Pređi na sadržaj

Međunarodne sankcije protiv Rusije 2022. godine

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Međunarodne sankcije protiv Rusije 2022. godine uvedene su od strane Evropske unije, Sjedinjenih Država, Ujedinjenog Kraljevstva i određenog broja drugih zemalja, nakon početka Invazije Rusije na Ukrajinu 24. februara 2022. Ovim merama su uvedene ili značajno proširene sankcije koje uključuju ruskog predsednika Vladimira Putina, druge članove ruske vlade i ruske građane generalno. Nekim ruskim bankama zabranjeno je korišćenje međunarodnog platnog sistema SVIFT. Ove sankcije i bojkot Rusije i Belorusije negativno su uticale na rusku ekonomiju.

Hronologija sankcija[uredi | uredi izvor]

       Rusija
       Zemlje na ruskom Spisku neprijateljskih zemalja. Države i teritorije na listi su uvele ili su se pridružile sankcijama Rusiji.[1]

Zapadne zemlje i određeni broj drugih zemalja uvele su sankcije Rusiji nakon što je priznala nezavisnost takozvane Donjecke i Luganske Narodne Republike, 21. februara 2022. godine, u govoru Vladimira Putina. Sa početkom invazije na Ukrajinu 24. februara 2022. godine, veliki broj drugih zemalja počeo je da primenjuje sankcije sa ciljem da devastiraju rusku ekonomiju.[2] Sankcije su bile široke, ciljane na pojedince, banke, preduzeća, monetarne razmene, bankovne transfere, izvoz i uvoz.[3] Sankcije su uključivale isključenje velikih ruskih banaka iz SVIFT-a, globalne mreže za razmenu poruka za međunarodna plaćanja, iako bi i dalje bila ograničena dostupnost, kako bi se osigurala stalna mogućnost plaćanja isporuka ruskog gasa.[4] Sankcije su takođe uključivale zamrzavanje sredstava Ruske Centralne banke, koja drži 630 milijardi dolara deviznih rezervi,[5] kako bi se sprečilo da nadoknadi uticaj sankcija.[6] Do 1. marta 2022, ukupan iznos ruske imovine zamrznute sankcijama iznosio je 1 trilion dolara.[7]

Glavne multinacionalne kompanije, uključujući „Epl”, „IKEA”, „Ekson Mobil” i „Dženeral Motors”, pojedinačno su odlučile da primene sankcije Rusiji.[8] Ukrajina je zajedno sa vladama SAD i EU eksplicitno pozvala globalni privatni sektor da pomogne u održavanju sankcija, a EU, Velika Britanija i Australija su takođe pozvale globalne digitalne platforme da uklone veb sajtove sa sedištem u Rusiji.[8] Neke multinacionalne kompanije su se povukle iz Rusije kako bi se pridržavale sankcija i trgovinskih ograničenja koje su nametnule matične države, ali i po sopstvenoj volji, mimo onoga što je zakonski propisano, kako bi izbegle ekonomske i reputacione rizike povezane sa održavanjem komercijalnih veza sa Rusijom.[8]

Nekoliko zemalja koje su istorijski neutralne, kao što su Švajcarska i Singapur,[9] [10] uvele su delimične sankcije. Neke zemlje su takođe primenile sankcije na beloruske organizacije i pojedince, kao što je predsednik Aleksandar Lukašenko , zbog umešanosti Belorusije u invaziju.[11]

Kao odgovor na invaziju, nemački kancelar Olaf Šolc suspendovao je gasovod Severni tok 2 i najavio novu politiku energetske nezavisnosti od Rusije. Pored toga, Nemačka je isporučila oružje Ukrajini, što je bilo prvi put da je zvanično obezbedila oružje drugoj zemlji u ratu od kraja Drugog svetskog rata. Nemačka je takođe formirala fond od 100 milijardi evra za dodatne izdatke za odbranu.[12] Nemačka industrija je prešla sa oslanjanja na ruski prirodni gas na proizvodnju više energije iz obnovljivih izvora, uvoz gasa i više uglja za snabdevanje električnom energijom i grejanje, dok bi nova postrojenja za proizvodnju električne energije mogla da se grade.[13]

Po dolasku na vanredni samit NATO-a u Brisel 24. marta 2022, američki predsednik Džo Bajden je nagovestio da će Rusiji biti uvedene dalje ekonomske sankcije, uključujući ograničenja na korišćenje zlata ruske Centralne banke u transakcijama i novu rundu sankcija usmerenih na odbranu, kompanije, direktora najveće ruske banke i više od 300 poslanika ruske Državne dume.[14]

Putin je 27. februara 2022. odgovorio na sankcije i na ono što je nazvao „agresivnim izjavama“ zapadnih vlada, naredivši da se „snage za odvraćanje“ zemlje — koje se generalno podrazumevaju da uključuju njene nuklearne snage — stave na „poseban režim borbene dužnosti“. Ovaj novi termin izazvao je određenu zabunu u pogledu toga šta se tačno menja, ali su američki zvaničnici proglasili to generalno „eskalirajućim“.[15] Nakon sankcija i kritika njihovih odnosa sa ruskim biznisom, počeo je pokret bojkota i mnoge kompanije i organizacije su odlučile da dobrovoljno napuste rusko ili belorusko tržište.[16] Bojkoti su uticali na mnoge potrošačke robe, zabavu, obrazovanje, tehnologiju i sportske organizacije.[17]

SAD su uvele kontrolu izvoza, novu sankciju usmerenu na ograničavanje ruskog pristupa visokotehnološkim komponentama, kako hardveru tako i softveru, napravljenim od bilo kojih delova ili intelektualne svojine iz SAD. Sankcija je zahtevala da svaka osoba ili kompanija koja želi da proda tehnologiju, poluprovodnike, softver za šifrovanje, lasere ili senzore Rusiji zatraže licencu, koja je podrazumevano odbijena. Mehanizam sprovođenja uključivao je sankcije protiv osobe ili kompanije, pri čemu su se sankcije fokusirale na brodogradnju, vazduhoplovstvo i vojnu industriju.[18]

Tokom govora na Generalnoj skupštini UN u Njujorku 20. septembra 2022, francuski predsednik Emanuel Makron je upitao „ko ovde može da brani ideju da invazija na Ukrajinu ne opravdava nikakve sankcije?“ On je tvrdio da su neutralne države „ravnodušne” prema sukobu.[19]

Kanada je 9. decembra 2022. uvela nove sankcije Rusiji, navodeći kao razlog kršenje ljudskih prava. Odluka uključuje sankcije protiv 33 sadašnja ili bivša visoka ruska zvaničnika i šest subjekata umešanih u navodna „sistematska kršenja ljudskih prava“ protiv ruskih građana koji su protestovali protiv ruske invazije na Ukrajinu.[20]

EU je 16. decembra 2022. uvela deveti paket sankcija protiv ruske ekonomije . Portparol belgijske vlade je rekao: „Postaje sve teže uvesti sankcije koje će dovoljno pogoditi Rusiju, bez prevelike kolateralne štete za EU.”[21]

Od 2014, Evropska unija je primenila jedanaest rundi sankcija protiv Ruske Federacije. Poslednja 11. runda sankcija u junu 2023. bila je usredsređena na predmete dvostruke namene kao što su kompjuterski čipovi, kao i na pokušaj da se ograniče transakcije sankcionisane robe sa broda na brod. Najavljeno je i više suspenzija ruskih dozvola za emitovanje u Evropi.[22]

Sankcije[uredi | uredi izvor]

Radnik uklanja natpis sa Gaspromove kancelarije u Beču u martu 2022.

Sa početkom invazije 24. februara, Zapadne zemlje i određeni broj drugih zemalja počeo je da primenjuje sankcije sa ciljem da devastiraju rusku ekonomiju. Sankcije su bile širokog spektra, a ciljale su na pojedince, banke, preduzeća, monetarne razmene, bankovne transfere, izvoz i uvoz.[2][3][23]

Nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu 24. februara 2022. godine, dve države koje ranije nisu učestvovale u sankcijama Južna Koreja[24] i Tajvan (delimično priznata država koja nije članica UN),[25] uvele su se u sankcije Rusiji. Singapur je 28. februara 2022. najavio da će uvesti bankarske sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, čime je postao prva zemlja u jugoistočnoj Aziji koja je uvela sankcije Rusiji.[26] Sankcije su takođe uključivale materijale koji bi mogli da se koriste za oružje protiv Ukrajine, kao i elektroniku, tehnološke uređaje i prateću opremu, koji su navedeni u detaljnom saopštenju od 5. marta.[27]

Srbija, Meksiko i Brazil su 25. februara i 1. marta 2022. objavili da neće učestvovati ni u kakvim ekonomskim sankcijama protiv Rusije.[28][29][30]

Centralnoj banci Rusije je 28. februara 2022. onemogućen pristup više od 400 milijardi dolara deviznih rezervi koje se drže u inostranstvu,[31] a EU je uvela sankcije nekolicini ruskih oligarha i političara.[32] Istog dana Kontrola strane imovine SAD, zabranila je osobama iz Sjedinjenih Država da učestvuju u transakcijama sa Centralnom bankom Rusije, Ruskim fondom za direktna ulaganja (uključujući njegovog prethodnika, JSC RDIF, koji je ranije sankcionisan), Ruskom kompanijom za ulaganja i Kiril Dmitrijev , ličnog saveznika Vladimira Putina.[33]

Sergej Aleksašenko, bivši zamenik ruskog ministra finansija, rekao je: „Ovo je vrsta finansijske nuklearne bombe koja pada na Rusiju.”[5] Francuski ministar finansija Bruno Le Mer je 1. marta 2022. predvideo da će Zapad zamrznuti „skoro 1.000 milijardi dolara“ ruske imovine, što bi izazvalo kolaps ruske ekonomije.[34] Do jula 2023. godine, ruska imovina zamrznuta od strane zemalja G7 i EU procenjena je na 335 milijardi dolara (300 milijardi evra).[35] Ekspertska grupa Jermak-Mekfol za sankcije protiv Rusije koju je organizovao Zelenski objavila je 20. aprila 2022. godine „Akcioni plan za jačanje sankcija protiv Ruske Federacije“. Dokument sadrži preporuke za međunarodnu demokratsku zajednicu u vezi sa daljim sankcijama i ekonomskim merama, osmišljenim da primora rusko rukovodstvo u najkraćem mogućem roku da okonča rat u Ukrajini i kazni počinioce ratnih zločina.[16][36]

U intervjuu iz marta 2022. sa dopisnicom 60 minuta Šarin Alfonsi, Dalep Sing, tadašnji zamenik američkog savetnika za nacionalnu bezbednost , koji je prethodno osmislio američke sankcije iz 2014. kao odgovor na rusku aneksiju Krima, opisao je sankcije kao „najstrože ekonomske sankcije ikada izrečene prema Rusiji“, nazvao ih „Putinovim sankcijama“, rekao je da bi dalje sankcije mogle da budu usmerene na „komandne visine“ ruske ekonomije i tvrdio da je ekonomija Rusije u „slobodnom padu“ kao rezultat sankcija. On je dodao da SAD nisu „pritiskale dugmad da unište ekonomiju” i rekao da bi sankcije trebalo da imaju „moć da nametnu ogromne troškove vašoj meti”.[37]

Fosilna goriva i druga roba[uredi | uredi izvor]

Severni tok 1, gasovod za prirodni gas, prolazi ispod Baltičkog mora, zaobilazeći Ukrajinu. Nemačka je do 2022. uvozila 50% do 75% svog prirodnog gasa iz Rusije. Severni tok 2 bi udvostručio godišnji kapacitet Severnog toka sa 1 na 110 milijardi kubnih metara

Kanada je 28. februara 2022. zabranila uvoz ruske sirove nafte.[38] Takođe je 8. juna 2022. zabranila usluge ruskoj naftnoj, rudarskoj, gasnoj i hemijskoj industriji.[39]

Američki predsednik Džo Bajden je 8. marta 2022. naredio zabranu uvoza nafte, gasa i uglja iz Rusije u Sjedinjene Države.[40]

Takođe 8. marta 2022, kompanija „Šel” je objavila svoju nameru da se povuče iz ruske industrije ugljovodonika.[41]

Švajcarska je glavni centar za trgovinu robom na globalnom nivou. Kao takav, oko 80% ruske trgovine robom ide kroz Ženevu, a procenjuje se da postoji oko 40 robnih kompanija povezanih sa Rusijom u Cugu.[42] „Glenkor”, „Gunvor”, „Vitol”, „Trafigura” i „Lukoil Litasko SA” su kompanije za trgovinu naftom i robom sa udelom u „Rosnjeftu” i „Lukoilu”, dve velike ruske naftne kompanije.[43] „Magnitogorska železara i čeličana (MMK)”, ruska kompanija u Luganu, takođe je glavni igrač u trgovini robom/čelikom sa Istočnom Evropom.[44]

Evropska komisija je u maju 2022. predložila zabranu uvoza nafte iz Rusije.[45] Predlog je sveden na zabranu uvoza nafte morem da bi se smirila Mađarska, čiji se premijer Viktor Orban sprijateljio sa Putinom i koja 60% svoje nafte dobija iz Rusije putem naftovoda.[46] Evropski uvoz nafte koja se isporučuje naftovodom iz Rusije procenjuje se na 800.000 barela dnevno i izuzet je iz sankcija, a zabrane osiguranja tranzita nafte se postepeno uvode tokom nekoliko meseci. Nemačka i Poljska su obećale da će prekinuti isporuke gasovoda.[47] Embargo na sirovu naftu počeo je u decembru 2022., a naftne derivate u februaru 2023.[48]

Kao odgovor na invaziju Rusije na Ukrajinu, Evropska komisija i Međunarodna agencija za energetiku predstavili su zajedničke planove za smanjenje oslanjanja na ruske energente, smanjenje uvoza gasa iz Rusije za dve trećine u roku od godinu dana, a u potpunosti do 2030. godine.[49] U aprilu 2022, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da će „era ruskih fosilnih goriva u Evropi doći do kraja“.[50] Evropska unija je 18. maja 2022. objavila planove da prekine oslanjanje na rusku naftu, prirodni gas i ugalj do 2027.[51]

Dana 2. septembra 2022, grupa nacija G7 pristala je da ograniči cenu ruske nafte kako bi smanjila sposobnost Rusije da finansira svoj rat sa Ukrajinom bez daljeg povećanja inflacije.[52] Nakon toga je usledila Evropska unija 6. oktobra, koja je u svojoj 8. rundi sankcija pristala da stavi gornju granicu na uvoz ruske nafte (za Evropu i treće zemlje) sa maksimalnom cenom koja će biti postavljena 5. decembra 2022. godine.[53] Nekoliko zemalja, uključujući Mađarsku i Srbiju dobilo je velika izuzeća od sporazuma.[54] Prema izveštaju američkog Trezora objavljenom u maju 2023. godine, sankcije su bile uspešne u postizanju stabilnosti snabdevanja naftom i smanjenju ruskih poreskih prihoda.[55] U avgustu 2023. cena ruske nafte je premašila limit i dostigla 73,57 dolara po barelu.[56]

Štetni efekti ekonomskih sankcija protiv Rusije po evropske zemlje prvobitno su ocenjeni kao beznačajni u poređenju sa uticajem koje ove mere imaju na rusku ekonomiju. Međutim, nakon 2022. godine, jedan broj ekonomista je istakao da će istočnoevropske zemlje sa intenzivnijim ekonomskim odnosima sa Rusijom (i Ukrajinom) pre sukoba, doživeti više poremećaja u svojim ekonomijama. Ovi „asimetrični efekti“ mogu biti značajni, posebno za manje zemlje sa domaćom proizvodnjom, pošto ove međunarodne sankcije nisu uticale samo na energetsku industriju, već i na poljoprivredu i proizvodnju.[57] Nakon izbijanja oružanog sukoba 2022. godine, cene energije su naglo porasle, što je doprinelo energetskoj krizi 2021/2022. Dok su te cene energenata ponovo pale 2023. i nestašice, posebno prirodnog gasa, popuštale, drugi faktori su se uključili, kao što je ozbiljan prekid izvoza žitarica kroz Crnomorski koridor, što je izazvalo prezasićenost žitom u istočnoj Evropi, čiji pad cena ozbiljno ugrožava egzistenciju lokalnih farmera u Poljskoj, Mađarskoj i Bugarskoj.[58]

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je 2022. godine rekao da Turska ne može da se pridruži sankcijama Rusiji zbog uvozne zavisnosti.[59] Turska je uvozila skoro polovinu svog gasa iz Rusije.[60] Erdogan i ruski predsednik Vladimir Putin planirali su da Turska postane energetski centar za celu Evropu.[61] Prema Auri Sabaduš, višem energetskom novinaru koji se fokusira na region Crnog mora, „Turska bi akumulirala gas od različitih proizvođača — Rusije, Irana i Azerbejdžana, (tečni prirodni gas) i sopstveni crnomorski gas — a zatim bi ga ispraznila i ponovo ga označila kako turski kupci ne bi znali poreklo gasa.[62] Za Tursku je ponovna prodaja ruskog gasa bila ograničena jer je praktično nemoguće ponovo konfigurisati tokove gasa sa Evropskom unijom. Štaviše, isporuke gasa Turskoj su ograničene jer je gasovod Turski tok radio znatno ispod svojih 31,5 milijardi kubnih metara godišnjeg kapaciteta. Kina je, međutim, bila verovatniji kandidat za takve manevre. Kina je pretekla Japan kao najveći uvoznik LNG-a i već je praktikovala takve tehnike ponovnog označavanja gasa ruskog porekla za izvoz.[63]

U martu 2023, kada je EU usvojila nove sankcije Rusiji, izvoz ruskih dijamanata u Evropu i druge zemlje ostao je nepromenjen. Dok su pozivi ukrajinskih državljana i zvaničnika EU da striktno primenjuju sankcije na dijamante ruskog porekla upućeni G7, takve mere su naišle samo na slabu podršku evropskih prestonica. U junu 2023. godine objavljene su sankcije EU protiv ruskih izvoznika dijamanata, međutim, njihova efikasnost je ostala sumnjiva. Slično kao na izvoznim rutama drugih ruskih roba, izbegavanje takvih sankcija preko trgovaca dijamantima u Indiji i drugim zemljama koje ne uvode direktne sankcije, vrlo je verovatno.[64]

Prema ekspertima, „rupa u preradi“ omogućava da se ruska nafta transportuje do rafinerija u trećim zemljama (kao što je Turska, na primer) da bi se pretvorila u druge proizvode poput dizela ili benzina i ponovo izvozila u Evropu.[65]

U julu 2023. Ukrajina je ponovo izjavila da verovatno neće obnoviti ugovor o tranzitu gasa sa „Gaspromom”, koji isporučuje prirodni gas direktno zapadnoj Evropi preko Ukrajine. Taj sporazum koji se završava 2024. Kijevu obezbeđuje oko 7 milijardi dolara godišnje za 40 milijardi kubnih metara gasa. Takvo zatvaranje bi primoralo zemlje Centralne Evrope (uključujući Austriju, Slovačku i delimično Mađarsku) da traže resurse gasa negde drugde. Istovremeno, šef „Gasproma” Aleksej Miler upozorio je „Naftogas” da će Rusija učiniti isto kao odmazdu za zaplenu ruske državne imovine u Ukrajini. Isporuke ruskog gasa Evropi bi u tom slučaju spale na 10-16b kubnih metara godišnje.[66]

U oktobru 2023. godine, Kancelarija za kontrolu stranih sredstava Ministarstva finansija SAD, sankcionisala je dve brodarske kompanije zbog kršenja sankcija o ograničenju cena na izvoz ruske sirove nafte kao početak procesa sankcionisanja prekršilaca sankcija za sirovu naftu.[67]

Vazdušni prostor[uredi | uredi izvor]

  Rusija
  Ukrajina (zatvorila svoj vazdušni prostor za Rusiju 2015)
  Zemlje koje su zabranile ruske letelice u svom vazdušnom prostoru kao odgovor na invaziju na Ukrajinu 2022.

Ukrajinski vazdušni prostor je 24. februara 2022. zatvoren za civilne avione nekoliko sati pre početka ruske invazije, na osnovu obaveštenja ruskog Ministarstva odbrane. Evropska agencija za bezbednost vazdušnog saobraćaja (EASA) izdala je informativni bilten o zonama sukoba upozoravajući da bi civilni avioni mogli biti pogrešno identifikovani ili čak direktno gađani.[68]

Velika Britanija je 25. februara objavila zatvaranje svog vazdušnog prostora za ruske avio-kompanije.[69] EU i Kanada su 27. februara zatvorile svoj vazdušni prostor za sve ruske avione, uključujući i komercijalne i privatne avione.[70] Rusija je izdala recipročnu zabranu, primoravajući mnoge aviokompanije da preusmere ili otkažu letove ka azijskim destinacijama. [71] SAD su izdale sličnu zabranu 1. marta.[72]

„Aeroflot” je 8. marta obustavio sve svoje preostale letove ka međunarodnim destinacijama (osim Minska, Belorusija) zbog ograničenja vazdušnog prostora[73] i da bi se suprotstavio „rizicima“ da avione vrate zakupodavci.[74] Dana 9. marta, da bi izbegao ruski vazdušni prostor, „Finer” je započeo svoje letove ka Aziji preko Severnog pola, što je prvi put da je polarna ruta korišćena za komercijalne letove u poslednjih 30 godina.[75] Analiza ruta između Evrope i Azije pokazala je povećane udaljenosti putovanja između 1200 i 4000 km; smanjena je učestalost letova ka nekim destinacijama, a druge rute su izbačene.[76]

Do 29. marta 2022. sledeće države i teritorije su potpuno zatvorile svoj vazdušni prostor za sve ruske avio-kompanije i privatne avione registrovane u Rusiji:[77]


 Evropska unija

Pored zatvaranja vazdušnog prostora pod sankcijama, Evropska agencija za bezbednost vazdušnog saobraćaja je 11. aprila stavila na crnu listu 21 rusku avio-kompaniju iz bezbednosnih razloga, s obzirom da se avioni koriste bez sertifikata o plovidbenosti, što je kršenje Čikaške konvencije i međunarodnih bezbednosnih standarda.[78] EASA je pojasnila da ruski regulator vazdušnog saobraćaja „Rosaviatsia”, nije uspeo da pruži dokaze da ima kapacitet da obavlja nadzorne aktivnosti potrebne da bi se obezbedila bezbednost u vazdušnom saobraćaju.[79] Američka Federalna uprava za vazduhoplovstvo je takođe snizila ocenu bezbednosti Rusije, što znači da nisu dozvoljene nikakve nove usluge za SAD i nikakva saradnja sa američkim prevoznicima.[80]

U maju 2022. Velika Britanija je objavila da će ruskim avio-kompanijama biti zabranjeno da prodaju svoje sletne slote na britanskim aerodromima, u vrednosti od približno 50 miliona funti.[81] Slotovi su naknadno preraspoređeni drugim avio-kompanijama.[82]

Krajem maja 2022. godine, Uprava za civilno vazduhoplovstvo Kine (CAAC) zatvorila je svoj vazdušni prostor za avione koji su ponovo registrovani u ruskom registru kršeći ICAO propise i za koje avio-kompanije stoga nisu u mogućnosti da obezbede odgovarajuću dokumentaciju.[83]

Posledice po rusku ekonomiju[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Finansijska kriza u Rusiji 2022.
Kurs dolara i evra 4. marta u Moskvi u filijali Sberbanke.

U Rusiji je prva runda ekonomskih sankcija kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu 2022. godine imala trenutni efekat. Rusko tržište akcija je 24. februara, prvog dana invazije, palo za 39 odsto, mereno Indeksom RTS -a, sa sličnim padom narednih dana. Rublja je pala na rekordno nizak nivo pošto su Rusi požurili da razmene novac.[84][85][86][87][88] Moskovska i Sankt Peterburgska berza su suspendovane.[89] Centralna banka Rusije najavila je svoje prve tržišne intervencije od aneksije Krima 2014. kako bi stabilizovala tržište. Takođe je podigao kamatne stope na 20% i zabranio strancima da prodaju domaće hartije od vrednosti.[90] Sankcije su dovele ruski suvereni fond u opasnost da nestane.[91] U ruskim gradovima zabeleženi su dugi redovi i prazni bankomati.[92][93]

U drugoj rundi sankcija, u kojoj su razne ruske banke uklonjene iz SVIFT-a i direktnim sankcijama ruskoj centralnoj banci, vrednost rublje je pala za 30% u odnosu na američki dolar, na čak 119 ₽/1 dolar od 28. februara.[94] Ruska centralna banka je zbog toga podigla kamatne stope na 20 odsto, u pokušaju da izbalansira rublju koja tone, privremeno je zatvorila Moskovsku berzu, naložila da sve ruske kompanije prodaju 80 odsto deviznih rezervi i zabranila strancima likvidaciju imovine u Rusiji.[95][96]

U aprilu 2022. Rusija je snabdevala 45% uvoza gasa u EU, zarađujući 900 miliona dolara dnevno.[97] U prva dva meseca nakon invazije na Ukrajinu, Rusija je zaradila 66,5 milijardi dolara od izvoza fosilnih goriva, a na EU je otpadalo 71% te trgovine.[98]

Ruska rublja dostigla je najvišu procenu u odnosu na američki dolar i evro od 2015. Međutim, ova procena je nazvana falsifikovanim „potemkinovim kursom“ jer sankcije sprečavaju trgovinu sa stranim računima ili valutama.[99] U maju 2022. Ruska centralna banka je poslednji put smanjila svoju ključnu stopu za 300 baznih poena na 11% kako bi stimulisala lokalne investicije.[100] Savezni trgovinski suficit je povećan zbog visokih cena za izvoz ruskih roba i brzog pada uvoza. Ruski ministar finansija Anton Siluanov izjavio je 27. maja 2022. da će dodatni prihodi od prodaje prirodnog gasa u iznosu od 13,7 milijardi evra biti iskorišćeni za povećanje penzionih fondova za penzionisane pojedince i porodice sa decom, kao i za „specijalne operacije“ u Ukrajini.[101]

Rusija je takođe povećala izvoz energije u Kinu i Indiju kako bi nadoknadila smanjene prihode u Evropi. Blumberg je izvestio da je u prvoj polovini 2022. Rusija zaradila dodatnih 24 milijarde dolara od prodaje energije tim zemljama.[102] Prema MMF-u u svom izveštaju o Rusiji od 11. aprila 2022. godine, predviđa se da će ruska ekonomija doživeti pad realnog BDP-a od -8,5% u 2022. godini, uz inflaciju od 21,3% u istoj godini.[103] Uprkos projektovanim kontrakcijama u nekim ekonomskim sektorima, Rusija je do sada uspela da izbegne neplaćanje duga u stranoj valuti. Ruska inflacija je u aprilu dostigla najviši nivo u poslednje dve decenije od 17,8% na godišnjem nivou, u odnosu na 16,7% u martu, ali je inflacija osnovnih proizvoda kao što su hrana i gorivo bila skromna. Rast potrošačkih cena je naglo usporio sa 7,6% u martu na 1,6% u aprilu, u skladu sa nekim zapadnim zemljama.[104]

Prema izveštaju „Meduze”, nezavisne publikacije iz Letonije, građani Ruske Federacije suočeni su sa rastućom inflacijom i nezaposlenošću, skupim kreditima, kontrolom kapitala, ograničenim putovanjima i nedostatkom robe. Analitičari su identifikovali sličnosti sa uslovima u deceniji nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991.[105] Međutim, prema zvaničnim vladinim podacima, nezaposlenost u Ruskoj Federaciji se zapravo smanjila od rata sa Ukrajinom.[106]

Ruska eksklava Kalinjingrad suočava se sa sve većom izolacijom.[107] Izvor blizak Kremlju rekao je za nezavisni novinski sajt na ruskom jeziku „Meduza” da „verovatno nema skoro nikog ko je zadovoljan Putinom. Poslovni ljudi i mnogi članovi vlade su nezadovoljni što je predsednik započeo ovaj rat ne razmišljajući o razmerama sankcija. Normalan život pod ovim sankcijama je nemoguć“.[108] Ali, Vladimir Putin je rekao da će svako ko se vozi Mercedes-Benz S-klase 600 i konzumira luksuzne proizvode nastaviti to da radi i u budućnosti.[109]

Blumberg je 27. juna 2022. izvestio da je Rusija spremna da plati svoj spoljni dug ( evroobveznice ), prvi put od 1918. nakon Boljševičke revolucije . Prema izvoru, zemlja je propustila plaćanje duga zbog sankcija ruskim bankama. Ministar finansija Siluanov odbacio je mogući status neizmirenja obaveza kao „farsu”, pošto Rusija ima dovoljno sredstava da vrati dug. Asošiejted pres je izvestio da će biti potrebno vreme da se potvrdi zvanično neplaćanje ruskog spoljnog duga. Finansijski analitičari opisali su situaciju u Rusiji kao jedinstvenu, budući da ima velike količine gotovine za ispunjavanje svojih dužničkih obaveza.[110]

Krajem jula 2022. MMF je poboljšao procenu ruskog BDP-a za 2,5%, ali neki ekonomisti vide dugoročni problem za rusku ekonomiju i njenu otpornost objašnjavaju samo kratkoročnim povećanjem cena energije. Studija Jejla predviđa katastrofalne izglede za ruska preduzeća ako zapadne zemlje budu u stanju da održe sankcije protiv ruske petrohemijske industrije. Do sada je Rusija bila u stanju da iskoristi svoju ekonomsku moć tako što je smanjila isporuke gasa Evropi i iskoristila svoju poljoprivrednu moć kao najveći globalni izvoznik pšenice. Zapadni ekonomisti predviđaju dugotrajne posledice za rusku ekonomiju zbog izlaska velikih stranih firmi i odliva mozgova, dok Rusija tvrdi da je te subjekte zamenila domaćim investicijama. Dugoročno, ruska ekonomija će zavisiti od razvoja cena energije iz fosilnih goriva i kontinuiranih ekonomskih saveza Rusije sa zemljama koje ne uvode sankcije, uključujući Kinu, Bliski istok, Indiju, kao i nacije u Africi i Južnoj Americi.[111]

Bruto domaći proizvod Rusije smanjio se za 4% u drugom kvartalu 2022. godine, revidiran sa 6,5%, uz pad u trgovini na veliko od 15,3%, a u trgovini na malo od 9,8%. Uprkos tekućim sankcijama, 47 od 200 najvećih svetskih kompanija još uvek nije napustilo Rusiju, posebno energetske kompanije i dalje investiraju tamo. Britanski energetski gigant „Šel” i japanske kompanije „Micui” i „Micubiši” drže dvocifreni udeo u projektu nafte i prirodnog gasa Sahalin-2. Putin je 1. jula 2022. godine potpisao dekret kojim se dozvoljava vladi da zauzme projekat nafte i prirodnog gasa Sahalin-2, ali su dalji pokušaji da se formalno nacionalizuju sredstva međunarodnih kompanija pauzirali kada predlog zakona nije prošao u Državnoj dumi pre nego što je Letnja pauza 2022. Prema zapadnim analitičarima, preostale kompanije su iskusile pritiske eksproprijacije i nacionalizacije , ali je zvanično Rusija negirala da je zainteresovana za takve akcije. U avgustu 2022, ruski ministar trgovine i industrije Denis Manturov izjavio je da „nas ne zanima nacionalizacija preduzeća ili njihovo uklanjanje“.[112] Oktobra 2022. odobrena je uredba, kojom se ruskoj državnoj kompaniji dozvoljava da preuzme „EkonMobilov” udeo od 30% u projektu nafte i gasa „Sahalin-1” i da odluči da li će strani akcionari, uključujući japansku „Sodeko”, mogu zadržati svoje učešće. [113]

Rusija proizvodi skoro istu količinu nafte kao pre svoje invazije na Ukrajinu 2022. godine. Prodaja na Bliskom istoku i u Aziji nadoknadila je pad izvoza gasa i nafte u Evropu, a zbog više cene Rusija je mesečno zarađivala 20 milijardi dolara u poređenju sa 14,6 milijardi dolara godinu ranije (2021). Uprkos međunarodnim sankcijama, prodaja ruske energije je porasla u vrednosti, a njen izvoz se proširio novim opcijama finansiranja i načinima plaćanja za međunarodne kupce. Prema Institutu za međunarodne finansije , „Rusija pliva u gotovini“, zarađujući 97 milijardi dolara od prodaje nafte i gasa do jula 2022. Prema rečima bivšeg ruskog izvršnog direktora za energetiku, „došlo je do saznanja da je svetu potrebna nafta, a da niko nije dovoljno hrabar da stavi embargo na 7,5 miliona barela dnevno ruske nafte i naftnih derivata“.[114]

Prema rečima bivšeg prvog zamenika predsednika Centralne banke Rusije Olega Vjugina , sankcije uvedene Moskvi zbog sukoba u Ukrajini bile su efikasne samo 30%-40% jer je Rusija pronašla načine da prevaziđe ograničenja. On je potvrdio smanjenje ruske ekonomije za 4% u 2022. godini zbog sankcija, ali je zaključio da to nije "nikakva katastrofa" za Rusku Federaciju . Suficit na tekućem računu Rusije – razlika u vrednosti između izvoza i uvoza – rastao je zbog pada uvoza, ali je upozorio da bi dalji embargo na ruski izvoz mogao da smanji ključne prihode. On je takođe dodao da će se uticaj američke i evropske kontrole izvoza u tehnološkom sektoru osetiti sa izvesnim zakašnjenjem.[115]

U oktobru 2022, ruski izvoz sirove nafte u Kinu je treći mesec za redom ponovo nadmašio Saudijsku Arabiju. Prema podacima kineske carine, došlo je do značajnog povećanja naftovoda Istočni Sibir–Tihi okean i pomorskih pošiljki iz ruskih evropskih i dalekoistočnih luka, za 7,6 odsto više nego godinu dana ranije. Povećan izvoz ruske nafte posebno je značajan tokom ukupnog pada od 9,5% uvoza sirove nafte u Kinu zbog nižeg ekonomskog rasta.[116]

U decembru 2022. godine, kada je Evropska unija uvela svoj embargo na naftu i ograničenje cena ruske sirove nafte, ekonomski kanali su izvestili o padu ruskog izvoza nafte za 54% u prvoj nedelji. Brojne naftne kompanije više nisu koristile ruske terete, uključujući korporaciju „Šel” i „EkonMobil”. Ali Rusija je već slala skoro 90% svoje nafte u Aziju pre nego što su sankcije sprovedene. I brodovlasnici u Aziji su navodno imali manje šanse da transportuju rusku naftu nakon što su evropske sankcije stupile na snagu.[117]

Krajem 2022. godine, relativna otpornost ruske privrede na sankcije Zapada je testirana kada su finansijske sankcije ozbiljno uticale na rusku „VTB banku”, drugog zajmodavca u zemlji. „VTB banka” je zamrznula sredstva u inostranstvu u vrednosti od oko 600 milijardi rubalja, a zatim je kupila „Otkritie FC” banku da nadoknadi gubitak (italijanska „Unikredit” je prvobitno bila zainteresovana za preuzimanje). Banka Rusije pristala je na prodaju za 233 milijarde rubalja u gotovini i trezorskim obveznicama, čime je povećana vrednost akcija VTB-a koji kotira u Moskvi. Dominantni kreditor „Sberbanke” je, međutim, manje pogođen finansijskim sankcijama i ostvario je kvartalni profit. Centralna banka je najavila spas od 555 milijardi rubalja, a nedavnom prodajom „Otkritija” dobila je povraćaj od 352 milijarde rubalja.[118]

U kombinaciji sa prelaskom na obnovljive izvore energije u Evropi, evropske sankcije protiv ruskog uglja primorale su Rusiju da ubrza prebacivanje svog izvoza uglja u Aziju. Međutim, zbog ograničenog kapaciteta Transsibirske železnice ovaj plan postao je usko grlo za istočnu preorijentaciju Rusije.[119]

Prema ruskim proračunima, ekonomija zemlje se smanjila za 2,5% u 2022. godini, pokazujući bolju dinamiku nego što su očekivali zapadni analitičari. I saldo tekućeg trgovinskog računa Rusije i devizne rezerve su značajno porasle zbog smanjenog uvoza iz zapadnih zemalja. Zbog povećanih izdataka za rusku invaziju na Ukrajinu 2022. godine, Moskva je 2022. zabeležila rekordni budžetski deficit od 47,3 milijarde dolara (2,3% BDP-a). Deo smanjenja trgovine sa Zapadnom Evropom nadoknađen je rekordnim trgovinskim bilansom sa Kinom, 190 milijardi američkih dolara 2022. [120]

Ruska država kao i njeni građani kupili su rekordnu količinu zlata od ruskih banaka 2022. (64 do 67 metričkih tona) zbog neoporezivog profita od prodaje zlata i ekonomske nestabilnosti zbog zapadnih sankcija. Zlato, čija je vrednost značajno porasla krajem 2022. i početkom 2023. godine, smatra se još jednom okosnicom ruske ekonomije. Rusija pokušava da stvori stabilne zlatne rezerve, kako bi osnažila svoju spoljnu trgovinu u svetlu tekućih sankcija.[121]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Republika Kosovo (alb. Republika e Kosovës) jednostrano je proglašena država na teritoriji Republike Srbije, protivno Ustavu Srbije i Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Prema Rezoluciji 1244, cela teritorija Kosova i Metohije, pravno gledano, nalazi se u sastavu Srbije dok ne bude postignuto konačno rešenje. Srbija ne priznaje jednostrano otcepljenje, po međunarodnom pravu, njene teritorije, preciznije autonomne pokrajine pod privremenom upravom Ujedinjenih nacija (UNMIK). Vlada sa sedištem u Prištini ima defakto vlast nad većinom teritorije, dok pojedine strukture Srbije funkcionišu na severu i u srpskim enklavama.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Russia outlines plan for 'unfriendly' investors to sell up at half-price”. Reuters. 30. 12. 2022. 
  2. ^ a b „Tracking sanctions against Russia”, Reuters, 9.03.2022. (na jeziku: engleski)
  3. ^ a b „EU targets Russian economy after 'deluded autocrat' Putin invades Ukraine”, Reuters, 24.02.2022. (na jeziku: engleski)
  4. ^ „As it happened: Kyiv warned of toxic fumes after strike on oil depot”, BBC, 27.02.2022. (na jeziku: engleski)
  5. ^ a b „The West declares economic war on Russia”, Politico, 28.02.2022. (na jeziku: engleski)
  6. ^ „West to impose sanctions on Russian central bank and cut some lenders from Swift”, Fajnenšal Tajms, 26.02.2022. (na jeziku: engleski)
  7. ^ „The West’s $1 trillion bid to collapse Russia’s economy”, CNN, 1.03.2022. (na jeziku: engleski)
  8. ^ a b v „Why many businesses are getting tougher on Russia than sanctions require”, CNN, 03.03 2022. (na jeziku: engleski)
  9. ^ „Switzerland says it will freeze Russian assets, setting aside a tradition of neutrality”, New York Times, 28.02.2022. (na jeziku: engleski)
  10. ^ „Singapore to impose sanctions on Russia, including bank transactions”, Reurters, 28.02.2022. (na jeziku: engleski)
  11. ^ „Japan joins sanctions on Russian central bank, says 'Japan is with Ukraine'”, Reuters, 28.02.2022.
  12. ^ „How Putins invasion of Ukraine upended Germany”, New Yorker, 11.03.2022. (na jeziku: engleski)
  13. ^ „German industry supports gas reduction plan”, DW, 20.06.2022. (na jeziku: engleski)
  14. ^ „Biden says Russia should be booted from G-20; Russia's economy has shrunk in half since invading Ukraine: March 24 recap”, USA Today, 24.03.2022. (na jeziku: engleski)
  15. ^ „What Just Happened With Putin’s Nuclear Forces? Here’s What Experts Say”, defenseone.com, 27.02.2022.
  16. ^ a b „Sanctions on Russia: asset managers are making a disorderly retreat”, Financial Times, 01.03.2022.
  17. ^ „Supermarket chains removing Russian-origin products from shelves”, Eesti Rahvusringhääling, 25.02.2022.
  18. ^ „America has targeted Russia’s technological fabric”, The Economist, 25.02.2022.
  19. ^ „France: No nation can stay ‘indifferent’ on Ukraine war”, AP, 21.09.2022.
  20. ^ „Canada adds sanctions on Russia, Iran, Myanmar over human rights”, Reuters, 09.12.2022.
  21. ^ „EU unity over Russia sanctions falters as Europe's economy wilts”, Reuters, 19.12.2022.
  22. ^ „European Union countries agree on a new package of sanctions against Russia over the war in Ukraine”, AP, 21.06.2023.
  23. ^ „China State Banks Restrict Financing for Russian Commodities”, Bloomberg, 25.02.2022.
  24. ^ „Russia-Ukraine crisis: South Korea to support sanctions on Russia”, Business Standard, 24.02.2022.
  25. ^ „Taiwan to join 'democratic countries' in sanctions on Russia”, Reuters, 25.02.2022.
  26. ^ „Singapore to impose banking, trade restrictions on Russia”, The Asset, 01.03.2022.
  27. ^ „Ukraine invasion: Singapore to impose unilateral sanctions on Russia in ‘almost unprecedented’ move”, scmp.com, 28.02.2022.
  28. ^ „Serbia will not impose sanctions against Moscow, president says”, Reuters, 25.02.2022.
  29. ^ „Mexico's president says he will not impose sanctions on Russia”, CNN, 01.03.2022.
  30. ^ "Brazil's Guedes condemns war in Ukraine, but is against economic sanctions on Russia", Reuters, 19.04.2022.
  31. ^ „In an effort to choke Russian economy, new sanctions target Russia's central bank”, NPR, 28.02.2022.
  32. ^ „EU sanctions against Russia explained”, European Council
  33. ^ „How Putin Used Russia’s Sovereign Wealth Fund To Create A ‘State-Sponsored Oligarchy’”, Forbes, 08.03.2022.
  34. ^ „Nous allons provoquer l'effondrement de l'économie russe", prévient Bruno Le Maire”, France 24, 01.03.2022.
  35. ^ „EU proposal on using frozen Russian funds delayed to September”, Reuters, 20.07.2023.
  36. ^ „Sankcії potrіbnі negaйno: 10 krokіv, яkі Ukraїna proponuє na mіžnarodnій arenі dlя tisku na RF”, epravda.com, 20.04.2022.
  37. ^ „Economic shock and awe: The strategy behind the economic sanctions against Russia”, CBS, 20.03.2022.
  38. ^ „Canada to ban imports of crude oil from Russia”, BBC, 28.02.2022.
  39. ^ „Canada imposes sanctions on Russian oil, gas and chemical industries”, canada.ca, 08.06.2022.
  40. ^ „US strikes harder at Putin, banning all Russian oil imports”, AP, 09.08.2022.
  41. ^ „Shell announces intent to withdraw from Russian oil and gas”, shell.com, 08.03.2022.
  42. ^ "Russia Inc.’s Swiss Trading Hub Wrestles With ‘Dark Side’", Swiss Info, 11.03.2022.
  43. ^ „Switzerland faces pressure to toughen sanctions on Russia”, Swiss Info, 26.02.2022.
  44. ^ „War and sanctions impact steel traders in Lugano”, Swiss Info, 01.04.2022.
  45. ^ „The EU just proposed a ban on oil from Russia, its main energy supplier”, NPR, 04.05.2022.
  46. ^ „The EU will block most Russian oil imports as Hungary's Orbán fights off a total ban”, NPR, 31.05.2022.
  47. ^ „Europe’s Russian Oil Ban Could Overhaul Global Energy Market”, New York Times, 01.06.2022.
  48. ^ „West implements price caps on Russian oil products as Moscow vows to safeguard interests”, news.cn, 05.02.2022.
  49. ^ „Commission plans to get EU off Russian gas before 2030”, Politico, 08.03.2022.
  50. ^ „Azerbaijan, EU Working to Expand Natural Gas Supplies to Europe”, Caspian News, 04.06.2022.
  51. ^ „EU unveils 210 bln euro plan to ditch Russian fossil fuels”, Reuters, 18.05.2022.
  52. ^ „G7 countries agree to cap the price of Russian oil”, CNN, 02.09.2022.
  53. ^ „Russia's main oil product is trading way below the $60 price cap as just a handful of buyers keep up trade with the heavily sanctioned nation”, Business Insider, 09.01.2023.
  54. ^ „EU agrees on price cap for Russian oil over Ukraine war”, news4jax.com, 05.10.2022.
  55. ^ „The Price Cap on Russian Oil: A Progress Report”, home.treasury.gov, 18.05.2023.
  56. ^ „Sanctions on Russian crude and diesel exports are failing”, 18.08.2023.
  57. ^ „Effects of trade sanctions against Russia”, economic-policy.org, 20.03.2023.
  58. ^ "Poland and Hungary ban Ukrainian grain amid glut from neighbor", CNN, 16.04.2023.
  59. ^ „France raises Russian sanctions-busting with Turkey”, Alarabiya, 05.09.2022.
  60. ^ "Ukraine War Complicates Turkey's Gas Challenge", Energy Intelligence, 09.03.2022.
  61. ^ "Erdogan Agrees to Putin's Plan for Turkey to Be Russian Gas Hub", VOA, 20.10.2022.
  62. ^ "Erdoğan plays energy card in Turkish election — with Putin’s help", Politico, 04.05.2023.
  63. ^ "Analysis: A competitive environment?", Euractiv, 25.06.2023.
  64. ^ "Russian diamond sanctions in G7's sights, but doubts remain over impact of ban", Euronews, 23.05.2023.
  65. ^ "Investigating Swiss traders’ links to murky world of Russian oil", Swiss Info, 16.06.2023.
  66. ^ "Ukraine warns key Russian gas supply to Europe will be cut", Politico, 12.07.2023.
  67. ^ "Oil prices surge above $90 a barrel after Israel orders mass evacuations", Washington Post, 12.10.2023.
  68. ^ "Ukrainian Airspace Closes As Russian Forces Move Into The Country", simpleflying.com, 24.02.2024.
  69. ^ "UK bans Russian aircraft from its airspace", Independent, 25.02.2022.
  70. ^ "More European nations ban Russian flights from their airspace — including the entire E.U.", Washington Post, 27.02.2022.
  71. ^ "Russia Reciprocates With Airspace Ban After EU, Canada Prohibitions", wsj.com, 28.02.2022.
  72. ^ "U.S. follows Canada, Europe on Russian aircraft ban", Reuters, 02.03.2022.
  73. ^ "Aeroflot suspends virtually all international flights from 8 March", Flight Global, 07.08.2022.
  74. ^ [https://qz.com/2138563/russias-aeroflot-airline-is-grounding-its-international-flights "How sanctions are bringing Russia’s airline industry to a grinding halt"], Quartz, 07.03.2022.
  75. ^ "Finnair revisits polar routes to maintain Asian destinations", Flight Global, 18.03.2022.
  76. ^ "How Russian airspace restrictions are adding hours to some Europe-Asia flights", Flight Global, 12.04.2022.
  77. ^ "Map shows countries that have closed their airspace to Russia over Ukraine", Business Insider, 02.03.2022.
  78. ^ "EU blacklists Russian carriers over continued operation of grounded aircraft", Flight Global, 11.04.2022.
  79. ^ "Commission doubts Russian authority’s ability to cope with expanded safety oversight", Flight Global, 12.04.2022.
  80. ^ "FAA downgrades Russia’s air safety rating due to non-compliance with ICAO", aerotime.aero, 22.04.2022.
  81. ^ "Russian operators barred from selling UK airport slots", Flight Global, 19.05.2022.
  82. ^ "UK awards Aeroflot Heathrow slots to six airlines", aero.uk, 30.06.2022.
  83. ^ "China is closing its airspace to Russian re-registered aircraft", radarbox.com, 01.06.2022.
  84. ^ Thompson, Mark. „Russian stocks crash 33% and ruble plunges to record low”. CNN. Arhivirano iz originala 24. 2. 2022. g. Pristupljeno 25. 2. 2022. 
  85. ^ „Moscow Exchange resumes trading on its markets at 10:00am”. Moscow Exchange. 24. 2. 2022. Arhivirano iz originala 24. 2. 2022. g. Pristupljeno 24. 2. 2022. 
  86. ^ „Russian stocks nosedive 20% as trading resumes on Moscow Exchange”. The Economic Times. 24. 2. 2022. Arhivirano iz originala 24. 2. 2022. g. Pristupljeno 24. 2. 2022. 
  87. ^ „Moscow Exchange has suspended trading on all of its markets until further notice”. Moscow Exchange. 24. 2. 2022. Arhivirano iz originala 24. 2. 2022. g. Pristupljeno 24. 2. 2022. 
  88. ^ „Moscow Exchange suspends trading on all markets”. Reuters. 24. 2. 2022. Arhivirano iz originala 24. 2. 2022. g. Pristupljeno 24. 2. 2022. 
  89. ^ „Moscow, Saint Petersburg Exchanges Say Trading Suspended”. Agence France-Presse. Barron's. 24. 2. 2022. Arhivirano iz originala 24. 2. 2022. g. Pristupljeno 24. 2. 2022. 
  90. ^ „Ukraine war: sanctions-hit Russian rouble crashes as Zelenskiy speaks of 'crucial' 24 hours”. the Guardian (na jeziku: engleski). 28. 2. 2022. Arhivirano iz originala 28. 2. 2022. g. Pristupljeno 28. 2. 2022. 
  91. ^ „Russians queue for cash as West targets banks over Ukraine”. Reuters (na jeziku: engleski). 27. 2. 2022. Arhivirano iz originala 27. 2. 2022. g. Pristupljeno 28. 2. 2022. 
  92. ^ Reuters (2022-02-27). „Russians queue for cash as West targets banks over Ukraine”. Reuters (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 27. 2. 2022. g. Pristupljeno 2022-02-28. 
  93. ^ „Footage shows long line at Moscow ATM as sanctions against Russia have residents scrambling”. www.timesofisrael.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 27. 2. 2022. g. Pristupljeno 2022-02-28. 
  94. ^ Turak, Weizhen Tan,Natasha (2022-02-28). „Russian ruble plunges nearly 30% against the dollar amid sanctions over Ukraine invasion”. CNBC (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 28. 2. 2022. g. Pristupljeno 2022-02-28. 
  95. ^ Turak, Natasha (2022-02-28). „Russia central bank more than doubles key interest rate to 20% to boost sinking ruble”. CNBC (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 28. 2. 2022. g. Pristupljeno 2022-02-28. 
  96. ^ „The rouble's collapse compounds Russia's isolation”. The Economist. 28. 2. 2022. Pristupljeno 28. 2. 2022. 
  97. ^ "Missiles fly, but Ukraine's pipeline network keeps Russian gas flowing to Europe", CBC, 12.04.2022.
  98. ^ "Russia has made $66 billion from fuel exports since it invaded Ukraine - and the EU is still its biggest buyer, study finds", Business Insider, 28.04.2022.
  99. ^ "Russia's ruble hit its strongest level in 7 years despite massive sanctions. Here's why", CNBC, 23.06.2022.
  100. ^ "Russian economic forecasts improve despite lingering conflict in Ukraine - Reuters poll", Reuters, 31.03.2022.
  101. ^ "Russland: Rekordeinnahmen aus Gas-Exporten", Blick, 28.05.2022.
  102. ^ "Russia pockets $24bn from selling energy to China, India", Al Jazeera, 06.07.2022.
  103. ^ "International Monetary Found"
  104. ^ "As inflation slows and the ruble rallies, Russia is hoping to avoid a financial crisis", CNBC, 18.05.2022.
  105. ^ "The Ukraine war is creating a jobs crisis in Russia", Quartz, 16.05.2022.
  106. ^ "Russia: Unemployment rate from September 2020 to January 2024", statista.com, 18.03.2024.
  107. ^ "'An Economic Target': Russia's Kaliningrad Exclave Confronts New Levels Of Isolation", RFE, 02.03.2022.
  108. ^ "‘Almost nobody is happy with Putin’", meduza.io, 24.05.2022.
  109. ^ "Putin poobeщal ezdivšim na 600-h Mercedes «lakšeri čutь-čutь podorože»", Gazeta, 26.03.2022.
  110. ^ "Russia Slips Into Historic Default as Sanctions Muddy Next Steps", Bloomberg, 27.06.2022.
  111. ^ "Russia faces ‘economic oblivion’ despite claims of short-term resilience, economists say", CNBC, 02.08.2022.
  112. ^ "Russian economy shrinks 4% in second quarter, the first full quarter after the invasion of Ukraine", AP, 12.08.2022.
  113. ^ "Japan says will decide steps on Sakhalin-1 in consultation with partners", Reuters, 11.10.2022.
  114. ^ "Russia Confounds the West by Recapturing Its Oil Riches", WSJ, 29.08.2022.
  115. ^ "No catastrophe, but sanctions on Moscow are working, says Russian economy veteran", Reuters, 20.09.2022.
  116. ^ "Russia continues to be China’s top oil supplier for 3rd month; Saudi Arabia trails behind", Arab News, 22.08.2022.
  117. ^ "Russian oil exports crater by 54% in the first full week of the EU's embargo amid a shortage of tankers willing to carry cargoes", Business Insider, 20.12.2022.
  118. ^ "Russia's No.2 lender VTB to buy rescued Otkritie Bank for $4.7 bln", Reuters, 22.12.2022.
  119. ^ "The Russian coal industry in an uncertain world: Finally pivoting to Asia?", Science Direct, 08/2023.
  120. ^ "China's 2022 trade with Russia hit record $190 bln - customs", Reuters, 13.01.2023.
  121. ^ "Putin says Russia's economy beat expectations. Did sanctions fail?", The Washington Post, 18.01.2023.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Међународне_санкције_против_Русије_2022._године&oldid=27723416”