Dragan Maršićanin

Dragan Maršićanin
Lični podaci
Datum rođenja	(1950-01-26)26. januar 1950.
Mesto rođenja	Beograd, FNR Jugoslavija
Narodnost	Srbin
Religija	Pravoslavni hrišćanin
Obrazovanje	Ekonomski fakultet
Univerzitet	Univerzitet u Beogradu
Profesija	Ekonomista Političar
Politička karijera
Politička stranka	Demokratska stranka (1990-1992) Nova demokratska stranka Srbije (1992-)
Mandati Ministar privrede 3. mart 2004 — 10. maj 2004. Izbori Parlamentarni izbori u Srbiji 2003. Predsednik vlade Vojislav Koštunica Vlada Prva Vlada Vojislava Koštunice Prethodnik Ministarstvo uspostavljeno (odvajanje od Ministarstva finansija i privrede) Naslednik Zora Simović (v. d.) Predrag Bubalo Predsednik Narodne skupštine Srbije 22. januar 2001 — 6. decembar 2001. Izbori Parlamentarni izbori u Srbiji 2000. Prethodnik Dragan Tomić Naslednik Nataša Mićić Predsednik Narodne skupštine Srbije (drugi put) i vršilac dužnosti Predsednika Republike Srbije 4. februar 2004 — 3. mart 2004. Prethodnik Nataša Mićić Naslednik Predrag Marković Ambasador Srbije u Švajcarskoj 4. jul 2004. — 27. januar 2009. Predsednik Boris Tadić Prethodnik Dragoljub Popović Naslednik Milan St. Protić

Dragan Maršićanin (Beograd, 26. januar 1950) srpski je ekonomista i političar. Bio je ministar ekonomije u periodu od 3. marta do 10. maja 2004. godine, a poziciju napušta kako bi učestvovao na predsedničkim izborima 2003. godine. Na izborima doživljava neuspeh nakon što je u prvom krugu bio četvrti sa osvojenih 13,3%. U drugom krugu tih izbora je DSS dao Borisu Tadiću. Nakon toga postaje ambasador Srbije u Švajcarskoj od 2004 do 2009. Aktuelni je potpredsednik DSS-a. Jedan je od retkih osnivača DSS-a koji je još uvek član stranke, i nije je napustio nakon povlačenja Vojislava Koštunice 2014.

Biografija

U rodnom gradu završio je gimnaziju i diplomirao na Ekonomskom fakultetu. Nakon studija, radio je kao ekonomista u beogradskim preduzećima „Elektron“ i „Novi kolektiv“, a potom u JKP „Beogradski vodovod“. Rođeni brat njegovog pradede je bio Boža Maršićanin, upravnik Grada Beograda za vreme kraja vladavine kralja Aleksandra Obrenovića.

Aktivno se uključio u politički život Srbije 1991. godine, a 1992, zajedno sa Vojislavom Koštunicom i grupom svojih političkih istomišljenika, osnivao je Demokratsku stranku Srbije. Na osnivačkoj skupštini DSS, izabran je za člana Glavnog odbora. U julu 1998. postao je generalni sekretar, a 2001. i 2003. godine izabran je za jednog od potpredsednika stranke.

Od januara 1993. do decembra 1996. bio je predsednik Skupštine opštine Vračar, jedne od tada malobrojnih opozicionih opština. Na lokalnim izborima u septembru 2000. izabran je za odbornika Skupštine opštine Vračar i Skupštine grada Beograda.

Maršićanin je 22. januara 2001. godine izabran za prvog nekomunističkog predsednika Skupštine Srbije. Nakon poništavanja prvog spornog glasanja (glas iz Soluna), poslanička grupa DOS inicirala je njegovu smenu. Nakon višečasovne rasprave, 6. decembra 2001, Maršićanin je podneo ostavku na mesto predsednika parlamenta, obrazlažući je namerom da spreči vladajuću većinu da izglasa smenu kršeći Poslovnik.

Posle oduzimanja mandata poslanicima DSS u republičkoj skupštini i izlaska DSS iz republičke vlade sredinom 2002. godine, DSS je formirala „Vladu u senci“, za čijeg predsednika je izabran Maršićanin.

Bio je šef izbornog štaba Vojislava Koštunice, kandidata DSS za predsednika Srbije na izborima održanim u septembru i decembru 2002. godine. Na republičkim parlamentarnim izborima 28. decembra 2003. izabran je za narodnog poslanika, a za predsednika Skupštine Srbije izabran je na sednici republičkog parlamenta 4. februara 2004.

Za ministra privrede u Vladi Vojislava Koštunice izabran je 4. marta 2004. godine.

Nakon poraza u prvom krugu predsedničkih izbora, juna 2004. godine, i zauzimanja tek četvrtog mesta, povlači se iz politike i pred kraj iste godine odlazi na mesto ambasadora u Švajcarskoj na kome ostaje sve do formiranja nove vlade nakon izbora maja 2008. godine na tom mestu ga nasleđuje Milan St. Protić.