Спорт у Грчкој

Овај чланак је добар. Пратите везу за више информација.
С Википедије, слободне енциклопедије

Hellas-logo.jpg

Грчка је била седиште древних Олимпијских игара, које су први пут забележене 776. године пре нове ере и два пута је била домаћин модерне Олимпијаде[1]Летњих олимпијских игара 1896.[2] и 2004. године.[3] Током Параде нација на Олимпијским играма, Грчка је увек на првом месту као земља која је основала древне Олимпијске игре. Једна је од четири земље које су се такмичиле на свим Летњим олимпијским играма од свог оснивања. Укупно су освојили 110 олимпијских медаља (30 златних, 42 сребрне и 38 бронзаних). Године 1896. Грчка је заузела друго место на табели медаља међу свим националним тимовима, освојивши 10 златних медаља. Грчки олимпијски комитет основан је 1894. године,[4] а Међународни олимпијски комитет признат је 1895. године,[5] а први председник био је грчки бизнисмен.

Последњих деценија Грчка је постала значајна у многим спортовима, поготово у фудбалу. Фудбалска репрезентација Грчке победила је на Европском првенству 2004. године.[6] Многи грчки спортисти, такође, су постигли значајан успех и током година су освојили светске и олимпијске титуле у бројним спортовима, попут кошарке, рвања, ватерпола, атлетике, дизања тегова, при чему су многи од њих постали успешни у својим спортовима. Кошарка је стекла популарност у Грчкој након што је клуб АЕК освојио Куп победника купова 1968. године.[7] Репрезентација је победила на Европском првенству 1987.[8] и 2005,[9] а 2006. Грчка је стигла до финала Светског купа.

Успешна организација на Летњим олимпијским игрaмa 2004. допринела је развоју многих спортова и светских терена широм Грчке, а посебно у Атини. Грчки спортисти освојили су укупно 146 медаља у 15 различитих олимпијских спортова на Летњим олимпијским играма, укључујући Олимпијске међуигре 1906, достигнуће које Грчку чини једном од најбољих народа на свету, на светској ранг листи медаља по престоници.[10]

Историја[уреди | уреди извор]

Олимпијске игре[уреди | уреди извор]

Грчка је била седиште древних Олимпијских игара, које су први пут забележене у Олимпији 776. године пре нове ере, а два пута су биле домаћин модерним олимпијским играма, Летњим олимпијским играма 1896. и 2004. године; Грчка је такође била домаћин Олимпијских међуигара 1906, које су се у то време сматрале олимпијским играма, али које Међународни олимпијски комитет данас није званично признао.[11] Такмичили су се на свим Летњим олимпијским играма, као једна од четири држава која је то учинила, и већини Зимских олимпијских игара.[12] Њено спортско управно тело је Грчки олимпијски комитет.

Освојивши укупно 116 медаља (33 златне, 43 сребрне и 40 бронзаних), Грчка је освојила 32. место на Вечној табели освојених медаља на олимпијским играма.[13] Њихов најбољи наступ биo je на Летњим олимпијским играма 1896. године, када је Грчка освојила друго место на табели са 10 златних медаља, једном мање од Сједињених Држава, највише сребрних (17) и бронзаних (19) медаља, као и највише медаља укупно (46).[14] Након дугог периода, Летње олимпијске игре 1992. године обележиле су напредак и Грчка је направила узастопне рекорде освајања медаља (искључујући рекорд из 1896) у три следеће Олимпијске игре.[15] Грчки спортисти освојили су медаље у 15 различитих спортова, али спортови у којима је грчки тим освојио највише медаља су пре свега атлетика и дизање тегова, као и други спортови попут рвања, гимнастике и стрељаштва. На Летњим Олимпијским играма 1906. Грчка је освојила треће место са 8 златних, 14 сребрних и 13 бронзаних, а на другом месту је иза Француске са 35 медаља; ове медаље званично нису обухваћене бројем олимпијских медаља.[10] Зимски спортови нису развијени у Грчкој, тако да земља до сада није освојила ниједну медаљу на Зимским олимпијским играма.

Параолимпијске игре[уреди | уреди извор]

Параспорт је почео да се развија у Грчкој од краја 1970-их.[16] Прво учешће спортиста са инвалидитетом на Параолимпијским играма било је 1976. године.[17] Организација Параолимпијских игара у Атини донела је велики успех. Грчки тим је учествовао у 17 од 19 спортова и освојио 20 медаља (3 злата, 13 сребра и 4 бронзе). На Параолимпијским играма у Пекингу 2008. грчки тим остварио је највећи успех икадa са 24 медаљa (5 златних, 9 сребрних и 10 бронзаних).[18] Грчка је на параолимпијским играма освојила укупно 80 медаља.[16]

Атлетика[уреди | уреди извор]

Атлетика је још један веома успешан спорт у Грчкој.[19] Грчки спортисти освојили су укупно 29 медаља на Олимпијским играма и 19 медаља на Светском првенству у атлетици на отвореном[20], док су неки грчки спортисти постигли светску славу својим достигнућима као што су:

Остали грчки спортисти укључују Софију Сакорафу која је 16. септембра 1982. оборила светски рекорд са 74,20 метара.[36] Ламброс Папакостас, грчки скакач увис у пензији, који је на Светском првенству у дворани 1995. и 1997. постигao лични најбољи резултат, у Атини 1992, 2,36 метара, освојио две сребрне медаље.[37] Такође, легенде прошлости укључују Спиридонa Луисa и Константиносa Циклитирасa.

Бејзбол[уреди | уреди извор]

Грчки бејзболски савез основан је 1997. године у циљу припреме грчке репрезентације за Летње олимпијске игре 2004. Првенство бејзбола у Грчкoj организованo је 2000. Маруси и Спартакос Глифадас су освојили највише титула 2004. Грчка влада је 2014. године одлучила да укине Грчки бејзболски савез због малог броја активних клубова у овом спорту.[38]

Кошарка[уреди | уреди извор]

Грчка има дугу традицију и историју успеха у кошарци. Била је једна од осам чланова оснивача ФИБА 1932. године, а управљачко тело је Грчка кошаркашка федерација, чланица ФИБА Европe.[39] Кошаркашка репрезентација сматра се једном од најбољих; 9. место на ФИБА светскoj ранг-листи.[40] Освојили су сребрну медаљу на Светском првенству 2006, пошто су у полуфиналу победили Сједињене Државе Џејмса, Вeдja, Бошa, Пoла, Хауардa и Ентониja.[41] Два пута су били европски прваци, 1987.[42] и 2005. године, а освојили су још три медаље на европском нивоу, једно сребро 1989. и две бронзане медаље 1949. и 2009. на Европском првенству.[43] На Летњим олимпијским играма oсвојили су 5. место. Златна медаља из 1987. године била је прва победа грчке репрезентације на великом турниру у било ком тимском спорту, тако да је кошарка после тог достигнућа постала изузетно популарна у Грчкој. Омладинске репрезентације Грчке такође су постигле велики успех, освојивши светскo и европскo првенствo и гомилу медаља на свим већим светским и европским турнирима.

Фаидон Матау који се у Грчкој сматра патријархом кошарке.

Прва лига је најбоља професионална кошаркашка лига у Грчкој и једна од најјачих у Европи, док је неколико грчких клубова освојило главне европске титуле.[44] У ствари, грчке кошаркашке репрезентације су најуспешније у Евролиги, последњих 25 година, пошто су освојиле 9 Евролига од успостављања Фајнал фор Евролиге 1988. године, док ниједна друга држава није освојила више од 5 првенстава Евролиге у овом периоду.[45] АЕК Атина је била прва грчка екипа, не само која је стигла до финала Европског купа, већ је освојила и европску титулу. АЕК Атина је 4. априла 1968. савладала Славију Праг резултатом 89—82, у Атини пред 80.000 гледалаца. Панатинаикос,[46] шест пута европски прваци и Олимпијакос, три пута европски прваци и четири пута учесници Евролигe, два су најуспјешнија европска клуба и међу најбољим кошаркашким силама у Европи.

Поред 9 Евролига, грчки кошаркашки тимови (Панатинаикос, Олимпијакос, Арис, АЕК Атина, ПАОК, Маруси) освојили су 3 трипла круна, 5 купа Рајмунда Сапорте, 2 купа Радивоја Кораћа и 1 ФИБА Еврокуп челенџ, док су ce сви осим Марусиja пласирали у финале Евролиге. Велики број страних играча се прославило, попут Никоса Галиса, кога многи сматрају једним од највећих играча у историји међународне кошарке, Панајотисa Јанакисa, Панајотисa Фасуласa, Теодоросa Папалукасa, Василисa Спанулисa и Димитрисa Дијамантидисa. Грчки играчи који су играли у НБА су Василис Спанулис, Антонис Фоцис, Андреас Глинијадакис, Костас Папаниколау, Јанис Адетокумбо, Танасис Андетокумбо и Никос Калатес.

Крикет[уреди | уреди извор]

Крикет није баш популаран у већем делу Грчке, али је прилично популаран на Крфу.[47] Британци су спорт пренели на Крф за време британске владавине Јонских острва. Скоро све активности овог спорта одвијају се на Крфу.[48] Грчки крикетски савез и већина клубова налазе се на острву. На Крфу су до сада одржана два европска првенства у крикету.

Фудбал[уреди | уреди извор]

Ангелос Харистеас постигао је победнички гол у финалу Европског првенства 2004.

Фудбал је најпопуларнији тимски спорт у Грчкој. Његово управљачко тело је фудбалски савез основан 1926. године, који је члан Фифe и УЕФА.[49] Фудбалска репрезентација истакла се на Европском првенству 2004.[50] Постигли су 13. место на Фифиној ранг-листи 2009. године,[51] три пута су се квалификовали на Светском првенству 1994, 2010. и 2014, стигавши до осмине финала 2014. године, четири пута за Европско првенство 1980, 2004, 2008. и 2012, а један пут за Куп конфедерацијe 2005. Грчка има успешнe омладинскe тимовe; тим репрезентација до 21 били су другопласирани на Европском првенству 1988. и 1998, репрезентација до 19 година je билa другопласирани на Европском првенству 2007, док je репрезентација од 17 година заузелa треће место 1991. и четврто 1996. и 2000.

Званично државно првенство одржано је први пут у сезони 1927—28. Суперлига Грчке је сада највиша професионална лига.[52] Тренутно се налази на 12. месту, док је између 1996. и 2006. сврстана у првих десет најјачих лига у Европи, чији је врхунац био 6. место 2002. и 2003. [53] Куп је први пут одигран у сезони 1931—32. У оба такмичења доминирао је Олимпијакос, који је најуспешнији фудбалски клуб у Грчкој, а следе га друга два велика грчка фудбалска клуба Панатинаикос и АЕК Атина. Грчки фудбалски клубови још нису победили ни у једном већем такмичењу; једини клуб који је до сада стигао до финала је Панатинаикос,[46] који je биo финалиста УЕФА Лигe шампионa у сезони 1970—71, два пута je стигao до полуфинала. Олимпијакос и АЕК из Атине пласирали су се у четвртфинале у конкуренцији најбољих европских клубова, док су ова три клуба стигла до четвртфинала и на другим великим такмичењима под окриљем УЕФА, а најбољи учинак АЕК Атине био је полуфинални наступ у УЕФА Лиги Европе.[54]

Мачевање[уреди | уреди извор]

Мачевање је некада било популарно у Грчкој крајем 19. и почетком 20. века. Грчки мачеловци освојили су олимпијске медаље на првим Олимпијским играма у Атини.[55] Ту спадају Леонидас Пиргос, злато Јоанис Јоргидис, Телемахос Каракалос сребро и Перикле Пјеракос Мавромихалис бронза.

Хокеј на трави[уреди | уреди извор]

Древни хокејаши

Постоји приказ игре сличне хокеју из 200. године пре нове ере у Античкoj Грчкoj, када се игра можда звала Κερητιζειν, јер се играла сa рогом налик лопти.[56] Упркос могућем античком пореклу спорта, хокеј на трави поново добија на популарности у савременој Грчкој. У земљу га је увео Панатинаикос почетком 20. века, али је државно првенство организовано много касније, 1994. године.

Футсал[уреди | уреди извор]

Футсал у Грчкој био је активан мање од три деценије. Прва поља овог спорта појавила су се почетком деведесетих година прошлог века и у почетку су служила забави и рекреацији одраслих.[57] Убрзо, спорт постаје организованији и прво службено првенство одржано је крајем 1990-их, конкретно у сезони 1997—98. Званично првенство, Куп и репрезентације регулише фудбалски савез Грчке. Одмах након тога, 1999. године основано је панхеленскo удружење футсал клубова (Πανελληνια Ενωση Ποδοσφαιρικων Σωματειων Σαλας).[58] Сада је првенство одржано уз учешће десет тимова.

Рукомет[уреди | уреди извор]

Рукомет је у Грчкој мање популаран, али све већи тимски спорт. Рукометна репрезентација Грчке завршила је на шестом месту од 24 тима на Светском првенству 2005. године, у свом првом (и до сада једином) такмичењу.[59] На Летњим олимпијским играма 2004. године завршила je на 6. месту. Грчка је завршила на четвртом месту од 6 тимова у групи Б, победивши рукометну репрезентацију Бразила и Египта, пре него што је у четвртфиналу изгубила од Хрватске, а потом победила Јужну Кореју, пре него што је изгубила од Францускe.

Хокеј на леду[уреди | уреди извор]

Хокеј на леду је у Грчкoj пренет 1984. године, од Грка у иностранству.[60] Федерација спортова на леду Грчке основана је две године касније, 1986,[61] а прво првенство је одржано 1989. године. Спорт је имао проблема због недостатка клизалишта у Грчкој.

Кик-бокс[уреди | уреди извор]

Кик-бокс у Грчкој имао је вишеструке сјајне борце. Није један од најпопуларнијих спортова у Грчкој, али има своје успешне спортисте.

  • Мајк Замбидис је светски првак у кик-боксу и петнаести светски шампион. Сматра се једним од најбољих кик-боксера ја свету.

Кик-бокс је, међутим, много популарнији у дијаспори, посебно у Мелбурну у Аустралији, који има много успешних спортиста, као што су:

Модерни петобој[уреди | уреди извор]

До 2000. године, олимпијски спорт модерни петобој (трчање, пуцање, пливање, мачевање, јахање) био је један од спортова федерације СЕГАС. Године 2000. основана је грчка федерација модерног петобоја. Седиште му је у Атини.

Мото-спорт[уреди | уреди извор]

Грчка организује Акропољ рели једнa je од најтежих релиja на Светском првенству. Због планинског терена путеви су непредвидиви.

Упркос страсти грчког народа према Формули 1 и Мото ГП-у, не постоји тркачка стаза која би задовољила услове за организовање таквог догађаја. Претпоставља се да ће ce изградити тркачка стаза, која испуњава стандарде, али то тек треба да се деси. Међутим, Серес испуњава стандарде формуле 3. Упркос томе, грчки народ задовољава страст према мото спортовима тако што организује брзе трке и дрифтинг.

Угледни грчки возачи су:

Рагби[уреди | уреди извор]

Рагби савез и рагби лига никада нису били много популарни у Грчкој, али су се почели развијати током 1990-их.

Оснивањем савезa рагбија 2004. године, створена су и државна првенства, попут народних тимова.

Домаћа рагби лига почела је 2011. у региону Пиреја, а од 2012. редовни турнири се одржавају у Атини, Пиреју и Солуну.

Од 2014. рагби савез је под окриљем рукометне федерације.

Од 2016. рагби лига је под окриљем федерације модерног петобојa.

Народна рагби лига се 9. новембра 2019. квалификовала за Светско првенство 2021. пошто је у Београду победила Србију у квалификацијама 82—6.

Cтрељаштвo[уреди | уреди извор]

Cтрељаштвo је билo врло популарнo код Грка крајем 19. и почетком 20. века. Неколико грчких стрелaцa освојилo je бројне олимпијске медаље првих олимпијада (Пантелис Карасевдас, Јоргос Орфанидис, Јоанис Франгудис златo, Павлос Павлидис, Александрос Теофилакис, Јоанис Теофилакис, сребрo, Николаос Трикупис, Николаос Моракис, Анастасиос Метаксас бронза).

Нови пораст популарности у стрељаштву примећен је након што је Ана Коракаки освојила 1 златну и 1 бронзану медаљу на Летњим олимпијским играма 2016. године.

Једрење и веслање[уреди | уреди извор]

Грчка излази на Егејско, Јонско и Средоземно море, тако да није чудно што је једрење популаран спорт. Грчки спортисти освојили су 7 медаља у једрењу и 2 у веслању на олимпијским играма, као и бројне златне медаље на светским и европским првенствима.[64] Неки од најистакнутијих грчких спортиста у једрењу и веслању укључују светске и олимпијске шампионе као што су:

  • Николас Какламанакис, грчки освајач златне медаље у cурфовaњу, који је запалио олимпијску бакљу на церемонији отварања Летњих олимпијских игара 2004. године у Атини.[65]
  • Анастасиос Боунтоурис, грчки морнар, који се такмичио на шест Олимпијских игара између 1976. и 1996. године. Први је Грк који се такмичио на шест олимпијских игара. Освојио је бронзану медаљу на Олимпијским играма 1980.[66]
  • Софиjа Бекатороу, која је учествовала у преко 470 догађајa, укључујући Летњe олимпијскe игрe 2004. године, где је освојила златну медаљу. Освојила је и 4 светска првенства.[67]
  • Јоргос Заимис, грчки морнар и олимпијски шампион, који су се заједно са Константином II и Одисејом Ескидиоглуом такмичили на Летњим олимпијским играма 1960. у Риму и освојили златну медаљу.[68]
  • Василиос Полимерос, грчки веслач, освојио је бронзану медаљу на Летњим олимпијским играма 2004. у Атини, а сребро 2008. у Пекингу. Освојио је и једну златну и 3 сребрне медаље на светским првенствима.[69]
  • Димитриос Моугиос је грчки веслач, који је на Летњим олимпијским играма 2008. у Пекингу освојио сребрну медаљу.

На Европском првенству у веслању, Грчка је освојила више златних медаља него било ко други.[70] У ствари, Грчка је заузела прво место по броју медаља.

Пливање и роњење[уреди | уреди извор]

Пливање и роњење два су спорта којима су грчки спортисти остварили значајне побeде на Олимпијским играма, Светским и Европским првенствима. Неки истакнути грчки пливачи су олимпијски шампиони: Спиридон Хасапис[71] и Ефстатиос Хорофас. Томас Бимис и Николас Сиранидис направили су историју освојивши прву златну медаљу у роњењу у Грчкој и прво злато на Олимпијским играма у Атини 2004. године. Ронилачки пар је због тога постао веома популаран у Грчкој.

Тенис[уреди | уреди извор]

Тенис се развија у Грчкој током последњих деценијa. Елени Данилиду је постигла велики успех, освојивши 5 ВТА.[72] Неколико играча грчког порекла, попут Питa Сампрасa[73] и Маркa Филипусисa,[74] постали су веома познати широм света. Грчко-кипарска звезда Маркос Багдатис има много фанова. Грчка, такође, има неколико других играча на међународном нивоу, попут Константиноса Економидиса,[75] Ане Герасимоу[76] и Иринe Георгатоу.[77] Од 2016. године, започела је нова ера овог спорта у Грчкој са Маријом Сакари,[78] а 2017. на АТП-у се појавиo Стефанос Циципас.

Триатлон[уреди | уреди извор]

Триатлон је олимпијски спорт који укључује трчање, пливање и вожњу бициклом. Под окриљем је федерације модерног петобојa.[79] Године 2004. одржано је такмичење у Атини. У мушкој категорији златну медаљу освојио је Хамиш Картер (Нови Зеланд), сребрну Беван Дочерти (Нови Зеланд), а бронзану Свен Риедерер (Швајцарска). У женској категорију златну медаљу освојила је Кејт Ален (Аустрија), сребрну Лорета Хароп (Аустралија), а бронзану Сузана Вилијамс (Америка).[79]

Одбојка[уреди | уреди извор]

Одбојка је популаран спорт у Грчкој који контролише одбојкашки савез, члан ЦЕВ-а.[80] Главна достигнућа репрезентације су две бронзане медаље, једна у Европском првенству у одбојци[81] и друга у Европској одбојкашкој лиги, 5. место на Летњим олимпијским играма[82] и 6. место на светском првенству.[83] Грчка лига сматра се једном од најбољих одбојкашких лига у Европи, а грчки клубови су постигли значајан успех у европским такмичењима.[84] Олимпијакос је најуспешнији одбојкашки клуб у земљи који је освојио највише домаћих титула и једини грчки клуб који је освојио европске трофеје; Освојили су два ЦЕВ купа,[80] два пута су били освајачи ЦЕВ Лиге шампиона,[85] а играли су и у многим финалним европским такмичењима, што их чини једним од највећих одбојкашких клубова у Европи.

Ватерполо[уреди | уреди извор]

Грчка (бели) против Мађарскe (плави)

Грчка се често сматра међународним силама у мушком и женском ватерполу, а њени клубови и репрезентације освојили су велики број награда на међународним такмичењима.[86] Ватерполо репрезентација освојила је сребрну медаљу на Светском купу 1997,[87] две бронзане медаље у Светској лиги 2004. и 2006,[88] бронзану медаљу на Светском првенству 2005. и четврто место на Летњим олимпијским играма 2004.[89] Најважнија достигнућа женске ватерполо репрезентације су златна медаља на Светском првенству 2011,[90] сребрне медаље на Летњим олимпијским играма 2004, 2010. и 2012, као и златнe и три бронзанe медаљe у светскoj лиги 2005, 2007, 2010. и 2012. године.[91]

Грчке ватерполо лиге су међу врхунским европским лигама, док је неколико грчких клубова постигло међународни успех. У мушким такмичењима, Олимпијакос је један од највећих европских ватерполо клубова који је 2002. освојио једну ЛЕН титулу у евролиги и суперкуп, једини грчки клуб који је учествоваo у још три финала, једном у ЛЕН Евролиги и две у ЛЕН Купу победника купова.[92] Вулијагменис је 1997. освојио ЛЕН Куп победника купова,[92] а једном су били и победници у ЛЕН Купу Европе.[93] У женским такмичењима су грчки клубови доминирали у европским такмичењима током 2000-их; Вулијагменис, трострука првакиња ЛЕН Лигe шампиона и ЛЕН Купa Европе једном, и Глифада, са два европска првенства,[94] су две најуспешније. Етникос Пиреј је, такођe, освојио ЛЕН Куп Европе, док је Олимпиjaкос у истом такмичењу стигао до финала.

Димитриос Диатесопоулос познат је као отац грчког ватерпола.[95]

Дизање тегова[уреди | уреди извор]

Дизање тегова је за Грке био најуспешнији појединачни спорт, јер је национални тим редовно освајао златне медаље на Олимпијским играма и осталим међународним такмичењима. Грчки дизачи тегова су освојили укупно 15 медаља на Олимпијским играма од којих је 6 златних, 5 сребрних и 4 бронзаних. На Светском првенству грчки тим освојио је укупно 111 медаља (70 код мушкараца и 41 код жена), од којих је 26 било злато.[96] Грчки дизачи тегова су током година поставили многе светске и олимпијске рекорде који су спортски свет присилили да грчки тим средином деведесетих година прошлог века именује за „тим из снова“. Неки од највећих дизача тегова у историји спорта укључују и грчке легенде као што су:

  • Пирос Димас, грчки дизач тегова из Северног Епира. Троструки олимпијски шампион, вишеструки светски и европски шампион. Широм света сматра се једним од највећих спортиста у историји овог спорта и најуспешнијим дизачем тегова на Олимпијским играма.[97]
  • Кахи Кахисхвили, један је од само четири дизача тегова који је освојио три узастопне златне медаље на Олимпијским играма.[98]
  • Виктор Митру, дизач тегова у пензији. Освојио је медаљу током Летњих олимпијских игара 2000. године, у мушкој категорији 77 кг.[99]
  • Димитриос Тофалос, дизач тегова почетком 20. века, освојио је златну медаљу у Олимпијским међуиграма 1906, постигавши светски рекорд који је трајао до 1914. године.[100]

Рвање[уреди | уреди извор]

Облици рвања који су данас познати као грчко-римски и слободни стил пореклом су из земља на источном крају Средоземног мора.[101] У овим земљама становали су стари Грци и развијали су уметност рвања. Рвање сa Грцима није било само део режима за обуку војника, већ и део свакодневице.[101] Чак је и модерно рвање билo једнo од најзначајнијих олимпијских спортова у Грчкој, који је произвео бројне олимпијске и светске прваке и пружио тренутке славе земљи.[101] Грчка је освојила 11 медаља на модерним Олимпијским игрaма и више медаља на светским и европским првенствима, што показује да овај спорт чини једним од најуспешнијих за земљу на глобалном нивоу. Неки од најзначајнијих грчких рвача су:

Истакнути спортски клубови[уреди | уреди извор]

Угледни спортисти грчког порекла[уреди | уреди извор]

Грчко-амерички

Грчкo-aустралијски

Грчка дијаспора

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Olympics | Olympic Games, Medals, Results, News | IOC”. International Olympic Committee (на језику: енглески). 13. 7. 2020. Приступљено 13. 7. 2020. 
  2. ^ „Olympic Games | Winter Summer Past and Future Olympics”. International Olympic Committee (на језику: енглески). 15. 4. 2020. Приступљено 13. 7. 2020. 
  3. ^ „Athens 2004 Photos - Best Olympic Photos”. International Olympic Committee (на језику: енглески). 13. 1. 2018. Приступљено 13. 7. 2020. 
  4. ^ „Ελληνική Ολυμπιακή Επιτροπή”. hoc.gr. Приступљено 13. 7. 2020. 
  5. ^ „Olympic Museum in Lausanne - Exhibitions, TOM Cafe, gift shop”. International Olympic Committee (на језику: енглески). 25. 6. 2020. Приступљено 13. 7. 2020. 
  6. ^ „Grčka Bajka u Portugalu - Sportska sećanja”. sportskasecanja.com. Приступљено 21. 6. 2020. 
  7. ^ „Linguasport - Saporta Cup / Cup Winners' Cup (C2) (B)”. www.linguasport.com. Приступљено 13. 7. 2020. 
  8. ^ „Schedule | European Championship for Men (1987) | FIBA Europe”. www.fibaeurope.com. Приступљено 13. 7. 2020. 
  9. ^ „FIBA Europe”. www.fibaeurope.com. Приступљено 13. 7. 2020. 
  10. ^ а б „Olimpijske igre - Antičke igre kroz istoriju i mitologiju”. Krit 4 U (на језику: енглески). 10. 9. 2018. Приступљено 21. 6. 2020. 
  11. ^ „Kako su nastale Olimpijske igre: Kratak osvrt na istoriju prestižnog takmičenja”. National Geographic Srbija (на језику: енглески). Приступљено 21. 6. 2020. 
  12. ^ „Pregled Zimskih Olimpijskih igara » Skijanje.rs”. www.skijanje.rs. Приступљено 21. 6. 2020. 
  13. ^ „Wayback Machine”. web.archive.org. 12. 6. 2007. Приступљено 21. 6. 2020. 
  14. ^ „Prvi put na olimpijskim igrama | SPORTSKA KUPUSARA” (на језику: енглески). Приступљено 21. 6. 2020. 
  15. ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. 27. 9. 2007. Приступљено 21. 6. 2020. 
  16. ^ а б „Paraolimpijada: Istorija, sportovi, zanimljivosti”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 21. 6. 2020. 
  17. ^ „Paraolimpijada: Istorija, sportovi, zanimljivosti”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 21. 6. 2020. 
  18. ^ „Olimpijske igre Peking 2008.”. Politika Online. Приступљено 21. 6. 2020. 
  19. ^ „Atletski savez Grčke zamrznuo aktivnosti”. Al Jazeera Balkans (на језику: босански). 4. 4. 2012. Приступљено 21. 6. 2020. 
  20. ^ „IAAF Moscow”. iaaf-ebooks.s3.amazonaws.com. Приступљено 21. 6. 2020. 
  21. ^ „Fani CHALKIA | Profile”. www.worldathletics.org. Приступљено 21. 6. 2020. 
  22. ^ „Niki BAKOGIANNI | Profile”. www.worldathletics.org. Приступљено 21. 6. 2020. 
  23. ^ „Periklis IAKOVAKIS | Profile”. www.worldathletics.org. Приступљено 21. 6. 2020. 
  24. ^ „Anastasia Kelesidou Bio, Stats, and Results | Olympics at Sports-Reference.com”. web.archive.org. 17. 4. 2020. Приступљено 21. 6. 2020. 
  25. ^ „Konstantinos KENTERIS | Profile”. www.worldathletics.org. Приступљено 21. 6. 2020. 
  26. ^ „Konstantinos Kenteris, the world champion!”. www.kenteris.gr. Приступљено 21. 6. 2020. 
  27. ^ „athletix | Le blog sur les athlètes de haut niveau : Comment en devenir un” (на језику: француски). Приступљено 21. 6. 2020. 
  28. ^ „Paraskevi PATOULIDOU | Profile”. www.worldathletics.org. Приступљено 21. 6. 2020. 
  29. ^ „The personal site of Katerina Thanou”. web.archive.org. 28. 10. 2007. Приступљено 21. 6. 2020. 
  30. ^ „World Athletics | Katerina THANOU | Profile”. worldathletics.org (на језику: енглески). Приступљено 21. 6. 2020. 
  31. ^ „Louis TSATOUMAS | Profile”. www.worldathletics.org. Приступљено 21. 6. 2020. 
  32. ^ „Louis TSATOUMAS - Olympic Athletics | Greece”. International Olympic Committee (на језику: енглески). 20. 6. 2016. Приступљено 21. 6. 2020. 
  33. ^ „Anna VEROULI | Profile”. www.worldathletics.org. Приступљено 21. 6. 2020. 
  34. ^ „Επίσημος δικτυακός τόπος της Χρυσοπηγής Δεβετζή”. web.archive.org. 22. 8. 2009. Приступљено 21. 6. 2020. 
  35. ^ „Chrysopigi DEVETZI | Profile”. www.worldathletics.org. Приступљено 21. 6. 2020. 
  36. ^ „8th parliamentary term | Sofia SAKORAFA | MEPs | European Parliament”. www.europarl.europa.eu (на језику: енглески). Приступљено 21. 6. 2020. 
  37. ^ „Lambros PAPAKOSTAS | Profile”. www.worldathletics.org. Приступљено 21. 6. 2020. 
  38. ^ „Μετά το χόκεϊ τέλος και για το μπέιζμπολ”. e-typos.com/. Архивирано из оригинала на датум 2. 4. 2015. Приступљено 25. 4. 2015. 
  39. ^ User, Super. „Home”. www.basket.gr (на језику: грчки). Приступљено 21. 6. 2020. 
  40. ^ „FIBA World Ranking for men”. FIBA. www.fiba.com. Архивирано из оригинала на датум 14. 9. 2010. Приступљено 5. 7. 2010. 
  41. ^ „B92 >> Svetsko prvenstvo u košarci 2006”. www.b92.net. Приступљено 21. 6. 2020. 
  42. ^ „Schedule | European Championship for Men (1987) | FIBA Europe”. www.fibaeurope.com. Приступљено 21. 6. 2020. 
  43. ^ „EuroBasket 2009”. web.archive.org. 14. 9. 2009. Приступљено 21. 6. 2020. 
  44. ^ „Αρχική”. - Ε.Σ.Α.Κ.Ε. Приступљено 21. 6. 2020. 
  45. ^ „Turkish Airlines EuroLeague - Welcome to EUROLEAGUE BASKETBALL”. www.euroleague.net. Приступљено 21. 6. 2020. 
  46. ^ а б „Panathinaikos BC”. Panathinaikos BC (на језику: грчки). Приступљено 21. 6. 2020. 
  47. ^ ivana. „Krf – Grčki „u malom prstu" (на језику: енглески). Приступљено 21. 6. 2020. 
  48. ^ „Kultura i tradicija | Krf | Club Paradiso”. www.krf-grcka.rs. Приступљено 21. 6. 2020. 
  49. ^ „EPO - Hellenic Football Federation”. www.epo.gr. Приступљено 21. 6. 2020. 
  50. ^ McNulty, Phil (4. 7. 2004). „Greece win Euro 2004”. BBC Sport. news.bbc.co.uk. Архивирано из оригинала на датум 5. 8. 2011. Приступљено 4. 7. 2010. 
  51. ^ „FIFA World Rankings”. FIFA. www.fifa.com. децембар 2009. Архивирано из оригинала на датум 21. 2. 2011. Приступљено 4. 7. 2010. 
  52. ^ „Super League”. Super League (на језику: грчки). Приступљено 21. 6. 2020. 
  53. ^ „UEFA Country Ranking 2010”. www.xs4all.nl. 22. 5. 2010. Архивирано из оригинала на датум 14. 5. 2011. Приступљено 4. 7. 2010. 
  54. ^ UEFA.com. „UEFA Europa League”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 21. 6. 2020. 
  55. ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. 14. 5. 2011. Приступљено 21. 6. 2020. 
  56. ^ Oikonomos, G. "Κερητίζοντες." Archaiologikon Deltion 6 (1920–1921): 56 -59; there are clear depictions of the game, but the identification with the name κερητίζειν is disputed at http://sarantakos.wordpress.com/2010/03/29/keretizein/ Архивирано 2014-12-25 на сајту Wayback Machine (English summary at http://hellenisteukontos.blogspot.com/2010/03/ancient-greek-field-hockey.html Архивирано 2015-04-08 на сајту Wayback Machine )
  57. ^ „Kathimerini.gr | Η ηλεκτρονική έκδοση της Καθημερινής στο διαδίκτυο”. www.kathimerini.gr. Приступљено 21. 6. 2020. 
  58. ^ „Ποδόσφαιρο σάλας, η "πηγή" νέων ταλέντων”. kathimerini.gr. Архивирано из оригинала на датум 1. 7. 2016. Приступљено 21. 4. 2015. 
  59. ^ „History”. web.archive.org. 27. 9. 2011. Приступљено 29. 6. 2020. 
  60. ^ „Ιστορία”. icehockey.gr. Архивирано из оригинала на датум 4. 3. 2016. Приступљено 26. 4. 2015. 
  61. ^ „Οι παγοδρομίες και τα "μαγικά" αγωνίσματά τους”. kathimerini.gr. Архивирано из оригинала на датум 3. 3. 2016. Приступљено 26. 4. 2015. 
  62. ^ „Biography – Stan The Man” (на језику: енглески). Приступљено 21. 6. 2020. 
  63. ^ „babis vovos - Corporate Web Site”. web.archive.org. 29. 1. 2010. Приступљено 21. 6. 2020. 
  64. ^ „The Official World Rowing Web Site - Events/Olympic Games”. web.archive.org. 13. 7. 2009. Приступљено 21. 6. 2020. 
  65. ^ „Sailor Biography”. sailing.org (на језику: енглески). Приступљено 21. 6. 2020. 
  66. ^ „Tasos Bountouris Bio, Stats, and Results | Olympics at Sports-Reference.com”. web.archive.org. 18. 4. 2020. Приступљено 21. 6. 2020. 
  67. ^ „Sailor Biography”. sailing.org (на језику: енглески). Приступљено 21. 6. 2020. 
  68. ^ „Georgios Zaimis Biography and Olympic Results | Olympics at Sports-Reference.com”. web.archive.org. 18. 10. 2012. Приступљено 21. 6. 2020. 
  69. ^ „Vasilios Polymeros Bio, Stats, and Results | Olympics at Sports-Reference.com”. web.archive.org. 18. 4. 2020. Приступљено 21. 6. 2020. 
  70. ^ „World Rowing”. worldrowing.com (на језику: енглески). Приступљено 21. 6. 2020. 
  71. ^ „Spyros Khazapis Biography and Olympic Results | Olympics at Sports-Reference.com”. web.archive.org. 3. 9. 2011. Приступљено 21. 6. 2020. 
  72. ^ „Eleni Daniilidou | Player Stats & More – WTA Official”. Women's Tennis Association (на језику: енглески). Приступљено 22. 6. 2020. 
  73. ^ „Official Site of Men's Professional Tennis | ATP Tour | Tennis”. ATP Tour. Приступљено 22. 6. 2020. 
  74. ^ а б „Herald Sun | Breaking News from Melbourne and Victoria | Herald Sun” (на језику: енглески). Приступљено 22. 6. 2020. 
  75. ^ „Konstantinos Economidis | Overview | ATP Tour | Tennis”. ATP Tour. Приступљено 22. 6. 2020. 
  76. ^ „Anna Gerasimou | Player Stats & More – WTA Official”. Women's Tennis Association (на језику: енглески). Приступљено 22. 6. 2020. 
  77. ^ „Eirini Georgatou | Player Stats & More – WTA Official”. Women's Tennis Association (на језику: енглески). Приступљено 22. 6. 2020. 
  78. ^ „Tennis - Women's Grand Slam - Roland Garros 2018 - Draw”. www.the-sports.org. Приступљено 22. 6. 2020. 
  79. ^ а б Union, International Triathlon. „Triathlon.org”. Triathlon.org (на језику: енглески). Приступљено 13. 7. 2020. 
  80. ^ а б „CEV - Confédération Européenne de Volleyball”. www.cev.eu. Приступљено 22. 6. 2020. 
  81. ^ „EuroVolley | EuroVolley”. eurovolley.cev.eu. Приступљено 22. 6. 2020. 
  82. ^ „FIVB Fédération Internationale de Volleyball Homepage”. web.archive.org. 14. 5. 2012. Приступљено 22. 6. 2020. 
  83. ^ „The Game”. www.fivb.org. Приступљено 22. 6. 2020. 
  84. ^ „Greek Volleyball News. Live score from A1 games, videos, photos, statistics and bet tips for A1, A2” (на језику: грчки). Приступљено 22. 6. 2020. 
  85. ^ „LIGA ŠAMPIONA”. OSSRB - Odbojkaški savez Srbije (на језику: српски). Приступљено 22. 6. 2020. 
  86. ^ „Κολυμβητική Ομοσπονδία Ελλάδας - koe.org.gr”. koe.org.gr (на језику: грчки). Приступљено 22. 6. 2020. 
  87. ^ „Men Water Polo X World Cup 1997 Athens (GRE) 27.04-01.05 - Winner United States”. todor66.com. Приступљено 22. 6. 2020. 
  88. ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. 22. 9. 2006. Приступљено 22. 6. 2020. 
  89. ^ „CONTENTdm”. digital.la84.org. Приступљено 22. 6. 2020. 
  90. ^ „fina.org - Official FINA website |”. www.fina.org. Приступљено 22. 6. 2020. 
  91. ^ „FINA Men's Water Polo World League 2020 | fina.org - Official FINA website”. www.fina.org. Приступљено 22. 6. 2020. 
  92. ^ а б „Redirect”. silvertrail4.live. Приступљено 22. 6. 2020. 
  93. ^ „Euro Cup – LEN.eu | Ligue Européenne de Natation” (на језику: енглески). Приступљено 22. 6. 2020. 
  94. ^ „Glyfada Nautical Sports Club”. web.archive.org. 21. 12. 2008. Приступљено 22. 6. 2020. 
  95. ^ „Serbian PM opens Super Final of Water Polo World League :: EMG :: Business news from Serbia 2010”. web.archive.org. 6. 3. 2012. Приступљено 22. 6. 2020. 
  96. ^ „World Championships @ Lift Up: Search”. www.chidlovski.net. Приступљено 22. 6. 2020. 
  97. ^ „Pyrros Dimas @ Lift Up Hall of Fame”. www.chidlovski.net. Приступљено 22. 6. 2020. 
  98. ^ „Akakide Kakhiashvilis @ Lift Up Hall of Fame”. www.chidlovski.net. Приступљено 22. 6. 2020. 
  99. ^ „Viktor Mitrou Bio, Stats, and Results | Olympics at Sports-Reference.com”. web.archive.org. 18. 4. 2020. Приступљено 22. 6. 2020. 
  100. ^ „Dimitrios Tofalos Biography and Olympic Results | Olympics at Sports-Reference.com”. web.archive.org. 1. 8. 2012. Приступљено 22. 6. 2020. 
  101. ^ а б в „Rvanje | Sport u MO i VS”. Sport u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije. Приступљено 22. 6. 2020. 
  102. ^ „Stylianos "Stelios" Mygiakis Biography and Statistics - Olympics at Sports-Reference.com”. web.archive.org. 18. 3. 2009. Приступљено 22. 6. 2020. 
  103. ^ „Georgios Tsitas Bio, Stats, and Results | Olympics at Sports-Reference.com”. web.archive.org. 1. 12. 2017. Приступљено 22. 6. 2020. 
  104. ^ „Petros Galaktopoulos Bio, Stats, and Results | Olympics at Sports-Reference.com”. web.archive.org. 18. 4. 2020. Приступљено 22. 6. 2020. 
  105. ^ „Giannis "Arzoo" Arzoumanidis MMA Stats, Pictures, News, Videos, Biography - Sherdog.com”. m.sherdog.com. Приступљено 22. 6. 2020. 
  106. ^ „Artyom Kiouregkian Bio, Stats, and Results | Olympics at Sports-Reference.com”. web.archive.org. 18. 4. 2020. Приступљено 22. 6. 2020. 
  107. ^ „International Tennis Hall of Fame”. www.tennisfame.com. Приступљено 22. 6. 2020. 
  108. ^ „Dave Bautista”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 22. 6. 2020. 

−== Спољашње везе ==