Dobrivoje Vidić

dobrivoje vidić
dobrivoje vidić
	Dobrivoje Vidić Baja
Lični podaci
Datum rođenja	24. decembar 1918.
Mesto rođenja	Čačak, Kraljevina SHS
Datum smrti	3. mart 1992. (73 god.)
Mesto smrti	Beograd, Srbija, SFR Jugoslavija
Profesija	društveno-politički radnik
Delovanje
Član KPJ od	1939.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Služba	NOV i PO Jugoslavije; 1941 — 1945.
Čin	potpukovnik u rezervi
Ambasador FNRJ u SSSR
Period	1953 — 1956.
Prethodnik	Dragoje Đurić
Naslednik	Veljko Mićunović
Ambasador SFRJ u SSSR
Period	1965 — 1969.
Prethodnik	Cvijetin Mijatović
Naslednik	Veljko Mićunović
Ambasador SFRJ u Ujedinjenom Kraljevstvu
Period	1970 — 1973.
Prethodnik	Ivo Sarajčić
Naslednik	Bogdan Oreščanin
Predsednik Predsedništva; SR Srbije
Period	5. maj 1978 — 5. maj 1982.
Prethodnik	Dragoslav Marković
Naslednik	Nikola Ljubičić
Odlikovanja

Dobrivoje Vidić Baja (Čačak, 24. decembar 1918 — Beograd, 3. mart 1992) bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe, diplomata i društveno-politički radnik SFR Jugoslavije i SR Srbije i junak socijalističkog rada. Od 5. maja 1978. do 5. maja 1982. obavljao je funkciju predsednika Predsedništva SR Srbije.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je 24. decembra 1918. u Čačku. Kao đak Učiteljske škole u rodnom gradu, uključio se u rad omladinskog pokreta i zbog aktivnog političkog rada bio isključen iz škole. Dalje školovanje nastavio je u Banjoj Luci, Aleksincu i Osijeku. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Skoplju.

Član Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) postao je 1938, a član Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) 1939. godine. Organizovao je i rukovodio borbom levo orijentisane omladine Makedonije neposredno pred početak Drugog svetskog rata. Bio je sekretar Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Makedoniju i član Pokrajinskog komiteta KPJ za Makedoniju.

Narodnooslobodilačka borba[uredi | uredi izvor]

Od 1941. godine, u toku Narodnooslobodilačkog pokreta (NOP) obavljao je mnoge političke dužnosti:

rukovodilac Političkog odeljenja (Politodela) Treće dalmatinske i Sedme banijske brigade,
pomoćnik političkog komesara u Sedmoj banijskoj diviziji,
rukovodilac partijskih kurseva u Desetom zagrebačkom korpusu,
sekretar Okružnog komiteta KPJ za Užički okrug, od oktobra 1944. do novembra 1945. godine,
član Agitpropa Centralnog komiteta Komunističke partije Srbije.

Posleratni period[uredi | uredi izvor]

Posle oslobođenja Jugoslavije, obavljao je niz istaknutih partijskih, državnih i diplomatskih funkcija:

sekretar Pokrajinskog komiteta KP Srbije za Vojvodinu, od 1946. do maja 1951. godine,
član Centralnog komiteta KP Srbije i Revizione komisije Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije,
savetnik Ambasade FNR Jugoslavije, od maja 1951. do 1952, a zatim ambasador SFR Jugoslavije u Londonu, od 1970. do 1973. godine,
ambasador SFR Jugoslavije u Burmi, od 1952. do 1953. godine,
ambasador SFR Jugoslavije u Moskvi, od 1953. do 1956. i od 1965. do 1969. godine,
podsekretar u Državnom sekretarijatu za inostrane poslove FNRJ u Beogradu, od 1956. godine,
stalni predstavnik FNR Jugoslavije u Organizaciji ujedinjenih nacija (OUN) od 1958. do 1960. godine,
predsednik Komisije za međunarodne veze Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije (SSRNJ), od 1961. do 1965. godine.

Više puta biran je za člana Centralnog komiteta SK Srbije i za poslanika Skupštine SR Srbije i Savezne skupštine SFRJ, za člana Centralnog komiteta SKJ, Izvršnog komiteta i Predsedništva CK SKJ, od 1982. do 1986. godine. Bio je član Predsedništva SFR Jugoslavije i predsednik Predsedništva SR Srbije, od 5. maja 1978. do 5. maja 1982. godine. Imao je čin rezervnog potpukovnika JNA.

Umro je 3. marta 1992. u Beogradu. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.^[1]^[2]

Odlikovanja[uredi | uredi izvor]

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih jugoslovenskih odlikovanja, među kojima su — Ordena junaka socijalističkog rada, Orden jugoslovenske zastave prvog reda, Orden bratstva i jedinstva prvog reda i Ordena zasluga za narod prvog reda. Od inostranih odlikovanja, ističe se britanski Orden Velikog krsta počasnog viteza Kraljevskog viktorijanskog reda.

Kontroverze[uredi | uredi izvor]

Prema pisanju lista Blic, tokom 1941. je radio kao prevodilac za Nemce u Užicu,^[3] a krajem 1944. godine je kao sekretar KPJ za Užički okrug odlučivao o streljanju Andrije Mirkovića, ranijeg gradonačelnika Užica.^[4]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ „Umro Dobrivoje Vidić”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 4. 3. 1992. str. 32.
^ „Sahranjen Dobrivoje Vidić”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 6. 3. 1992. str. 32.
^ Bivši predsednik Srbije u mladosti radio za naciste kao prevodilac („Blic“, 9. oktobar 2013)
^ Naručivao streljanja, pa postao predsednik Srbije („Blic“, 7. oktobar 2013)

Literatura[uredi | uredi izvor]

Ko je ko u Jugoslaviji — biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Beograd: Sedma sila. 1957. COBISS.SR 4864263
Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici. Beograd: Hronometar. 1970. COBISS.SR 4897031
Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945. tom II. Beograd—Ljubljana: Narodna knjiga—Partizanska knjiga. 1980. COBISS.SR 49300743

[1] „Umro Dobrivoje Vidić”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 4. 3. 1992. str. 32.

[2] „Sahranjen Dobrivoje Vidić”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 6. 3. 1992. str. 32.

[3] Bivši predsednik Srbije u mladosti radio za naciste kao prevodilac („Blic“, 9. oktobar 2013)

[4] Naručivao streljanja, pa postao predsednik Srbije („Blic“, 7. oktobar 2013)

[1]

[2]

[3]

[4]

p r u Lideri Saveza komunista Vojvodine
Spisak ličnosti koji su se nalazili na čelu partijske organizacije KPJ u Vojvodini kao — sekretari Pokrajinskog komiteta KPJ i KPS za Vojvodinu i predsednici PK Saveza komunista Vojvodine
Pokrajinski komitet KPJ	Jovan Veselinov (1930) niko (1936—1938) Žarko Zrenjanin (1938—1942) Jovan Veselinov (1943—1944)
Pokrajinski komitet KPS	Jovan Veselinov (1945—1946) Dobrivoje Vidić (1946—1951) Stevan Doronjski (1951—1952) Stevan Doronjski (1952—1966) Mirko Tepavac (1966—1969)
Savez komunista Vojvodine	Mirko Čanadanović (1969—1972) Dušan Alimpić (1972—1981) Boško Krunić (1981—1982) Marko Đuričin (1982—1983) Slavko Veselinov (1983—1984) Boško Krunić (1984—1985) Đorđe Stojšić (1985—1988) Milovan Šogorov (1988) Bogosav Kovačević (1988—1989) Nedeljko Šipovac (1989—1990)
Prvi odeljak Pokrajinski komitet KPJ nije potpun zbog uslova ilegalnog delovanja KPJ u ovom periodu

p r u Predsednici Narodne Republike Srbije i Socijalističke Republike Srbije
nazivi fukcija po periodima — predsednik Prezidijuma Narodne skupštine (1945—1953), predsednik Skupštine (1953—1974) i predsednik Predsedništva (1974—1991)
1945—1953.	Siniša Stanković (1945—1953)
1953—1974.	Petar Stambolić (1953—1957) Jovan Veselinov (1957—1963) Dušan Petrović Šane (1963—1967) Miloš Minić (1967—1969) Dragoslav Marković (1969—1974) Živan Vasiljević (1974)
1974—1990.	Dragoslav Marković (1974—1978) Dobrivoje Vidić (1978—1982) Nikola Ljubičić (1982—1984) Dušan Čkrebić (1984—1986) Ivan Stambolić (1986—1987) Petar Gračanin (1987—1989) Ljubiša Igić (v.d. 1989) Slobodan Milošević (1989—1991)