Портал:Европа/Изабрани 2012.
Изабрани чланци [уреди извор]
Јануар[уреди извор]
Портал:Европа/Изабрани јануар 2012.
Фебруар[уреди извор]
Портал:Европа/Изабрани фебруар 2012.
Март[уреди извор]
Портал:Европа/Изабрани март 2012.
Април[уреди извор]
Портал:Европа/Изабрани април 2012.
Мај[уреди извор]
Истра (итал. Istria, лат. Histria) је највеће јадранско полуострво површине 3.476 км² i које се налази на североисточној обали Јадрана. Највећим делом се налази у Хрватској (90%) и Словенији, док се подручје око места Миље налази у Италији. Положај Истре између Тршћанског и Кварнерског залива, односно Јадранског мора и средње Европе омогућили су развој векиких градова Трста, Копра, Пуле, Ријеке, бродоградилишта, интензивног саобраћаја, те европски значајног туристичког комплекса.
Географска граница Истре према северу је планински ланац Ћићарија, а према истоку хрбат Учке (тако да нпр. Опатија није део Истре него Кварнера).
Западна обала Истре је плића и боље разведена, док је источна стрма и слабије насељена. Истра се обично дели на три дела:
- Црвена Истра (западна обала), где превладава црвено-смеђа земља (црвеница)
- Сива Истра (средишња Истра), због сивог глиненастог тла и
- Бела Истра (падине Учке и источни део полуострва) због каменитог тла.
Јун[уреди извор]
Данска је држава у северној Европи. Главни град је Копенхаген. Краљевина Данска (дански: Kongeriget Danmark) је најмања држава Скандинавије и део је Европске уније. Данска излази на Балтичко и Северно море, и састоји се од полуострва Јиланд (дански: Jylland) и острва: Фин (Fyn), Селанд (Sjælland), Борнхолм и још пуно мањих острваца, које се често називају Данским Архипелагом. Данска се налази северно од Немачке, југозападно од Шведске и јужно од Норвешке. Гренланд и Фарска острва су такође територије Краљевине Данске, свака са сувереном влашћу.
Порекло Данске је изгубљено у праисторији. Пре него што је била настањена Скандинавцима, Данска је била дом Келтима - што је потврђено открићима ритуалних мочварних убистава и сахрана. Најстарије данско писмо потиче из седмог века, када је настао и нова рунска азбука. Најстарији град је Рибе који датира из 810. године. Све до 11. века Данци су били познати као Викинзи, заједно са Норвежанима и Швеђанима, који су колонизовали, нападали и трговали у свим деловима Европе. Многи археолози и историчари верују да су Викинзи допрли чак до Америке и да су је први пронашли. Путовали су од Скандинавије до Исланда, затим даље до Гренланда и на крају до Америке.
Јул[уреди извор]
Крф (грч. Κέρκυρα /Керкира/), друго по величини, од седам већих јонских острва, а уједно и једно од најлепших грчких острва. Крф лежи у Јонском мору, које је дио Средоземног мора, а сјеверно се спаја са Јадранским. Таквим положајем обезбјеђује себи мјесто најсјевернијег значајнијег острва Грчке.
Острво Крф са околним острвцима и хридима чини засебну општину, која је потпада под округ Крф.
Према грчкој митологији, острво је добило име по кћерки речног бога Асопа, нимфи Керкири, коју је отео Посејдон. У Хомеровој Одисеји читамо да је Одисеј овде нашао сколониште на крају својих лутања, где су га угостили краљ Алкинос и његова кћерка Нафсика.
Друга и вероватно тачнија претпоставка о пореклу имена везана је за превод назива на грчки, где он значи "гребен пун врхова".
Крф се налази на крајњем северозападу Грчке у Јонском мору. 2 km северније од Крфа налази се албанска обала. Крф је много ближи њеној обали (око 3 km) него обали Епира (око 15 km), њему најближе грчке периферије на југоистоку. Јужно од Крфа налазе се друга Јонска острва, а најближа су му Пакси и Антипакси (око 15 km).
Август[уреди извор]
Лондон (енгл. London) је највећи град и престоница Уједињеног Краљевства, други град по величини у Европи после Москве, са 7.172.091 становника по последњем попису, 2001. године. Лежи на обалама Темзе у југоисточној Енглеској. Захваљујући плими, иако удаљен 70 km од мора, развио се у велику луку (по промету четврта у свету), опремљену најсавременијим уређајима за пловидбу, утовар и истовар робе. Овај град је саобраћајно, трговачко, индустријско и културно средиште. У њему се налазе бројне културно-историјске знаменитости као што су (Парламент, Лондон Тауер, Тауербриџ, катедрала Св. Павла, Вестминстерска опатија, Тејт галерије, Национална галерија, Британски музеј, Универзитет, Библиотека и др.). Банкарско је средиште светског значаја и средиште знаменитих међународних догађаја. Такође представља седиште Комонвелта. Разноврсна индустрија (даје 25 % укупних производа Вел. Британије). Урбани део Лондона има 8 278 251 становника.
Етимологија Лондона је нејасна, назив је древног порекла и може се пронаћи у изворима од 2. века надаље. Око 121. године забележен је као Londinium, што упућује на римско-британско порекло. Најраније понуђено објашњење, данас одбачено, приписано је Џефрију од Монмута у делу Historia Regum Britanniae, у којем је описано да назив града вуче корен од Луда, сина Хелијума, који је наводно заузео град и назвао га Каерлуд. Од 1899, генерално је прихваћено да је назив келтског порекла, чије је значење "место које припада човеку названом *Лондинос"; али то објашњење од тада је одбачено.
Септембар[уреди извор]
Република Кипар (грчки: Κύπρος, Kýpros; турски: Kıbrıs) је острвска земља у Средоземљу, 113 километра јужно од турске и око 120 километра западно од сиријске обале. Главни град Кипра је Никозија.
Кипар је треће највеће острво у Средоземном мору и једна од најпопуларнијих туристичких дестинација на Средоземљу, која привлачи више од 2,4 милина туриста годишње. Кипар је своју независност од Велике Британије стекао 1960. године, а од 1. маја 2004. је члан Европске уније.
Турска је 1974. извршила инвазију на Кипар и окупирала значајне делове острва, што је хиљаде кипарских Грка и Турака претворило у избеглице. Тада је дошло до успостављања делимично аутономног режима у окупираним деловима на северу острва. Актуелне несугласице су допринеле подели острва на четири дела: Републике Кипар на југу, Турске Републике Северни Кипар (који признаје само Турска) на северу острва, Зелену линију Уједињених нација, која дели острво на два дела и две суверене базе, над којима је Велика Британија задржала контролу након проглашења независности Кипра.
Постоји неколико теорија о настанку имена овог острва. Једна је да настао од грчке речи за κυπάρισσος kypárissos чемпрес (лат. Cupressus sempervirens). По другој теорији име је настало према грчкој речи за кану - κύπρος (kýpros)(Lawsonia alba),. У новије време, појавила се и тврдња да је Кипар добио име по латинској фрази aes Cyprium (метал са Кипра), што се односи на бакар, и што је касније еволуирало у Cuprum.
Октобар[уреди извор]
Жилина (слч. 
Žilina (помоћ·инфо), мађ. Zsolna, нем. Sillein, пољ. Żylina) град је на северозападу Словачке, у близини њене тромеђе са Чешком и Пољском. Смештена је на ушћу Кисуће и Рајчанке у Вах, у котлини окруженој планинама, које припадају масиву Западних Карпата. Налази се на раскрсници природних путева који, још од средњег века, повезују Русију, Балтик и северну Европу са Дунавом и јужном Европом, а данас је једно од најважнијих друмско-железничких чворишта у држави и налази се на паневропским коридорима Va и VI.
Под данашњим именом се први пут помиње 1208. године, а 1379. године је први пут забележен грб града, који је и данас у употреби. Краљ Карло Роберт је 1321. године Жилину прогласио слободним краљевским градом, док је његов наследник Лајош I посебном повељом Privilegium pro Slavis (издатом 7. маја 1381. године) изједначио права словенских и немачких грађана. Врхунац у свом развоју град је доживео у 17. веку, након чега почиње његова стагнација, све до доласка железничке пруге 1872. године, чиме је отпочео нови развој града и његова индустријализација.
Данас у Жилини живи 85.399 становника, што је чини петим градом у Словачкој по броју становника. Седиште је једне од осам крајева Словачке (Жилинског краја) и једног од њених округа (округ Жилина), универзитетско средиште, а од 2008. године и новоформиране Жилинске бискупије. Један је од највећих привредних центара у држави, нарочито после доласка аутомобилског гиганта КИА, који је у граду подигао фабрику вредну милијарду евра, чиме је Жилина постала једно од три седишта аутомобилске индустрије у Словачкој.
Новембар[уреди извор]
.jpg)
Гармиш-Партенкирхен (њем. Garmisch-Partenkirchen) је град у њемачкој савезној држави Баварској. Једно је од 22 општинска средишта округа Гармиш-Партенкирхен.
Два града су готово 1100 година била засебне заједнице, све док Адолф Хитлер није 1935. наговорио градоначелнике Гармиша и Партенкирхена да споје два села уочи Зимских олимпијских игара 1936. Градови су остали уједињени и зову се често само „Гармиш" на велику жалост становника Партенкирхена. Многи посетиоци ће приметити модеран угођај Гармиша, док осликани зидови и каменом поплочане улице Партенкирхена дају увид у прошлост. Град спаја аутобан (ауто-пут), као и железничка веза с Минхеном, Инзбруком, Ројтеом те са оближњимЦугшпицеом, највишом планином у Немачкој са висином од 2962 m. Поглед на врх је спектакуларан, а постоји и неколико планинарских стаза.
Године 1936. град је био домаћин Зимски олимпијских игара, 1978. одржано је Светско првенство у алпском скијању, а град је добио и организацију новог првенства 2011.
Традиционално се на први дан Нове године у Гармиш-Партенкирхену одржава такмичење у скијашким скоковима као део Турнеје четири скакаонице. У Гармишу се одржавају и такмичења за Светски куп у скијању, најчешће на стази Кандахар ван града.
Децембар[уреди извор]
Осло (норв. Oslo) је главни град Норвешке. Истовремено то је и највећи град државе, у чијем метрополитенском подручју живи око 1/4 становништва Норвешке. Град је такође једини самостални град-округ у држави, а врши и улогу управног седишта округа Акерсхус, који окружује Осло и обухвата његова предграђа. Осло је културно, научно и управно средиште Норвешке. Град је такође важно средиште трговине, банкарства, индустрије и поморства Норвешке и Европе. Осло је и један од градова са највишим квалитетом живота у целом свету, али је истовремено и један од најскупљих светских градова.
По званичним проценама из 2011. године у Ослу живи око 600 хиљада становника, а са предграђима око 900 хиљада. Град се простире на површини од 454 km².
Град је основао краљ Харалд III Сигурдсон око 1048. године. Осло је настрадао у пожару 1624. године. Данско-норвешки краљ Кристијан IV је обновио град који је добио назив Кристијанија. Године 1925. град је вратио своје стари назив. Године 1952. у Ослу су одржане Зимске олимпијске игре.