Драгољ

Драгољ
Драгољ;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Горњи Милановац
Становништво
— 2011.	338
Географске карактеристике
Координате	44° 13′ 00″ С; 20° 27′ 00″ И / 44.216666° С; 20.45° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	348 m
	Драгољ Драгољ на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	32316
Позивни број	034, 032, 014
Регистарска ознака	GM

Драгољ је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 338 становника.

Драгољ је једно од најпознатијих села некадашње Качерске капетаније. Није ни чудо, јер је у Драгољу живео Арсеније Лома, учесник Првог и Другог српског устанка који се налазио на челу Качерске кнежине чије је седиште било у Драгољу. Овде се налазе Запис Веснин храст (Јеловик), Запис Живановића крушка (Драгољ), Запис Зељића храст (Драгољ) и Запис Нишавића шљива (Драгољ). Овде се налази Крајпуташ Јаћиму Петровићу у Драгољу, као и стари надгробни споменици у Драгољу (општина Горњи Милановац).

Територијална припадност

Село је удаљено 35 км од Горњег Милановца.^[1] Драгољ је данас једно од 62 сеоска насеља на територији општине Горњи Милановац и простире се на 1166 хектара, а налази се на надморској висини од 270 до 440 м.^[1] Драгољ је мењао своју територијално-политичку припадност. Припадао је Белановици, Љигу, Руднику, кратко време Лазаревцу, да би почетком друге половине 20. века коначно припао општини Горњи Милановац. Драгољ је периферно село своје општине, и делом своје територије граничи се са општином Љиг а делом се граничи са општином Аранђеловац.

Туризам и географија

Драгољ је слабо насељено и незагађено село, а у њему се може наћи и туристички смештај.^[2] Драгољ се налази близу варошице Белановице, а на 6 километара од села је врх Острвица.^[3]

Село лежи у басену Качера, са леве стране реке је село, а са десне сеоски атар.^[4] Село је са источне стране од Босуте одвојено реком Расловом.^[4]

Село је разбијеног типа, али су куће збијеније него у осталим селима, те чини као неку средину између старовлашког и шумадијског типа села. Особито су куће ублизу по појединим засеоцима, а нарочито су збијене на сеоском атару.

У селу има шест заселака: Раковац, Селиште, Подгорје, Равниште, Под-Перишиним Брдом и Сеоски Атар.

У селу има 117 кућа, од којих је у Раковцу 19, Селишту 28, Подгорју 11, Равништу 22, Под-Перишиним Брдом 22 и на Сеоскома Атару 15 кућа.^[4]

Клима

У Драгољу је, као у целом Качеру и Шумадији континентална клима. Зимски период је исте дужине као у селима горњег Качера (Босуте, Заграђа, Трудеља и Драгоља) и нешто је дужи од зима у равничарским крајевима Шумадије. Кишни период је од раног пролећа па до касне јесени. Мештани се још сећају 1952. године када су пресушили сви потоци, а веће реке се свеле само на вирове. За разлику од те године, 1969. године је била велика поплава када су се сви потоци и реке излили из својих корита и направили непроцењиву штету. Магле су веома честе у јесен, али најчешће прекривају већа узвишења. У Драгољу најчешће дува северац, који некада својом снагом руши дрвеће. Температурне разлике су у селишту поред реке и до 8 степени ниже од осталих крајева.

Рељеф

По конфигурацију терена село Драгољ већим делом спада у брдско-планинско подручје, док сеоски атар припада равничарском подручју где преовладавају површине подесне за обраду.

У брдско-планинском делу се налази се неколико узвишења виших од 400 метара. Међу њима су Кикови, Равништа, Драгољско брдо... Међутим за све досељене у Драгољ ове висине нису биле сметња за њихово насељавање јер је већина досељених долазила од Сјенице, Ужица, Нове Вароши из знатно већих узвишења од ових у Драгољу.

Ако се погледа карта ширег подручја долине Качера види се да Драгољ представља положај са средњом висином у односу на села горњег Качера — Босуте, Варница, Заграђа, Трудеља, која су знатно виша, и села доњег Качера чије су висинске коте знатно ниже.

Историја

У средњовековој Србији Драгољ се првобитно звао Преторина. Под именом Драгољ први пут се помиње у турском попису 1528. године. Тада је имао 7 домова.^[1]

По народном причању неки Турчин је бацио драги камен у извор, који се по томе назвао Драгољицом, а по томе је село добило име.

Становништво Драгоља се пред најездом Турака иселило. Поновно насељење уследило је у 18. веку када су се доселили људи из Старог Влаха.^[1]

Тек 1718. у аустријским мапама налазимо Драгољ и Калановац (Калањевци). Овде се Козељ јавља као Кожељ, а Шутци као Штулци, Трудељ као Тврдин, Поњанице као Пољани, Варнице као Сијавица....

На сеоском атару постоји место Старо Село, близу кога је мађарско гробље. Друго мађарско гробље је у Равништу, а треће близу садашњег гробља. Два последња су са леве стране Качера. И овде се, као и у Босути, налазе исти онакви стари новци.^[4]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 199 ратника. Погинуло их је 111 а 88 је преживело.^[5]

Демографија

У пописима село је 1910. године имало 987 становника, 1921. године 720, а 2002. године тај број је спао на 368.^[1]

У насељу Драгољ живи 321 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 50,0 година (48,7 код мушкараца и 51,5 код жена). У насељу има 133 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,74.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Легенда о називу села

Професор Миодраг Јаћимовић забележио и објавио у збирци "Качерске легенде" 1978. године:

„Некакав Турчин носио је своју робу на коњу. Била је упекла Божја звезда. Кад је био добро ожеднио наиђе на јак извор. Одмарао се турчин крај тог извора и било му је лепо. И како да награди хладну изворску воду, баци драги камен у њу. И од тог драгог камена наста име села Драгољ.”

Занимљивости

Драгољ је можда једино село у Србији са стотинак кућа и три позивна броја фиксне централе. Наиме, дешава се да комшије, које дели само ограда, морају да позову позивни број да би успоставили телефонску везу.

Знамените личности

Знамените личности који су живеле или су пореклом из Драгоља:

Арсеније Лома (1778—1815), војвода у оба српска устанка;
Душан Дугалић (1910-1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије;
Цветозар Радовановић Цвеле, певач;
Мирко Николић, режисер.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[6]
Година	Становника
1948.	974
1953.	971
1961.	892
1971.	726
1981.	613
1991.	512	510
2002.	364	364
2011.	338

Етнички састав према попису из 2002.‍^[7]

Срби	361	99,17%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[8]


	м	ж
?	7	12
80+	5	6
75—79	12	14
70—74	25	14
65—69	15	26
60—64	13	10
55—59	9	13
50—54	9	8
45—49	18	16
40—44	18	11
35—39	9	7
30—34	7	13
25—29	4	3
20—24	8	1
15—19	12	5
10—14	9	7
5—9	5	5
0—4	4	4
Просек :	48,7	51,5

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	204	205	215	188	176	162	133

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	42	39	10	16	12	10	2	2	0	0	2,74

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	171	37	102	28	4
Женски	159	9	107	41	2
УКУПНО	330	46	209	69	6

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	101	62	0	0	22
Женски	70	60	0	0	5
УКУПНО	171	122	0	0	27
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	2	3	0	4
Женски	0	0	1	1	0
УКУПНО	2	2	4	1	4
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	2	0	3	0
Женски	0	0	0	1	2
УКУПНО	0	2	0	4	2
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	1
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	0	0	0	1

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 210.
^ „Вила Кикови, Драгољ”. Архивирано из оригинала 16. 05. 2010. г. Приступљено 03. 06. 2013.
^ Сеоски туризам^{[мртва веза]}
^ ^а ^б ^в ^г Порекло презимена у селу Драгољ
^ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 142.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[:02-1] а ^б ^в ^г ^д Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 210.

[2] „Вила Кикови, Драгољ”. Архивирано из оригинала 16. 05. 2010. г. Приступљено 03. 06. 2013.

[3] Сеоски туризам^{[мртва веза]}

[poreklo-4] а ^б ^в ^г Порекло презимена у селу Драгољ

[:023-5] Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 142.

[6] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[7] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[8] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]