cenu. Bolje navedi dva ili tri primera i za svaki referencu (ti je napiši i obrazloži u njoj kao što sam ja za -ough-); to je isplativije nego da se ustali pogrešan naziv kao što je to sa Vašingtonom ili Valterom.

I koristiš li www.howtopronounce.com [i teflpedia.com] pored Ingolo veb-sajta? Sadrži puno više izgovora, a za pouzdanost ne mogu da tvrdim. Kako god, ne možeš se pozivati referencom na video sa Jutjuba i ti praviti IPA i ti transkribovati prema tom što si napravio jer možda nisi u pravu. Jutjub nikako ne možeš navoditi kao izvor, jedino howtopronounce ili Ingolo ili Vikirečnik (engleski) ili drugi veb-sajt na kome ima jedna od fonetskih transkripcija. Ako je ti napraviš, nemoj džabe stavljati video prema kome si to uradio jer mogu i ja staviti neku svoju, a isti video što onda nema smisla.

---

---

---

---

---

---

---

---

---

---

---

Tačne transkripcije za kosmonaute

Dakle, nakon poduže rasprave, transkripcije su:

• Sergeй Nikolaevič Rыžikov — Sergej Nikolajevič Rižikov Y
• Robert Shane Kimbrough — Robert Šejn Kimbrou /ˈɹɒb.ə(ɹ)t ʃeɪn ˈkɪm.broʊ/ Y
• Takuya Onishi — Takuja Oniši Y
• Kathleen Hallisey Rubins — Ketlin^! Halisi Rubens /ˌkæθliːn ˌhælisiː ˈru:.benz/ Y
• Olég Ivánovič Skrípočka — Oleg Ivanovič Skripočka Y
• Thomas Pesquet — Toma Peske Y
• Mark Thomas Vande Hei — Mark Tomas Vanda Haj /mɑɹk ˈtɑm.əs ˈvæn.dʌ ˌhaɪ/ Y

^! izuzetak od pravila; inače bi trebalo Katlin  — Obsuser✉ 21:32, 28. decembar 2015. (CET)

---

Dakle, nakon kratkog pregleda, pravilne transkripcije su kao gore navedene.

--Sly-ah (razgovor) 08:16, 29. decembar 2015. (CET)

Ponavljam (za one koji sporije shvataju):

• /broʊ/ se u višesložnim rečima prenosi kao "bro".
• Pravilno je Rubins, nema razloga da bude Rubens. Nenaglašeni glas /e/ u fonetskoj transkripciji prenosi se prema slovu, budući da fonetska transkripcija nema znak za nenaglašeno /ɪ/ iz IPA-zapisa, i koje se uvek prenosi prema originalnom slovu. Inače bi Collins bio Kolens, a Wilkins - Vilkens.

Iusputno pitanje: Ako je Rubins - Rubens, kako se transkribuje američko prezime Rubens?

• Nenaglašeno "uh" iz fonetske transkripcije u IPA zapisu je /ɪ/ ili /ə/, a u srpskoj ćirilici i latinici taj nenaglašeni glas se prenosi PREMA ORIGINALNOM SLOVU.

Ja ne bih više učestvovao u ovoj raspravi. Ukoliko neko želi, dobro bi bilo da prvo prouči odeljak o transkripciji sa engleskog iz Pravopisa, uvod u Prćićeve knjige i neku drugu prateću literaturu, pa tek onda da se upusti u avanturu dokazivanja nedokazivog.

Obsuseru, izgleda da je po tebi nastala ona izreka: Čuje da zvoni, ali ne zna u kojoj crkvi.

--Sly-ah (razgovor) 08:30, 29. decembar 2015. (CET)

Dodatak: po Prćiću, Middlesborough je Midlsboro, a Loughborough - Lafboro.

--Sly-ah (razgovor) 08:36, 29. decembar 2015. (CET)

Ljudi, hvala na veoma iscrpnoj raspravi. I srećna Vam Nova! --Mihailo (razgovor) 09:27, 29. decembar 2015. (CET)

---

Prvo molim te da ne menjaš tuđe potpisane komentare jer nemaš to pravo. Drugo, da kratko razrešim tvoj jadni pokušaj da i dalje ostane na tome da ti nisi pogrešio u vezi sa Rubins i Vande Hei jer ti je izgleda samo to bitno.

• Kathleen Rubins → /ˌkæθliːn ˈru:.benz/ → Ketlin Rubens [ne: Ketlin Rubins]

1. „Pravilno je Rubins, nema razloga da bude Rubens.” — Sada ćemo da vidimo ponovo jer ne želiš da priznaš nešto očito...
2. „Nenaglašeni glas /e/ u fonetskoj transkripciji prenosi se prema slovu...” — Nemoj da izmišljaš pravila jer se svako /e/ iz IPA zapisa (ne iz reči u engleskom jeziku ili u srpskom, ne daj Bože) prenosi kao e u srpski, dok se za /ə/, /ə^r/ i /ɪ/ gleda je li nenaglašeno ili nije (Prćić, XXVI).
3. „...budući da fonetska transkripcija nema znak za nenaglašeno /ɪ/ iz IPA-zapisa, i koje se uvek prenosi prema originalnom slovu...” — Zašto je ovo relevantno kada mi imamo KATH-lean ROO-bens tj. /ˌkæθliːn ˈru:.benz/? Nigde /ɪ/ „zglave”, hah...
4. Inače bi Collins bio Kolens, a Wilkins - Vilkens. — Ne poznaješ IPA dovoljno iako si tvrdio da si „IPA pismen”. Collins je /kɒlɪnz/ tj. Kolins, a Wilkins je /ˈwɪlkɪns/ tj. Vilkins. Nije ovde reč o /e/ iz IPA-e već o /ɪ/ koje se prenosi prema slovu; nema nikakve dileme i ne bi bio Kolens i Vilkens nikad. Evo ti i reference za ove IPA zapise: Collins i Wilkins(on), kao još jedan dokaz. Nemoj da izmišljaš više išta oko ovoga niti da izmišljaš pravila jer je sve jasno kao dan. -ben- nije nikada /-bən-/, već je /-ben-/, /-bɛn-/ ili /-bɪˈn-/ (IPA zapis se gleda). Ako umeš, nađi mi /-bən-/ kao dokaz, ja imam dokaza za /-ben-/, /-bɛn-/ i /-bɪˈn-/ koliko hoćeš.

• Mark Vande Hei → /mɑɹk ˈvæn.dʌ ˌhaɪ/ → Mark Vanda Haj [ne: Mark Vande Hej]

1. „Nenaglašeno "uh" iz fonetske transkripcije u IPA zapisu je /ɪ/ ili /ə/, a u srpskoj ćirilici i latinici taj nenaglašeni glas se prenosi PREMA ORIGINALNOM SLOVU.” — Fonetska transkripcija MARK VAN-duh HI je u IPA zapisu /mɑɹk ˈvæn.dʌ ˌhaɪ/. Zašto? Zato što je MARK /mɑɹk/, VAN /ˈvæn/, duh /dʌ/ (američki izgovor, govorimo o Amerikancu, a pored toga ti nisi u pravu jer se uh može prenositi i kao /ʌ/ i u slučaju kada je nenaglašeno). Gde si našao da se nenaglašeno uh ne može transkribovati kao /ʌ/ od. uopšte da postoji nenaglašeno uh u nekoj reči? U engleskom reči koje završavaju na uh osim duh nema, niti ih ima uopšte sa uh nenaglašeno (i ako ima, ima vrlo malo). Daj mi primer još jedan u kojem je duh postalo de, hahahah. Pored toga, kada već navodimo nerelevantne (ili manje relevantne) stvari [mislim na tvoje /ɪ/], u engleskom zvuk /ʌ/ zovu uh.

• Robert Kimbrough → /ˈɹɒb.ə(ɹ)t ˈkɪm.broʊ/ → Robert Kimbrou [i: Robert Kimbro]

Po treći, četvrti ili ko zna koji put da zaključim raspravu i da se Sly-ah složi jer je ostao bez argumenata. Četvrtu i petu kolonu privremeno zanemariti... Iz tabele vidimo da je Prćić Attenborough, Desborough, Gainsborough, Scarborough i Yarborough transkribovao sa završnim „-o”. S druge strane, Burrough, McGeough i Whatmough transkribovao sa završnim „-ou”.

Kada se bolje pročita, g. Prćić je rekao da bismo NAGLAŠENI SAMOGLASNIK /ou/ iz engleskog jezika trebali prenositi kao /ou/, osim u višesložnim imenima gde je predstavljen najčesće slovom o, kada bi ga trebalo prenositi, prеmа slovu, kao /O/, da bi se izbeglo izobličavanje imena.

1. Mi ovde ne govorimo o naglašenom samoglasniku.
2. Mi ovde ne govorimo o samoglasniku /ou/ već o /oʊ/. (Prema IPA tabeli, /ʊ/ je jedno, /u/ je drugo; kao što je i /i/ jedno, /ɪ/ drugo, /ɨ/ treće, /ʏ/ četvrto; ili, kao što su i /e/, /ɘ/, /ø/, /ɵ/, /ə/, /ɜ/, /ɞ/, /ɐ/, /æ/, /ɤ/, /ɶ/, /ʉ/, /œ/ sve različiti samogl. i sugl.)
3. Dva puta „trebali” ne iskazuje dva pravila već daje dva saveta.
4. Prćić je u tri tj. dva višesložna imena na kraju imao „-ou”.
5. „Predstavljen najčešće slovom o” — Ovde nije predstavljen slovom o, niti IPA-ino /ou/ može ikada biti predstavljeno slovom o u reči.
6. „Izobličavanje imena” nije lingvistički termin tako da Kimbrou nije izobličeno ime dok se fraza „izobličavanje imena” ne definiše.

Sada je slučaj konačno zatvoren. I sada možete odzanemariti četvrtu i petu kolonu gde sam dao svoje predloge većinom referencirane pomoću en.wikt.org i rečnika, onako usput, a šansa da su svi predlozi koje sam napisao pogrešni približno je jednaka nuli (od 38 primera, 16 je veoma sumnjivo). Pozdrav i srećna nova 2016. godina svima, naročito za korisnike /slaɪ-ˈɑ:/, /miˈhajlo jǒʋanovit͡ɕ/ i naravno /əbˈs.ˈjuːzə(ɹ)/.

Transkripcije za engleske reči sa -ough-

×	Engleska reč	Prćićeva transkripcija	IPA zapis	Moguća transkripcija
01	Attenborough	/atenboro/ Atenboro — BOLJE NEGO Etenboro	/əˈtɛn.ˈbʌɹoʊ/, /əˈtɛn.ˈbɜɹoʊ/	Atenboro
02	Barraclough	/baraklaf/ Baraklaf	/bəˈɹɑ.klʌf/, /bəˈɹɑː.klʌf/, /ˌbæɹəˈ.klʌf/; /bəˈɹɑ.kləf/, /bəˈɹɑː.kləf/, /ˌbæɹəˈ.kləf/; /bəˈɹɑ.klaʊ/, /bəˈɹɑː.klaʊ/, /ˌbæɹəˈ.klaʊ/	Baraklaf; Baraklof; Baraklau?
03	Brough	/braf/ Braf	/bɹɔ/, /bɹɔ:/; /bɹʌf/	Bro; Braf
04	Brougham	/brum/ Brum — ILI /brUam/ Bruam	/bruːəm/	Bruam
05	Broughton	/brOton/ Broton	/bɹɔ.tən/, /bɹɔ:tən/; /bɹʌf.tən/	Broton; Brafton
06	Burrough	/barou/ Barou — NE Berou	/bəˈɹoʊ/, /bɝoʊ/	Burou, Berou
07	Burroughes	/barouz/ Barouz — NE Barous; NE Berouz; NE Berous	/bəˈɹoʊz/, /bɝoʊz/	Burouz, Berouz
08	Burroughs	/barouz/ Barouz — NE Barous; NE Berouz; NE Berous	/bəˈɹoʊz/, /bɝoʊz/	Burouz, Berouz
09	Clough	/klaf/ Klaf	/klʌf/; /kləf/; /klaʊ/	Klaf; Klof; Klau?
10	Coughlan	/koflan/ Koflan — ILI /koglan/ Koglan	/kɔflən/	Koflan
11	Coughlin	/koflin/ Koflin — ILI /koglin/ Koglin	/kɔflɪn/	Koflin
12	Desborough	/dezboro/ Dezboro — BOLJE NEGO Desboro	/dɛs.bʌɹoʊ/; /dɛs.bɜɹoʊ/	Desbarou; Desberou
13	Dougherty	/doherti/ Doherti	/doʊətɪ/	Douerti
14	Doughty	/dauti/ Dauti	/doʊtɪ/	Douti
15	Fairclough	/ferklaf/ Ferklaf	/fɛɚklʌf/; /fɛɚkləf/; /fɛɚklaʊ/	Ferklaf; Ferklof; Ferklau?
16	Gainsborough	/gejnsboro/ Gejnsboro — BOLJE NEGO Gejnzboro; NE Gensboro	/ɡeɪnz.ˈbʌɹoʊ/; /ɡeɪnz.ˈbɜɹoʊ/	Gejnsbarou; Gejnsberou
17	Goodenough	/gudenaf/ Gudenaf — BOLJE NEGO Gudinaf	/ɡʊd.ɪˈnʌf/	Gudenaf
18	Gough	/gof/ Gof	/gɔf/, /ˈgɒf/	Gof
19	Keough	/kIO/ Kio	/kiˈaʊ̯/, /kjaʊ̯/	Kiau, Kjau
20	Lough	/laf/ Laf — ILI /lou/ Lou	/lɒx/, /lɒk/; /lʌf/; /ləf/; /laʊ/	Loh, Lok; Laf; Lof; Lau?
21	Loughlin	/lohlin/ Lohlin — NE Loflin; NE Laflin	/lɒx.lɪn/, /lɒk.lɪn/; /lʌf.lɪn/; /ləf.lɪn/; /laʊ.lɪn/	Lohlin, Loklin; Laflin; Loflin; Laulin?
22	Loughran	/lohran/ Lohran	/lɒx.ɹæn/, /lɒk.ɹæn/; /lʌf.ɹæn/; /ləf.ɹæn/; /laʊ.ɹæn/	Lohran, Lokran;? Lafran; Lofran; Lauran?
23	McCloughin	/makluin/ Makluin — UP. McAdam; NE Makkluin	/məklʌfɪn/; /məkləfɪn/; /məklaʊɪn/	Maklafin; Maklofin Maklauin
24	McCullough	/makalok/ Makalok — UP. McAdam; NE Makkalok; NE Makaloh; NE Makuloh;	/məkʌlɒx/, /məkʌlɒk/; /məkʌlʌf/; /məkʌləf/; /məkʌlaʊ/	Makaloh, Makalok; Makalaf; Makalof; Makalau?
25	McGeough	/makgou/ Makgou — UP. McAdam	/məkgɪaʊ/; /məkgɪoʊ/	Makgiau; Makgiou
26	McGough	/makgof/ Makgof — UP. McAdam	/məkgɔf/, /məkˈgɒf/	Makgof
27	McLoughlin	/maklohlin/ Maklohlin — UP. McAdam; NE Makloflin	/mək.lɒx.lɪn/, /mək.lɒk.lɪn/; /mək.lʌf.lɪn/, /mək.ləf.lɪn/, /mək.laʊ.lɪn/	Maklohlin, Makloklin;? Maklaflin; Makloflin; Maklaulin?
28	O’Loughlin	/Olohlin/ O’Lohlin — NE O’Loflin; NE O’Laflin	/əˈ.lɒx.lɪn/, /əˈ.lɒk.lɪn/; /əˈ.lʌf.lɪn/, /əˈ.ləf.lɪn/, /əˈ.laʊ.lɪn/; /oʊˈ.lɒx.lɪn/, /oʊˈ.lɒk.lɪn/; /oʊˈ.lʌf.lɪn/, /oʊˈ.ləf.lɪn/, /oʊˈ.laʊ.lɪn/	O’Lohlin, O’Loklin;? O’Laflin; O’Loflin; O’Laulin;?
29	Oughtred	/Otred/ Otred	/ɔt.ɹɛd/	Otred
30	Scarborough	/skarboro/ Skarboro	/skɑɹ.bʌɹoʊ/; /skɑɹ.bɜɹoʊ/	Skarbarou; Skarberou
31	Stoughton	/stauton/ Stauton ILI /stOton/ Stoton	/stɔ.tən/, /stɔ:tən/; /stʌf.tən/	Stoton; Stafton
32	Troughton	/trauton/ Trauton	/trɔ.tən/, /trɔ:tən/; /trʌf.tən/	Troton; Trafton
33	Whatmough	/votmou/ Votmou	/ʍʌt.maʊ/, /wʌt.maʊ/; /ʍɒt.maʊ/, /wɒt.maʊ/, /wɔt.maʊ/	Vatmau; Votmau
34	Yarborough	/jarboro/ Jarboro	/jɑɹ.bʌɹoʊ/; /jɑɹ.bɜɹoʊ/; /jɑːbʌɹoʊ/; /jɑːbɜɹoʊ/	Jarbarou; Jarberou
35	Fiona	/fiOna/ Fiona	/fiˈoʊnə/; /fiːˈəʊnə/	Fiouna → Fiona!
36	Boulton	/bOlton/ Bolton	/ˈbaʊl.tən/	Baulton
37	Beaumont	/bOmont/ Bomont	/ˈboʊmɑnt/, /ˈbəʊmɒnt/	Boumont
38	Obama	/Obama/ Obama	/oʊˈbɑ mə/	Oubama → Obama!
» » » » » »	/ou/ → /O/ „Ovaj glas uvek bi trebalo prenositi spojem /ou/, izuzev u višesložnim imenima gde je predstavljen najčesće slovom o, kada bi ga trebalo prenositi, prema slovu, kao /O/, da bi se izbeglo izobličavanje imena. Raniji postupak po kojem se u svim slučajevima prenosio kao /O/ ili /o/, bilo pod nekadašnjim uticajem adaptacije u nemačkom jeziku, bilo pogrešnim tumačenjem da se svako slovo o prenosi kao /o/, danas se oseća zastarelim.” Crvenom bojom su označene transkripcije koje Prćić nije naveo, a prema ortografskoj transkripciji IPA zapisa su moguće (što ne znači da je svaka ispravna jer postoje izuzeci), a narandžastom koje je Prćić naveo potpuno pogrešno ili kao „NE...”, a u stvari je prema ortografskoj transkripciji IPA zapisa moguće. Podebljane transkripcije su sigurno ispravne. ! Izuzetak — Poslednje četiri transkripcije su izuzetak, ali po pravilo koje nije definisano jer „izobličenje reči” koje je deo pravila nije definisano. ? Upitno — Jer jer je transkripcija sa (l)ɒk i (l)aʊ za date slučajeve retka.  Skoro 100 % vredno rasprave (16 primera)

Osnovne škole

Kada sam pogledao napisane članke o osnovnim školama video sam da imamo 4–5 različitih naslova npr. Osnovna škola "Bisa Simić" (Velika Krsna), Osnovna škola "Bora Stanković" Tibužde, Osnovna škola „17.oktobar“ u Jagodini, Osnovna škola „Branko Radičević“ (Sedlare). Ajde da odredimo šta je pravilno pa da sve članke premestimo. Ja se dvoumim između Osnovna škola „17.oktobar“ u Jagodini i Osnovna škola „Branko Radičević“ (Sedlare). Šta vi mislite?--Marko Stanojević (razgovor) 13:39, 30. decembar 2015. (CET)

Slično pitanje sam i ja htio da postavim. Mislim da treba da imamo standard u pisanju ovih članaka, počev od naslova pa nadalje... Pogledajmo naslove:

1. neki počinju sa Osnovna škola, dok drugi sa OŠ (npr. OŠ Milan Blagojević u Lučanima);
2. pa onda, navodnici koje se negdje nikako ne koriste (Osnovna škola Milan Blagojević), a negdje se koriste u različitim formama (npr. Osnovna škola „Đura Jakšić“, Osnovna škola "Milutin Jelenić");
3. i na kraju mjesto gdje se škola nalazi, negdje je ono izostavljeno (npr. Osnovna škola Vasa Pelagić), ponekad je u zagradi (npr. Osnovna škola Goran Ostojić (Jagodina)), nekad dato sa zarezom i u nominativu (npr. OŠ "Joca Milosavljević", Bagrdan), a najčešlje u lokativu (npr. OŠ "Radislav Nikčević" u Majuru).

Mislim da pod hitno moramo napraviti neki standard oko ovih naslova. --Radovan ⁂ 13:57, 30. decembar 2015. (CET)

Mesto nije potrebno ako ima samo jedna škola sa konkretnim imenom --Milićević (razgovor) 14:36, 30. decembar 2015. (CET)

Ja mislim da bi trebalo koristiti sličan princip kao kod naseljenih mjesta, tj:

1. Vrsta škole — npr. Osnovna škola
2. „Ime škole“ — npr. „Branko Radičević“
3. (odrednica ako ima više škola pod istim nazivom) — npr. (Sedlare)

Dakle, primjer dobrog naziva, barem po meni, bio bi: Osnovna škola „Branko Radičević“ (Sedlare), ili da nema drugih škola koji se zovu "Branko Radičević" onda bi bilo samo: Osnovna škola „Branko Radičević“. – Srđan M. ❲razgovor❳ 14:48, 30. decembar 2015. (CET)

Slažem se sa poslednjim predlogom.

1. Samo, u zagradi treba navesti mesto u kom se škola nalazi uvek kada postoje dve škole sa istim nazivom, a ne samo ako postoji još jedan članak za školu sa istim nazivom na Vikipediji (a škola sa istim nazivom ima poprilično). Možda je zato sigurnije uvek navesti u zagradi i mesto, ne znam...
2. I ako možete, koristite „” navodnike umesto „“ jer se prvi oblik koristi u poslednjem izdanju pravopisa i koristio se od davnina, mada oba su pravilna. "" nije nikako prihvatljivo... — Obsuser✉ 17:21, 30. decembar 2015. (CET)

Mislim da navodnici nisu potrebni u naslovima, tj. Osnovna škola Ivo Andrić (Paraćin). --F± 23:37, 30. decembar 2015. (CET)

i ja isto mislim da navodnici nisu potrebni Lackope (razgovor) 00:58, 31. decembar 2015. (CET)

A da li mislite da su ovo predugački naslovi i da bi ih možda trebalo skratiti:

• Osnovna škola Jovan Jovanović Zmaj Svilajnac --Radovan ⁂ 15:04, 2. januar 2016. (CET)
  • Osnovna škola Jovan Jovanović Zmaj (Svilajnac) bi bilo u skladu sa onim što predlaže Filip, a onda bi Osnovna škola Jovan Jovanović Zmaj bila odgovarajuća višeznačna odrednica. Uvek se može napraviti i nekoliko preusmerenja na članak da ne bi dobijali ove šarene oblike kao nove članke. --Đorđe Stakić (r) 11:27, 15. januar 2016. (CET)

Tranksripcije/Petar Bućan

Molim vas za pravilnu transkripciju sledećih imena:

Ragbi treneri:

Michael Cheika, Australija - Majkl Čeka

Bernard Laporte, Francuska - Bernar Laport

Declan Kidney, Irska -Deklan Kidni

Vern Cotter, Novi Zeland - Vern Koter

Warren Gatland, Novi Zeland - Voren Gatland

John Kirwan, Novi Zeland - Džon Kervan

Jamie Joseph, Novi Zeland - Džejmi Džozef

Graham Henry, Novi Zeland - Grejam Henri

Clive Woodward, Engleska - Klajv Vudvard

Ian McGeechan, Škotska Ijan Makgikan

Steve Hansen, Novi Zeland - Stiv Hansen

Eddie Jones, Japan - Edi Džouns

Gary Gold, Južnoafrička Republika - Gari Gould

Daniel Hourcade, Argentina - Danijel Orkade

Jake White, Južnoafrička Republika - Džejk Vajt

Joe Schmidt, Novi Zeland - Džo Šmit --Petar Bućan (razgovor) 15:50, 2. januar 2016. (CET)

Veliko slovo

Kada koristimo veliko slovo za imena država koja su bila službena u prošlosti? Ja sam prebacio Vajmarska republika na Vajmarska Republika, ali ne znam je li to OK (kao i Ruska Imperija što ima), ali onda vidim Nemačko carstvo, Prusko kraljevstvo, Istočno rimsko carstvo, Osmansko carstvo, Rimsko carstvo, a pored toga Ruska Imperija, Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija, Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika. I ove prve navedene su se raspradale te su nastajale nove države, a i ove druge... Koje je pravilo? — Obsuser✉ 04:10, 3. januar 2016. (CET)

Koliko ja znam veliko slovo se koristi u svim višeznačnim zvaničnim nazivima država. Prusko kraljevstvo je mislim bilo zvanično samo Prusija, neke zemlje pak nisu imale jedinstveno zvanično ime, pa otuda malo slovo u višečlanim nazivima. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 14:44, 3. januar 2016. (CET)

Kod zvaničnog imena države (po njihovom ustavu zvaničnog) - svako početno slovo se piše velikim, npr: Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika, Ruska Imperija itd. Kod zemalja koje su poznate pod nekim (najčešće istorijskim) imenom, a to im nije bilo zvanično ime - samo se prva riječ naslovljava velikim slovom, npr: Srpsko carstvo, Prusko kraljevstvo itd.--Radovan ⁂ 16:28, 3. januar 2016. (CET)

Kako bi onda bilo: Vajmarska Republika? Zašto je Istočno rimsko carstvo od. kako je bilo službeno ime? — Obsuser✉ 14:13, 8. januar 2016. (CET)

Ime Vajmarska republika je u upotrebu ušlo tek nakon što je taj deo u istoriji nemačke države okončann. Dakle, koliko je meni poznato, to nije bilo zvanično ime zemlje. Zvanično je bilo Nemački rajh, odnosno Nemačka država, odnosno skraćeno samo Nemačka. Termin Vajmarska republika prvi je koristio Hitler trideset i neke (tako piše na engleskojezčnom članku). A Istočno i Zapadno rimsko carstvo su takođe istorijski nazivi, te državne tvorevine se sigurno nisu tako zvale u vreme svog postojanja --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 18:10, 8. januar 2016. (CET)

Pa čekaj onda, ako je zvanično ime države koja se danas zove (Savezna Republika) Nemačka bilo NEMAČKI RAJH (kao što i jeste), onda bi trebalo biti Nemački Rajh, kao i Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija?

Kako se zvala zvanično država od. države unutar Zapadnog rimskog carstva? Kako se današnja Italija (Italijanska Republika) tada zvala? Mora postojati neko službeno ime čiji će članovi viti svi velikim slovom napisani... — Obsuser✉ 19:07, 8. januar 2016. (CET)

Pa pazi, Vajmarska republika je naziv za jedan period nemačke istorije od... do i zbog toga to republika i ide malim slovom. Nemački rajh nije ništa drugo do Država Nemačka (kao što danas imamo zvaničan naziv za Izrael, Država Izrael). Problem sa oba rimska carstva je u tome što su carevi i u Konstantinopolju i u Rimu sebe smatrali za vladare celog Rimskog carstva, a ovo istočno i zapadno je nastalo u istorijskom konceptu da se napravi razlika između dve države. Slično kao danas u slučajevima Severne i Južne Koreje, odnosno Narodne Republike Koreje i Republike Koreje (ili nekada između dve Nemačke) --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 20:09, 8. januar 2016. (CET)

U redu za Vajmarsku republiku, to sam skontao. Ali nije baš da je Nemački rajh isto što i današnja Savezna Republika Nemačka (površina im se razlikuje za oko 100 % i još štošta). SFRJ nije isto što i današnja Srbija ili Hrvatska, već se raspao na više država. SSSR nije isto što i današnja Rusija, već se raspao na više država. Međutim, tada je službeno zemlja postojala pod imenom Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika gde je bio uključen i Kazahstan itd. koji se tada tako zvao (kao što se i Crna Gora onda zvala SFRJ, a unutar je bila savezna republika). Zašto je Nemački rajh malim slovom?

Izvini, nemoj pomisliti da nešto glumim, ali i dalje mi nije jasno ništa osim da se za države koje su službeno postojale pod nekim imenom koriste velika početna slova za sve reči višečlanog imena (osim veznika itd.)...

Kako se današnja Italija (Italijanska Republika) tada zvala? — Obsuser✉ 20:27, 9. januar 2016. (CET)

Kako neko može prebaciti članak, pa tek onda pitati je li u redu? --Željko Todorović (razgovor) 23:37, 8. januar 2016. (CET) s. r.

Da ne može neko prebaciti članak, pa tek onda pitati je li u redu. Pogrešio sam. To je moja greška. Nije ništa strašno reći katkada pogrešio sam, jesam i treba me kazniti prema pravilima. Vratio sam na malo slovo dok se ne reši pitanje imena... Nemoj mi molim te pisati s nekom dozom ironije već bolje da razjasnimo kako se piše i treba li prebaciti članak. — Obsuser✉ 20:27, 9. januar 2016. (CET)

Transkripcija francuskog imena

Treba mi pomoć. Kako glasi transkripcija francuskog imena Eugène Collache. Ežen....? --CumulusBGD (razgovor) 08:35, 8. januar 2016. (CET)

Prema Pravopisu, Evgenije Kolaš; za ostalo ne znam... — Obsuser✉ 14:17, 8. januar 2016. (CET)

Evgenije za Francuza? Hmmm...jesi li siguran? Francuski slikar Ežen Delakroa je Eugène pa je opet na Vikipediji Ežen a ne Evgenije. --CumulusBGD (razgovor) 14:26, 8. januar 2016. (CET)

Ežen Kolaš naravno --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 18:01, 8. januar 2016. (CET)

Ne znam, jeste da ežen odgovara izgovoru, ali postoje tradicionalno posrbljeni izuzeci (str. 237 t. 275), koji uključuju primere kao što je Evgenije, Evgenija, Pariz, Marselj itd. Neka Sly-ah da mišljenje takođe jer ne znam da li se ovo tradicionalno posrbljeni odnosi isključivo na te primere (Evgenija Grande) ili i na sve ostale (mislim da je ovo drugo jer se navodi ime Evgenije, koje nije iz knjige Evgenija Grande; međutim, nasuprot tome, i transkr. Marsej je dozvoljena)... — Obsuser✉ 18:42, 8. januar 2016. (CET)

Izuzeci se nikada ne odnose na konkretno ime u svakom obliku već isključivo na određene pojmove. Tako je grad Vašington, jer je Džordž Vašington, ali je glumac Denzel Vošington. Grad je Sidnej ali je hokejaš Sidni Krozbi. Izuuetak od transkripcionih pravila su istorijski ustaljeni nazivi, svi ostali se prenose po važećim pravilima --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 20:01, 8. januar 2016. (CET)

Aha, u redu. Onda je Ežen. — Obsuser✉ 20:27, 9. januar 2016. (CET)

U redu, onda ću staviti Ežen Kolaš. Hvala. Nabasala sam na još neka francuska imena za koje mi je potrebna pomoć. U pitanju su: Léonce Verny, Louis-Émile Bertin, Léon Roches, André Cazeneuve, Jean Marlin, Arthur Fortant, Garde, Bouffier (za ovu poslednju dvojicu imam samo prezimena). Hvala. --CumulusBGD (razgovor) 19:57, 9. januar 2016. (CET)

Léonce Verny - Leons Verni, Louis-Émile Bertin - Luj-Emil Berten, Léon Roches - Leon Rošes, André Cazeneuve - Andre Kazenev, Jean Marlin - Žan Marlen, Arthur Fortant - Artur Fortran, Garde - Gard, Bouffier - Bufije. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 20:44, 9. januar 2016. (CET)

Luj Emil (bez crtice), Leon Roš, Kaznev, Artur Fortan, Bufje.

--Sly-ah (razgovor) 21:51, 9. januar 2016. (CET)

Nego, u vezi sa tim crticama, da ih koristimo ili ne? --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 22:06, 9. januar 2016. (CET)

Zašto da ih ne koristimo? — Obsuser✉ 23:46, 12. jul 2016. (CEST)

Pfenig ili fening

Na članku RS je pokrenuta rasprava kako se zove (u srp. jeziku) ovaj deo valute u BiH...Pfenig ili fenig?...Korisnik Obsuser je uneo kredibilan izvor da je reč o *Pfenigu*, no izmena je revertovana...Sa izmenom su se složili i Željko Todorović i Dražeta...Molim ekipu i ostare matore pravopisaše, koji se bolje razumeju u tematiku da se uključe u raspravu i da dođemo do ispravnog rešenja! Za nedaj bože i Zlaja da cima Klajna :) --ANTI_PRO92 (razgovor) 00:19, 10. januar 2016. (CET)

Pa ako bosanski jezik, zvanično ime jezika u BiH (u FBiH) zovemo bošnjačkim i to je u kutijici, onda i fening zovemo pfenigom i to ide u kutijicu. A i na bosanskom jeziku je pfenig samo što to oni tamo ne znaju jer se ne bave dovoljno jezikom svog naroda pa usled nepismenosti stvaraju i izmišljaju nove reči. Već sam pominjao nekoliko puta da su i javni servisi u BiH (pogotovo u FBiH) od. osobe koje tamo rade — nepismene sve, a ako želite da Vam pripremim jedno 1.000—2.000 gramatičkih grešaka sa sajta Centralne banke BiH na koji se CarRadovan poziva kao na kredibilan izvor, stojim na raspolaganju. — Obsuser✉ 00:58, 10. januar 2016. (CET)

O nepismenosti zaposlenih u javnim službama se može roman u nekoliko nastavaka napisati. Transkripcija može da se koristi samo u slučaju nemačke marke, odnosno u tom slučaju je pfenig. Ovde je jedina merodavna Centralna banka BIH koja je jedina zadužena za izdavanje te valute, a kako je sajt dostupan i na srpskom jeziku, a tu jasno stoji fening, baš kao što piše i na svim kovanicama, diskusija je bespredmetna. Ako oni odluče da piše i žfening, na nama je da napišemo tako. Samo sledimo zvaničan izvor i to je to --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 01:21, 10. januar 2016. (CET)

Pogledaj [18]. — Obsuser✉ 02:36, 10. januar 2016. (CET)

Problem je što su polupismenjaci štampali novac i ispisali ga pogrešno. Ali oni mu nisu time promijenili naziv! Pravopisno je ispravno samo pfenig. Oni su samo pogrešno napisali zbog nedostatka pismenosti. To treba tako posmatrati, zato što i jeste tako. Pozivati se na srpsku verziju na veb-sajtu jedne institucije BiH je smiješno. Inače, ono što tvrdi CarRadovan da je stav institucije BiH svetinja za nas, tuče nas u bošnjačkom jeziku. Ovamo bi pravopisno ispravno, a negdje bi se inatili. --Željko Todorović (razgovor) 14:20, 10. januar 2016. (CET) s. r.

Ili će biti pfenig i bošnjački jezik ili fening i bosanski jezik, pa birajte, a izbor je očit hah... — Obsuser✉ 18:24, 10. januar 2016. (CET)

Jel vama jasno da je centralna banka jedina institucija koja odlučuje kako će se zvati valuta koju štampa. Kakve veze ima transkripcija nemačke reči pfenig sa zvaničnom valutom u BiH? Jel se u BIH govori nemački, kineski, koji već jezici. Našem vrlom kolegi je smešno kao izvor uzimati zvaničnu instituciju jedne zemlje u kojoj je srpski jezik jedan od zvaničnih. Ako sutra Narodna banka Srbije odluči da se ime valute ubuduće piše kao dinnarr tako će da stoji i ovde, prosto. Na srpskom je bošnjački, Bošnjaci ga zovu bosanskim i? Ostaće fening sve dok ne vidim sliku novčanice na kojoj piše drugačije (one koje su povučene iz upotrebe se ne računaju), jednako kao i naziv bošnjački. Kome se ne sviđa ima kome da se žali, nadležnim institucijama. A dok žalba ne bude usvojena.... --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 19:40, 10. januar 2016. (CET)

Nikola, nisi u pravu. O imenu neke valute odlučuju lingvisti, koji, izgleda, nisu konsultovani u ovom slučaju. Pravilno je jedino pfenig (a tako stoji i u Rečniku stranih reči Klajna i Šipke). Drugo je pitanje kako će se taj "dualizam" obraditi u članku, ali, u svakom slučaju, fening nije pravilno.

--Sly-ah (razgovor) 21:44, 10. januar 2016. (CET)

Za nekadašnji deo nemačke valute da, to niko ne spori, za domaću valutu ne. U BiH se ne koristi nemačka već bosanskohercegovačka marka. Nemoguće je da jedna institucija napravi tako kardinalnu grešku, a da nikada ni jedan jedini lingvista nije ukazao na istu --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 22:13, 10. januar 2016. (CET)

I banjalučki lingvista Milorad Telebak, koji svaki dan koristi KM, u svom priručniku „Govorimo srpski“ navodi kao ispravan samo pfenig. Na problem je ukazano, samo što kada lingviste ne uvažavaju urednici enciklopedije što bi neke političke sile to radile? --Željko Todorović (razgovor) 22:24, 10. januar 2016. (CET) s. r.

Za @Željko Todorović:, @NikolaB: i @Sly-ah::

• prvo, mislim da sagovornike koji na jednostavno pitanje konstantno prosipaju kilometarsku, besmislenu demagogiju (u serijama) — treba vrlo često ignorisati, jer vikipedija nije mjesto za rješavanje nečijih ličnih psiho-socijalnih problema;
• drugo, neki urednici su i od ranije poznati po problemu da ne razlikuju: zvanično, ukorjenjeno, lingvički ispravno itd, a pokreću ovakva pitanja — razlog ćemo, vjerovatno, uskoro saznati;
• i treće, vlastita imena: Andrea, Mia, Darijo, Marijo, preduzeća: Nidžo-commerc, Hećo-company, stranka: Demokratska fronta itd, su takođe plod nečije „nepismenosti“, ali kao takva postoje - pa zašto onda ispravljati „grešku“ CB BiH da njemački pfening transkribuju kao fening, kad je riječ zasigurno već ukorjenjena? Kao što reče Slaja, treba samo u napomeni navesti mišljenje lingvista i gotovo. --Radovan ⁂ 15:29, 11. januar 2016. (CET)

Zlajo ili neko drugi (ja nemam njegov mejl), neka piše Klajnu...pa neka on preseče...dosad nam je on bio (ultimativna) refka...--ANTI_PRO92 (razgovor) 18:31, 11. januar 2016. (CET)

A pitanje da bude: „Ko je zadužen za imenovanje nacionalne valute u jednoj zemlji, Centralna banka ili lektori?” --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 19:01, 11. januar 2016. (CET)

Svašta. Pa na to pitanje će lingvisti uvek odgovoriti da su isključivo oni zaduženi. Kao što bi i Centralna banka rekla da je isključivo ona zadužena. Uostalom, razmatrajući ovaj razgovor ispada da ljudi zaduženi za izdavanje valute, bilo Centralna banka ili ko već, u ovom slučaju možda i nisu uzimali lingvističke faktore u obzir kada su imenovali svoju valutu. Mislim, mi ustvari i ne znamo jesu li oni svoj sajt tj. odgovarajuće stranice uopšte pisali na srpskom jeziku, a kamoli na kom su jeziku i imenovali valutu. Treba će nam prvo neki stručnjaci (verovatno fiskalni ili kako li se već zovu, a verovatno i lingvistički, i ko zna koji još - možda socijozi neki) da razmrse to klupko na kom su jeziku odgovarajuće stranice sajta. Pa na kraju mi nemamo ni pravila transkripcije/prevođenja ni sa bošnjačkog ni sa hrvatskog, ako su stranice na jednom od tih jezika na kraju. A zamislite tek ako su na nekoliko jezika istovremeno, šta li ćemo tek onda da radimo? Ili ako uopšte ne ustanovimo na kojim jezicima... Jao nama! --SlobodanKovačevićbiblbroKS 19:30, 11. januar 2016. (CET)

---

@CarRadovan: (pošto sam indirektno prozvan iako je pisalo „@Željko Todorović:, @NikolaB: i @Sly-ah:”, pa da ne ispadne da nemam odgovor):

• Bolje poseti englesku vikipediju i pogledaj rasprave u kojima se diskutovalo o jednoj tački po mesec dana, pa onda komentariši. To što ti nazivaš demagogijom (proveri značenje reči), besmilsicama, ličnim psiho-socijalnim problemima (ovo je takođe uvreda na istom nivou kao i moje „nacionalista” i „šovinista” zbog čega sam bio blokiran i što neću ponavljati) — to je samo tvoj očit izgovor da zloupotrebljavaš položaj koji si nisi ni dobio, a počeo ga zloupotrebljavati. Pretio si već tada kako ćeš da „budeš crn kad prorade sujete” uz podršku drugih istomišljenika (čime su se tabori formirali), a to što ti nazivaš sujetama je pokušaj uređivanja VIKIPEDIJE, SLOBODNE ENCIKLOPEDIJE, ništa drugo.
• No koment.
• Ovo prvo je irelevantno što pominješ, a „Demokratska fronta” sam dodao kao jednu od stranaka koje deluju u BiH i ne treba automatski izvoditi ikakve zaključke. Dodaćemo još dvadesetak stranaka (ionako ih imamo koliko hoćeš) da bude „fer prema svima”, a ime jeste plod nečije „nepismenosti” što kažeš. Međutim, ovo sve komentarišem jer ne možeš porediti pomenute primere sa pfenigom i feningom nikako.

Međutim, ti upravo ne želiš te duge rasprave, „izgovore”, borbu argumentima jer argumenata nemaš. Lakše je revertovati, iskoristiti položaj i šta me briga. Nek’ se oštećeni bakće i pati, a ja gospoda.

@Ivan VA: I ja sam za ovo, samo bismo trebali nekako znati da ono što on prenese od Klajna nije izmenjeno, već da pruži dokaz neki jer verovati ne možemo ni sebi 100 %, a kamoli druigm urednicima...

@NikolaB: Pitanje da bude baš direktno: „Šta će stajati u infokutiji članka BiH za ime valute: »pfenig«, »fening«, »pfenig / fening« ili nešto treće?” Nije najbolji srpski lingvista da ne kažem glup pa da ne zna šta ga se pita, već će mu automatski biti jasno o čemu je reč i doneće svoj konačni sud...

@Biblbroks: Za imenovanje valute su zaduženi valjda lingvisti iz CBBiH, a ne samo lingvisti ili samo CBBiH. Nisu finansijski stručnjaci uvek (ili ikada) lingvisti. O pismenosti u bh. institucijama pisao sam u više navrata i ne nameravam da to radim i po stoti put. Veb-sajtovi su još gori jer je nepismenost — uopšteno govoreći — svugde. — Obsuser✉ 22:34, 11. januar 2016. (CET)

Dragi moj drugar, ne možemo mi ovde da ispravljamo krive Drine. Naše je samo da sledimo izvore i ono što u njima piše, a ako je to sa feningom/pfenigom i greška i ako ona ne dotiče one koji izdaju taj novac, mi tu ne možemo ništa. Za izgled neke novčanice zadužena je centralna banka neke zemlje, a za transkripcije sa stranih jezika lingvisti. U ovom slučaju nema transkripcije sa stranog jezika, a pozivanje na nemačku transkripciju nema osnova. Ako ovi u CBBIH krenu da izdaju kovanice gde umesto fening stoji Samanta Foks, mi ćemo da pišemo da je sitni deo valute Samanta Foks. A zašto je to tako treba pitati njih. Nama ovde ne treba Klajn, ni bilo koji drugi lingvista, nama treba stav CBBIH. Zašto im ne pošalješ mejl i jednostavno ne pitaš koji je zvaničan naziv, fening ili pfenig? --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:06, 11. januar 2016. (CET)

Odličan predlog, to sam evo pre tri minute i uradio. Poslao sam im mejl na adresu koju navode da je za odnose s javnošću sa sadržajem:

Poštovani,

 Obraćam vam se ovim putem kako bih saznao odgovor na jedno (naizgled) veoma jednostavno pitanje: Kako se zove stoti dio KM?

 Na zvaničnoj stranici CBBiH stoji da je to „fening”, ali pošto sam upoznat sa svim dosadašnjim greškama na novčanicama i kovanicama koje je izdavala CBBiH, te s greškom koja je trenutno prisutna na svim kovanicama u BiH („fening”), želio bih čuti mišljenje vašeg lingviste i/ili stručnjaka (ako ih uopće ima), koji će reći koji je to zvaničan naziv.

 Na novčanici od „50 KONVERTIBILNIH PFENIGA” stajalo je ispravno ime („pfenig”, od njemačke riječi „Pfennig”), ali potom se izmislila nova riječ – kovanica za kovanicu – koja je toliko ušla u upotrebu da postaje pravilna iako nije („fening”).

 O ovom problemu pisali su i sarajevski numizmatičari u časopisu Novi numizmatičar (link: http://www.scribd.com/doc/34212133/Bosnia-Novi-Numizmaticar-3-2004#scribd), gdje pričaju o pomenutom problemu na 20. i 21. stranici.

 Službeni glasnik BiH i Službene novine FBiH kao zvanični naziv priznaju (priznavali su) samo „pfenig”/„pfenig”, ali trenutno se ta ispravna riječ nigdje ne koristi (poslije ukidanja papirnih „50 KONVERTIBILNIH PFENIGA” /mada, pfenig ne može da bude konvertibilan već samo marka/).

Unaprijed zahvalan!

PS Ukoliko sam poštu poslao na pogrešnu e-mail adresu, molim da mi date onu pravu tj. da me usmjerite tamo gdje mogu da dođem do odgovora.

12. januar 2016. g.

Državljanin Bosne i Hercegovine

Ako dobijem odgovor, preneću ga (a dokazati da su to zaista oni napisali ne mogu nikako osim da uslikam stranicu, što opet nije dokaz jer ja mogu da izmenim HTML tekst), tako da je ovo upitno na istom nivou na kojem su Klajnovi odgovori Slajahu upitni. — Obsuser✉ 18:41, 12. januar 2016. (CET)

---

Eh, odgovor sam dobio. Evo pogledajte ispod i odgovor na moj „upit” iznad (slika levo) i moj odgovor na taj odgovor (slika desno). Odlučite sada: ili pišemo „Konvertibilna marka” i „Fening” velikim početnim slovom prema Pravopisu CBBiH (izdavač nepoznat, možda DžBBiH), ili „konvertibilna marka” i „pfenig” prema Pravopisu srpskoga jezika (Matica srpska, 2010)... Greške koje su napravili u deset linija teksta su obrazložene ispod u odgovoru koji sam im poslao. — Obsuser✉ 03:00, 15. januar 2016. (CET)

---

Dakle stvar je rešena..Fening je stoti deo KaeMa...samo znači refka da nam bude ovaj zakon...--ANTI_PRO92 (razgovor) 03:21, 15. januar 2016. (CET)

Polako, onda se zove Konvertibilna marka a ne konvertibilna marka i Fening a ne pfenig. Ispraviti sve na jednu stranu ili na drugu. Ne može miks. Ako oni pišu velikim početnim slovom u sred rečenice, moramo i to preuzeti baš kao i izbacivanje p a ubacivanje n. — Obsuser✉ 05:12, 15. januar 2016. (CET)

Ja odustajem, menjajte kako hoćete, a sve je rečeno ovim odgovorom i u dosadašnjoj raspravi. Samo molim da koristite sada veliko početno slovo za valutu, i za puna imena i skraćenice KM i F. To niđe nejma, sam’ uBiH [se]... — Obsuser✉ 05:21, 15. januar 2016. (CET)

Ja tebi rekoh da nije na nama da ispravljamo krive Drine. Naravno može se nadležnima ukazati na grešku, ali sve dok oni tu grešku ne isprave mi moramo da koristimo onakav oblik kakav je zvaničan. Čak je i zvanična skraćenica za stoti deo valute slovo F, dakle ne P. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 14:16, 15. januar 2016. (CET)

Stvar nije rešena (barem za mene). Prvo, pitali ste CBBiH kako se zove stoti deo valute BiH? Predlažem da Klajna pitate koliki će biti bruto nacionalni dohodak u BiH u 2016, ili kolika se inflacija predviđa (obavezno u procentima). Dalje, postavili ste suvišno pitanje, jer vam odgovor piše na novčanicama. I treće, ja ću i dalje u tekstovima na Vikipediji koristiti oblik konvertibilna marka i pfenig i vraćaću svaku izmenu. Zašto: zato jer je to po Pravopisu. Dakle, fening je po "Pravopisu" CBBiH, a "pfenig" je po Pravopisu Matice srpske. Ako ništa drugo, onda je to pat-pozicija.

--Sly-ah (razgovor) 15:56, 15. januar 2016. (CET)

Mene zanima samo jedna stvar, sa kojeg jezika se vrši transkripcija na srpski jezik naziva stotog dela bosanskohercegovačke valute? I zar se prema tom istom pravopisu nazivi iz jezika sa zajedničkom (sh) jezičkom osonovom ne prenose u srpski jezik u originalu? I treće pitanje, ako je zvaničan naziv stotog dela konvertibilne marke pfenig, kako je onda međunarodna skraćenica za istu F? Zaista ne razumem čemu toliko insistiranje na nemačkojezičnom izrazu --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 19:23, 15. januar 2016. (CET)

Znači, ako transkripciju vršimo sa bošnjačkog (i ako ne preuzimamo izvorno iz porodice sa osnovom sh. jezika jer ovo i ne postoji ja mislim; gde je to u Pravopisu?), a bošnjački je vrši sa njemačkog (koji je lako mogao da preuzme reč iz latinskog, u koji je dalje reč možda došla iz grčkog; možda ova nije, ali ima primera) — onda se udaljavamo od izvorne reči još više jer je transformišemo već transformisanu i prilagođenu (kao kad se osobi ispriča priča, ona je prenese drugoj, druga trećoj, a dok se dođe do stote priča se totalno promeni). Ako je ne vršimo sa bošnjačkog, onda je jasno da je pfenig. Treće pitanje ti je kontradiktorno i nema smisla jer ako je pfenig onda se F ne može pominjati.

+ @Sly-ah: I još nešto: u Poljskoj je fenig, hahahha, da još „zabiberim” situaciju i zakomplikujem... Možete li objasniti zašto je kod njih nestalo p, a u bošnjačkom nestalo p i iskompenzovalo se sa n? I Sly-ah, odvikni se od toga da govoriš kako ćeš ti da vraćaš i dalje i koristiš šta ti hoćeš; moramo naći univerzalno rešenje, a ne da radi šta ko hoće; možda jeste pfenig, ali možda je i Fening velikim početnim slovom; moramo naći koncenzus jer trideset tri mišljenja su važnija ipak od mišljenja tri čoveka, čak i ako su pogrešna i ova tri znaju da su u pravu... — Obsuser✉ 21:47, 15. januar 2016. (CET)

• 1. Sa nemačkog. A na nemačkom je pfennig.
• 2. Ne prenose se, već se radi transkripcija (npr. hrvatska novinarka Neda Ritz je u srpskom Neda Ric, a Blaženka Leib je Blaženka Lajb).
• 3. Zvaničan, ali nepravilan naziv je fening, a međunarodna skraćenica je bila Pf. Skraćenica "F" (baš kao i fening) je izmišljotina polupismenih političara i bankara koji uopšte ne sumnjaju u svoju pismenost.

--Sly-ah (razgovor) 20:53, 15. januar 2016. (CET)

Zašto da se sa nemačkog transkribuje ime valute u Bosni i Hercegovini. To što je nastala po uzoru na nemačku marku, ne znači da se u BiH govori nemački jezik i da mora da bude i nemački izgovor (meni lično mnogo prirodnije zvuči fening od pfenig). Pf je bila međunarodna skraćenica za nemački pfenig i samim tim ni po kom osnovu ne može da se primenjuje ni na jednu drugu valutu. Jel imamo pravila transkripcije sa hrvatskog jezika (ja sam mislio na prenošenje izvornog govora i izvornih reči, a ne tuđica koje su dospele u hrvatsku ortografiju)? Ja ne sumnjam u lingvističke sposobnosti, ni urednika, a ni lingvista, ali lingvisti to treba da rasprave sa institucijom koja se bavi izdavanjem toog novca. Njihova nepismenost nije naša stvar. A dok god na kovanicama stoji fening i dok god CBBiH taj naziv smatra jedinim zvaničnim, mi jednostavno moramo da se toga pridržavamo, a svako unošenje drugačijeg oblika u tekst može se smatrati vandalizmom. Može se u članku naravno uneti i taj podatak u vezi da dubletom u imenu, ali mora da stoji zvanična verzija kao glavni naziv. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 21:20, 15. januar 2016. (CET)

Baš obrnuto, glavni naziv treba da bude onaj po srpskom pravopisu. Uz jasnu napomenu da je institucija pogrešno ispisala valutu, čak i međunarodnu skraćenicu. --Željko Todorović (razgovor) 21:24, 15. januar 2016. (CET) s. r.

Nikola, transkribuju se samo lična imena, a opšte imenice se ili prevode ili prilagođavaju fonemskoj strukturi srpskog jezika. To prestaju biti strane reči i postaju sastavni deo rečničkog korpusa srpskog jezika.

Dalje, po meni je vandalizam kada političari i bankari siluju Pravopis (kao što je učinjeno sa feningom) ili se ne obaziru na sugestije i savete lingvista.

--Sly-ah (razgovor) 22:35, 15. januar 2016. (CET)

Ne možemo mi kao volonteri da određujemo insttucijama kako će da rade. Jedini način da se to promeni je da se pokrene neka medijska akcija po tom pitanju pa da se izdejstvuje reakcija. I jedno pitanje za Željka. Da li je kojim slučajem srpski jezik jedan od zvaničnih u BiH, i da li na tim kovanicama i ćiriličnim pismom na srpskom jeziku stoji fening? --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 00:16, 16. januar 2016. (CET)

A šta je tebi BiH? Ja ne znam da imam dodira sa bilo kojom institucijom Bosne i Hercegovine, čak mi i pasoš izdaje Policija Republike Srpske. U dejtonskom ustavu ne stoje službeni jezici, a pisan je na engleskom. Prije će biti da nam je zvanični engleski jezik, kao kakvoj koloniji. Ne mogu funkcioneri ili službenici u institucijama određivati kako se šta kaže na srpskom. Isti slučaj je bio i kada ombudsman u Srbiji nešto izmišlja što nema podršku među lingvistima. Mi forsiramo da smo jezička enciklopedija, a sada se potčinjavamo nacionalnim granicama?! Kako sada ne treba pisati po srpskom jeziku nego po jeziku institucije jedne države? --Željko Todorović (razgovor) 12:44, 16. januar 2016. (CET) s. r.

A da postavimo pitanje ovako...pitali smo CBBiH, ona nam je citirala Zakon...ona NEMA krajnju reč kad se radi o donošenju zakona (ona samo sprovodi zakon)...krajnju reč imaju parlamenti...ovo je zakon donet na saveznom nivou...dakle, prošao je pralamentarne procedure oba doma parlamenta, uključujući i ENTITETSKO GLASANJE (dakle Republika Srpska je dala potpis na ovo)...dobro je pretpostaviti da je dotični zakon, u skladu sa procedurama, prošao i LEKTORSKU SLUŽBU (i oba doma parlamenta na nivou BIH, u kojemu sede govornici srpskog jezika) i (moguće) lektorsku službu entiteta (i Republike Srpske, koja je dala saglasnost na ovu verziju zakona, sa ovim imenom valute)...dakle, Zakon je prošao sve procedure, (vvtn.) je postojala i javna rasprava...i ovo je plod tog glasanja...(sviđalo se nekom ili ne sviđalo)...države imaju pravo da DONOSE IMENA SVOJIM VALUTAMA (što kaže Nikola, mogil su da je i imenuju Semanta Foks; bajdvej, možemo načelno da postavimo pitanje u vašem (Obsuser, Zlaja, Željko) smeru pa da se uopšte pitamo zašto se kao ime valute koristila valutna tradicija koja nije vezana uopšte za ovo područje...a celo ovo područje ima itekakvu bogatu autentičnu numizmatičku tradiciju, koja nema veze sa Nemačkom)...dakle, mi samo konstatujemo, oni (država) donosi ime svoje valute i to je to...--ANTI_PRO92 (razgovor) 00:47, 17. januar 2016. (CET)

---

Klajn je odgovorio. --F± 08:20, 4. februar 2016. (CET)

Jupiii: Kako god bilo, stoti deo marke zove se: p f e n i g .  — Obsuser✉ 09:24, 4. februar 2016. (CE

Dungodung:

Pa i nije baš. Pitanje je bilo:

kako da se ponašaju mediji, književnici ili urednici Vikipedije u slučaju kada postoji razmimoilaženje između službenih naziva i naziva propisanih Pravopisnim pravilima.

--Sly-ah (razgovor) 09:30, 4. februar 2016. (CET)

Odgovorio je „koliko je mogao”, nama dovoljno. Istina, retko kad daje odgovor „u brk” (još ima primera u kojima malo zakomplikuje i opet ostane nejasno), ali rekao je da se stoti deo marke — „kako god bilo” — zove pfenig, pa ja sebi sada komotno mogu dati za pravo da navodim samo/i pfenig gde god vidim nešto drugo, zavisno od okolnosti. — Obsuser✉ 09:41, 4. februar 2016. (CET)

Kome to "nama"? Ili ti sebi persiraš? Meni nije, a mislim i nekim drugim (Nikola, npr.). Klajn je naveo ono što mi znamo (da je pravilno "pfenig"), ali nije odgovorio na pitanje sa kojom će se verzijom naziva ići u tekstu (svejedno da li je u pitanju časopis, Vikipedija ili novine).

--Sly-ah (razgovor) 10:05, 4. februar 2016. (CET)

Nama Vikipedijancima, ili meni ako ti odgovara. Ovo „kako god bilo” onemogućava ostale koji se protive pravilnom imenu. Ako nisi zadovoljan, pitaj ga ponovo jer imaš mogućnost (a vidim i želju). — Obsuser✉ 10:26, 4. februar 2016. (CET)

Ko je tebe ovlastio da govoriš u moje ime ili u ime "nas Vikipedijanaca"? Ili će opet biti izgovor tipa: pa nisam ja tako mislio, mislio sam drugačije, ali se nisam dobro izrazio, nisam još dovršio svoj post i slično. A ja vidim da ti imaš želju da svakom loncu budeš poklopac. I to bez realnog pokrića. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Sly-ah (razgovor • doprinosi) | 4. februar 2016. u 15:03

@Sly-ah: Reši se tog stava da je neophodno da mi ama baš uvek i na baš svaki komentar (kao i Dražetad što radi i dr.) kontriraš, pa ćemo pričati jer ovako ne vodim razgovor nego se svađam uvek jer neko ima nešto lično protiv mene i nastoji to što nastoji. Pozdrav, a ja da odregujem kako ne treba više neću, bolje ignorisati. — Obsuser✉ 00:02, 5. februar 2016. (CET)

Odgovorio je ono što mi sami znamo i bez tog odgovora, ali ne reče koji modus slediti, dal' nemački izgovor ili zvaničan stav zvanične institucije. Da je reč o nedoumicama vezanim za neku stranu valutu problem bi lako bio rešen, međutim ovde govorimo o instituciji koja novac štampa na jezicima koji ne podležu transkripcijama (pored srpskog naravno ovde mislim na bošnjački i hrvatski). Dakle odgovor je da nema odgovora --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 12:47, 4. februar 2016. (CET)

Šta ti znači "na jezicima koji ne podležu transkripciji"? — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Sly-ah (razgovor • doprinosi) | 4. februar 2016. u 15:03

Malo nakaradno sročeno. Mislio sam na fakt da CBBIH koristi srpski, bošnjački i hrvatski jezik --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 15:44, 4. februar 2016. (CET)

Opet mi nije jasno. Kakve uopšte veze ima ovaj "slučaj" sa transkripcijom? Onomad sam ti objasnio da se opšte imenice ne transkribuju, već prevode ili upotrebom prilagođavaju fonemskim svojstvima srpskog jezika.

--Sly-ah (razgovor) 02:55, 5. februar 2016. (CET)

Ja govorim o tome kakav stav — automatski negativno zauzet, s velikim dozama animoziteta — imaš prema meni. Ja osetim to pri svakoj komunikaciji i u skoro svakom komentaru i doslovno se bojim čitati to jer nemam načina da odreagujem (šta god da napišem, reakcija na to je dijametralno suprotna); u ovom komentaru iznad istina nema, ali znaš dobro o čemu pričam (evo čestitam za poslednju rečenicu iznad jer je sročena bez napada, nekako normalno si rekao šta si hteo). Ja se trudim da odgovorim poslovno, bez napadanja na ličnost ikoga, ali ako neko preusmeri raspravu u nešto drugo — to utiče negativno na obe strane. — Obsuser✉ 05:38, 5. februar 2016. (CET)

Sport i pravopis izgleda ne idu zajedno

Molim sve urednike koji uređuju članke o sportovima da se odluče za jedan stil. Ukratko:

• Na primer, da li da se za rezultate koristi odmaknuta crta („ — ”) [ne primaknuta jer se primaknuta koristi samo za brojeve koji označavaju interval i ima značenje „od do”] ili dvotačka („:”)?

Sada je mešavina svega i svačega (Evropsko prvenstvo u košarci, Evropsko prvenstvo u atletici u dvorani, Evropsko prvenstvo u atletici na otvorenom itd. itd.).

• Takođe, za decimale se u srpskom jeziku koristi zarez, ne tačka kao u engleskom, dok se za razdvajanje trocifarskih delova broja (faktor od hiljadu) koristi tačka, a ne zarez kao u engleskom. Ovo se posebno odnosi na korisnika Sekulic i dr. koji rade tako da se ovo, ovo, ovo, a pogotovo ovo mora prepravljati po njihovim izmenama u svim člancima.

• Ne koristite molim vas više tu famoznu crticu kao „1 - 2”; zašto je toliko teško ukucati Alt+0151 za lepu crtu, ili Alt+0132 i Alt+0148 za srpske navodnike?

• Znak posto trebalo bi pisati odvojeno od cifre jer je definisan u SI kao merna jedinica koja je jednaka 0,01 (a sve merne jedinice se pišu odvojeno od brojne vrednosti).

• DATUMI: Datumi kao što su „01.2.2014 g”, „01.02.2014 god”, „1.02.2014 g.”, „01. 2.2014 g”, „01.jan.2014. g” i slične nebuloze ne postoje. Postoji samo „1. 2. 2014. g.” ili „1. 2. 2014. god.” ili „1. februar 2014. god.” ili „1. feb. 2014.” itd.

• Atletičar ne može da pretrči nešto za „35.02” ni u snu, a prosek golova „2.48” ne može da bude ama baš nikako. „7,194.000 dolara” ne postoji, kao što nije moguće ni da se prvenstvo održu u periodu „7. jun – 29. jun” ili „7. jun - 29. jun” već samo u periodu „7—29. jun” (EVENTUALNO u periodu „7. jun — 29. jun”).

• Zašto koristite sad „M” i „Ž”, a dve minute posle toga „m” i „ž”? Može oboje, ali ne u jednom članku jedno u drugom drugo, ili čak u istom članku mešavina svega...

• Za referencu se unosi datum prema Pravopisu, a ne „2 January 2014” ili „2 januar 2014” ili „2.1.2014”. To je ono za što mi kažemo „Pristupljeno” (ne „Pribavljeno”), a Englezi „Retrieved” (što znači pak „Preuzeto”).

• O mernim jedinicama ima u Pravopisu na 145. i 146. stranici, a o tome da li je UEFA i FIFA ili Uefa i Fifa ima na 149. stranici, da bi što ređe bilo „sa UEFA-om” ili „sa UNESKO-om” jer smo te skraćenice verbalizovali radi lakše deklinacije („Uefom”, „Fifom”, „Uneskom” itd.).

Znam da je takmičenja puno i da treba o mnogočemu voditi računa (koju zastavu koristiti jer su zemlje menjale zastave kroz istoriju i menjaju ih i sada, na primer), ali želeo bih kada bi se barem malčice vodilo više računa i o pravopisu u sportskim člancima; barem, recimo, od ovog momenta, jer svi oni članci će se kad-tad morati pregledati ponovo i prepravljati ponovo, a ako je cilj napumpati (dobro zvuči) što više članaka lošeg kvaliteta da se obuhvate svi sportski događaji o kojima se može naći isto i na dvesta hiljada drugih veb-sajtova, onda ne znam, izvolite... Zar nije bolje raditi više na kvalitetu, a ne na kvantitetu pa da Vikipedija postane nešto posebno, poznata po tačnosti i proverenosti, a ne samo po obimu definicija i statistika koje su ionako na engleskoj Vikipediji, koju sustići ne možemo, dostupne sa većom tačnošću... — Obsuser✉ 01:17, 15. januar 2016. (CET)

Samo da dodam da se po RJN, tačka piše između broja sati i minuta (npr. 2.30), a ne zarez.

--Sly-ah (razgovor) 14:44, 15. januar 2016. (CET)

To je poznato ali dobro je što si opet potsetio neke kojima to nije poznato. Posle polemike na ovu temu 2011. predloženo je zbog velikog broja tekstova u kojima je bila dvotačka ovo:Mislim da je bolje raditi konstantno isto. Ako su do sada članci svi bili takvi, onda piši i ove ostale, pa ako se bude menjalo neka to odradi bot. Najgore što možemo da uradimo je da pravimo šareniš. Na jednom mestu ovako na jednom onako. --Jovan Vuković (r) 00:23, 12. oktobar 2011.

Primedbi nije bilo i tako se i dalje pišu dve tačke čekajući bota.--Drazetad (razgovor) 17:26, 15. januar 2016. (CET)

---

Sly-ah je rekao ne zarez, nije rekao ne dvotačka. Naime, ovde možete naći sledeće:

Ni starim ni novim pravopisom nije regulisan postupak označavanja doba dana odgovarajućim brojkama.

Uvažavajući primedbu jedne matematičarke da je pogrešno pisati „početak u 10,30” (budući da sa zapetom taj broj postaje decimalni razlomak, „deset celih i trideset stotih” — umesto „deset celih i trideset šezdesetih”, tj. deset sati i trideset minuta), Ivan Klajn u svom Jeziku oko nas kaže da mu se tačka (10.30) čini najprostijim rešenjem, jer se dvocifrena oznaka minuta lako razlikuje od trocifrene „klase” (poznato je da se višecifreni brojevi — da bi se lakše čitali — dele na grupe od po tri cifre, koje označavaju jedinice, hiljade, milione itd., i da se te grupe međusobno odvajaju ili tačkom ili belinom, razmakom, npr.: 1.650.217 ili 1 650 217). Boljeg rešenja zbilja nema (ukoliko se „deset sati i trideset minuta” želi zameniti ekonomičnijim označavanjem pomoću odgovarajućih brojki). Doduše, autor Jezika oko nas podseća čitaoca da se i tu mešaju „sveprisutni Amerikanci i Englezi”, koji „obično između broja sati i broja minuta stavljaju dve tačke (10:30), čime matematičari sigurno nisu nimalo oduševljeni, budući da dve tačke predstavljaju znak za deljenje”. On tome dodaje da se nas to ne bi uopšte moralo ticati da nije „digitalnih časovnika”, na kojima se „između cifara dve tačke… pale i gase u ritmu sekundi”. Međutim, ni zbog tih časovnika se pri označavanju doba dana brojkama ne bi trebalo odricati tačke (između oznaka sati i oznaka minuta) u korist dvotačke, koja između brojki uvek označava računsku operaciju deljenja.

Jedina zamerka koju imam odnosi se na deo „koja između brojki uvek označava računsku operaciju deljenja” koji nije tačan. Između deljenja se ne koristi dvotačka već odmaknuta dvotačka, tako da je Klajn imao dobar razlog za svoj stav i napominjanje uticaja digitalnih časovnika. Dakle, tu je dvotačka primaknuta, nije odmaknuta, pa dvosmislenost sa deljenjem ne može da postoji (ja lično nisam protiv dvotačke, iako bih bio u ogromnoj meri da postoji bilo kakva dvosmislenost sa naukom tj. matematičkom operacijom i sl.). — Obsuser✉ 21:47, 15. januar 2016. (CET)

Tačka posle rednog broja koji/koja je pre razmaka posle koga sledi interpunkcijski znak (npr. crta)

KORISNO: pređašnja rasprava od oktobra 2010. godine i pređašnja rasprava od maja 2011. godine. (Ne znam samo kako ste olako zaključili (na osnovu jednog primera koji i nije u delu o tački kao interpunkcijskom znaku) da ne ide tačka...)

---

@NikolaB, @Sly-ah i svi ostali:

Budući da sam oko ovoga još nešto čeprkao (a nadovezuje se na raspravu Tačka od 25. juna 2015), našao sam tri teksta u kojima sam uživao čitajući ih:

1. foruma na vokabular.org
2. forum na srpskijezickiatelje.com (nastavak na prvu raspravu)
3. forum na mycity.rs.

I kada sam mislio da sam nešto zaključio u prvoj raspravi, u drugoj dolazi tvist: predlaže J o e (veliki moderator) da „Prvo izbrišemo tačku jer joj je došla crta iza, pa onda stavimo beline pošto je u pitanju višečlani izraz.”, što me restartuje odmah jer se uvodi nešto što ima smisla i nije za odbaciti. Ovo sve se odnosi na to da li se piše 5. 3. 1983 — 7. 7. 1984. ili 5. 3. 1983. — 7. 7. 1984. sa tačkom pre razmaka koji je pre crte.

Ivan Klajn u Rečniku jezičkih nedoumica (4. prer. i dop. izdanje) ne navodi ništa posebno što ne znamo. Na 176/177. stranici kaže:

Tačka se izostavlja ako neposredno posle rednog broja dolazi još neki znak interpunkeije (zarez, crta, zagrada), npr. rat za špansko nasleđe (1701—1714), primedbe na 3, 9, 15, 22. i 31. strani; to ne važi za početnu zagradu, npr. „1983. (godina naftne krize)”, jer je ona od broja odvojena belinom.

Jedino što bismo mogli iskopati je ovo „neposredno” (što valjda isključuje slučajeve kada je posle rednog broja tj. njegove tačke razmak pa interpunkcijski znak, mada razmak se ubraja u interpunkcijske znakove tako da ovime „neposredno” ništa zapravo nije rečeno) te sadržaj u prvoj zagradi: Klajn navodi eksplicitno tri interpunkcijska znaka jer „itd.”, trotačke i sl. posle „, zagrada” nema, niti ima „npr.” pre „zarez, ”. Ta tri znaka su: 1. zarez (prvi po redu, što je i razumljivo jer nema dilema, s obzirom na to da pre zareza nikada ne dolazi razmak), 2. crta i 3. zagrada (iako je možda prvo trebalo da se navede zagrada i ekplicitno istakne da je reč o zatvorenoj zagradi jer otvorena uvek dolazi sa vodećim razmakom, što je implicitno sve dok se ne pročita i drugi deo pravila; ovo i nije toliko bitno...). Postavlja se pitanje:

• Da li se razmak (belina) kao interpunkcijski znak (razmak je nesumnjivo interpunkcijski znak) uključuje u ovo pravilo ili ne?

Takođe, neki pogrešno definišu razmak kao prazan prostor, ne razmišljajući o tome da postoji nekoliko vrsta razmaka: „ ”, zatim „ ”, zatim „ ”, zatim „ ” itd. što govori da to nije samo prazan prostor (i razmak između redova i paragrafa je prazan prostor — kao i onaj prostor između teksta i padinga sa strana teksta — ali takvi prazni prostori nisu razmak/razmaci, s tim da je upitna i upotreba reči belina jer — evo na SZR NikoleB je to smeđina, negde je žutina, negde crnina itd.).

Na pitanje koje se Klajnu jeseni 2010. godine postavilo, dao je odgovor citiran ispod, koji je preslovljen na ćiriličko pismo. Klajn opet izbegava, iz nekog razloga, da pruži jasan i eksplicitan odgovor na eksplicitno pitanje; kako god, navodi primer u kom sam pobija i Pravopis i sebe u odnosu na RJN gde je bio napisao Ivo Andrić (10. IX 1892 — 13. III 1975) [na latinici], dok je u prepisci citiranoj ispod naveo primer 6. IV 1941. — 9. V 1945., gde još dodaje „s tačkom” pre toga, čime bi dilema trebalo da je rešena tj. da implicira da se predomislio i da ipak ide tačka posle rednog broja koji/koja je pre razmaka posle kojeg sledi crta):

    Na pitanja koja ste postavili skrenuću pažnju autorima novog Pravopisa (M. Pižurici i ostalima) kad mi rukopis dođe na recenziju, što bi trebalo da bude negde ove jeseni.

    Za upotrebu postcifarske tačke mislim da ste u pravu, tu postoji nedoslednost. Nezgoda je što većina novinara i pisaca ne ume da razlikuje ni crtu od crtice, a kamoli "primaknutu crtu" od "odmaknute crte". Novi Pravopis bi trebalo u načelu da pruži jednostavnija i praktičnija pravila, pa ne bismo smeli suviše da komplikujemo. Pitam se hoće li moći prosečan pismeni čovek da zapamti da treba da piše rat 1941—1945. (primer iz t. 199c Pravopisa, gde je omaškom izostavljena tačka posle drugog broja) ali s tačkom rat 6. IV 1941. — 9. V 1945. [podebljanje nije bilo u izvornom tekstu Klajna već je naknadno dodato!] (primer iz t. 199d).

I da, Klajn upotrebio gole navodnike [" "] umesto resičastih [„ ”] (ako je na forum odgovor prenesen kako je on i napisao, a pošto su razmaci dodati pre svakog od dvaju paragrafa — što neko ne bi imao potrebe da radi —, verovatno i jeste). I ovo je nedoumica: „radi —, verovatno”, barem za mene... Mislim da ovde može, ipak; ne znam...

Šta je sad činiti zaista ne znam, ali znam da ne znamo kako u nekoliko desetina hiljada članaka napisati uvod: „Nikola Tesla (Smiljan, 10. jul 1856 — Njujork, 7. januar 1943) je bio...” ili pak „Nikola Tesla (Smiljan, 10. jul 1856. — Njujork, 7. januar 1943) je bio...”. (ova poslednja tačka u »je bio...”.« je upitna)

---

U Pravopisu srpskoga jezika Matice srpske iz 2010. godine postoji mnogo primera gde je posle broja napisana tačka, pa razmak, pa crta. Međutim, nisu nam toliko korisni jer je reč o brojci odeljka knjige (članovi tj. tačke pravopisa) ili o korišćenju crte za razdvajanje primera primene pravila (umesto buleta i sl., na primer). Navešću sve koje sam pronašao koristeći Ctrl+F [pod navodnicima su navedeni samo bitni delovi, a u zagradi desno je broj stranice Pravopisa gde se to nalazi]:

1. „90. — a. Sa crticom se pišu...” (83)
2. „140. — a. Izrazi...” (96)
3. „Razmer karte 1 : 50 000. — Odnos nastavaka...” (131)
4. „Rezultat utakmice je 4 : 1. — Inflacija...” (131)
5. „251. — a. Ako ruska...” (220)

6. „151. — a. Naporedni delovi rečenice. (1) Ukoliko...” (106)
7. „44. — a. U jednobožačkim...” (57)
8. „95. — a. Udvojena...” (84)
9. „25. — a. Dva ista...” (40)
10. „126. — a. Spojeno...” (92)

11. „Upisao se krajem 1986. — Upisao se...” (155)
12. „26. — a. Suglasnici...” (41)
13. „137. — a. Spojevi...” (95)
14. „138. — a. Spojeno...” (95)
15. „139. — a. Odvojeno...” (96)

Međutim, u Pravopisu iz 2010. se eksplicitno navodi i primer rat. 6. IV 1941 — 9. V 1945, ali za odmaknutu crtu kada članovi koje deli sami sadrže razmake, ne za (ne)pisanje tačke.

Da skratim, obratite pažnju na stavku 2 u trećem linku koji sam dao, a na prva dva linka se raspravlja isključivo o ovome.

---

Eh sad, ja pitam vas (Korisnik:NikolaB, Korisnik:Sly-ah i dr.), nakon uživancije u čitanju triju tekstova sa foruma (u kojima se vidi ono što ja govorim: pravopis(c)i nisu kompletni niti eksplicitno iskazuju pravila, u mnogim slučajevima) i ovog mog, kako se piše pod uslovom da su svi brojevi redni:

1. Evropsko prvenstvo u fudbalu 2008 — Grupa A ili Evropsko prvenstvo u fudbalu 2008. — Grupa A
2. Stigao je kurir iz 3 „pomoćne” čete. ili Stigao je kurir iz 3. „pomoćne” čete.
3. Stigao je kurir iz 3 (pomoćne) čete. ili Stigao je kurir iz 3. (pomoćne) čete.

Na prva dva linka u raspravu se uključivala i Vikipedijanka Madiuxa (Maduixa), pa bi bilo dobro da se i sada uključi, iako je pisala tamo kako ne namerava da se na Vikipediji nateže oko ovoga. Ona je tada bila za pisanje tačke u ovim slučajevima, a moje lično mišljenje nakon ovog svega je da tu ipak ide tačka: „2. 7. — 3. 8. 2015.” a ne „2. 7 — 3. 8. 2015.” bez tačke. Nekako mi se čini malo verovatnim to da se prvo napiše primaknuta crta, obriše tačka, pa razmakne crta; mislim da se prvo napišu razmaknute reči i razmaknuta crta, tako da tačka tu ostaje. Ovo mislim ovako iako moram da priznam da je manje argumenata koji to podržavaju, osim Klajnove prepiske, argumenata koji se tiču dvosmislenosti pri izostavljanju tačke u nekim slučajevima, te osećaja da se piše kurir iz 3. „pomoćne” čete jer ne vidim zaista razlog ni opravdanje zašto bismo ovde izostavili tačku i napravili dvosmislen iskaz (što se tako može protumačiti i u Evropsko prvenstvo u fudbalu 2008 — Grupa A, ako se shvati da je reč o evropskom prvenstvu u igri koja se zove fudbal 2008 i ovo ostalo)... Hrvati su tačku zaključali koliko znam posle rednog broja i uvek se piše, i pre zareza, a za izuzetke ne znam; Bošnjaci ne pišu iza naslova i sl., a navode u Pravopisu bosanskoga jezika kako se tačka ne piše kada na kraju rečenice dolazi upitnik, uzvičnik ili tačka [a trotačku svi zaboravili, pa i srpski lingvisti], dok se tačka piše kada posle dolazi zarez, crta sa značenjem do, kosa crta ili zagrada, iako ispod navode da se od načela može odustati kada je jasnoća potpuna [pa da se ja svađam sa Sly-ah-om je li potpuna ili nije]. Ovo pominjem samo onako, da se vidi kako je i kod drugih...

Šta je sada ispravno? Reče mi Drazetad da ste nekad davno zaključili da se ne piše tačka i prepravljali botom naslove sportskih takmičenja „cifra. — ” u „cifra — ”. — Obsuser✉ 21:47, 15. januar 2016. (CET)

Ostale nedoumice

Takođe, dovode se u pitanje primeri:

1. Nejasna mu je bila skraćenica razg.
2. Nejasna mu je bila skraćenica „razg.”
3. Nejasna mu je bila skraćenica (razg.).
4. Nejasna mu je bila skraćenica „razg.”.

U poslednjem je tačka posle navodnika (kao što sam ja to napisao u jednom svom komentaru na kraju rečenice [... je „i dr.” a ne i „dr..”.], a ne znam da li je tačno). Mislim da drugi primer iznad gde nema tačke posle navodnika nije tačan, ne znam...

Da skratim ponovo, obratite pažnju i na stavku 9 u trećem linku koji sam dao.

Ne znamo ni da li se naslov ispod slike (ili naslov na knjizi) koji glasi 1984 ili Sarajevo 1914 ili Vandeja se buni 1973 piše ovako ili sa tačkom (stavka 3 u trećem linku). Ja sam ispravio u izabranim slikama i naznačio da se tačka ne piše ni ako je reč o punoj rečenici, ni ako je reč o rednom broju na kraju naslova tj. natpisa ispod slike...

---

Možete li dati svoje mišljenje sada, uzimajući u obzir pravopise i priručnike, kao i ono što piše na forumima veb-sajtova vokabular.org, srpskijezickiatelje.com i mycity.rs? Ja sam još jednom pitao na Trgu o ovome sa tačkom, razmakom i crtom/zagradom (o tački posle rednog broja koji/koja je pre razmaka koji je pre crte / otvorene zagrade), ali odgovor ja i NikolaB nismo našli (iako ga je Klajn dao za početnu zagradu, a za crtu je kontradiktoran u odnosu na prepisku) već smo prešli preko toga, prekrižili pisanje tačke posle rednog broja koji/koja je pre razmaka koji je pre crte i rekli da se to može izbeći dodavanjem godina. Ima tamo na mycity.rs mnogo „dobrih nedoumica” koje bi trebalo da se reše... — Obsuser✉ 21:47, 15. januar 2016. (CET)

Ja sm geograf --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 01:17, 16. januar 2016. (CET)

Rio di Pusteria

Ovo italijansko naselje je po svoj prilici višenacionalno pa je moje pitanje koji naziv koristiti odnosno transkribovati, italijanski ili nemački? --Milićević (razgovor) 11:49, 16. januar 2016. (CET)

Italijanski. Selo se nalazi u Italiji, zanima nas službeni naziv, a ostale možemo pomenuti.--Vladimir Nimčević (razgovor) 13:27, 16. januar 2016. (CET)

Villeneuve, Aosta Valley

Jel ovo valjana transkripcija Vilnev, Aoste? --Milićević (razgovor) 14:57, 17. januar 2016. (CET)

Ne znam, u P2010 nema eu za italijanski jezik uopšte.

@Sly-ah: Pomoć / objašnjenje Ćirovićeve transkripcije? — Obsuser✉ 23:46, 12. jul 2016. (CEST)

en:Rugby league sevens i en:Rugby league nines?

Kako bismo preveli ragbi verzije sa manje igrača, koji se igra po pravilima ragbija 13 (ragbi liga): en:Rugby league sevens i en:Rugby league nines?

en:Rugby sevens, koji se igra po pravilima ragbija 15 (ragbi junion) preveli smo kao ragbi sedam (mada je to naziv za Rugby seven, a ne Rugby sevens), znači po tome treba da bude: Rugby league sevens - ragbi liga sedam, a Rugby league nines - ragbi liga devet... ili da se engleske reči za brojeve pišu brojevima: „ragbi liga 7 i „ragbi liga 9“, a za ragbi sedam da bude samo „ragbi 7“ pošto on nema naziv „liga (league)“ na vikip. na eng. jez?

Ili da ragbi 7 bude preusmerenje za ragbi sedam, ragbi liga 7 za ragbi liga sedam, a ragbi liga 9 i ragbi 9 za ragbi liga devet? -- MilanKovacevic (razgovor) 19:25, 29. januar 2016. (CET)

Kažeš „mada je to naziv za Rugby seven, a ne Rugby sevens”??? Jel ti razmisliš pokatkad pre nego nešto napišeš? Čoveče pročitaj prvo neku temu pre nego postaviš nego pitanje. A vidim i da je manija za pravljenjem preusmerenja i dalje sve prisutna! --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 20:12, 29. januar 2016. (CET)

Tri imena

Treba mi treba mi transkripcija za nekoliko stranih imena. U pitanju su:

1. Holanđanin - Willem Huyssen van Kattendijke - Vilem Hojsen van Katendajk
2. Nemac - Philipp Franz von Siebold - Filip Franc fon Zibold
3. Rus - Yevfimy Putyatin - Jefimij Putjatin

Hvala!

--Sly-ah (razgovor) 08:03, 2. februar 2016. (CET)

Zahvaljujem. Imam još nekoliko imena:

1. Nemac - Engelbert Kaempfer
2. Amerikanac - Nathaniel Savory
3. Francuski admiral - Cécille
4. Škot - Ranald MacDonald
5. Francuz - Fornier-Duplan
6. Amerikanac - Mercator Cooper

--CumulusBGD (razgovor) 09:02, 2. februar 2016. (CET)

• Engelbert Kempfer
• Natanijel Sejvori
• Sesil
• Ranald Makdonald
• Fornije-Diplan
• Merkejtor Kuper

--Sly-ah (razgovor) 09:16, 2. februar 2016. (CET)

Opštine u Švajcarskoj

Treba mi transkripcija za opštine u Švajcarskoj: en:Kloten, en:Rümlang, en:Oberglatt, en:Winkel i en:Opfikon —— MilanKovacevic (razgovor) 21:31, 9. februar 2016. (CET)

Kloten, Rimlang, Oberglat, Vinkel i Opfikon (očigledno je). — Obsuser✉ 22:55, 9. februar 2016. (CET)

I za ove opštine:

en:Meyrin — Meren (iako se čuje Meran)

en:Le Grand-Saconnex — Le Gran-Sakoneks

i za selo u Sankt Galenu: Altenrhein — Altenrajn (alt.: Tal, Bihen, Burit ili Štad)

-- MilanKovacevic (razgovor) 21:04, 2. mart 2016. (CET)  — Obsuser✉ 17:17, 4. mart 2016. (CET)

Ragbisti

Gospodo molim vas za pravilnu transkripciju sledećih imena:

Japanski ragbisti:

Ryō Yamamura — Rjo Jamamura

Yuki Yatomi — Juki Jatomi

Christian Loamanu — Kristijan Loamanu

Velški ragbisti:

Matthew Rees — Metju Ris

Duncan Jone — Dankan Džoun

Ian Gough — Ijan Gof

Will James — Vil Džejms

Colin Charvis — Kolin Čarvis

Martyn Williams — Martin Vilijams

Jonathan Thomas — Džonatan Tomas

Michael Owen — Majkl Ouen

Dwayne Peel — Dvejn Pil

Italijanski ragbisti:

Paul Griffen — Pol Grifen

Alessandro Troncon — Alesandro Tronkon

Marko Stanojevic — Marko Stanojević

Novozelandski ragbisti:

Neemia Tialata — Nemija Tijalata

Anton Oliver — Anton Oliver

Chris Masoe — Kris Maso

Sione Lauaki — Sione Lauaki

Byron Kelleher — Bajron Keleher

Luke McAlister — Luk Makalister

Reuben Thorne — Ruben Torn

Rumunski ragbisti:

Cosmin Rațiu — Kosmin Raciju

Lucian Sîrbu — Lučijan Srbu

Iulian Dumitraș — Julijan Dumitraš

Škotski ragbisti:

Jason White — Džejson Vajt

Simon Taylor — Sajmon Tejlor

Argentinski ragbisti:

Eusebio Guiñazú — Eusebio Ginjazu

Alberto Vernet Basualdo — Alberto Vernet Basualdo

Omar Hasan — Omar Hasan

Carlos Ignacio Fernández Lobbe — Karlos Ignasio Fernandez Lobe

Agustín Pichot — Agustin Pičot

Lucas Borges — Lukas Borhes

--Petar Bućan (razgovor) 16:28, 10. februar 2016. (CET)

-- — Obsuser✉ 08:27, 11. februar 2016. (CET)

Bumiputera

Već nekoliko nedelja pišem članak o Maleziji i nikako da odgonetnem kako da menjam po padežima reč bumiputera (malajs. Bumiputera) koja označava domorodačko stanovništvo ove zemlje. Takođe, da li treba da je pišem velikim ili malim slovom? Samardžija (razgovor) 19:48, 17. februar 2016. (CET)

Rosi, Vicenza

Kako imenovati navedeno naselje, znam kako se transkribuje ali naziv je zauzet (Rosi (Vičenca))? --Milićević (razgovor) 15:54, 20. februar 2016. (CET)

Za ovo naselje pravilna transkripcija je Rozi (Vičenca).

--Sly-ah (razgovor) 16:10, 20. februar 2016. (CET)

Utoliko bolje, a pravilna transkripcija reči Rossi je? --Milićević (razgovor) 16:21, 20. februar 2016. (CET)

Rosi.

--Sly-ah (razgovor) 18:38, 20. februar 2016. (CET)

Kategorija:Programske paradigme

Zamolio bih nekog sa dobrim znanjem programiranja i našeg jezika da pročiti naslove članaka da budu u duhu našeg jezika. -- Bojan  Razgovor  07:39, 21. februar 2016. (CET)

Diane

Koja je tačna transkripcija za englesko ime Diane? Prćić navodi Dajana jer misli da se izgovara i poslednje a, a dvesta sajtova navodi transkripciju /daɪˈæn/ jer to NIJE varijanta od Diana koje se čita sa a (/daɪˈænə/), pa je samo tu Dajana. Varijanta je jedino Dianne sa uduplanim suglasnikom n i čita se i transkribuje isto kao i Diane: Dajan.

Корисник:Sly-ah uporno vraća na Dajana iako je verovatno (možda) svestan da je Prćić pogrešio, i po svemu sudeći se vodi ideologijom da treba ići u provaliju ako policajac kaže da je to pravi put jer je on nadležan i zna 100 % bolje od smrtnika...

Imam najmanje 15 referenci koje potvrđuju daɪˈæn (nisu slučajno svi govornici sopstvenog jezika izostavili a jer su sajtovi engleski), a za Dajana je samo jedna referenca (sumnjivog karaktera jer je onaj transkripcioni rečnik pun grešaka); osim ako nema nekog novog pravila da se dodaje a na -æn. — Obsuser✉ 12:36, 21. februar 2016. (CET)

Dakle, ostaje Dajan dok se ne dokaže da je Prćić pogrešio. Za daljnje produbljivanje znanja o problematici pročitati uvod u Transkripcioni rečnik, pogotovo pododeljak Adaptacija ženskih imena.

--Sly-ah (razgovor) 13:11, 21. februar 2016. (CET)

Nemam pojma jel Dajan ili Dajana, ali to je najmanje važno. Sa druge strane znam da Zlaja pravi manje od 0,5% grešaka u transkripcijama sa engleskog jezika. Za početak ne bi bilo loše da vas dvojica krenete da uvažavate malo jedan drugog jer jasno vam je da će vas ovi ratovi izmenama (ukoliko se nastave) dovesti do novog opravdnog odsustva sa vikipedije na srpskom jeziku. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 14:25, 21. februar 2016. (CET)

Ja znam dve osobe koje se zovu Diane i obe svoje ime izgovaraju bez a na kraju. Obe su Engleskinje. Čisto ako ovo može da vam pomogne u raspravi. --Jovanvb (r) 15:47, 21. februar 2016. (CET)

@NikolaB: Molim te nemoj mi odgovoriti na sledeće pitanje sa ne (dovoljno je samo da i biće mi jasno): Vidiš li šta je upravo uradio Sly-ah kako bih mu ja rekao „bravo”? (Da pomognem: Pustio je mene koji nisam znao da je Prćić naveo da se kod ženskih imena koja završavaju na -a i -e dodaje a na kraju [Dajana je pravilnije, dakle] da vraćam izmenu i ispadnem glup, kako bi on tek kasnije ispao „džek” i meni glupom „otkrio tajnu” da je imao u stvari pravo i da nisam trebao da mu vraćam izmene, umesto da je ispao kulturan i uneo ili u opis izmene ili u članak referencu Prćića koju bih ja pročitao i naravno ne bih vraćao više...)

Pravilnije je Dajana svakako, shvatio sam da sam pogrešio i šta sad, ali je Sly-ah postupio ružno jer je ulazio u rat izmena namerno i namerno nije hteo da navede odmah šta je Prćić jasno rekao, što je za mene jadno (a ne to što sam ja pogrešio, što nisam uopšte znao za to pravilo koje je suludo i vodi na kraj tunela [bez svetla] u kom će se Elizabeth prekrstiti u Elizabeta → Jelizabeta → Jelisabeta → Jelisaveta naspram pravilnog Elizabet, kako bi bilo „u duhu srpskog jezika”).

To i jeste problem što si ti upravo naveo: on želi da mu se veruje kako on ne greši, a ja to nikada ne mogu osim kada pruži validnu referencu i objašnjenje za sporne primere, naravno ne sve jer je transkribovao na hiljade članaka koje nije ni sam posetio niti ih je iko možda posetio uopšte dosada [ovo govorim u sasvim pozitivnom svetlu, u pozitivnom smislu a ne u smislu da je to transkribovanje bespotrebno]. Sada je lepo (ali kasno, barem za mene kasno) uradio sa Prćićem i rešio problem za sekundu, a ne da koristi audio-klip ili čak video-klip — hahha — za neki sporni slučaj, već sajtove gde je neki oblik fonetske transkripcije već dat (po mogućnosti IPA).

Ja, dakle, uvažavam njega 100 % ali samo kada pruži dokaz za nešto što tvrdi, pa čak i ako je to pogrešno. Evo drugo pitanje: Da li je bolje navesti 15 ili 5 sasvim solidnih referenci i pogrešiti (ali misleći i uređujući s dobrom namerom), ili na osnovu vlastitih iskustava transkribovati bez reference [kao to je opštepoznato, ne moram ja da dokazujem ikome jer ja znam da je tako i to je dovoljno] i možda pogrešiti i napraviti još goru situaciju jer nema referenci kao bekapa?  — Obsuser✉ 17:08, 21. februar 2016. (CET)

Dobro je što si samokritičan, pa si primetio da si ispao glup. Tako prolaze svi oni koji u svom vokabularu prečesto koriste izreku "ja sam 100 % u pravu", ili "to je 100 % tačno" ili "to je sigurno tako". Vidim da nevešto i trapavo pokušavaš da racionalizuješ svoje brzoplete poteze i kardinalne pogreške da bi, jadan, dokazao da je za sve kriv onaj prokleti Zlaja koji tebi, jadnom, ne dozvoljava da sprovodiš svoju nakaradnu jezičku politiku. To je zdravo za psihičku ravnotežu i rekonstrukciju samopouzdanja, ali, nemoj preterivati ...

Dalje, opet lažeš, po svom starom običaju. Kod drugog vraćanja sam te uputio na Prćića, ali si ti odgovorio da je on pogrešio. E, pa vidiš, nije, kao što si se i sam mogao uveriti.

Dalje, za ovakve Корисник:Sly-ah uporno vraća na Dajana iako je verovatno (možda) svestan da je Prćić pogrešio, i po svemu sudeći se vodi ideologijom da treba ići u provaliju ako policajac kaže da je to pravi put jer je on nadležan i zna 100 % bolje od smrtnika... klevete si pre neki dan popio blok, ali se izgleda nisi opametio. Meni će biti dovoljno i jedno malo "Izvini, Zlaja", ali budući da znam da imaš obraz ko opanak (jednom Dražeti, doajenu srpske Vikipedije, koji bio mogao da ti bude deda, dva puta si rekao da laže, a da pri tom nisi ni trepnuo), ne očekujem izvinjenje, ali očekujem da me i dalje izbegavaš u širokom luku i da ubuduće dva puta razmisliš kada ulaz sa mnom u raspravu oko pravopisa.

A kad uhvatim malo vremena, dobićeš moje mišljenje u vezi sa nominacijom članka o H. Klinton za sjajan.

--Sly-ah (razgovor) 18:21, 21. februar 2016. (CET)

Ne, ne pokušavam da racionalizujem. Izvini, Zlaja. Rekao sam da sam pogrešio i da je do mene. Nemam nameru da dokazujem da si ti išta, samo sam rekao šta si uradio javno.

Šta lažem? Ja sam vratio Samardžijino Dajana jednom (1), zatim ti vratio (1), pa ja vratio (2), pa ti vratio (2) i dalje bez opisa, pa ja vratio (3), pa ti onda vratio (3) sa opisom da me upućeš na Prćića. Pre će biti izgleda da neko drugi „po starom običaju laže”:

• 12:08, 21. februar 2016.‎ Sly-ah (razgovor | doprinosi)‎ . . (489.881 bajt) (+4)‎ . . (Za transkripciju na srpski Prćić je jedina valjana referenca. A on kaže Dajana. Tvoj je problem ako smatraš da je on pogrešio.) (poništi | zahvali se)
• 10:59, 21. februar 2016.‎ Sly-ah (razgovor | doprinosi)‎ m . . (489.881 bajt) (+4)‎ . . (A ja kažem da si ti pogrešio.) (poništi | zahvali se)
• 09:47, 21. februar 2016.‎ Obsuser (razgovor | doprinosi)‎ . . (485.888 bajtova) (+1.975)‎ . . (Prćić je pogrešio sa transkripc.; reč je o dva odnosno tri različita imena sa dva izgovora: „Diana” i „Diane”/„Dianne” tj. „Dajana” i „Dajan”.) (poništi)

Ostatak je ovde.

Napisao sam „verovatno (možda)” kako bih eliminisao klevetu; nisam rekao da ja to tvrdim ili da je sigurno.

Još jednom, izvinjavam ti se zaista za sve nedaće koje sam prouzrokovao i možemo li sada nastaviti normalno sarađivati, bez animoziteta s tvoje strane koji ja osećam i uvreda o psihičkoj ravnoteži i rekonstrukciji samopouzdanja i obrazu ko opanku?

Savetujem ti da više nikada ne pominješ „doajene” urednike na bilo kojoj Vikipediji jer to ne postoji. Svi urednici su ravnopravni i ne može se „nakupiti” uspeh ili neuspeh u smisli da neko postaje „gospodar” i nešto posebno vredan što duže uređuje. Takođe nemoj pominjati više nikako to da bi mi „neko mogao biti deda” jer sam ja ovde Korisnik:Obsuser on je Korisnik:Drazetad i ništa više te ne treba interesovati osim mojih doprinosa (to da li sam dete ili ne).

Uredniku Dražetadu, uredniku Sly-ah-u, uredniku NikoliB, uredniku Jimbo Wales — bilo kom uredniku ću reći uvek i neizmerno mnogo puta da laže u slučaju da je slagao nešto (kao ti sada iznad) i imam na to pravo ako sam u stanju potkrepiti argumentima i ako je u dobroj nameri. Isto tako ću se izviniti hiljadu puta ako nije lagao, a ako jeste mogu još samo pomenuti jednom ako bu bilo potrebe.

Izvinjavam se još jednom za sve čime sam ti naneo štetu, ali da ti se obraćam u skladu sa smernicama i rečima koje ja biram [reči biram] ne možeš mi zabraniti. Imaš mogućnost da napustiš projekat ako se ne slažeš sa njegovim smernicama jer ja imam pravo da komuniciram po potrebi sa svakim urednikom, a jasno je da nisam ni napadan već da sam zaista pitao nešto što nisam znao i što se ticalo direktno Vikipedije, i to pitao korisnika koji je po pitanju transkripcije „u vrhu” na ovoj Vikipediji u nadi da će se nedoumice rešiti za dve minute...

Ja razmišljam kontinuirano, „jednom” ako se može tako opisati, o svemu što radim i to je moj lični način koji praktikujem. Hvala na savetu, kako god, a očekivanja su samo očekivanja.

O tom članku može da se raspravlja kao i o svakom drugom, da ga se evo sad kandiduje za skidanje statusa (ako nema nekog pravila koje to zabranjuje) i može da ga se uređuje baš kao i svaki drugi i sjajan i nesjajan i klica i svaki članak. Postoji SZR za takve rasprave i ovde nije mesto tome, osim ako se ne tiče pravopisa...

Molio bih te da nastavimo (ako imaš nameru, ako ne — ništa; onda je zaključujem pošto smo utvrdili tačnu transkripciju) raspravu na našim SZR jer je pravopisno pitanje rešeno i ova rasprava može da se proglasi trolom, i tvoji komentari a pogotovo moji koji su opširniji, a otišlo se od Dajane skroz. — Obsuser✉ 19:05, 21. februar 2016. (CET)

Za sve strane jezike za koje postoje zvanične transkripcije u pravopisu ta pravila su svetinja. I nema tu šta puno da se misli (diskutovati se može oko nekih graničnih slučajeva koji se ne pominju). Ne sviđa se ni meni što Prćić kaže da je američko ostrvo Guam u srpskom jeziku Gvam, ali čovek je ekspert na tom polju i mora mu se verovati. Tako da je ova diskusija završena.

I jedan mali savet za sve, a posebno za Obsusera: ako želiš da tebe neko poštuje, moraš da poštuješ i ti tu istu osobu. Prozivanje urednika Dražete i govorenje mu da laže prvo nije pristojno, jer je stariji od tebe. Drugo, Dražeta nikada nije pravio vandalske izmene u člancima. I treće, taj čovek je jedan od doajena srpskog sporta. Jednako tako i za Zlaju bez čijih doprinosa mi danas ne bi imali transkribovano više od 5 % članaka anglofone toponomastike. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 21:52, 21. februar 2016. (CET)

Transkripcija (ragbisti)

Gospodo molim vas za pravilnu transkripciju sledećih imena:

Francuski ragbisti:

Sébastien Bruno — Sebastjen Brino

Yannick Bru — Janik Bri

David Auradou — David Oradu

Xavier Garbajosa — Gzavje Garbažoza

Patrick Tabacco — Patrik Tabako

Sylvain Marconnet — Silven Markone

Pieter de Villiers — Piter de Vilije

Olivier Milloud — Olivje Miju

Fabien Pelous — Fabjen Pelus

Jérôme Thion — Žerom Tion

Serge Betsen — Serž Betsan

Rémy Martin — Remi Marten

Jean-Baptiste Élissalde — Žan-Batist Elisald

Pierre Mignoni — Pjer Minjoni

Lionel Beauxis — Lionel Bosis

Yannick Jauzion — Janik Žozion

Clément Poitrenaud — Kleman Poatreno

Grégory Lamboley — Gregori Lambole

Olivier Magne — Olivje Manj

Benjamin Boyet — Benžamen Boaje

Brian Liebenberg — Brijan Libenberg

Gruzijsi ragbisti:

Irakli Abuseridze — Irakli Abuseridze

Irski ragbisti:

Marcus Horan — Markus Horan

Jerry Flannery — Džeri Flaneri

Malcolm O'Kelly — Malkom O’Keli

Neil Best — Nil Best

Peter Stringer — Piter Stringer

Stephen Ferris — Stiven Feris

Gavin Duffy — Gavin Dafi

Brian Carney — Brajan Karni

Denis Hickie — Denis Hiki

Shane Horgan — Šejn Horgan

Anthony Foley — Entoni Foli

Australijski ragbisti:

Mat Rogers — Met Rodžers

Wendell Sailor — Vendel Sejlor

Justin Harrison — Džastin Harison

David Lyons — Dejvid Lajons

Argentinski ragbisti:

Gonzalo Quesada — Gonsalo Kesada

Fidžijski ragbisti:

Isa Nacewa — Isa Nakeva

Rupeni Caucaunibuca — Rupeni Kaukanibuka

Marika Vunibaka — Marika Vunibaka

Američki ragbisti:

Luke Gross — Luk Gros

Japanski ragbisti: Yukio Motoki — Jukio Motoki

Engleski ragbisti:

Iain Balshaw — Ijan Bolšo

Paul Grayson — Pol Grejson

Kyran Bracken — Kiran Braken

Matt Dawson — Met Doson

Danny Grewcock — Deni Grukok

Julian White — Džulijan Vajt

Dorian West — Dorijan Vest

Neil Back — Nil Bek

Martin Corry — Martin Kori

--Petar Bućan (razgovor) 18:30, 23. februar 2016. (CET)

 — Obsuser✉ 23:18, 23. februar 2016. (CET)

Transkripcija sa francuskog ima grešaka.--Drazetad (razgovor) 23:37, 23. februar 2016. (CET)

@NikolaB i Drazetad: Hvala. Zašto je Pelous → Pelu kada je u Pravopisu Bedous → Bedus i Bonafous Bonafus? Ja čujem na audio-snimcima (0:46; 0:06, 0:11, 0:12, 0:16 za t i 0:00 za d) da se njihovo c (hausa) izgovara kao d ili t. Da li postoji pravilo da ga uzimamo kao k u ovom slučaju? — Obsuser✉ 00:05, 24. februar 2016. (CET)

Zašto pominješ Dražetu, ništa nisam transkribovao, samo sam ukazao da ima grešaka koje i dalje postoje. Počni samo od prve dvojice nije Sebastijan nego Sebastjen i nije Bru nego Bri, a dalje ispravljaj sam. Zašto uživaš da se petljaš u ono što ne znaš?. Ja ne znam, ali kad sam ti ja otkrio greške, tek tada vidiš koliko je tvoje neznanje.--Drazetad (razgovor) 11:01, 24. februar 2016. (CET)

@Drazetad: Zato što si rekao da ima grešaka. Sebastijan ili Sebastijen je bilo u svim našim člancima, a samo neki su imali u naslovu Sebastjen. Sada sam ispravio sve na Sebastjen i naučio nešto.

Ne petljam se u nešto s čim nemam veze i hoću da naučim nešto novo, a sada sam naučio mnogo.

Neka je toliko moje neznanje, smanjuje se radom na Vikipediji i to je cilj, a znao sam svakako da će se uključiti još korisnika i ispraviti na tačno a ja nešto naučiti. — Obsuser✉ 21:09, 24. februar 2016. (CET)

Nemoj raditi transkripcije za koje nisi potpuno siguran. [19] --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 16:34, 24. februar 2016. (CET)

@NikolaB: OK, ali molim da mi ne zamerate toliko i da se može tolerisati jer ne radim to s namerom da namerno naštetim projektu već s dobrom namerom, i usput učim, prihvatam greške koje vidim da sam napravio i zajedno radimo i učim.

Zašto je Pelous → Pelu kada je u Pravopisu Bedous → Bedus i Bonafous Bonafus? Ja čujem na audio-snimcima (0:46; 0:06, 0:11, 0:12, 0:16 za t i 0:00 za d) da se njihovo c (hausa) izgovara kao d ili t. Da li postoji pravilo da ga uzimamo kao k u ovom slučaju?

Ta pravila za transkripcije su baš iz pravopisa i vodi se njima, a ne izgovorom --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 21:14, 24. februar 2016. (CET)

Koja pravila? U Pravopisu je Bedous → Bedus i Bonafous Bonafus, a ti si stavio Pelous → Pelu. Za hausa jezik u Pravopisu nema ništa, pa kako onda znaš da je k? — Obsuser✉ 23:24, 24. februar 2016. (CET)

@Sly-ah: Hvala. Mislim da nisi u pravu i da je Betsen (ovde). Boksis je pravilno a ne Bosis za Beauxis (ovde), osim ako nema pravilo za koje ne znam kao što je za Dajana pa se i k gubi.

Ovo dvoje sam prepravio. — Obsuser✉ 21:09, 24. februar 2016. (CET)

Ti sad meni poturaš dokaz u vidu audio-snimka, a ne tako davno si se ubio od dokazivanja da ne bih smeo da koristim audio snimke pri transkripciji sa engleskog?

A pravila za transkripciju sa francuskog su mnogo određenija i preciznija i zasnivaju se na GRAFIJI, dok se transkripcija sa engleskog zasniva na IZGOVORU. Stvarno, tvoja površnost, neozbiljnost, traljavost ali i pretencioznost postale su tvoj zaštitni znak. Samo tako nastavi.

I pročitaj malo detaljnije pravila transkripcije sa francuskog u Pravopisu. Inače ćeš opet ispasti glup.

--Sly-ah (razgovor) 00:43, 25. februar 2016. (CET)

Nemoj biti TI površan. Ne poturam ti ništa i ono su bili drugi slučajevi; ovde gledam da li izgovori k ili ne (možeš koristiti audio da vidiš je li kruška ili jabuka, što se na ovim snimcima čuje, a za ono što se ti pozivaš — subjektivni doživljaj kod Blomkampa/Blamkampa, gde je samoglasnik veoma teško odrediti i čak prateći pravila transkribovati — ne). OK.

1. Što si menjao Poatreno u Poatrano pa vraćaš u Poatreno kada sam ja već stavio Poatreno?
2. ŠTO MENjAŠ ČOVEKU IME!? Promenio si „Serge Betsen — Serž Betsen” u „Serge Betsаn — Serž Betsan”. (Čujem jasno e i treba onda Betsen osim ako nema pravila, a pokušao sam naći u Pravopisu francuska imena koja se završavaju na -tsаn i -sаn i nema uopšte ovog niza slova.)
3. Dok ne objasniš zašto je Bosis ostaje Boksis jer ja čujem jasno k a za pravilo i dalje nisi rekao. — Obsuser✉ 06:37, 25. februar 2016. (CET)

1. Poatrano je bila greška.

2. Da ti pomognem: prenošenje EN u zatvorenom slogu.

3. Mala pomoć: X se kao "ks" prenosi na kraju reči (ili ne prenosi), a unutar reči kao "s" (primer: AUXERRE - Oser ("pogrešno Okser").

Dakle, ipak ću morati konstatovati da si ispao glup (kao i mnogo puta do sada).

--Sly-ah (razgovor) 07:42, 25. februar 2016. (CET)

1. OK, tvoja greška.

2. OK, moja greška. Zašto si menjao ime osobe?

3. OK, moja greška.

Super, to je poenta — da objasniš nešto što tvrdiš i da ja ispadnem glup (ili ti katkada) i da sarađujemo na Vikipediji, a ne da se ti ponašaš kao „džek” koji bolje transkribuje i za čije transkripcije nikakva više objašnjenja nisu potrebna jer je to 99,99 % tačno a ja da nemam nikakvu šansu jer kao ne znam uopšte i moja pomoć nikako nije potrebna.

Ja ću ti barem praviti onda „podloge” ovde na Trgu (ne u člancima) sa naznakom da nije potvrđeno od Sly-ah-a, a ti potom ispravljaj „podlogu” jer ja potrefim kao barem većinu slova i olakšam ti, dok ću ja ispadati glup za to vreme. Dogovoreno? — Obsuser✉ 15:53, 25. februar 2016. (CET)

Kurziv

Po kom pravilu je naziv teksta Falkon 9 v1.1 napisan kurzivom, pošto to niko ne primenjuje, osim naše vikipedije? Hvala--Drazetad (razgovor) 08:12, 29. februar 2016. (CET)

Pravilo za mogućnost pisanja kurziva dato je u linku na SZR članka Falkon 9 v1.1, a pravila da je pisanje kurzivom zabranjeno nema. Iz ovoga proizilazi da pisanje kurzivom nije zabranjeno već poželjno, a uz to sve i ja lično (moja procena) mislim da treba pisati kurzivom.

Pošto je Korisnik:Drazetad u poslednjih dva-tri meseca napisao približno samo 5 (možda nešto više) posto svojih komentara na raznim SZR pa čak i tekstova članaka tačno (a ja više od 95 posto), mislim da se moje mišljenje treba više uvažavati. Dodatno, i nakon ukazane greške za „PS.” (rekao sam mu da Pravopis srpskoga jezika navodi samo „PS” i „P. S.”) — on je nastavio pisati „PS.”, što govori o kakvom je korisniku reč.

P. S. Ako postoji dokaz odnosno pravilo da kurziv nije poželjan ili da je čak zabranjen, isti će se naravno ukloniti iz naslova članaka o automobilima, raketama... — Obsuser✉ 17:17, 4. mart 2016. (CET)

Kakav sam korisnik? Sa normalnim ljudima komuniciram normalno, a sa problematičnim, spuštam se na njihov nivo. Da to objasnom tvojim rečima citatom iz razgovora stranice koju navodiš gore, pisano je velikim slovima, što u razgovorima na vikipediji nije poželjno, ali takav je citat „KURZIV NIJE NEOPHODAN U OVOM SLUČAJU ALI JE KORISTAN I NIJE ZABRANjEN“. Posle te diskusije naslov kurzivom je obrisan, ali je pred stavljanje na glasanje ponovo promenjen (čist inat) (može se videti u istoriji teksta). Treba pogledati i odgovor autora sjajnog teksta na moje pitanje u komentarima prilikom glasanja. „U pravopis se ne razumem pa ćeš morati da pitaš Obsjuzera, on ga je postavio. Meni je svejedno, ali nikad se ne bih setio kurziv da stavim“. Ovo sve govori, o potrebi da se naslov piše kurzivom“.--Drazetad (razgovor) 18:49, 4. mart 2016. (CET)

Takav da sam znao da ćeš da potegneš vraćanje na naslov bez kurziva pa opet na naslov sa kurzivom.

Da li sam ja nenormalan ili samo problematičan?

Velika slova inače na internetu nisu poželjna i označavaju da se neko dere/urla. Ja sam ih upotrebio u afektu i s ciljem da ponovim ono što sam u komentaru pre rekao a ti ignorisao to... Izvinjavam se ako si to primio loše i neće se ponoviti.

Hmmm, da li je čist inat ili možda samo predomišljanje? To je slično kao kada neuka osoba čuje na vestima spikerku kako najavljuje prilog »Naučnici otkrivaju da li je istina da je svinjska mast zdrava ili ne...« i ponosno k’o iz topa izvedu zaključak »Pa ja, zdrava je, eto vidiš, jesam ti rek’o...« a prilog nisu ni saslušali.

Da, baš lepo sročeno. To sve govori, o potrebi da se naslov piše kurzivom.

U slučaju da smo totalno zaboravili na izvor koji preporučuje korišćenje kurziva, evo ga i ovde.

PS Ja se iskreno divim uređenosti svih SZR na Vikipediji na engleskom jeziku i želeo bih kada bi ista praksa bila i ovde (izvlačenje i bez grešaka). Skoro svaki komentar je tamo bez ijedne pravopisne greške. — Obsuser✉ 23:46, 4. mart 2016. (CET)

Đurađ>Đur(a)đa i Đurđe>Đurđa

Zašto SJA, RJN i mnogi drugi navode da je pravilno samo Đurađ>Đurđa? Postoji li neko objašnjenje da je ono što SJA navodi (reč je nepostojanom a, navodno) tačno? Evo i diskusija sa sajta vokabular.org/forum ovde, ali nisu ništa zaključili (učestvovala je i bivša korisnica odavde, Madiuxa, koja je vodila računa o pravopisu).

„Prirodno” i važnije gramatički, ovde bi a trebalo da ostane. Ovo po (mislim [ne tvrdim] dobrom pokazatelju) akcentu nije nepostojano a, kao u slučaju лȍвац>лȍвца; kod nas je Ђу̏рāђ>Ђурáђа, sa postakcenatskom dužinom na a i kratkim uzlaznim akcentom na u u infinitivu [dok kod reči lovac postakcenatske dužine na a nema i isto je kratki uzlazni akcenat, samo na o].

Da je recimo Đorađ, bilo bi Đorađa a ne Đorđa, zar ne? Isto tako je i Korać>Koraća, ne Korać>Korća. Meni prirodno izlazi iz usta Đurađ > Đurađa, Đurađu, Đurađa, Đurađe, Đurađem, Đurađu, možda ipak pogrešno... — Obsuser✉ 17:17, 4. mart 2016. (CET)

Oni na SJA su zaglumili velike lingviste, pa u sitna crevca raspravljaju o nečemu gde je rasprava suvišna. U pravopisnom rečniku piše Đurađ, Đurđa, Đorđe, Đorđa i time je sva diskusija završena. Ako nekoga interesuje zašto je to tako, neka to pitanje postavi na nekom od ovih visokoumnih sajtova gde će se uvek naći neki ambiciozni priučeni lingvista da detaljno odgovori na postavljeno pitanje i da detaljno objasni kreativni proces u glavama Pižurice, Jerkovića i ostalih koji se odvijao u teškim trenucima donošenja jedne takve dalekosežne odluke. Dakle, ovo je veštačka dilema, i nema potrebe da se ova i slična "pitanja" postavljaju na Pravopisnom trgu, već samo ona na koja nam nije odgovorio Pravopis i prateća literatura.

--Sly-ah (razgovor) 17:34, 4. mart 2016. (CET)

Gde stoji pravilo da je jedini izvor koji se sme koristiti na Vikipediji na srpskom jeziku Pravopis srpskoga jezika, RJN i sl.? Možda postoji negde drugi izvor za koji ne znamo ili možda ne postoji nigde više o ovome išta dostupno što i dalje ne znači da ne postoji drugo mišljenje.

Ne možeš uzimati Pravopis srpskoga jezika kao vrhovni zakonik koji ako nešto definiše to će se koristiti na Vikipediji na srpskom jeziku. Uostalom nigde u ovom pravopisu ovo ne piše već u Klajnovom RJN, a eksplicitnih pravila na Vikipediji da se taj RJN mora da poštuje kao univerzalan i poslednji odgovor na svako pitanje nema.

Dakle, nije veštačka dilema već otvaram pravopisno pitanje, bez obzira što je jedan od lingvista rekao da je samo tako i tako. On je jedan od lingvista, postoje i drugi lingvisti, njihova mišljenja nemamo, njegovo imamo — to ne znači da njihova mišljenja ne postoje ili još gore da su istovetna sa Klajnovim samo zato što ih nemamo i što je on poznat kao najstručniji od svih.

Verujem da postoji barem jedan lingvista ili lektor na Vikipediji na srpskom jeziku (ti, na primer) koji je u stanju da barem razmotri slučaj i pokuša da da svoje lično mišljenje. Za to Trg za pravopisna pitanja i služi, osim ako će da služi samo za transkribovanje i odgovaranje na pitanja na koja je odgovor u jednom od pravopisa već dat, tipa Da li neko može da razjasni koja crtica ide u kutijici za košarkaše pošto srećem dve različite? jer je nekome mrsko da otvori pravopis i pogleda, ili ga uopšte nema i koristi ovde priliku da mu neko odgovori na nešto već definisano u P2010 koji mora imati svako ko uređuje... — Obsuser✉ 21:35, 4. mart 2016. (CET)

Arapsko el/al

Pravopis navodi samo el, a mi imamo mnogo članaka u kojima se koristi al. Nimr al Nimr je bio jedan od njih. Mogu li se svi članci prebacivati na el u kojima je arapsko al trenutno, da potvrdim ovde? — Obsuser✉ 04:39, 5. mart 2016. (CET)

Ima li ikakvog odgovora? Ide li sve na el ili ne? — Obsuser✉ 19:05, 18. jul 2016. (CEST)

Japanska imena

Kakvo je pravilo kod pisanja japanskih imena, da li prvo ide prezime pa ime ili obrnuto? Vidim da su imena nekih istorijskih ličnosti napisana onako kao što je slučaj kod Japanaca da prvo ide prezime pa ime ali to nije svugde slučaj. Samardžija (razgovor) 20:27, 23. mart 2016. (CET)

Meritxell

Kako se transkribuje ova reč, sa katalonskog [20]?--Soundwaweserb (razgovor) 19:33, 30. mart 2016. (CEST)

Koliko se sećam Jagodinih lekcija vezanih za katalonski ovo bi trebala biti Meričel --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 20:40, 30. mart 2016. (CEST)

Transkripcija sa Estonskog

Zanima me zašto se za transkripciju sa estonskog jezika koristi ruski? Konkretno ime grada Pärnu transkribovano je kao Pjarnu Pjarnu_(grad), što ne odgovara stvarnom stanju. Može li se ä transkribovati kao a? Parnu zvuči mnogo bliže estonskom izgovoru od ruskog Pjarnu.

Ne postoje specifična pravila za transkripcije sa estonskog, ali preporuka je da se koriste ista pravila kao za finski. Dakle, estonsko ä se prenosi kao e, a vokal õ kao i --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 20:33, 2. april 2016. (CEST)

Prevodi drugih jezika na srpski i otklanjanje postojećih grešaka

Ovim putem pozivam sve korisnike koji su primetili pogrešne nazive stranih jezika na srpskom da ih prijave ovde. Znači na levoj strani kada pređete mišem preko nekog jezika i njegov srpski naziv iskoči ako je on pogrešan navesti ga ovde i njegov ispravan naziv.

Npr. Cebuano -> sebuano --Milićević (razgovor) 18:45, 2. april 2016. (CEST)

Gdje se rješava ovaj problem, ima mnogo pogrešnih prevoda i ne prevedenih naziva.— Ranko   Niko lić  ✉ 21:28, 2. april 2016. (CEST)

Rešava se ovde, jednom godišnje omogućeno je uređivanje (tamo negde u junu) i moraš se javiti Nemo bisu da ti otvori nalog --Milićević (razgovor) 22:41, 2. april 2016. (CEST)

Mislim da bi onda makar privremeno trebali omogućiti pojavljivanje svih veza ka glavnim stranama na ostalim jezičkim projektima, samo tako je moguće vidjeti sve nazive jezika.— Ranko   Niko lić  ✉ 23:31, 2. april 2016. (CEST)

Našao sam način, ovdje se na sigurno svi jezički projekti, a kada postaviš pokazivač miša preko ISO 639-1 koda pojavi se trenutni naziv.— Ranko   Niko lić  ✉ 23:37, 2. april 2016. (CEST)

Zar imena svih jezika ne bi trebala da budu ispisana malim slovom? U Azerbejdžanu se govori azerski, a ne azerbejdžanski, aragonski umesto aragonežanski, beloruski na taraškevici je starobeloruski, umesto kalmik treba kalmički, za veps je vepski, isto i za udmurt, treba udmurtski, umesto tuvinijski treba tuvinski, za sardinijski piše sardinjaski.... ima grešaka koliko hoćeš --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 22:50, 7. april 2016. (CEST)

Treba malim slovom i deo sam ispravio prošle godine, ali kao što vidiš i sam ima dosta pogrešnih naziva pa je izlišno umanjivati jedno slovo --Milićević (razgovor) 22:57, 7. april 2016. (CEST)

Treba pogledati i ovdje, ima dosta naziva jezika i na prvi pogled ne vidim greške. Vidim da se koristi naziv bosanski, umjesto bošnjački... — Ranko   Niko lić  ✉ 23:56, 7. april 2016. (CEST)

Velški.

--Sly-ah (razgovor) 07:44, 8. april 2016. (CEST)

@Ranko: Biće od pomoći --Milićević (razgovor) 12:31, 8. april 2016. (CEST)

Koristite nazive odavde. Ima ih mnogo i ispravni su. — Obsuser✉ 23:46, 12. jul 2016. (CEST)

Japanske ere, carevi i ostale nedoumice

Pozdrav! Imam nekoliko nedoumica u vezi japanskih careva. Naime kod starih careva koji se zovu isto kao i neki prethodni npr. Kamejama, on ispred svog imena dobije prefiks Go koji znači drugi. Kod drugih Vikipedija i u knjizi "Stari Japan" Ljiljane Marković ta imena su išla sa crticom (Go-Kamejama, Go-Murakami) dok je Vojin Šantić u njegovoj knjizi "Japan" (iz 1961.) spajao i pisao careve kao Gokamejama i Gomurakami što se meni baš i ne dopada. Kakav je stav Vikipedije na srpskom u vezi crtica? Da li da ih stavljam ili ne? Ja sam pri prevođenju ovog šablona koristila crtice ali ih lako mogu ispraviti.

Kad smo već kod šablona potrefilo mi se da je ime jednog cara isto kao ime jedne ere. Da li može era Kogen da se preimenuje u Kogen (era) a da Kogen ostane prazno (da se izbriše) za budući članak o caru?

Treba mi i transkripcija korejskog imena Jeong Mongju.

Hvala.--CumulusBGD (razgovor) 07:49, 26. april 2016. (CEST)

Kogen premešteno na Kogen (era), bez preusmerenja. Ostalo ostavljam drugima. --F± 08:00, 26. april 2016. (CEST)

Palos

Je li Palos treba biti Palos ili Pejlos? Ima Palos Park (Ilinois) i Pejlos Hils (Ilinois). Na internetu neki izgovaraju sa a, neki sa ej. — Obsuser✉ 20:42, 30. maj 2016. (CEST)

Zatvoreni znak navoda

Evo jedan od jačih argumenata da su najpravilniji navodnici [ „” ], pored onog da se u Pravopisu srpskoga jezika Matice srpske iz 2010. kao zatvoreni znak navoda nikako ne koristi “ :

• Unicode Character 'LEFT DOUBLE QUOTATION MARK' (U+201C)

Dakle, ime simbola “ u Unikodu je levi dupli znak navoda, tako da je logično da ga se ne koristi na desnoj strani. Pravilni zatvoreni znak navoda je, s druge strane, ” :

• Unicode Character 'RIGHT DOUBLE QUOTATION MARK' (U+201D)

Otvoreni znak navoda, podsećanja radi, predstavlja simbol „ :

• Unicode Character 'DOUBLE LOW-9 QUOTATION MARK' (U+201E)

Redosled u Unikodu odgovara upotrebi u engleskom jeziku [ “” ; CD ], dok je u srpskom obrnut [ „” ; ED ] ali U+201E nema određeno da je za desnu ili levu stranu.

Takođe, gilmete [ »« ] nemaju odrednicu desna ili leva već desno usmerena i levo usmerena, tako da ima smisla [ »« ] iako je izvorno u francuskom [ «» ] (i ruskom, turskom, grčkom, italijanskom, arapskom i većini starijih jezika).

Ako neko ima stariju literaturu ili zna ko je odabrao [ „” ] oblik za srpski jezik i kada, neka postavi... Ja sam viđao u Mladom fizičaru (izdanja od pre 40-ak godina do danas) prvo [ „“ ], pa [ „” ], pa [ ”” ], pa čak i [ “” ] itd. U većini starih knjiga je zastupljen oblik [ „” ] oblik. — Obsuser✉ 22:42, 2. jun 2016. (CEST)

Do 21 godine

Šta da radim sada kada Drazetad priča nonsense („... do 20 godina” čita se do dadeset godina i nikako drugačije, do 21 godine čita se do dvadesetjedan godina, ako ima tačku, onda je do dvadeset jedne (dvadestprve) godine...).

„Do 21 godine” se čita kao „do dvadeset jedne godine”. Može li iko da mu to objasni? Dao sam mu i link, objasnio tri načina tvorbe množine — ali ništa.

Započete rasprave su ovde i ovde, a primer članka je Fudbalska reprezentacija Srbije do 21. godine koji treba da je ... do 21 godine (ja sam ga premestio) jer je i ... do 20 godina i ... do 19 godina. — Obsuser✉ 22:44, 9. jun 2016. (CEST)

Ja bih se držao pravopisa, osim ako ne postoji neki zvanični dokument u kome piše slovima naziv tih reprezentacija (sajt FSS koristi oblik U-21, U-20..). — Ranko   Niko lić  ✉ 23:00, 9. jun 2016. (CEST)

Tekst nisam pisao samo sam preimenovao naslov držeći se pravopisa i onog što piše na trgu. Nismo rapravljali o načinu pisanja U-21 i sl. jer to nije bila tema naziv reprezentacije, nego pravopisa gde piše da iza rednog broja ide tačka. 21 bez tače se čita dvadeset jedan , a sa tačkom dvadest jedne --Drazetad (razgovor) 23:15, 9. jun 2016. (CEST)

Pročitajte i moj odgovor na njegovoj strani za razgovor.--Drazetad (razgovor) 23:18, 9. jun 2016. (CEST)

Pa i do dvadeset jedne godine se čita kada napišemo do 21, i brojevi su podložni glasovnim promenama. Inače mi je besmisleno praviti članke za mlade reprezentacije, to sve lepo može da se doda u glavni članak o određenoj reprezentaciji. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 00:44, 10. jun 2016. (CEST)

@Drazetad: „21 bez tače se čita dvadeset jedan , a sa tačkom dvadest jedne” — Nije tačno! 21 bez tačke se može čitati i kao dvadeset jedan i kao dvadeset jedne. To je promena kroz padeže.

Dvadeset jedne nije redni broj, to i pokušavam da objasnim sve vreme ali izgleda da kod tebe ne ide...

Do 21. godine se čita kao do dvadeset prve godine, nikako kao do dvadeset jedne godine. Broj 1, u ženskom rodu jedna, nije redni i kroz padeže se menja kao jedna, jedne, jednoj, jednu, /, jednom, jednoj. Tri načina tvorbe množine u srpskom sam objasnio na tvojoj korisničkoj SZR, a za naš slučaj primenjuje se prva u koju spadaju svi brojevi čija je poslednja cifra 1 osim ako su poslednje dve cifre 11 odnosno pri deljenju sa 10 daje 1 a pri deljenju sa 100 ne daje 11 (1, 21, 31, 41, 51, 61, 71, 81, 91, 101, 121 … 1001, 1021 … 1121 … 10001, 100001 …).

PS Prvobitno ti je u komentaru citiranom iznad bila tačka pa neka onda i stoji gde je jeste jer sam ja citirao i komentar je moj. — Obsuser✉ 04:08, 10. jun 2016. (CEST)

Složiću se sa Obsuserom. "21" je dvadeset jedan ili dvadeset jedne (ako je u odgovarajućem rodu i padežu), a "21." je dvadeset prvi ili dvadeset prve (ako je u odgovarajućem rodu i padežu). --F± 08:31, 10. jun 2016. (CEST)

Prostije. Pleminka je nastala zbog pitanja zašto je trebalo preimenovati tekst Fudbalska reprezentacija Srbije do 21. godine u Fudbalska reprezentacija Srbije do 21 godine i održati mi predavanje o pravopisu. Gde je greška u prvom nazivu, ako je tačno da je „"21." je dvadeset prvi ili dvadeset prve (ako je u odgovarajućem rodu i padežu)”.--Drazetad (razgovor) 09:34, 10. jun 2016. (CEST)

Pa nema greške, sve zavisi od toga kako ko izgovara. mada ja nisam primetio da se kaže rprezentativci do dvadesetprve godine, prvenstvo za igrače do devetnaeste godine itd.... --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 13:35, 10. jun 2016. (CEST)

Ne mogu biti članci Fudbalska reprezentacija Srbije do 19 godina i Fudbalska reprezentacija Srbije do 20 godina naspram Fudbalska reprezentacija Srbije do 21. godine. To bot treba izmenja u Fudbalska reprezentacija Srbije do 21 godine.

Eto gde je „greška” i zašto je trebalo preimenovati tekst iz „... do 21. godine” u „... do 21 godine”. — Obsuser✉ 22:19, 10. jun 2016. (CEST)

Pošto se ne možemo dogovoriti oko tačke (što je pitanje pravopisa), pređemo na suštinu odnosno pravilno pisanja naziva reprezentacija:Fudbalska reprezentacija Srbije U-19, Fudbalska reprezentacija Srbije U-20 i Fudbalska reprezentacija Srbije U-21 kako piše na sajtu FSS. Napominjem da i pisanje na način kako se pislo do sada nije pogrešan, ali je Fudbalski sabez pre par godina izmenio i sad piše U- 16, 17, 18, 19, 20, 21.--Drazetad (razgovor) 22:50, 10. jun 2016. (CEST)

I ja sam hteo to da predložim --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:19, 10. jun 2016. (CEST)

Nisam se ja ni dogovarao oko (ne)pisanja tačke; pokazao sam samo da dvadeset jedne nije redni broj i da članci imaju nedosledne nazive. Do tebe odnosno do ostalih urednika je da odluče hoće li se sve prebaciti na „... do 21. godine” (na redni broj), ili sve na „... do 21 godine” (osnovni broj; ja sam za ovu opciju), ili sve na „... U-21” (novi naziv). (21 je primer, generalno za sve dobne granice i sve sportove treba prebaciti...)

Još jedno bitno pitanje: Šta znači ovo „U” ćiriličko? (Zar nije logično pisati četvrtu varijantu „... ispod 21 godine” jer je to najbliži prevod!? Na srpskom bi bilo „И-21” ili „U-21”, nikako „У-21”.)

I još nekoliko stvari: Na sajtu su nepismeni, pa razmislite da li da se prelazi na „U-” označavanje. Dokaz je „Registruj se da biste saznali šta se sviđa vašim prijateljima.” gde je promašeno lice i još štošta, zatim „Poljska - Srbija” gde je pogrešan interunkcijski znak, zatim „Poznanj, 23.3.2016” gde nedostaju razmaci i tačka posle godine, plus samo „U-21” i još tona grešaka koje ne nameravam da iznosim jer je irelevantno po pitanju naziva ovog odeljka.

Bitno je da smo shvatili da su naslovi nedosledni i da srpski jezik nije faličan pa da mora biti nedosledno „... do 20 godina” naspram „... do 21. godine”; falična su živa bića, svi grešimo. — Obsuser✉ 23:21, 10. jun 2016. (CEST)

Arhiviranje

Možda ne bi bilo loše da se arhivira ova stranica, mislim da je postala podugačka? Makar do ovih poslednjih par aktualnih diskusija... --Mihailo (razgovor) 13:41, 10. jun 2016. (CEST)

Hemijski termini (jedinjenja) se pišu s crticom ili spojeno, ne odvojeno

Jedinjenja se po pravopisu pišu s crticom (ili spojeno) a ne odvojeno, tako da članci koje je uvezao Korisnik:Dcirovic poput „olovo(II,IV) oksid” treba da se preimenuju u „olovo(II,IV)-oksid” (nekada u budućnosti, jer trenutno niko nema da to želi/zna da uradi).

U pravopisu je dat primer „bakar(II)-sulfat” i „zlato(III)-hlorid” za imena sa valentnošću. Isto vredi i za „magnezijum karbonat” koje treba preimenovati u „magnezijum-karbonat” i sl.

Osim ako se nešto ne promeni u pravopisu... — Obsuser✉ 11:49, 13. jun 2016. (CEST)

Sa crticom spojeno „magnezijum-karbonat” piše i u udžbenicima hemije [21]. Tako je pisalo i ovde, ali je preimenovano.--Drazetad (razgovor) 14:58, 17. jun 2016. (CEST)

Transkripcija

Molim za pomoć. Jamajkanski atletičar po imenu „Jacques Montgomery Harvey”, pre godinu dana uzeo je tursko državljanstvo i promenio ime u „Jak Ali Harvey”. Kako se transkribuju njegova imena Jacques i Jak. Hvala.--Drazetad (razgovor) 10:10, 18. jun 2016. (CEST)

U oba slučaja je Žak --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 22:04, 18. jun 2016. (CEST)

Transkripcija

Molim pravilnu transkripciju sljedećih imena (većinom su sportisti iz Francuske osim kad je drugačije naznačeno):

• Anthony Maublanc – Antoni Moblan
• Édouard Roger-Vasselin – Eduar Rože Vaslen
• Florent Serra – Floran Sera
• Jean-Baptiste Perlant – Žan Batist Perlan
• Jean-Christophe Faurel – Žan Kristof Forel
• Jean-François Bachelot – Žan Fransoa Bašlo
• Jean-Michel Pequery – Žan Mišel Pekeri
• Jérôme Haehnel – Žerom Anel
• Jonathan Eysseric – Žonatan Eserik
• Josh Goffi (Brazil) – Žos Gofi
• Julien Jeanpierre – Žilijen Žanpjer
• Kevin Ullyett (Zimbabve) – Kevin Alijet
• Lamine Ouahab (Alžir) – Lamin Uahab
• Laurent Recouderc – Loran Rekuder
• Mathieu Montcourt – Matje Monkur
• Matthieu Amgwerd (Švajcarska) – Matje Amgverd
• Mehdi Tahiri (Maroko) – Mehdi Tahiri
• Nicolas Devilder – Nikola Devilder
• Olivier Charroin – Olivje Šaroan
• Olivier Patience – Olivje Patjens
• Régis Lavergne – Režis Lavernj
• Thomas Dupré – Toma Dipre
• Xavier Audouy – Gzavje Odui
• Xavier Pujo – Gzavje Pižo

– Srdjan m (razgovor) 08:40, 23. jun 2016. (CEST)

Mislim da je to to. Za Zimbabveanca pojma nemam kako izgovara prezime (valjdda je Ulije) ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 13:24, 23. jun 2016. (CEST)

Uneo sam male ispravke.

--Sly-ah (razgovor) 15:24, 23. jun 2016. (CEST)

Dobar sam. svega par grešaka. A Zimbabveanac? --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 17:28, 23. jun 2016. (CEST)

Islandski igrači

Budući da je ova tema veoma aktuelna ovih dana započeo sam transkcipciju imena islandskih igriča na ovoj strani, pa pozivam sve koji žele da se prodruže, naročito one koji se bave pravopisnom tematikom. Ja sam dao predloge iznad a dole sam postavio za korekcije, ako sam nešto pogrešno odradio. Hvala--Ivan25 (razgovor) 16:08, 28. jun 2016. (CEST)

Samo ti traži od ovih genijalaca da transkribuju, kao što su Vatnajökull pretvorili u Vatnajekidl. I dan danas izlaze novi udžbenici i geografske karte sa transkripcijama koje su oduvek bile. Samo na srpskoj vikipediji možemo videti ova monstruozna imena koja je smislio neki luzer, misleći da će ta njegova fantazija biti usvojena na nivou čitave zemlje. --Zrno (razgovor) 12:26, 30. jun 2016. (CEST)

Nema potrebe za izrugivanjem. Ako se nekome ne sviđa nečija metoda, onda je može obrazložiti na akademski način.--Vladimir Nimčević (razgovor) 14:44, 30. jun 2016. (CEST)

Dobro, bez izrugivanja. Samo još ovo za kraj - Ejafjadlajekidl hahahahahaha --Zrno (razgovor) 15:54, 30. jun 2016. (CEST)

@Zrno: Mislim da sam poodavno sam sa sobom „razglabao” oko sadašnjeg naziva članka (Ejafjadlajekidl) i koliko se sećam odgovara i pravilima a i onome što se čuje jer ga nisam premestio, tako da ne znam čemu baš taj primer. Možda nije „ustaljen” ili šta već? — Obsuser✉ 03:41, 1. jul 2016. (CEST)

Ako se već pozivaš na izgovor, onda nije tačno, jer se na kraju čuje kutl, a ne kidl. Ili ja nemam sluha.....--Zrno (razgovor) 09:40, 1. jul 2016. (CEST)

Očigledno se onda ne sećam dobro.

IPA se navodi kao [ˈɛɪjaˌfjad̥laˌjœːkʰʏd̥l̥] (prema Vikirečniku, i engleskom i islandskom itd.), a i kao [ˈeɪjaˌfjatlaˌjœːkʏtl̥] (u članku). I [d̥] i [t] bi trebalo da je u srpskom t. Izgovor za [ʏ] u IPA je najbliži našem u a ne i (en:Near-close near-front rounded vowel#Occurrence).

Prema tome i onome što se ’najviše čuje’ je Ejafjatlajekutl, ali to je nebitno ako je neko stručniji rekao da je drugačije... Samo bi bilo lepo da taj neko ili neki drugi poznavalac srpskog jezika, transkripcije sa islandskog na srpski, a i IPA-e i svih simbola, reši misteriju i objasni zašto d umesto t (tl u srpskom nije ’nedozvoljeno’ ni u kom smilu, a [ʏ] nije i) pa -kidl odstupa. — Obsuser✉ 17:37, 1. jul 2016. (CEST)

Pa imate pravila transkripcije u Pravopisu. Što se njih ne pridržavate?

--Sly-ah (razgovor) 18:33, 1. jul 2016. (CEST)

Ko se ne pridržava? — Obsuser✉ 18:38, 1. jul 2016. (CEST)

Pa, recimo, ti.

--Sly-ah (razgovor) 22:59, 1. jul 2016. (CEST)

Ja nisam premeštao ništa već pitao zna li neko objasniti zašto d umesto t?

Zašto uostalom koristiti P2010 kao pečat? To niko nije propisao Vikipediji na srpskom jeziku. P2010 je izdalo jedno udruženje, ništa posebno, fleksibilan je i ne mora da bude uvek poslednja, a ovaj primer je misterija zahvaljujući upravo autorima tog pravopisa (obrazlagali su puno eksplicitnije stvari a ovo nisu). — Obsuser✉ 15:05, 2. jul 2016. (CEST)

Pravopis izdalo jedno udruženje?! Blago tebi tako pametnom. Tvoja majka se sigurno ponosi tobom.

--Sly-ah (razgovor) 17:43, 2. jul 2016. (CEST)

Sve nove verzije pravopisa se izbacuju da bi neko zgrnuo pare. Blago ovoj državi.--Zrno (razgovor) 14:32, 6. jul 2016. (CEST)

@Sly-ah: Da, pravopise izdaju udruženja ljudi; oni se udruže, odrede pravila i izdaju ga, nisu ga valjda vanzemaljci izdali?!

@Zrno: Gotovo svako udruženje (bilo da je to društvo, institucija, organizacija, takođe i država, ili kako ga god nazvali) postoji da bi se ostvarivala dobit. Ja šta je država nego profitabilno udruženje/organizacija/institucija, pogotovo ove najrazvijenije (a u ustavu se navede da su ga građani odabrali kao takvog; mene, na primer, niko nije pitao da li se slažem sa ustavom svoje zemlje što znači da mi je nametnut baš kao još gomila stvari).
Krajnji cilj svakog udruženja je dakle neka dobit, a uglavnom novčana.

Ovo prelazi u trolovanje, zaista, i trebalo da bi se prekine ako neko nema odgovor na pitanje zašto d umesto t a bezveze troluje (mislim na Sly-ah-a) i nakon pet godina rada i dalje ne izvlači komentare kao mali znak kulture i urednog pisanja; zato je većina stranica za razgovor i sl. kao ’zbrda zdola’. — Obsuser✉ 17:55, 6. jul 2016. (CEST)

Pomoć oko prevoda naselja sa engleskog

• Opština Harrison Park
• Opština Lakeshore
• Opština McCreary
• Opština Rosedale
• Opština Yellowhead – Shoal Lake, Strathclair
• Bras D’Or Lake u Novoj Škotskoj

Hvala unapred.--Mile MD (razgovor) 17:03, 5. jul 2016. (CEST)

Ja mislim da je ovako: Harison Park; Lejkšor; Makriri; Ro(u)zdejl; Jelouhed — Šoul Lejk, Stratkler; Bras D’Or Lejk. — Obsuser✉ 18:02, 6. jul 2016. (CEST)

Ja znam da je ovako: Makreri, Rouzdejl, Bra D'Or.

--Sly-ah (razgovor) 23:49, 22. jul 2016. (CEST)

Zahvaljujem.--Mile MD (razgovor) 18:53, 6. jul 2016. (CEST)

Patrolirati/patroliran(i) i patrolisati/patrolisan(i) (i patroliran(i)/patrolisan(i))

Sa szr. viki podstranice: jel ispravno *patrolisani* ili *patrolirani*? Na szr sam napisao da mi se čini da je sadašnje stanje (patrolirani) hrvatska verzija, dok je *patrolisani* naša/srpska...Nisam gledao u pravopis...Jel zna neko? Još par korisnika se oglasilo oko ove nedoumice na szr...--ANTI_PRO92 (razgovor) 18:23, 12. jul 2016. (CEST)

Mislim da je sve pravilno.

Pri Gugl pretrazi za patrolirati izlazi oko 4.750 rezultata, a za patrolisati samo 4 (od kojih su tri sa srspke Vikipedije ).

Sajt vokabular.org takođe daje definiciju glagola patrolirati, a za patrolisati ili za patrolis nema ništa (za patroli ima: patrola, patroldžija, naše patrolirati, patrolog, patrologija).

Reč patrolirati vuče korene do francuskog patrouiller što ne znači da je nastavak otuda, ali primedba/tvrdnja koju je zgražavajući/zgrožavajući se dao Soundwaweserb da je patrolirati hrvatska reč (Kako je ovo promenjeno u patrolirani? Da li je moguće ljudi? To je hrvatska reč. Trebalo bi vratiti na automatski patrolisani.) nije u redu, a i ne znamo da li je u pitanju ono hrvatsko -irati koje su oni uzeli većinom od nemačkog -ieren ili neko drugo -irati.

Sada je potrebno videti samo da li je kojim slučajem pravilnije patrolisati/patrolisan(i) od pravilnog patrolirati/patroliran(i). Patrolirati je nesvršeni glagol, a patrolisati svršeni (ili trenutnosvršeni, ili možda neodređenosvršeni, nisam siguran). Pasiv odnosno glagolski pridev trpni patrolisan(i) je verovatno intuitivniji jer se ovaj glagolski oblik (mislim na gl. pridev trpni) prirodnije pravi od svršenih nego od nesvršenih glagola (npr. urađen, napisan, odgledan, promenjen naspram rađen, pisan, gledan, promenjivan).

U Pravopisnu srpskoga jezika iz 2010. se — i tako dalje, i tako dalje; da se ne pravim pametan, mislim da je trenutno patrolirati/patroliran(i) u redu jer patrolirati piše na rs.sputniknews.com, nspm.rs, fakti.org, vokabular.org, fakti.rs, podsecanja.rs, rtrs.tv, mail.wikiled.com, forum.srpskijezickiatelje.com, pravda.rs, enovosti.info, astrozmaj.com, glassrpske.com, politika.rs, intermagazin.rs, rtv.rs, fsksrb.ru, zlocininadsrbima.com, visegradskevijesti.com, novisad.rs, volimvracar.rs, vranjske.co.rs, privreda.org, dnevnik.rs, srbijadanas.net..., dok se patrolisati pojavljuje samo tri puta na ovoj srpskoj Vikipediji i jednom na nekom sajtu sa kineskim slovima.

Takođe, patrolisani se takođe pojavljuje samo na nekolicini stranica vezanih uglavnom za Vikipediju (oko 125), a patrolirani isto tako uglavnom na stranicama vezanim za Vikipediju, počev od makedonske i sa još oko 300 rezultata Gugl pretrage, što govori nešto drugo — da je i patroliran(i) i patrolisan(i) retko u upotrebi i da su ove reči verovatno skovali Vikipedijanci...

Na SJA su raspravljali o ovome („O gramatičnosti (patroliran, asistiran…)”), možda je i neko sa Vikipedije jer pominje patrolirane korisnike. Ali oni nisu raspravljali o Saundovom i mom -irati/-iran(i) ili -isati/-isan(i) već da li uopšte može da se pravi glagolski pridev trpni odnosno da li je glagol patrolirati prelazni ili neprelazni. Vikirečnik kaže da je francusko patrouiller [pat.ʁu.je] neprelazni glagol (takođe, bilo bi patrujirati da je reč preuzeta reč baš sa francuskog, ali i staznaci.com navodi francuski jezik, pored pomenutog sajta vokabular.org, ali ne znam da li kao jezik iz kog je reč preuzeta ili samo do kog vuče korene).

Ja mislim da ovo uopšte ne znači da se u srpskom jeziku ovaj glagol mora upotrebljavati kao neprelazni ili da se ne može uzeti u obzir činjenica da je na engleskom ili nekom drugom jeziku glagol prelazni (usput dokaz da pri preuzimanju reči iz jednog jezika u neki drugi, iz francuskog u engleski, glagoli ne moraju da zadrže (ne)prelaznost; ne znam postoji li pravilo kojim se ovo zabranjuje u srpskom jeziku).

Zašto uostalom ne stvoriti novu reč (evo baš Vikipedijanci su je stvorili na Vikipediji, jer nam je bila potrebna). Time je dobila svoje značenje a glagol je postao prelazni; nije Marsovac osmislio francuski glagol patrouiller pa da znači da će zauvek da ostane neprelazan, to je neki čovek ili neka grupa ljudi uradila tako; ako ljudima treba i ako žele da ga koriste kao prelazni, treba da postane prelazni; ako je potreban gl. pridev trpni, napravimo ga kao što je urađeno na Vikipediji za grupu korisnika. — Obsuser✉ 21:38, 12. jul 2016. (CEST)

Oblik patrolirati je naveden kao glavni oblik u šestotomnom Rečniku Matice srpske. A oblik patrolisati samo upućuje na patrolirati, uz napomenu da je preuzet iz Rječnika hrvatskoga ili srpskoga jezika, JAZU, Zagreb 1880. --Željko Todorović (razgovor) 22:04, 12. jul 2016. (CEST) s. r.

Šta je preuzeto iz hrvatskog jezika?

I naslov teme nije ničiji u ovom slučaju, potpis se ne odnosi i na naziv teme a vidi se ko ga je promenio; uostalom na pravopisnom Trgu „Patrolirani--patrolisani?” sa -- i ? (a inače i pisanje sa zvezdicama, trotačkama, počinjanje rečenica malim početnim slovom i sl. nije poželjno).

Sadašnji naslov teme je „opisniji”.

Takođe, komentari treba da se izvlače. — Obsuser✉ 23:46, 12. jul 2016. (CEST)

Ti si nepotrebno opterećen formatiranjem i nekim nepotrebnim formalnostima tamo gde nisu potrebna. Prvo, praksa je da se ne diraju naslovi u razgovorima (osim u izuzetnim slučajevima), tako da te molim da vratiš na originalni. Takođe, ne vidim zašto si posle toliko vremena uzeo da sređuješ uvlačenja u (minulim) diskusijama po nekim tvojim pravilima, koja em nigde nisu kodifikovana, em nema potrebe da budu kodifikovana, jer upravo sloboda vikija omogućava da pišemo kako želimo, bez preterane forme. Dakle, molim te da se okaneš ćorava posla i doprineseš konstruktivnije. --F± 19:11, 13. jul 2016. (CEST)

Što se tiče same teme, pošto sam ja uvodio i prevodio "patroliranje" pre više godina, samo da kažem da mi je bilo lepše i logičnije napisati "patroliranje" nego "patrolisanje" (lično, mislim da je to hrvatsko je "iranje", a srpsko "isanje" lažna dihotomija i da se u srpskom savršeno dobro može koristiti sufiks "-iranje"), uzimajući još i činjenicu da se kaže "patroler", pa mu dođe sličnije. --F± 19:13, 13. jul 2016. (CEST)

A onda je oblik koji se izvodi od patrolirati - patroliran? Meni npr. čudno zvuči da kažem patroliran, ali mi isto tako čudno zvuči i da kažem patrolisati. Mada, ez aj sed, nisam ja referenca kada je reč o srpskom jeziku. --Ana piši mi 22:50, 13. jul 2016. (CEST)

@Dungodung: Pravopis je izuzetan slučaj, a pisanje „Patrolirani--patrolisani?” sa -- i ? na pravopisnom Trgu jeste izuzetan slučaj. Izvlačim da bih podstakao nekog da počne da izvlači, pogotovo NikoluB koji je većinom bio taj koji je prekidao pravilno vođene rasprave stavljanjem komentara uz samu levu marginu. Slobodna Vikipedija (Vikija je druga enciklopedija), velikim početnim slovom, ne omogućava slobodu u kršenju smernica koje nisu kodifikovane jer nemamo vremena ni volje pored svih problema koje nemaju oni na engleskoj Viki pa imaju vremena da uvode pravila u tančine. Doprinosim gde stignem, i pisanjem članaka i uređivanjem i komentarisanjem gde je neophodno.

Ja sam negde čitao da hrvatski gastarbajteri posle 2. svetskog rata imaju zasluge takođe za to -irati (nemačko -ieren); možda je ovo glupost, ali mislim da sam negde video nešto slično... — Obsuser✉ 22:57, 15. jul 2016. (CEST)

@Geologicharka: Pa mora da bude patrolirati>patroliran(i), pod uslovom da je tvorba trpnog „dozvoljena” (polirati>poliran(i), ne može polisan(i); ovako je i kod drugih reči: -irati>-iran(i) a ne -isan(i)). Ja sam iz nekog razloga i rekao da je patrolisan intuitivnije, ma šta to značilo... — Obsuser✉ 22:57, 15. jul 2016. (CEST)

Han(a/e/i)fije

Zna li iko, pitao sam autora članka Hanifijski mezheb pa ne zna ili se ne seća, otkud ovaj oblik sa i? Mislim da je ista stvar kao i sa vahabije/vehabije i Abu/Ebu te da treba hanafije/hanefije itd., u svim člancima u kojima se pominje ova škola.

Isto pitanje vredi i za Šarijat odnosno trenutni članak Šerijat; ja mislim da treba da ga se prebaci na oblik sa a (bugarska, makedonska, ruska i sl. projekti jezika srodnih srpskom takođe koriste uvek a, u svim oblicima).

---

Prebacio sam sad-zasad samo dva članka (na salafisti i vahabizam), a za ovo ostalo ću sačekati nekoliko dana da vidim komentare; ako ih ne bude, prebacujem sve na oblike sa a i na oblike sa el (prema onome šta se može naći u P2010, prema komentarima na Razgovor:Vahabizam#Naziv odnosno onome šta se implicira u rečniku izraza Klajna i Šipke, i prema činjenici da i jezici srodni srpskom koriste oblike sa a [osim bošnjačkog, hrvatskog i sl.]). — Obsuser✉ 19:11, 18. jul 2016. (CEST)

Što se tiče tvog pitanja za šarijat: u Velikom rečniku stranih reči i izraza I. Klajna i M. Šipke, odnosno na 1482. stranici, navodi se sljedeće: „šarija, -e ž [ar. šärīa'] v. šerijat”, a definicija riječi šerijat navodi se na 1487. stranici i glasi: „šerijat, -a m [tur. şeriat od ar. šärīa' pravi put] učenje islamske vere; zakon zasnovan na Kuranu, za razliku od adeta (v.), običajnog prava” tako da se ne treba prebacivati. P. S: U 3. izdanju (i novijim izd.) gorepomenutog rječnika, „vahabizam” je prepravljen na „vehabizam” (odnosno „vahabiti” vodi na „vehabije” i o istima ima i definicija). P. S. S: Han(a/e/i)fije i tome slično nije navedeno. Možda se pojavljuje u Rečniku religijskih pojmova Ive Cvitkovića, ali njega nemam pri ruci pa ne mogu provjeriti. – Srdjan m (razgovor) 20:53, 18. jul 2016. (CEST)

Ne znam zašto se uzima prema turskom a ne izvornom arapskom, ali ovo onda ostaje Šerijat (barem treba napraviti i preusmerenje Šarijat); v. takođe bg:Šariat, be:Šarыяt, cs:Šaría, de:Scharia, el:Σαρία ... ru:Šariat, uk:Šarіat.

I kod ovog vahabizam/vehabizam se onda u tom rečniku ne vode arapskim a već možda turskim ili nekim drugim e, ali ne znam opet da li je definitivno bolje sa e.

Možda će Kviki odgovoriti gore nešto sa aspekta izgovaranja, ili neko pronaći eksplicitna objašnjenja. Treba još sačekati očigledno (ova dva sam prebacio validno jer u Vahabizam stoji referenca za taj oblik, a za Salafisti nema protivargumenata).

Ja sam i dalje generalno za a jer vidim da svi jezici srodni srpskom (a i sam srpski, primer je Abu, Bakr i sl.) teže ka ovom a umesto e (osim el, po P2010). — Obsuser✉ 05:37, 19. jul 2016. (CEST)

Ne znam šta da ti kažem. Dao sam ti referencu I. Klajna i M. Šipke — dvojice stručnjaka za ove stvari. Ne znam zašto bi se više cijenili nazivi na drugim jezičkim izdanjima. Što se tiče tvog komentara za vahabizam: u starijim izdanjima Velikog rečnika stranih reči i izraza, „vahabiti” je upićivalo na „vahabizam” i bila je izvedenica „vahabitski”, a „vahabizam” nije bilo navedeno. Sada u istom izvoru, na 259. stranici (3. izdanje, a i u novijima), stoji: „vahabíti v. vehábije”, dok je riječ „vahabit” uklonjena i uvršena u definiciju za vehabije: „vehábije, vehábӣjā m mn. (jd. vehàbija) (u nas uobičajen naziv za vehabite ili vahabite) [po verskom vođi Muhamedu ibn Abdel Vehabu (ar. ‘Abdu-l-Wӓhhab Rob Božji] rel. islm. pripadnici verskog ...” Budući da nisam stručnjak za jezik, samo se vodim izvorima koji su dostupni, a u ovom slučaju je jasno šta kažu. – Srdjan m (razgovor) 12:29, 19. jul 2016. (CEST)

I dalje vredi da srpski jezik za ovaj glas prirodnije koristi i teži ka a. Svakako treba eksplicitno objašnjenje jer ovo sve je implicitno, razlog promene u rečnicima K—Š nama nepoznat, ni za el nije sigurno da je definitivno ovako itd. — Obsuser✉ 19:58, 19. jul 2016. (CEST)

Vebstrip ili Veb-strip?

Želim da stvorim članak i ujedno kategoriju webcomic. To je alternativni žanr u stripu - internet strip. E sad, ne znam da li je pravopisno pravilnije "vebstrip" ili "veb-strip"?

Ne bih nikako prevodio kao "internet-strip" kako stoji u ovom članku jer u ovome stvarno treba izmisliti španski vosak – t.j. potrebno je verovatno veštački fabrikovati neki "naš" izraz koji je dovoljno pravilan da bi ga uveli u rečnik. Znam da Vikipedija nije mesto za standardizaciju stranih reči, ali ovakve novine se retko nađu čak i na specijalizovanim forumima, a kamoli u knjigama (koje da ne kažem i ne postoje na temu strip) u našem govornom području. Tako da se može očekivati da će svi koji budu tražili šta je to budu odbačeni na članak ovde.

Na netu ništa nisam našao, osim da ukrajinci pišu "Veb strip", rusi na njihovoj Vikipediji "Veb-komiks" sa dodatim "(onlaйn-komiks)" a makedonci "Veb-strip" prema ovome i "Semrežen strip" (umreženi strip?) na Vikiju...

Već je debitovalo "Vebstrip" ovde na Vikipediji, i niko nije reagovao, mora zato što je u podnaslovu. Hvala unapred za svaku sugestiju — [Korisnik:Jozefsu]^{–Razbibriga} 00:52, 23. jul 2016. (CEST)

Po svemu sudeći, veb-strip (po analogiji sa oblikom veb-sajt, koji se javlja i u P 2010 i u Rečniku novijih anglicizama). Neki autori smatraju da je bolje spojeno i bez crtice (vebstrip), ali dok se to ne verifikuje u Pravopisu, mislim da je bolje da ostane veb-strip.

--Sly-ah (razgovor) 06:24, 23. jul 2016. (CEST)

Dobro je, debitovaće sa "veb-strip" pa ako bude konkretnih vesti promenićemo. Neće biti mnogo članaka ionako.— [Korisnik:Jozefsu]^{–Razbibriga} 00:09, 24. jul 2016. (CEST)

Rus. Noskov

Ruski muzičar Nikoláй Ivánovič Noskóv je Noskov ili Naskov? --Željko Todorović (razgovor) 17:45, 7. avgust 2016. (CEST) s. r

Noskov naravno. Izgovara se kao Naskov ali se svako rusko O u srpski prenosi kao O --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 19:03, 7. avgust 2016. (CEST)

en:John Leguizamo

Transkripcija gore navedenog imena --Milićević (razgovor) 12:22, 3. septembar 2016. (CEST)

@Sly-ah: --Milićević (razgovor) 20:45, 3. septembar 2016. (CEST)

Džon Legvizamo. :D --Munja (razgovor) 21:02, 3. septembar 2016. (CEST)

Kineski, svemirski termini

Staviću veze ka člancima na engleskoj viki, nadam se da je tako OK.

• Tajkonauti (kineski termin za kosmonauta), svi su navedeni ovde:
  • Yang Liwei, Fei Junlong, Nie Haisheng, Jing Haipeng, Liu Boming, Zhai Zhigang, Liu Wang, Liu Yang, Zhang Xiaoguang, Wang Yaping
• Kosmodromi:
  • Jiuquan Satellite Launch Center, Taiyuan Satellite Launch Center, Wenchang Satellite Launch Center, Xichang Satellite Launch Center
• Nazivi letelica, modula, sondi:
  • Shenzhou, Tiangong, Chang'e, Tianzhou.

--Mihailo (razgovor) 17:19, 15. septembar 2016. (CEST)

Bükkszentkereszt

Transkribovani naziv ovog mađarskog mesta --Milićević (razgovor) 15:28, 1. oktobar 2016. (CEST)

Nemačka naselja

Korisnik sa dewiki Veliensis menja nazive pojedinih nemačkih neselja, valjalo bi proveriti nejgove izmene --Milićević (razgovor) 13:02, 9. oktobar 2016. (CEST)

Sada sam pregledao neke od njegovih izmena i vidim da su u redu. Pretpostavljam da je reč o nekom našem uredniku koji živi tamo. Uglavnom je prepravljao transkripcije, a svaka je u skladu sa pravilima o transkripcijama sa nemačkog --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 16:21, 9. oktobar 2016. (CEST)

Grand Est

Transkripcija ove francuske reči --Milićević (razgovor) 12:44, 26. oktobar 2016. (CEST)

Gran est (Veliki istok) --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 12:56, 26. oktobar 2016. (CEST)

Lafajet/Lafejet

Da li je trenutna transkripcija svih mesta (Lafejet) tačna? Da ne treba ipak Lafajet jer jeste samo Fay, Faye → Fej ali to ne bi trebalo da važi i za složenice...

Dcirovic je izmenjao u Lafejet. — Obsuser✉ 16:29, 31. oktobar 2016. (CET)

A zašto to ne bi trebalo da važi za složenice? I opet, po ko zna koji put, koristiš se analogijom kod transkripcije, iako ti je stotinu puta napominjano da je svako ime slučaj za sebe i da tu nema pravila ili analogija. Lafejet je pravilno i prestani više smarati.

--Sly-ah (razgovor) 17:14, 31. oktobar 2016. (CET)

@Sly-ah: A zašto to bi trebalo da važi za složenice? Koje si ti pravilo (ili *analogiju ) upotrebio, ako nije strogo poverljivo (*da možda nema veze sa tim što za Fej nema uzvičnika kao kod Sema, na primer, ili nešto drugo; ozbiljno sada govorim)?

Pitam jer je sistemski /æ/ u tom položaju a. Takođe, Englezi znaju kako oni izgovaraju svoja imena i stavili su npr. /ˌlæfiˈjɛt/ (sa dodatkom „French: [lafajɛt]”), ili /ˌlɑːfiːˈɛt/ (lah-fee-YET) itd.

Trebalo bi da objasniš kako si od /i/ odnosno /iː/ dobio e (nisi ti dobio / stavio u članak, ali tvrdiš da je tačno [ne uzimajući u obzir svaki grad ponaosob]).

Evo i jedan zanimljiv AV. — Obsuser✉ 23:39, 31. oktobar 2016. (CET)

Nazivi modela vozila

Trenutno imamo Folksvagen Turan i Folksvagen tuareg šta je pravilno prvo ili drugo --Milićević (razgovor) 19:48, 31. oktobar 2016. (CET)

I u jednom i u drugom bi trebalo da je t veliko. To mislim na osnovu sledećeg: Turan

Tuareg Zoranzoki21 (razgovor) 20:46, 31. oktobar 2016. (CET)

Zorane jes'ti ozbiljan ili naš sve lepo zekiš, onako malo reda radi? Sudeći po pravopisnom forumu ime kompanije piše se velikim slovom, dok se ime modela piše malim slovom - Fijat punto, Subaru impreca, Reno klio, Škoda fabija itd. [22] Ako se piše samo ime modela onda ide malim slovom pod navodnicima (Došao je kući svojom novom „fabijom”). Naravno o ovome je mnogo pozvaniji da priča @Sly-ah: --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 21:07, 31. oktobar 2016. (CET)

Ne, ne mora da znači da sam u pravu, da je tačno. I ne "zekim onako malo reda radi". Čak i ne znam šta to znači. Zoranzoki21 (razgovor) 22:26, 31. oktobar 2016. (CET)

Onda života ti nemoj više da postavljaš ovakve skrin šotove kao što si ovde stavljao. Pravopis je taj koji određuje šta i kako se piše, a ne gugl pretraga koja izbacuje ponude sa pijaca polovnih automobila --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:11, 31. oktobar 2016. (CET)

Okej. Zoranzoki21 (razgovor) 20:21, 1. novembar 2016. (CET)

Imena klizača

Mislila sam da ću moći sama ali sam se prevarila. Treba mi pomoć u transkripciji imena klizača, dobitnika nekih od medalja sa Evropskog prvenstva - u pitanju je ovaj članak. Ponajviše imam problema sa disciplinom plesnih parova mada mi je i u kategoriji muškaraca ostao Nemac Rudi Cerne. Hvala.--CumulusBGD (razgovor) 17:45, 3. novembar 2016. (CET)

Švabo je Rudi Cerne. A za ove ostale imaš pomoć za transkripcije na početku ove stranice, nisu komplikovane --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 18:09, 3. novembar 2016. (CET)

Latinski nazivi i nazivi vrsta

Treba li latinske nazive iskositi i kako se pišu nazivi vrsta veliki ili malim slovom pitam za ova dva članka: Antilopa i Snežna guska --Milićević (razgovor) 16:05, 15. novembar 2016. (CET)

Nazive rodova i vrsta treba iskositi, a ove rangove iznad ne (rangove ispod roda treba iskositi).

Latinski nazivi samih vrsta i imena drugih taksonomskih rangova (ne sami rangovi) pišu se velikim početnim slovom (npr. „genus” ali „Chen”). Može se pogledati na engl. Viki korisna smernica (i detaljnije). — Obsuser✉ 19:11, 15. novembar 2016. (CET)

Transkripcija

Imamo tekstove gde se eng. Eleanor transkribuje na razne načine: Eleanora, Eleonora, Elenor (u tom tekstu ima i Elinor). Šta je pravilno. Hvala--Drazetad (razgovor) 14:41, 18. novembar 2016. (CET)

Ako ja dobro čitam ovaj IPA zapis [23] onda bi trebalo da je Elenor. Međutim, u prvom primeru je navedena istorijska ličnost i nemamo pojma kako je samu sebe zvala, dok je u drugom primeru španska kraljica pa i izgovor treba biti po španski --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 18:28, 18. novembar 2016. (CET)

„Prapawadee Jaroenrattanatarakoon” [24] je tajlandska dizačica tegova. To je žena sa najduži imenom i prezimenom među osvajačima medalja do danas. Kako se trankribuje njeno ime, zbog teksta o njoj, kao i rubrike da li znate. Hvala.--Drazetad (razgovor) 12:12, 20. novembar 2016. (CET)

Koliko sam ja uspeo da pohvatam koristeći zvanični tajlandski sistem za latinizaciju ova žena se zove Prapavadi Čarenrattanatarakun. Ma prosto ko pasulj hehe --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 12:42, 20. novembar 2016. (CET)

Crtica-minus (-) ili crta (—)

Dakle, koji znak ide u slučajevima 1970-ih, 1950-e... -- Bojan  Razgovor  04:04, 21. novembar 2016. (CET)

Ni minus (−), ni kraća crta (–), ni crta (—). Tu ide crtica (-). [Mada je ironija što je pravi simbol za crticu zapravo simbol ‐ koji baš niko [ni u jednom jeziku, ni u engleskom] ne koristi [osim u izuzetnim i veoma retkim slučajevima] — i to zato što je zamenjen simbolom koji se može naći na svakoj tastaturi i koji se zove crtica-minus (-), to je ona „naša obična crtica” koja bi u stvari trebalo da se koristi samo u digitalnim medijima po definiciji (Korpela, 2006), ali se zbog tih digitalnih medija preko kojih se štampa itd. koristi masovno a prava crtica nigde].

Usput, treba sve članke kao što je 1950e prebaciti na 1950-e a potom botom ispraviti indirektne u direktne veze. — Obsuser✉ 04:16, 21. novembar 2016. (CET)

- Ovo je minus koji sam ja otkucao svojom tastaturom (gornji desni ugao numeričkog dela tastature
- Ovo je simbol koji Obusesr zove crticom.

Em su iste dužine, em oba vode na isti (obrisani) članak -- Bojan  Razgovor  04:25, 21. novembar 2016. (CET)

Možda zato što su to dva ista simbola. Oba su „naša obična crtica” koju sam pomenuo gore i rekao da se koristi masovno umesto prave i malo čudne [nešto više u odnosu na ovu običnu] crtice ‐ kada se prebace slučajevi kao što je 1950e na 1950-e...

Zašto sad konstatuješ da su to dva ista karaktera? Pitao si da li se koristi crtica odnosno hyphen-minus (to joj je pravi naziv) ili crta odnosno em dash (pravi naziv)...

Ja „u mraku” a i izasna znam da nije 1950—ih, ne znam ko je to izmislio i zašto uopšte o ovome raspravljamo. Nadao sam da ćemo preusmeriti ovu raspravu u pravo pitanje koje zahteva odgovor: zašto su svi članci za decenije bez crtice (npr. 1950e) kada tu ide crtica? — Obsuser✉ 04:45, 21. novembar 2016. (CET)

Jer su tvoja crtica i minus isto, a ja pitam da li ide crtica/minus ili crta. -- Bojan  Razgovor  04:49, 21. novembar 2016. (CET)

Nije tačno da su „moja” crtica (-) i minus (−) isto, pogledaj gore da sam upotrebio minus kad god sam pominjao minus. Crtica-minus je jedan karakter; to je naša crtica iz pravopisa i svakodnevne upotrebe i nju treba da koristiš iako nije prava (prava tipografska crtica je hyphen (‐) i ne koristi se).

Kada se kaže crtica-minus ne misli se na i crticu i minus (niti na crticu ili minus), nego se misli isključivo na jedan karakter (na običnu crticu iz gornjeg desnog numeričkog dela tastature). Kada se kaže minus, misli se na minus − (umesto kog se često i nepravilno koristi crtica-minus, pa je po tome crtica-minus kao tipografski simbol valjda i dobio ime; s druge strane, crtica-minus se nepravilno koristi kao razmaknuti simbol umesto crte a neretko i kao primaknuti umesto crte [npr. između godina jer niko neće da koristi Alt+0151 i sebi otkuca pravu crtu]).

Pročitaj ponovo sve što sam napisao, ili pročitaj engleski veliki članak o crtici-minus u kojem je sve lepo objašnjeno.

PS Ne uvodimo sada novi termin, crtica/minus, jer se onda ne zna na šta se misli (prema pravilima upotrebe kose crte, značenje ovog crtica/minus može biti i „crtica-minus” a i „ili crtica ili minus”, pa pošto je nekome sve ovo već konfuzno — treba prestati sa upotrebom termina crtica/minus i ne mešati minus uopšte u ovu priču jer je on jasno različit od svih crtica i ne dolazi u obzir njegova upotreba ako mu funkcija neće biti funkcija matematičkog operatora)...  — Obsuser✉ 05:11, 21. novembar 2016. (CET)

Transkripcija

Zamolio bih nekoga da pogleda ove Obsusserove izmjene članaka. Ja smatram da nije dobro, nadam se da će neko ko dobro poznaje transkripciju to provjeriti.

• Francuz Lucien Petit-Breton sa Lisjen Pti Breton na Lusjen Peti-Breton. Francusko u se transkribuje kao i, a crtica se ne prenosi, kako piše na stranici o transkripciji.

• Transkripcija sa holandskog: Lucien Buysse sa Lisin Bojs na Lusjen Buise. Prema transkripciji, holandsko u se može prenositi kao U, E ili I, ie se prenosi kao 'i' i ne može nikako biti Lusjen. uy se transkribuje kao 'oj' ili 'ej', ne znam otkud Buise.

• Maurice de Waele sa Moris de Vale na Mauris de Vale. Transkripcija je takođe sa holandskog, ali ne znam da li se prilagođava francuskom Moris.

• Roger Lapebie sa Rože Lapebje na Rože Lapebi. Prema transkripciji sa francuskog, kada slovo I stoji ispred E, transkribuje se kao J, tako piše na stranici transkripcija sa francuskog

• Jacques Anquetil sa Žak Anketil na Žak Anktil. Ne znam kojim se to pravilom gubi E u transkripciji. (ja sam vratio na Anketil)

• Španac Federico Bahamontes sa Federiko Bajamontes na Federiko Baamontes, znam da se h ne prenosi, ali možda se prilagođava transkripcija.

• Lucien van Impe sa Lusin van Impe na Lusjen van Impe. Transkripcija sa holandskog, ie se prenosi kao I.

• Andy Schlek sa Endi Šlek na Andi Šlek. Mislim da je ranije bilo rasprave oko toga i da je dogovoreno da se prenosi kao Endi jer se tako ukorijenilo kod nas, a to i nije jedini izuzetak. Nadam se da će neko ko zna odgovoriti, hvala. -- Vux33 (razgovor) 09:49, 26. novembar 2016. (CET)

@Vux33:

francuski

• Lucien Petit-Breton − Lisjen Peti Breton (ne znam gde iskopa da se U prenosi kao U)
• Roger Lapebie − Rože Lapebje (Lapebi ne vidim po kom osnovu)
• Jacques Anquetil − Žak Anketil naravno

holandski

• Lucien Buysse − iz frankofonog dela Belgije je pa prema tome transkripcija sa francuskog − Lisjen Bis
• Maurice de Waele − Mauris de Vale
• Lucien van Impe − Lusin van Impe

španski

• Federico Bahamontes − Federiko Bamontes (jedno A)

Lukcemburžanin

• Andy Schlek − Andi Šlek

Obsuseru već smo se dogovorili da nema transkripcija baziranih na izgovoru u svim onim slučajevima gde imamo pravila za transkripcije sa određenih jezika. Vuče kod Belgijanaca prilikom transkripcija obavezno gledaj mesto rođenja, da li je Flandrija ili Valonija, pa u tom slučaju transkribuješ sa holandskog, odnosno sa francuskog. Višečlana imena se pišu bez crtice (bar je takva najnovija preporuka). Kod holandskog člana van primetio sam da i sami Holanđani nekad pišu velikim, nekad malim slovom. Ne znam zbog čega je tako ali razlog verovatno postoji, pa bih i ja sledio njihov primer. Vuče uvek kad napišeš tako neki članak o nekom strancu napravi i preusmerenje sa originalnog imena na transkribovano, a kada nisi siguran kako bi trebalo uvek linkuj u obliku [[Andy Schlek|транскрибован назив]] jer posle ne moraš ići svaku pojedinačnu vezu da menjaš kad se promeni transkricija ukoliko je pogrešna --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 17:36, 26. novembar 2016. (CET)

@NikolaB: Hvala. Naravno, za Belgijance uvijek gledam je li u pitanju Flandrija ili Valonija. Lisjen Bis - Lucien Buysse je iz regiona Flandrije, tako stoji na drugim vikipedijama, zato sam i transkribovao sa holandskog, Lisin Bojs.

• Andy Schlek je ukorijenjeno kao Endi, ali neka ga, ako je Andi ispravno.

@Obsuser:

Obsuseru, sad u svakom tekstu prepravi imena, kao i u Tur de Fransu, pošto je tvoja greška. :) -- Vux33 (razgovor) 18:01, 26. novembar 2016. (CET)

@NikolaB: Pogledaj i stranicu Hugo Koblet premještena je sa Igo Koble. Možda je ovako i ispravno, ali pogledaj. -- Vux33 (razgovor) 18:11, 26. novembar 2016. (CET)

Dobar je Hugo. Lusin Bojse je za onog drugog Holanđanina, jeste iz Flandrije ali vidim da su stavili francuski izgovor pa pretpostavljam da je Francuz (odnosno Valonac) --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 18:28, 26. novembar 2016. (CET)

I prestanite stavljat IPA zapise u članke na srpskom jeziku, pošto srpski jezik ne poznaje takve znakove i takav oblik zapisivanja izgovora na stranim jezicima. Iz nekog razloga Vuk je davno stvorio pravilo „jedno slovo jedan glas”. ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 18:41, 26. novembar 2016. (CET)

Birdy

i Jasmine Lucilla Elizabeth Jennifer van den Bogaerde transkripcija --Milićević (razgovor) 19:50, 9. decembar 2016. (CET)

Berdi, Džasmin Lusila Elizabet Dženifer van den Bogard. — Obsuser✉ 10:00, 10. decembar 2016. (CET)

prevod

Upravo prevodim sa engleskog na srpski a ne mogu nigde da pronađem šta znači reč prequel,takođe bi reč franchise trebalo da znači francuski ali ako bi to napisao prevod ne bi imao nikakvog smisla.Molim vas ako ima neko da mi pomogne nek odgovori na ovo moje pitanje: Šta znači prequel i kako da prevedem reč FRANCHISE-jer ako bih je bukvalno preveo prevod ne bi imao nikakvog smisla kao što sam već rekao????

Ako ne vladate engleskim, nemojte da džaba prevodite. Takvi članci se prepoznaju i budu označeni za brisanje. Ne znam da li se šalite ovdje, ali Trg nije namijenjen baš za takva pitanja. --Željko Todorović (razgovor) 17:29, 14. decembar 2016. (CET) s. r.

Prevod

Kako bismo preveli Hesteel Serbia Iron & Steel (novi naziv Železare Smederevo) — Hestil Srbija Ajron i Stil ili Hestil Srbija Ajron end Stil, i je l' se Ajron i Stil pišu malim početnim slovima ili ne? -- MilanKovacevic (razgovor) 13:44, 21. decembar 2016. (CET)

Ja bih ostavio opšti naziv „Železara Smederevo", a u tekstu naglasiti i trenutni naziv u originalu ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 17:52, 21. decembar 2016. (CET)

Sia Kate Isobelle Furler

... transkripcija imena ove australijske pevačice --Milićević (razgovor) 21:56, 29. decembar 2016. (CET)

Sija Kejt Izobel Ferler. — Obsuser✉ 01:35, 30. decembar 2016. (CET)