Pređi na sadržaj

Milo Bošković

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe, pogledajte stranicu Milo Bošković (profesor).
milo bošković
dr. Milo Bošković
Lični podaci
Datum rođenja(1911-10-20)20. oktobar 1911.
Mesto rođenjaGornji Brčeli, kod Bara, Kraljevina Crna Gora
Datum smrti21. septembar 1944.(1944-09-21) (32 god.)
Mesto smrtiJasenovac, Kraljevina Jugoslavija (dejure)
NDH (defakto)
Profesijalekar
Porodica
SupružnikZagorka Zaga Jovanović
Delovanje
Član KPJ od1940.
Učešće u ratovimaNarodnooslobodilačka borba
SlužbaNOV i PO Jugoslavije
1941—1944.
Heroj
Narodni heroj od27. novembra 1953.

Milo Bošković (Gornji Brčeli, kod Bara, 20. oktobar 1911 — Jasenovac, 21. septembar 1944) bio je lekar, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Rođen je 20. oktobra 1911. godine u selu Gornji Brčeli, u Crmnici, kod Bara. Njegov otac Ivo radio je u Sjedinjenim Američkim Državama, a on je sa majkom i braćom ostao u Crnoj Gori. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, a gimnaziju na Cetinju. Medicinu je studirao na Univerzitetu u Bolonji, gde je i diplomirao 1937. godine sa najvišom mogućom ocenom 110 od 110.[1] Nakon povratka u zemlju služio je vojni rok do 1938.[2] U Beograd je došao neposredno pred rat. Kao lekar specijalizovao se za parazitologiju i zaposlio se kao asistent Bakteriološkog instituta Veterinarskog fakulteta u Beogradu.[3] [2] Tokom 1941 zaposlio se i kao asistent na Medicinskom fakultetu.[4]

Najpre je bio simpatizer, a od 1940. godine i član Komunističke partije Jugoslavije (KPJ).[5]

Ilegalna štamparija KPJ

[uredi | uredi izvor]

Jula 1941. godine po partijskom zadatku, zakupio je kuću na Banjičkom vencu broj 12, u čijem je podrumu bila smeštena ilegalna štamparija CK KPJ, u kojoj su radili Branko Đonović i Slobodan Jović, narodni heroji Jugoslavije.[6]Radi konspiracije, on je u kući otvorio lekarsku ordinaciju. Potom se formalno venčao sa, studentkinjom medicine i radnicom u štampariji, Zagorkom Zagom Jovanović, a Ljubicu Đonović, takođe jednu od radnica u štampariji, predstavili su kao kućnu pomoćnicu.[3]

Tokom decembra 1941. počeli su da sumnjaju na Veterinarskom fakultetu da je mason, pa je po dogovoru sa Blagojem Neškovićem odlučio da postepeno prestaje da odlazi na fakultet.[7] Povukao se u ilegalu, a okolini je rečeno da je otišao kod svojih u Crnu Goru.[7] Početkom januara 1942. godine, Mila je tražila policija, pod sumnjom da je mason ili „engleski špijun“.[8] Dok je policija ulazila u kuću, on je uspeo da se kroz plakar skloni u podrum, gde se nalazila štamparija. A Zaga i Ljubica su tada policiji dale objašnjenje da je Milo otišao kod svoje porodice u Crnoj Gori.[3][9]

Hapšenje

[uredi | uredi izvor]

Zbog njegove lične, kao i bezbednosti štamparije, Milo se jula 1942. godine, po partijskom zadatku, sa lažnim ispravama na ime domobranskog satnika Vinka Tomaševića, prebacio u Zagreb. Kada je stigao u Zagreb, 14. jula se sastao sa Ivankom Muačević-Nikoliš, da preko nje stupi u vezu sa partizanima na oslobođenoj teritoriji. Dok su se šetali ulicom, jedan ustaški policajac je prepoznao Ivanku i uhapsio ih.[3]

Prema tvrdnjama Svetozara Bucalovića nije utvrđeno ko je Mila Boškovića uputio na Ivanku Muačević Nikoliš da mu ona bude veza u Zagrebu.[10] To je bio nečiji veliki propust, jer je Ivanka bila jako dobro poznata policiji. Nikada se kompromitovanoj osobi ne šalje onaj o kome policija nema baš nikakvih informacija.[10]

Jasenovac i junačka smrt

[uredi | uredi izvor]

U zatvoru su ga strahovito mučili i tukli. Izbili su mu sve prednje zube, a potom ga bacili sa drugog sprata dvorišnog dela policijske zgrade. Iako s polomljenom nogom, Milo nije ništa priznao, ni o svoj delatnosti, ni o ilegalnoj štampariji u Beogradu. Pošto nisu dobili nikakvo priznanje, prebacili su ga u logor Stara Gradiška, a krajem decembra 1942. godine u Jasenovac. Zajedno sa nekoliko logoraša pripremao je bekstvo, ali su ih stražari otkrili. Posle ponovnog strašnog mučenja, Preki ustaški sud ga je osudio na smrt vešanjem.[3]

Na dan izvršenja kazne, 21. septembra 1944. godine, na stratištu je istupio pred komandanta logora Dinka Šakića, protestujući zbog načina izvršenja kazne — Ja sam sin Crne Gore, i protestujem protiv ovakvog sramnog načina izvršenja smrtne osude. Kod nas se ljudi ubijaju iz puške. Pošto je Šakić odlučio da mu ispuni „poslednju želju“, odbio je da okrene leđa i stavi crni povez.[11]

Orden narodnog heroja za Mila Boškovića

Ukazom predsednika Federativne Narodne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, 27. novembra 1953. godine, proglašen je za narodnog heroja Jugoslavije.[11]

Jedna ulica u Baru i jedna ulica u Jajincima nose njegovo ime.[12][13]

Porodica

[uredi | uredi izvor]

Milo Bošković je imao dvojicu mlađe braće — Đuru i Petra. Đuro Bošković (1914—1945) je bio pravnik i revolucionar, a učestvovao je u Narodnooslobodilačkoj borbi. Posebno se istakao za vreme bitke na Sutjesci, 1943. godine, a poginuo je posle rata kao oficir OZNE u borbi protiv četnika. Petar Bošković (1931—2011) je bio diplomata i ambasador SFRJ na Kipru, a 1999. godine je u Zagrebu bio svedok na suđenju komandantu logora Jasenovac Dinku Šakiću, koji je tada bio osuđen na 20 godina zatvora.[14] Milova sestra Bošković Velika bila je prvoborac, partizanka Četvrte proleterske crnogorske udarne brigade.[15]

Muzej

[uredi | uredi izvor]
Ilegalna štamparija CK KPJ na Banjičkom vencu

Kuća u kojoj je bila štamparija i gde je živeo Milo Bošković preuređena je 1. maja 1950. godine u muzej posvećen tajnoj štampariji i nalazila se u sastavu Muzeja grada Beograda. Muzejska postavka predstavljala je rad svih štamparija koje su radile u vreme okupacije na teritoriji Beograda. Iste godine na kući je postavljena spomen ploča a 17.05.1965. godine objekat je proglašen spomenikom kulture od izuzetnog značaja. Muzej je u avgustu 2000. godine zatvoren za posetioce, a kuća je vraćena naslednicima nakon sudskog spora sa organima uprave Opštine Beograd.

TV serija

[uredi | uredi izvor]

Rad tajne štamparije CK partije i Milova hrabrost, velikodušnost, rodoljublje i ukupan doprinos ratu opisani su u mnogim knjigama koje se bave narodnooslobodilačkim ratom u Beogradu, a posebno je rad štamparije opisao Dragan Marković u knjizi „Otpisani“. Tokom snimanja poznate i veoma popularne TV serije u bivšoj Jugoslaviji „Otpisani“, ilegalnoj štampariji posvećena je jedna epizoda pod nazivom „Štamparija“ Takođe, imena likova su promenjena, gde god se pojavljuje dr. Bošković i studentkinja Zagorka, umesto njih se pojavljuje doktor Janković (Zoran Milosavljević) i Olivera (Svetlana Bojković).

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Dr Milo Bošković 2019, str. 9.
  2. ^ a b Dr Milo Bošković 2019, str. 14.
  3. ^ a b v g d Narodni heroji Jugoslavije 1982, str. 51.
  4. ^ Dr Milo Bošković 2019, str. 18.
  5. ^ Dr Milo Bošković 2019, str. 15.
  6. ^ Dr Milo Bošković 2019, str. 37.
  7. ^ a b Dr Milo Bošković 2019, str. 87.
  8. ^ Dr Milo Bošković 2019, str. 88,89.
  9. ^ Dr Milo Bošković 2019, str. 88.
  10. ^ a b Dr Milo Bošković 2019, str. 92.
  11. ^ a b Narodni heroji Jugoslavije 1982, str. 52.
  12. ^ Ulica Mila Boškovića u Baru
  13. ^ Ulica Dr. Mila Boškovića u Beogradu
  14. ^ Slobodna Dalmacija
  15. ^ Četvrta crnogorska brigada 1975, str. 19.

Literatura

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мило_Бошковић&oldid=28447802”