Друштвена акција

У социологији, Друштвена акција је организовани вид извођења неке активности у оквиру институционализованог система која је усмерена ка постизању неког заједничког циља. Акције овог типа могу бити краткорочне, али често добијају и дугорочну оријентацију када су промене повезане не само са побољшањем услова живота већ и са променом ставова и свести људи како би промене од њих биле подржане и прихваћене. Најважнији услов за то је мотивација и лични допринос највећег броја појединаца социјалне заједнице. Према Максу Веберу, „Акција је „друштвена“ утолико што њено субјективно значење узима у обзир понашање других и тиме је оријентисано у свом току.”

Макс Вебер

Основни концепт је првенствено развијен у непозитивистичкој теорији Макса Вебера да би се посматрало како се људска понашања односе на узрок и последицу у друштвеном домену. За Вебера, социологија је проучавање друштва и понашања и стога мора да гледа у срце интеракције. Теорија друштвеног деловања, више од структуралних функционалистичких позиција, прихвата и претпоставља да људи варирају своје акције у складу са друштвеним контекстом и како ће то утицати на друге људе; када потенцијална реакција није пожељна, акција се у складу с тим модификује. Акција може значити или основну акцију (ону која има значење) или напредну друштвену акцију, која не само да има значење већ је усмерена на друге актере и изазива акцију (или, можда, неделовање).

[Социологија је] ... наука чији је циљ да протумачи значење друштвене акције и на тај начин да узрочно објашњење начина на који се акција одвија и ефеката које производи. Под 'радњом' у овој дефиницији се мисли на људско понашање када и у мери у којој га агент или агенти виде као субјективно смислено... значење на које се позивамо може бити или (а) значење које је заправо намеравао појединац агент у одређеној историјској прилици или број агената у приближном просеку у датом скупу случајева, или (б) значење које се приписује агенту или агенсима, као типовима, у чистом типу конструисаном апстрактно. Ни у једном случају о 'значењу' не треба размишљати као на неки начин објективно 'тачно' или 'тачно' према неком метафизичком критеријуму. Ово је разлика између емпиријских наука о деловању, као што су социологија и историја, и било које врсте априорне дисциплине, као што су јуриспруденција, логика, етика или естетика чији је циљ да из свог предмета извуку „тачно“ или „ваљано“ значење.

—  Макс Вебер Природа друштвене акције 1922,

Термин је практичнији и свеобухватнији од „друштвених феномена” Флоријана Знањецког, пошто појединац који врши друштвену акцију није пасиван, већ пре активан и реактиван. Иако је сам Вебер користио реч 'агенција', у модерним друштвеним наукама овај термин се често присваја уз дато прихватање Веберовских концепција друштвеног деловања, осим ако дело не намерава да направи директну алузију. Слично, 'рефлексивност' се обично користи као скраћеница да се односи на кружни однос узрока и последице између структуре и деловања који је Вебер био саставни део хипотезе.

Литература

• Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
• Secher, H. P. (1962), Basic Concepts in Sociology. Contributors: Max Weber, New York: Citadel Press, Архивирано из оригинала на датум 2004-06-20 
• Weber, Max (1991), „The Nature of Social Action.”, Runciman, W.G. 'Weber: Selections in Translation', Cambridge University Press 
• Stark, Rodney (2007), Sociology, USA: Thomson Wadsworth, ISBN 978-0-495-09344-2 
• Sciulli, David (1992), Theory of Societal Constitutionalism: Foundations of a Non-Marxist Critical Theory., Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-41040-3 
• Weber, Max (1978), Economy and Society: An Outline of Interpretive Sociology., USA: University of California Press, ISBN 978-0-520-03500-3 
• Gecas, Viktor; Schwalbe, M. L. (1983), „Beyond The Looking Glass Self: Social Structure and Efficacy-Based Self-Esteem”, The Scholarly Journal Archive, 46 (2): 77—88, JSTOR 3033844, PMID 6879222 
• Hedström, Peter. “Experimental Macro Sociology: Predicting the Next Best Seller” Science/AAAS. 10 Feb. 2006. 17 Oct. 2007
• Society for Organizational Learning. Personal Mastery 16 October 2007
• Habits 16 October 2007 http://serendipstudio.org/bb/neuro/neuro05/web1/mmcgovern.html
• Homans GC. 1961. Social Behavior: Its Elementary Forms. New York: Harcourt Brace 23 Oct. 2007.
• Frijda, Nico H. The Emotions. Cambridge, Cambridge University Press. 1986 23 Oct. 2007
• Stark R, Bainbridge WS. 1987. A Theory of Religion. New York: Peter Lang
• Iannaccone LR. 1992. Sacrifice and stigma: reducing free-riding in cults, communes, and other collectivities. J. Polit. Econ. 100: 271– 91
• Iannaccone LR. 1994. Why strict churches are strong. Am. J. Sociol. 99: 1180– 211
• Giddens, Anthony. Central Problems in Social Theory: Action, Structure, and Contradiction in Social Analysis
• Atkinson, J. Maxwell. Liberalism and Social Action by John Dewey, Structures of Social Action (Studies in Emotion and social Interaction)
• Parsons, Talcott (1968), The structure of social action: a study in social theory with special reference to a group of recent European writers, New York: Free Press 
• Parsons, Talcott; Shils, Edward (1951). Toward a General Theory of Action. Cambridge, Mass.: Harvard University Press. 
• Parsons, Talcott (1978). Action Theory and the Human Condition. New York: Free Press. 
• Parsons, Talcott (1968). The structure of social action: a study in social theory with special reference to a group of recent European writers. New York: Free Press.