УЕФА

С Википедије, слободне енциклопедије
Унија европских фудбалских асоцијација
Union of European Football Associations
Чланице Уефе у тамно-плавој боји.
СкраћеницаУЕФА
Основана15. јун 1954.
Датум оснивања15. јун 1954.
Типспортска организација
СедиштеНион, Швајцарска
Координате46° 22′ 16″ С; 6° 13′ 52″ И / 46.371009° С; 6.23103° И / 46.371009; 6.23103
Подручје деловањаЕвропа
Чланови55 национална савеза
Службени језициенглески, француски, немачки
ПредседникСловенија Александар Чеферин[1]
Први потпредседникШведска Карл-Ерик Нилсон[1]
Генерални секретарГрчка Теодор Теодоридис[2]
Почасни председникШведска Ленарт Јохансон[1]
Главни органУЕФА Конгрес
Матична организацијаФИФА
Веб-сајтwww.uefa.com

Унија европских фудбалских асоцијација (енгл. Union of European Football Associations), скраћено УЕФА (енгл. UEFA), је организација која представља административни и контролни орган европског фудбала. Заступа европске националне фудбалске савезе, организује девет репрезентативних и четири клупска такмичења у Европи (где су укључене све европске земље уз додатак Турске, Израела, Грузије, Јерменије, Азербејџана и Казахстана), контролише новчане награде, правила и медијска права везана за та такмичења. УЕФА је једна од шест континенталних конфедералних јединица светске фудбалске организације.

Када је реч о богатству и утицају на светски фудбал, УЕФА је убедљиво најјача континентална организација. Готово сви најбољи играчи света играју у европским лигама због високих плата које им пружају најбогатији фудбалски клубови, нарочито у лигама Енглеске, Италије, Шпаније и Немачке. Многе од најјачих националних селекција света су чланице УЕФЕ. Од укупно 32 места на светском фудбалском првенству у Немачкој 2006., 14 је припадало репрезентацијама чланицама УЕФЕ.

УЕФА је основана 15. јуна 1954. године у Базелу, Швајцарска као последица разговора фудбалских савеза Француске, Италије и Белгије. Седиште организације је било у Паризу до 1959. када су се преселили у Берн. Анри Делона је био први генерални секретар, а Еб Шварц председник. Административни центар је, од 1995. у Ниону у Швајцарској. У почетку се састојала од 29 националних савеза, данас се тај број попео на 55.

Данашњи председник УЕФЕ је Словенац Александар Чеферин.

УЕФА, као представник националних фудбалских савеза, је у више наврата долазила у сукоб са Европском комисијом. Од 1990. године, правила издавања телевизијских права, а посебно међународних трансфера играча (Босманова пресуда) су претрпјела велике измене, да се не би косиле са европским правом.

Генерални секретари организације УЕФА[уреди | уреди извор]

Председници УЕФА[уреди | уреди извор]

Чланови[уреди | уреди извор]

Код Асоцијација Национални тимови Основана ФИФА
афилијација
ЕФА
афилијација
ALB Албанија Албанија 1930 1932 1954
AND Андора Андора 1994 1996 1996
ARM Јерменија Јерменија 1992 1992 1992
AUT Аустрија Аустрија 1904 1905 1954
AZE Азербејџан Азербејџан 1992 1994 1994
BLR Белорусија Белорусија 1989 1992 1993
BEL Белгија Белгија 1895 1904 1954
BIH Босна и Херцеговина Босна и Херцеговина 1992 1996 1998
BUL Бугарска Бугарска 1923 1924 1954
CRO Хрватска Хрватска 1912 1992 1993
CYP Кипар Кипар 1934 1948 1962
CZE Чешка Чешка 1901 1907 1954
DEN Данска Данска 1889 1904 1954
ENG Енглеска Енглеска 1863 1905 1954
EST Естонија Естонија 1921 1923 1992
FRO Фарска Острва Фарска Острва 1979 1988 1990
FIN Финска Финска 1907 1908 1954
FRA Француска Француска 1919[n 1] 1904[n 2] 1954
GEO Грузија Грузија 1990 1992 1992
GER Њемачка Немачка 1900 1904 1954
GIB Гибралтар Гибралтар 1895 2016 2013
GRE Грчка Грчка 1926 1927 1954
HUN Мађарска Мађарска 1901 1906 1954
ISL Исланд Исланд 1947[n 3] 1947 1954
IRL Ирска Ирска 1921 1923 1954
ISR Израел Израел[n 4] 1949 1949 1994[n 5]
ITA Италија Италија 1898 1905 1954
KAZ Казахстан Казахстан[n 6] 1994 1994 2002
KOS Република Косово Република Косово 1946 2016 2016
LVA Летонија Летонија 1921 1922 1992
LIE Лихтенштајн Лихтенштајн 1934 1974 1974
LTU Литванија Литванија 1922 1923 1992
LUX Луксембург Луксембург 1908 1910 1954
MKD Северна Македонија Северна Македонија 1926 1994 1994
MLT Малта Малта 1900 1959 1960
MDA Молдавија Молдавија 1990 1994 1993
MNE Црна Гора Црна Гора 1931 2007 2007
NED Холандија Холандија 1889 1904 1954
NIR Северна Ирска Северна Ирска 1880 1911 1954
NOR Норвешка Норвешка 1902 1908 1954
POL Пољска Пољска 1919[n 7] 1923 1954
POR Португалија Португалија 1914 1923 1954
ROU Румунија Румунија 1909 1923 1954
RUS Русија Русија 1912 1912 1954
SMR Сан Марино Сан Марино 1931 1988 1988
SCO Шкотска Шкотска 1873 1910 1954
SRB Србија Србија 1919 1923 1954
SVK Словачка Словачка 1938 1994 1993
SVN Словенија Словенија 1920 1992 1992
ESP Шпанија Шпанија 1909 1904 1954
SWE Шведска Шведска 1904 1904 1954
SUI Швајцарска Швајцарска 1895 1904 1954
TUR Турска Турска 1923 1923 1962
UKR Украјина Украјина 1991 1992 1992
WAL Велс Велс 1876 1910 1954

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Основан као Comité Français Interfédéral 1907. године, претходник садашње федерације.
  2. ^ Садашња француска ФА, Француска фудбалска федерација (у својој ранијој инкарнацији, Comité Français Interfédéral), заменила је Union des Sociétés Françaises de Sports Athlétiques 1907. године
  3. ^ Исландски врхунски клупски фудбал датира из 1912 или 35 године пре оснивања КСИ. Све наслове пре 1947 признаје КСИ.
  4. ^ Бивши члан Азијске фудбалске конфедерације (1954–1974). Приступили су УЕФА јер је неколико АФЦ тимова одбијало да игра против њих. Види још Спољни односи Израела и Међународно признање Израела.
  5. ^ Израел је био члан УЕФА од 1992, и стога су израелски клубови могли да учествују у клупским УЕФА такмичењима 1992–93 и 1993–94 иако Израел није био у пуном чланству.
  6. ^ Бивши члан Азијске фудбалске конфедерације (1994–2002), који је придружио УЕФА.
  7. ^ Основан као Związek Polski Piłki Nożnej (део расформиране Аустријске фудбалске уније) 1911. године, претходника садашње федерације.

Такмичења[уреди | уреди извор]

Репрезентативна[уреди | уреди извор]

Најважније такмичење мушких националних селекција је Европско фудбалско првенство, покренуто 1958. и први пут одржано 1960. До 1964. године носило је назив „Куп европских нација“. Поред овог, УЕФА организује првенства за селекције млађе од 21, 19, и 17 година, УЕФА шампионат за жене, као и такмичење за жене млађе од 19 година. УЕФА је организатор и УЕФА/КАФ Меридијан купа (енгл. UEFA/CAF Meridian Cup) заједно са Конфедерацијом афричког фудбала, на коме учествују омладинске репрезентације. У футсалу(малом фудбалу) се организује УЕФА футсал шампионат.

УЕФА Лига нација је друго УЕФА такмичење, које је уведено 2018. Такмичење је у великој мери заменило међународне пријатељске утакмице. Игра се сваке две године.

Клупска[уреди | уреди извор]

Под Уефиним окриљем се одржавају и два главна клупска такмичења у Европи: Лига шампиона, чији су учесници освајачи титуле првака националних лига. Први пут је одржана 1955. под именом Европски куп шампиона, и тај назив је носила до 1991, и УЕФА куп у коме се такмиче освајачи националних купова и високопласирани клубови на завршетку националног првенства, који је 1971. настао из Купа сајамских градова (постојао од 1955). Треће такмичење, Куп победника купова, започето 1960. се интегрисало у УЕФА куп 1999. Само четири тима су успела да се оките насловима освајача сва три наведена такмичења, успех који више није могућ ниједном тиму који није освојио Куп победника купова.

УЕФА Супер куп представља једну утакмицу у којој су супротстављени освајач Лиге шампиона и првак Купа УЕФА, и настао је 1973.

Интертото куп је љетње такмичење, у почетку играно само између клубова представника неколико фудбалских савеза средње Европе, које је УЕФА обновила 1995. Три победника овог такмичења су улазила у УЕФА куп, а од сезоне 2005/06 ће чак једанаест европских клубова на овај начин доћи до учешћа у Купу УЕФА. Од 2009. такмичење за УЕФА куп се реорганизује, а такмичење у Интертото купу укида. Однедавно, УЕФА је покренула Куп регија за полупрофесионалне тимове. Организује и Куп УЕФА за жене, у коме учествују женски клубови Европе, као и УЕФА футсал куп у футсалу (малом фудбалу).

Европско/Јужноамерички куп је одржаван у кооперацији са КОНМЕБОЛ-ом, и у њему су учествовали победници лиге шампиона и њеног јужноамеричког пандана - Куп Либертадорес (шп. Copa Libertadores de América).

Квалификације за светско првенство под УЕФА[уреди | уреди извор]

Наредне чланице УЕФЕ су обезбедиле пласман на светским првенствима у фудбалу.

  • 1930. - Белгија, Краљевина Југославија, Румунија, Француска
  • 1934. - Аустрија, Белгија, Западна Немачка, Италија, Мађарска, Румунија, Француска, Холандија, Чехословачка, Швајцарска, Шведска, Шпанија
  • 1938. - Белгија, Чехословачка, Француска, Западна Немачка, Мађарска, Италија, Холандија, Норвешка, Пољска, Румунија, Шведска, Швајцарска
  • 1950. - Енглеска, Италија, Шпанија, Шведска, СФРЈ, Швајцарска
  • 1954. - Аустрија, Белгија, Чехословачка, Енглеска, Француска, Мађарска, Шкотска, Швајцарска, СФРЈ, Западна Немачка
  • 1958. - Аустрија, Чехословачка, Енглеска, Француска, Мађарска, Северна Ирска, СФРЈ, Шкотска, Шведска, СССР, Велс, Западна Немачка
  • 1962. - Бугарска, Чехословачка, Енглеска, Мађарска, Италија, Шпанија, СФРЈ, СССР, Швајцарска, Западна Немачка
  • 1966. - Бугарска, Енглеска, Француска, Мађарска, Италија, Португал, Шпанија, Швајцарска, СССР, Западна Немачка
  • 1970. - Белгија, Бугарска, Чехословачка, Енглеска, Италија, Румунија, Шведска, СССР, Западна Немачка, Израел
  • 1974. - НДР, Бугарска, Италија, Холандија, Пољска, Шкотска, Шведска, СФРЈ, Западна Немачка
  • 1978. - Аустрија, Француска, Мађарска, Италија, Холандија, Пољска, Шкотска, Шпанија, Шведска, Западна Немачка
  • 1982. - Аустрија, Белгија, Чехословачка, Енглеска, Француска, Мађарска, Италија, Северна Ирска, СФРЈ, СССР, Пољска, Шкотска, Шпанија, Западна Немачка
  • 1986. - Белгија, Бугарска, Данска, Енглеска, Француска, Мађарска, Италија, Северна Ирска, Пољска, Португал, СССР, Шкотска, Шпанија, Западна Немачка
  • 1990. - Аустрија, Белгија, Чехословачка, СФРЈ, Енглеска, Ирска, Италија, Холандија, Румунија, Шкотска, Шпанија, Шведска, СССР, Западна Немачка
  • 1994. - Белгија, Бугарска, Немачка, Грчка, Ирска, Италија, Холандија, Норвешка, Румунија, Русија, Шпанија, Швајцарска, Шведска
  • 1998. - Аустрија, Белгија, Бугарска, СР Југославија, Данска, Енглеска, Француска, Немачка, Италија, Холандија, Норвешка, Румунија, Шкотска, Шпанија, Хрватска
  • 2002. - Белгија, Данска, Словенија, Енглеска, Италија, Француска, Ирска, Немачка, Пољска, Португал, Русија, Шпанија, Шведска, Турска, Хрватска
  • 2006. - Чешка Република, Енглеска, Немачка, Француска, Италија, Холандија, Пољска, Португал, Србија и Црна Гора, Шпанија, Швајцарска, Шведска, Хрватска
  • 2010. - Данска, Енглеска, Француска, Немачка, Грчка, Италија, Холандија, Португал, Србија, Словачка, Словенија, Шпанија, Швајцарска
  • 2014. - Белгија, Босна и Херцеговина, Хрватска, Енглеска, Француска, Немачка, Грчка, Италија, Холандија, Португал, Русија, Шпанија, Швајцарска
  • 2018. - Белгија, Данска, Енглеска, Исланд, Немачка, Пољска, Португал, Србија, Француска, Хрватска, Швајцарска, Шведска, Шпанија

Учешће на светским првенствима од репрезентација (од 19 пута)

+ = тим и национални савез више не постоје

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „УЕФА Извршни комитет –”. Uefa.com. Приступљено 29. 10. 2012. 
  2. ^ „Organisation –”. Uefa.com. Приступљено 29. 10. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]