Labradorsko more

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Labradorsko more
engl. Labrador Sea
dan. Меr du Labrador
dan. Labradorhavet
Položaj Labradorskog mora na Severnom Atlantiku (tamno plavo)
Zemlje basena Kanada
 Grenland ( Danska)
Nastanaku paleocenu
Maks. dužina1.000 km
Maks. širina900 km
Površina841.000 km2
Pros. dubinaprosečno 1.898[1][2] m
Maks. dubina4.316 m
Vodena površina na Vikimedijinoj ostavi

Labradorsko more (engl. Labrador Sea, franc. Меr du Labrador, dan. Labradorhavet) predstavlja ivično more Atlantskog okeana smešteno između Labradora i Grenlanda. Na severu je preko 300 km širokog Dejvisovog prolaza povezano sa Bafinovim zalivom.[3] To je marginalno more Atlantika.[4][5]

Nastalo je u paleocenu, pre nekih 60 miliona godina usled razdvajanja Severnoameričke i Grenlandske tektonske ploče. Površina basena je oko 841.000 km², a maksimalna dubina iznosi 4.316 m.

Nastanak i granice[uredi | uredi izvor]

Labradorska depresija nastala je u paleocenu, pre 60 miliona godina razdvajanjem severnoameričke i grenlandske ploče. Proces razdvajanja ove dve mase prestao je pre 40 miliona godina.[6] Sedimenti koji su se tokom krede nataložili na dnu plitkog mora koje je ranije prekrivalo područje nalaze se ispod kontinentalnog odseka.[6] Početni period rasedanja pratile su vulkanske erupcije koje su na području Dejvisovog prolaza i Bafinovog zaliva ostavile moćnije naslage bazaltnih stena.[7]

Prema međunarodnoj hidrografskoj organizaciji, granice Labradorskog mora su sledeće:[8]

  • na severu 60°sgš između Labradora i Grenlanda, duž južnih granica Dejvisovog prolaza
  • na istoku do linije koja spaja rt Svetog Fransisa na Njufaundlendu (47°45′сгш 52°27′згд) do rta Farvel na jugu Grenlanda (59°46′23″sgš 43°55′21″zgd )
  • zapadna granica je duž istočne obale Labradora i Njufaundlenda.

Fizičke karakteristike[uredi | uredi izvor]

Tokovi morskih struja duž obala Labradora i Grenlanda

Na mestu prelaza iz Atlantskog okeana Labradorsko more je veoma duboko (3.400 m (11.155 feet)) i široko (1.000 km (621 miles; 540 nautical miles)). Ka severu njegova dubina i širina se postepeno smanjuje, a najplići deo je prema Dejvisovom prolazu (oko 700 metara dubine).[2]

Temperatura vode varira između -1 °C tokom zime do 5—6 °C leti. Salinitet je dosta nizak i iznosi u proseku oko 31‰ do 35‰. Tokom zimskih meseci pod ledom je preko 60% morske površine. Morska doba su poludnevnog tipa, a visina plimskog talasa je oko 4 metra.

Morske struje se ovde kreću u smeru suprotnom od smera kazaljke na satu, i počinju hladnom istočnogrenlandskom strujom na istoku[9][10] [11][12] koja se dalje nastavlja na zapadnogrenlandsku struju koja teče duž zapadnih obala Grenlanda i severnijim delovima donosi nešto topliju i slaniju vodu.[13][14] Bafinova i Labradorska struja nose hladniju vodu sa nižim salinitetom duž kanadskih obala, ali i brojne ledene bregove koje otežavaju plovidbu i eksploataciju gasa sa morskog dna.[15][16] Vode Labradorske struje prosečno se kreću brzinama 0.3–0.5 m/s (na nekim mestima i do 1 m/s)[17] dok je Bafinova struja nešto sporija i kreće se brzinom oko 0.2 m/s.[18][19][20]

Brojne struje u centralnim delovima podmorja formiraju svojevrsna „jezera morske vode“ koja se fizički i hemijski razlikuju od vodene mase iznad i ispod njih.[21] Salinitet u tom „jezeru“ je nešto niži u odnosu na okolne vode i iznosi 34.84–34.89‰, baš kao i temperature (3.3–3,4 °C) dok je koncentracija kiseonika pak znatno viša. Voda je tu mnogo gušća (27.76–27.78 mg/cm³) što znači da tone i ne utiče na površinska kretanja vode. Zbog visoke homogenosti vodeni vrtlozi u tom području su veoma retka pojava.

Ovo more predstavlja značajan deo severnoatlantske duboke vode (NADW) – hladne vodene mase koja teče na velikoj dubini duž zapadne ivice Severnog Atlantika, šireći se i formirajući najveću vodenu masu koja se može identifikovati u Svetskom okeanu.[22] NADW se sastoji od tri dela različitog porekla i saliniteta, a gornji, Labradorska morska voda (LSW), formira se u Labradorskom moru. Ovaj deo se javlja na srednjoj dubini i ima relativno nizak salinitet (34,84–34,89 delova na hiljadu), nisku temperaturu (33—34 °C (91,4—93,2 °F)) i visok sadržaj kiseonika u poređenju sa slojevima iznad i ispod njega. LSW takođe ima relativno nisku vrtložnost, odnosno sklonost formiranju vrtloga, od bilo koje druge vode u severnom Atlantiku koja odražava njenu visoku homogenost. On ima potencijalnu gustinu od 27,76–27,78 mg/cm³ u odnosu na površinske slojeve, što znači da je gušći, i tako tone ispod površine, ostaje homogen i na njega ne utiču površinske fluktuacije.[23]

Flora i fauna[uredi | uredi izvor]

U ovim vodama živi značajnija populacija sej-kitova, oštrokljunih kitova (Balaenoptera acutorostrata) i severnih Hyperoodon ampullatus dok je broj beluga jako mali (za razliku od severnih voda Bafinovog zaliva).[24][25] Od ostalih morskih sisara po brojnosti značajnija je populacija foka.

Vode Labradorskog mora služe kao hranilišta atlantskih lososa. Nekada veoma brojna populacija bakalara zbog prekomernog izlova je znatno smanjena i dovedena na nivo ugrožene vrste. Od ostalih ribljih vrsta tu obitavaju još Melanogrammus aeglefinus, atlantska haringa, tuna, cipali (Mallotus villosus), jastozi, škampi.[26]

Sej-kit

Obale Labradora je sve do 19. veka nastanjivala endemska labradorska patka koja je zbog preteranog lova izumrla.[27] Od kopnenih životinja tu su labradorski vuk (Canis lupus labradorius),[28] karibu (Rangifer spp.), los (Alces alces), mrki medved (Ursus americanus), crvena lisica (Vulpes vulpes), polarna lisica (Alopex lagopus), žderavac, američki kunić (Lepus americanus), tetreb (Dendragapus spp.), orao ribar (Pandion haliaetus), gavran (Corvus corax), patke, guske, jarebice i američki divlji fazani.[29]

Vegetaciju čine crna (Picea mariana) i bela smreka (P. glauca), patuljasta breza (Betula spp.), topola, vrba (Salix spp.), razne trave oštrice, lišajevi i mahovine. Duž obala raste i labradorski čaj (Rhododendron tomentosum) od čijeg semena su domordački narodi pripremali lekoviti napitak.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Labrador” (na jeziku: ruski). Great Soviet Encyclopedia. 
  2. ^ a b Wilson, R. C. L; London, Geological Society of (2001). „Non-volcanic rifting of continental margins: a comparison of evidence from land and sea”. Geological Society, London, Special Publications. 187 (1): 77. Bibcode:2001GSLSP.187...77C. ISBN 978-1-86239-091-1. S2CID 140632779. doi:10.1144/GSL.SP.2001.187.01.05. 
  3. ^ Encyclopædia Britannica. „Labrador Sea”. Pristupljeno 2008-02-03. 
  4. ^ Calow, Peter (12. 7. 1999). Blackwell's concise encyclopedia of environmental management. Wiley-Blackwell. str. 7. ISBN 978-0-632-04951-6. Pristupljeno 29. 11. 2010. 
  5. ^ Spall, Michael A. (2004). „Boundary Currents and Watermass Transformation in Marginal Seas”. J. Phys. Oceanogr. 34 (5): 1197—1213. Bibcode:2004JPO....34.1197S. S2CID 128436726. doi:10.1175/1520-0485(2004)034<1197:BCAWTI>2.0.CO;2. 
  6. ^ a b Wilson 2001, str. 77
  7. ^ Wilson 2001, str. 77.
  8. ^ Limits of Oceans and Seas, 3rd edition". Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. oktobar 2011) International Hydrographic Organization. 1953.
  9. ^ Kenneth F. Drinkwater, R. Allyn Clarke. „Labrador Sea”. The Canadian Encyclopedia. Arhivirano iz originala 2018-08-02. g. Pristupljeno 2008-02-03. 
  10. ^ Petrie, B.; A. Isenor (1985). „The near-surface circulation and exchange in the Newfoundland Grand Banks region”. Atmosphere-Ocean. 23 (3): 209—227. doi:10.1080/07055900.1985.9649225 Slobodan pristup. 
  11. ^ Encyclopædia Britannica. „Baffin Current”. Pristupljeno 2010-02-03. 
  12. ^ Encyclopædia Britannica. „Labrador Current”. Pristupljeno 2010-02-03. 
  13. ^ „Ice-sheet sourced juxtaposed turbidite systems in Labrador Sea”. Geoscience Canada. 24 (1): 3. 3. 3. 1997. 
  14. ^ Reinhard Hesse And Allan Rakofsky (1992). „Deep-Sea Channel/Submarine-Yazoo System of the Labrador Sea: A New Deep-Water Facies Model (1)”. AAPG Bulletin. 76. doi:10.1306/BDFF88A8-1718-11D7-8645000102C1865D. 
  15. ^ Encyclopædia Britannica. "Labrador Sea"., Pristupljeno 4. 12. 2011.
  16. ^ The Canadian Encyclopedia. "Labrador Sea". Архивирано на сајту Wayback Machine (13. новембар 2011) pristupljeno 4. decembra 2011.
  17. ^ Petrie, B., and A. Isenor (1985). „The near-surface circulation and exchange in the Newfoundland Grand Banks region”. Atmosphere-Ocean. 23 (3): 209—227. S2CID 128761519. doi:10.1080/07055900.1985.9649225. 
  18. ^ Encyclopædia Britannica. "Baffin Current"., Pristupljeno 4. 12. 2011.
  19. ^ Hesse, R., Klauck, I., Khodabakhsh, S. & Ryan, W. B. F. (1997). Thomas A. Davies, ur. Glaciated continental margins: an atlas of acoustic images. Glacimarine drainage systems in the deep-sea: the NAMOC system of the Labrador Sea and its sibling. Springer. str. 286. ISBN 0-412-79340-7. 
  20. ^ Einsele, Gerhard (2000). Sedimentary basins: evolution, facies, and sediment budget. Springer. str. 234. ISBN 3-540-66193-X. 
  21. ^ Ernst, Wallace Gary (13. 03. 2000). Earth Systems: Processes and Issues. Cambridge University Press. str. 179. ISBN 978-0-521-47895-3. 
  22. ^ Wallace Gary Ernst (2000). Earth systems: processes and issues. Cambridge University Press. str. 179. ISBN 0-521-47895-2. 
  23. ^ Talley, L.D.; McCartney, M.S. (1982). „Distribution and Circulation of Labrador Sea Water”. Journal of Physical Oceanography. 12 (11): 1189. ISSN 1520-0485. doi:10.1175/1520-0485(1982)012<1189:DACOLS>2.0.CO;2. 
  24. ^ COSEWIC Assessment and Update Status Report on the Beluga Whale. Pritupljeno 5. decembra 2011.
  25. ^ Dickinson, Anthony; Sanger, Chesley (2005). Twentieth-Century Shore-Station Whaling in Newfoundland and Labrador. McGill-Queen's Press - MQUP. str. 16. ISBN 978-0-7735-2881-9. 
  26. ^ Maritime Services to Support Polar Resource Development. National Academies. 1981. str. 6. NAP:03439. 
  27. ^ Ducher, William (1894). "The Labrador Duck – another specimen, with additional data respecting extant specimens". Auk 11: 4–12.
  28. ^ „Arhivirana kopija” (PDF). 39 (2): 145—149. Arhivirano iz originala (PDF) 01. 07. 2020. g. Pristupljeno 04. 12. 2011. .
  29. ^ Eastern Canadian Shield taiga (NA0606), WorldWildLife.org, Pristupljeno 5. 12. 2011.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Labradorsko more na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лабрадорско_море&oldid=27406545”