Државе чланице Европске уније
Државе чланице Европске уније | |
---|---|
Категорија | Суверене државе |
Локација | Европска унија |
Направљено | 1952/1958 |
Чланице | 27 (од 2020) |
Могуће врсте | Републике (21) Монархије (6) |
Становништво | 447.206.135 (2020)[1] |
Области | 4.233.255 km² |
Влада | Парламентарна представничка демократија (23) Полупредседничка представничка демократија (3) Председничка представничка демократија (1) |
Европска унија (ЕУ) се састоји од 27 држава чланица. Свака држава чланица је странка оснивачких уговора Уније и тиме подлеже привилегијама и обавезама чланства. За разлику од чланова већине међународних организација, државе чланице Европске уније подлежу обавезујућим законима у замену за заступање у оквиру заједничких законодавних и судских установа. Земље чланице морају се једногласно сложити да би Европска унија усвојила политике одбране и спољашње политике. Субсидијарност је основни принцип Европске уније.
Године 1957, шест држава основало је претходника Европске уније, Европску економску заједницу (Белгија, Француска, Италија, Луксембург, Холандија и Западна Немачка). Преостале државе су приступиле следећим проширењима. Дана 1. јула 2013, Хрватска је постала најновија држава чланица Европске уније. Да би приступила, држава мора испунити економске и политичке захтеве познате као критеријум из Копенхагена, који захтевају од кандидата да има демократску владу слободног тржишта заједно са одговарајућим слободама и установама, и поштовање владавине права. Проширење уније је такође условљено сагласношћу свих постојећих чланова и кандидатским усвајањем постојећег закона Европске уније, познатог као правна стечевина.
Постоји диспаритет у величини, богатству и политичком систему држава чланица, али сви имају де жур једнака права. У пракси, неке државе су знатно привлачније од других. Док се у неким областима врши већинско гласање тамо где веће државе имају више гласова од мањих, мање државе имају диспропорционалну заступљеност у односу на њихово становништво. Ниједна држава чланица није повукла чланство или је била суспендована из Европске уније, мада су неке од зависних територија или полуаутономне области напустиле унију. У јуну 2016. године Уједињено Краљевство је одржало референдум о чланству у Европској унији, што је резултирало са 51,89% гласова за напуштање. Премијерка Тереза Меј се 29. марта 2017. године позвала на члан 50 да формално започне поступак изласка,[2] а Уједињено Краљевство је званично напустило Европску унију 31. јануара 2020. године.
Списак
[уреди | уреди извор]Држава | Изворно име | Грб | Застава | Главни град | Приступање | Становништво | Површина (km²) | БДП (Милиони долара) |
БДП по глави становника (по паритету куповне моћи) | Валута | Џини | ИХР | Савет гласова | ЕП седишта | Језици |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Аустрија | Österreich | Беч | 1995 | [3] | 8.792.50083.855 | 437.582 | [4] | 47,726евро | [5] | 291[6] | 0.88510 | 18 | немачки | ||
Белгија | België Belgique Belgien |
Брисел | Оснивач | [3] | 11.365.83430.528 | 534.230 | [4] | 45,003евро | [5] | 330[6] | 0.89012 | 21 | холандски француски немачки | ||
Бугарска | България (Bǎlgariya) | Софија | 2007 | [3] | 7.101.859110.994 | 55.824 | [4] | 20,355евро | [5] | 292[6] | 0.78210 | 17 | бугарски | ||
Хрватска | Hrvatska | Загреб | 2013 | [3] | 4.154.21356.594 | 57.073 | [4] | 22,937евро | [5] | 29[6] | 0.8187 | 11 | хрватски | ||
Кипар | Κύπρος (Kípros) Kıbrıs |
Никозија | 2004 | [3] | 854.8029.251 | 23.263 | [4] | 34,961евро | [5] | 312[6] | 0.8504 | 6 | грчки турски[а] | ||
Чешка | Česko | Праг | 2004 | [3] | 10.467.62878.866 | 205.270 | [4] | 33,529круна | [5] | 258[6] | 0.87012 | 21 | чешки[б] | ||
Данска | Danmark | Копенхаген | 1973 | [3] | 5.743.94743.075 | 342.362 | [4] | 48,230круна | [5] | 247[6] | 0.9237 | 13 | дански | ||
Естонија | Eesti | Талин | 2004 | [3] | 1.315.63545.227 | 26.506 | [4] | 29,685евро | [5] | 360[6] | 0.8614 | 6 | естонски | ||
Финска | Suomi Finland |
Хелсинки | 1995 | [3] | 5.577.282338.424 | 272.649 | [4] | 42,261евро | [5] | 269[6] | 0.8837 | 13 | фински шведски | ||
Француска | France | Париз | Оснивач | [3] | 67.024.633[7] | 632.8332.833.687 | [4] | 42,336евро | [5] | 327[6] | 0.88829 | 74 | француски | ||
Немачка | Deutschland | Берлин | [в] | Оснивач[3] | 82.437.641357.021 | 3.874.437 | [4] | 48,449евро | [5] | 283[6] | 0.91629 | 96 | немачки | ||
Грчка | Ελλάδα (Elláda) | Атина | 1981 | [3] | 10.757.293131.990 | 237.970 | [4] | 26,829евро | [5] | 343[6] | 0.86512 | 21 | грчки | ||
Мађарска | Magyarország | Будимпешта | 2004 | [3] | 9.797.56193.030 | 136.989 | [4] | 27,475форинта | [5] | 300[6] | 0.82812 | 21 | мађарски | ||
Ирска | Éire Ireland |
Даблин | 1973 | [3] | 4.774.83370.273 | 250.814 | [4] | 69,276евро | [5] | 343[6] | 0.9167 | 11 | ирски енглески | ||
Италија | Italia | Рим | Оснивач | [3] | 61.219.113301.338 | 2.147.744 | [4] | 36,823евро | [5] | 360[6] | 0.87329 | 73 | италијански | ||
Летонија | Latvija | Рига | 2004 | [3] | 1.950.11664.589 | 31.972 | [4] | 25,702евро | [5] | 357[6] | 0.8194 | 8 | летонски | ||
Литванија | Lietuva | Вилњус | 2004 | [3] | 2.847.90465.200 | 48.288 | [4] | 29,972евро | [5] | 358[6] | 0.8397 | 11 | литвански | ||
Луксембург | Luxembourg Luxemburg Lëtzebuerg |
Луксембург | Оснивач | [3] | 589.37025.864 | 65.683 | [4] | 105,741евро | [5] | 308[6] | 0.8924 | 6 | француски немачки луксембуршки[г] | ||
Малта | Malta | Валета | 2004 | [3] | 440.433316 | 10.514 | [4] | 39,878евро | [5] | 258[6] | 0.8393 | 6 | малтешки енглески | ||
Холандија | Nederland | Амстердам | Оснивач | [3] | 17.220.72141.543 | 880.716 | [4] | 51,249евро | [5] | 309[6] | 0.92213 | 26 | холандски | ||
Пољска | Polska | Варшава | 2004 | [3] | 37.972.964312.685 | 547.894 | [4] | 27,690злот | [5] | 349[6] | 0.84327 | 51 | пољски | ||
Португалија | Portugal | Лисабон | 1986 | [3] | 10.309.57392.390 | 229.948 | [4] | 28,916евро | [5] | 385[6] | 0.83012 | 21 | португалски | ||
Румунија | România | Букурешт | 2007 | [3] | 19.638.309238.391 | 199.093 | [4] | 22,349леј | [5] | 315[6] | 0.79314 | 32 | румунски | ||
Словачка | Slovensko | Братислава | 2004 | [3] | 5.435.34349.035 | 99.869 | [4] | 31,331евро | [5] | 258[6] | 0.8447 | 13 | словачки | ||
Словенија | Slovenija | Љубљана | 2004 | [3] | 2.065.89520.273 | 49.570 | [8] | 32,216евро | [5] | 312[6] | 0.8804 | 8 | словеначки | ||
Шпанија | España | Мадрид | 1986 | [3] | 46.528.966504.030 | 1.406.538 | [4] | 36,347евро | [5] | 320[6] | 0.87627 | 54 | шпански | ||
Шведска | Sverige | Стокхолм | 1995 | [3] | 10.080.000449.964 | 570.591 | [4] | 49,759круна | [5] | 250[6] | 0.90710 | 20 | шведски |
- Напомене
- ^ Турски језик није званичан језик Европске уније.
- ^ Званично признати мањински језици:
- словачки
- немачки
- пољски
- белоруски
- бугарски
- хрватски
- грчки
- мађарски
- румунски
- руски
- русински
- српски
- украјински
- вијетнамски
- ^ Октобра 1990, конститутивне државе бивше Немачке Демократске Републике приступиле су Савезној Републици Немачкој, аутоматски постајући део ЕУ.
- ^ Луксембуршки језик није званичан језик Европске уније.
Проширење
[уреди | уреди извор]Европска унија је приоритизовала чланство остатка Западног Балкана; Албанија, Босна и Херцеговина, Северна Македонија, Црна Гора, Србија и Турска су све званично признате као кандидати, док је Република Косово[а] потенцијални кандидат.[9] Турско чланство, које је у току од осамдесетих година прошлог века, представља спорно питање.[10]
Поред кипарског спора као дугогодишње препреке,[11][12] односи између Европске уније и Турске су напети након неколико инцидената, углавном због покушаја државног удара 2016, уставног референдума 2017 и резултати Чистке у Турској 2016/17.[12] Све то је довело до тога да Европски парламент затражи обуставу преговора о чланству.[13]
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Population on 1st January by age, sex and type of projection”. Eurostat. Архивирано из оригинала 8. 3. 2020. г. Приступљено 1. 2. 2020.
- ^ Elgot, Jessica (2. 10. 2016). „Theresa May to trigger article 50 by end of March 2017”. The Guardian. Приступљено 30. 3. 2018.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц Council Decision of 12 December 2017 ([1]).
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х „IMF”. www.imf.org (на језику: енглески). Приступљено 30. 1. 2018.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц „UNDP.org”. hdrstats.undp.org. Архивирано из оригинала 17. 10. 2009. г.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц „Inequality-adjusted Human Development Index”. HDRO (Human Development Report Office) United Nations Development Programme. Архивирано из оригинала 04. 04. 2017. г. Приступљено 3. 4. 2017.
- ^ Anonymous (5. 7. 2016). „Living in the EU - European Union - European Commission”. European Union.
- ^ „Report for Selected Countries and Subjects”. www.imf.org.
- ^ „European Neighbourhood Policy And Enlargement Negotiations: Check current status”. Приступљено 19. 7. 2017.
- ^ „Q&A: Turkey's EU entry talks”. BBC News. 11. 12. 2006. Приступљено 25. 8. 2008.
- ^ „Window of opportunity closes on Cyprus reunification”. ECFR.
- ^ а б „Turkey and the EU still miles apart on membership”. 25. 7. 2017.
- ^ „EU parliament calls for Turkey accession talks to be suspended”. 6. 7. 2017 — преко Reuters.