Добривоје Видић

С Википедије, слободне енциклопедије
добривоје видић
Добривоје Видић Баја
Лични подаци
Датум рођења(1918-12-24)24. децембар 1918.
Место рођењаЧачак, Краљевина СХС
Датум смрти3. март 1992.(1992-03-03) (73 год.)
Место смртиБеоград, Србија, СФР Југославија
Професијадруштвено-политички радник
Деловање
Члан КПЈ од1939.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
19411945.
Чинпотпуковник у резерви
Амбасадор ФНРЈ у СССР
Период19531956.
ПретходникДрагоје Ђурић
НаследникВељко Мићуновић
Амбасадор СФРЈ у СССР
Период19651969.
ПретходникЦвијетин Мијатовић
НаследникВељко Мићуновић
Амбасадор СФРЈ у Уједињеном Краљевству
Период19701973.
ПретходникИво Сарајчић
НаследникБогдан Орешчанин
Председник Председништва
СР Србије
Период5. мај 19785. мај 1982.
ПретходникДрагослав Марковић
НаследникНикола Љубичић

Одликовања
Орден јунака социјалистичког рада
Орден југословенске заставе с лентом Орден братства и јединства са златним венцем Орден заслуга за народ са златним венцем
Партизанска споменица 1941.
Добривоје Видић са Кочом Поповићем на заседању Генералне скупштине ОУН

Добривоје Видић Баја (Чачак, 24. децембар 1918Београд, 3. март 1992) био је учесник Народноослободилачке борбе, дипломата и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Србије и јунак социјалистичког рада. Од 5. маја 1978. до 5. маја 1982. обављао је функцију председника Председништва СР Србије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 24. децембра 1918. у Чачку. Као ђак Учитељске школе у родном граду, укључио се у рад омладинског покрета и због активног политичког рада био искључен из школе. Даље школовање наставио је у Бањој Луци, Алексинцу и Осијеку. Студирао је на Филозофском факултету у Скопљу.

Члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) постао је 1938, а члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) 1939. године. Организовао је и руководио борбом лево оријентисане омладине Македоније непосредно пред почетак Другог светског рата. Био је секретар Покрајинског комитета СКОЈ-а за Македонију и члан Покрајинског комитета КПЈ за Македонију.

Народноослободилачка борба[уреди | уреди извор]

Од 1941. године, у току Народноослободилачког покрета (НОП) обављао је многе политичке дужности:

Послератни период[уреди | уреди извор]

После ослобођења Југославије, обављао је низ истакнутих партијских, државних и дипломатских функција:

Више пута биран је за члана Централног комитета СК Србије и за посланика Скупштине СР Србије и Савезне скупштине СФРЈ, за члана Централног комитета СКЈ, Извршног комитета и Председништва ЦК СКЈ, од 1982. до 1986. године. Био је члан Председништва СФР Југославије и председник Председништва СР Србије, од 5. маја 1978. до 5. маја 1982. године. Имао је чин резервног потпуковника ЈНА.

Умро је 3. марта 1992. у Београду. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[1][2]

Одликовања[уреди | уреди извор]

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Ордена јунака социјалистичког рада, Орден југословенске заставе првог реда, Орден братства и јединства првог реда и Ордена заслуга за народ првог реда. Од иностраних одликовања, истиче се британски Орден Великог крста почасног витеза Краљевског викторијанског реда.

Контроверзе[уреди | уреди извор]

Према писању листа Блиц, током 1941. је радио као преводилац за Немце у Ужицу,[3] а крајем 1944. године је као секретар КПЈ за Ужички округ одлучивао о стрељању Андрије Мирковића, ранијег градоначелника Ужица.[4]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]