Општина Мркоњић Град

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мркоњић Град

Грб

Застава
Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Сједиште Мркоњић Град
Становништво
Становништво (2013.) Пад 15.926[1]
Географске карактеристике

Mrkonjić Grad municipality.svg

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Начелник општине Дивна Аничић (СНСД) [1]
Позивни број 50
Веб-сајт www.mrkonjic-grad.rs

Општина Мркоњић Град је општина у Републици Српској, БиХ. Сједиште општине је насељено мјесто Мркоњић Град. По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према коначним подацима за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику, у општини Мркоњић Град је живјело 15.926 лица.[1]

Насељена мјеста[уреди]

Мапа насељених места општине Мркоњић Град

Подручје општине Мркоњић Град чине сљедећа насељена мјеста:

Баљвине, Бјелајце, Брдо, Власиње*, Герзово, Горња Пецка, Горња Подгорја, Горњи Бараћи, Горњи Граци, Густовара, Дабрац, Доња Пецка, Доња Подгорја, Доњи Бараћи, Доњи Граци, Дубица, Јасенови Потоци, Копљевићи, Котор, Лисковица, Магаљдол, Мајдан, Медна, Млиниште, Мркоњић Град, Оканџије, Ораховљани, Оћуне, Подбрдо, Подоругла, Подрашница, Ступари, Сурјан, Тријебово, Трново, Убовића Брдо, Шеховци и Шибови.[2]

Мјесне заједнице на подручју општине су: Баљвине, Бараћи, Бјелајце, Граци, Мајдан, Медна, Оћуне, Подбрдо, Подрашница и Шеховци.

Историја[уреди]

Становништво[уреди]

По службеном попису из 1991. године, општина Мркоњић Град је имала 27.395 становника, распоређених у 38 насељених мјеста.

Национални састав[уреди]

Националност[3] 1991. 1981. 1971.
Срби 21.057 (76,86%) 23.364 (78,70%) 24.990 (82,86%)
Муслимани 3.272 (11,94%) 3.009 (10,13%) 2.734 (9,06%)
Хрвати 2.139 (7,80%) 2.290 (7,71%) 2.204 (7,30%)
Југословени 593 (2,16%) 855 (2,88%) 98 (0,32%)
остали и непознато 334 (1,21%) 166 (0,55%) 133 (0,44%)
Укупно 27.395 29.684 30.159

Национални састав 1991. у данашњим општинским границама и Попис 2013.[уреди]

У данашњим границама, а према попису 1991. године, општина Мркоњић Град је бројала 26.262 становника, односно становништво је умањено за насељено мјесто Власиње, чији је насељени дио у потпуности припао ФБиХ, односно општини Јајце, док је у општини Мркоњић Град остао мањи, ненасељени дио Власиња.

По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према коначним подацима за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику, у општини Мркоњић Град је живјело 15.926 лица.[1]

Националност[3] 2013.[1] 1991.
Срби 15.340 (96.32%) 21.056 (80.18%)
Муслимани/Бошњаци [а] 354 (2.22%) 2.297 (8.74%)
Хрвати 148 (0.93%) 1.990 (7.58%)
Југословени - 591 (2.25%)
остали и непознато 84 (0.53%) 328 (1.25%)
Укупно 15.926 26.262

Приказ кретања броја становника по насељеним мјестима између два пописа. Резултати по насељима за 2013. годину су коначни подаци за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику.[4]

Насеље 1991 г. 2013 г.
1 Баљвине 1.140 333
2 Бјелајце 980 693
3 Брдо 587 548
4 Власиње[б] 1.133 0[в]
5 Герзово 679 256
6 Горња Пецка 369 118
7 Горња Подгорја 106 45
8 Горњи Бараћи 316 89
9 Горњи Граци 926 556
10 Густовара 428 208
11 Дабрац 175 68
12 Доња Пецка 108 21
13 Доња Подгорја 64 12
14 Доњи Бараћи 524 287
15 Доњи Граци 358 206
16 Дубица 132 49
17 Јасенови Потоци 284 96
18 Копљевићи 489 296
19 Котор 443 311
20 Лисковица 1.067 24
21 Магаљдол 381 93
22 Мајдан 946 408
23 Медна 791 221
24 Млиниште 19 6
25 Мркоњић Град 8.422 7.017
26 Оканџије 143 48
27 Ораховљани 463 263
28 Оћуне 447 215
29 Подбрдо 991 731
30 Подоругла 849 921
31 Подрашница 1.096 733
32 Ступари 435 288
33 Сурјан 524 188
34 Тријебово 509 211
35 Трново 189 27
36 Убовића Брдо 213 81
37 Шеховци 642 251
38 Шибови 27 8

Демографска историја Мркоњић Града[уреди]

Према најстаријим сачуваним записима, данашње подручје општине Мркоњић Град су првобитно насељавали становници Варцарева и Мајдана, (католичке и муслиманске вјере). Међутим у 17. и 18. вијеку, времену великих сеоба на западном Балкану, структура становништва се знатно мијења. Досељава се католички живаљ из западне Босне, Далматинске Загоре, и православно становништво из Лике, источне Херцеговине, Црне Горе и гламочког и граховског подручја.[6]

Становништво општине Мркоњић Град[7][8][9][10][11][12]
Националност[3] 1991. 1981. 1971. 1961. 1948. 1931. 1910.
Срби 21.057 23.364 24.990 26.704 25.308 21.991 15.599
Муслимани 3.272 3.009 2.734 288 - 2.585 2.564
Хрвати 2.139 2.290 2.204 2.157 2.056 2.434 2.449
Југословени 593 855 98 - - - -
остали и непознато 334 166 133 1.800 1.811 4 8
Укупно 27.395 29.684 30.159 30.949 29.175 27.014 20.620

Знамените личности[уреди]

Напомене[уреди]

  1. Муслимани су се на попису 2013. изјаснили као Бошњаци.
  2. Насељени дио Власиња је након Дејтонског споразума у потпуности припао ФБиХ, односно општини Јајце, док је у општини Мркоњић Град остао мањи, ненасељени дио Власиња.
  3. Насељена мјеста без пописаних становника 2013. године нису исказана у коначним резултатима пописа, међутим вриједности за та насељена мјеста су читљиве из прелиминарних резултата пописа гдје су таква мјеста означена са "- нема појаве", односно без становника.[5]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА
  2. Влада Републике Српске: Министарство управе и локалне самоуправе Републике Српске: Уредба о насељеним мјестима која чине подручје јединице локалне самоуправе (српски)
  3. 3,0 3,1 3,2 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  4. Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПО НАСЕЉЕНИМ МЈЕСТИМА
  5. ПОПИС РЕПУБЛИКА СРПСКА — ПРЕЛИМИНАРНИ РЕЗУЛТАТИ
  6. Шпирић Н, Маријанац З: „Становништво Републике Српске“, Бања Лука 2000.
  7. Опћа приручна и адресна књига за Босну и Херцеговину: „Босански гласник“, Сарајево 1914. године
  8. Федерални завод за статистику Босне и Херцеговине, Приступљено 20. 9. 2007.
  9. Привреда, Приступљено 20. 9. 2007.
  10. Статистички годишњак Републике Српске, Бања Лука 2001.
  11. „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево
  12. Попис по мјесним заједницама, Приступљено 17. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]