Јован III Дука Ватац — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: додато {{Authority control}}
Autobot (разговор | доприноси)
м ciscenje
Ред 19: Ред 19:
| функција =
| функција =
| владавина =
| владавина =
| претходник = <!-- nema na wikipodacima -->
| претходник = [[Теодор I Ласкарис]]
| наследник = <!-- nema na wikipodacima -->
| наследник = [[Теодор II Ласкарис]]
| династија = [[Династија Дука]]
| династија = [[Династија Дука]]
| отац = [[Basil Vatatzes]]
| отац = [[Basil Vatatzes]]
Ред 49: Ред 49:


{{низ
{{низ
|пре=[[Теодор I Ласкарис]]
| пре =[[Теодор I Ласкарис]]
|списак=[[Никејско царство#Никејски цареви|Никејски цареви]]</br>([[1222]] — [[1254]])
| списак=[[Никејско царство#Никејски цареви|Никејски цареви]]</br>([[1222]] — [[1254]])
|после=[[Теодор II Ласкарис]]
| после =[[Теодор II Ласкарис]]
}}
}}



Верзија на датум 6. новембар 2016. у 01:26

Јован III Дука Ватац
Хиперион са ликом Јована III
Лични подаци
Датум рођења1192
Место рођењаДимотика, Византијско царство
Датум смрти3. новембар 1254.
Место смртиНимфеј, Никејско царство
Породица
СупружникIrene Laskarina, Anna of Hohenstaufen
ПотомствоТеодор II Ласкарис
РодитељиBasil Vatatzes
ДинастијаДинастија Дука
ПретходникТеодор I Ласкарис
НаследникТеодор II Ласкарис

Јован III Дука Ватац (грч. Ιωάννης Γ΄ Δούκας Βατάτζης; рођен око 1192. у Димотици, умро је 3. новембра 1254. године у Нимфеју) је био никејски цар (1222—1254) из династије Ласкариса, супруг Ирине Ласкарис, ћерке Теодора I (1204—1222) и један од највећих византијских владара. Он је као способан војсковођа (иако је патио од епилепсије) преузео власт 1222. године и наследио свог таста на престолу који је успео да одбрани у борбама са Теодоровом браћом која су му оспорила право на то. Захваљујући споразуму са Селџуцима и добрим односима са антипапски настројеним Фридрихом II (1212—1250), он се окренуо обнови власти на Балканском полуострву. Без борбе је заузео Солун 1246. године и овладао Тракијом, Македонијом деловима данашње Албаније око Кроје, успео је да себи потчини Епирску деспотовину 1252. године, а уз помоћ морнарице је овладао значајним егејским острвима (Лезбос, Хиос, Самос, Икарија и Родос). Он је током своје тродеценијске владавине успео да Никејско царство од скромне провинцијске државе уздигне на ранг најјаче регионалне силе. Иако није успео да заузме Цариград 1235. године у сарадњи са Бугарима, сматра се да је директно његова владавина довела до коначног ослобођења Цариграда и обнове Византије 1261. године. На унутрашњем плану је много учинио на пољу правосуђа, али и подизања болница и помагања сиротињи заједно са својом супругом Ирином, због чега је након смрти канонизован као свети цар Јован Милостиви.

Породица и порекло

Претпоставља се да је Јован био син војсковође Василија Ватаца и неке рођаке царева Исака II (прва влада 1185—1195, друга влада 1203—1204) и Алексија III (1195—1203). Он се 1212. године оженио Ирином Ласкарис, ћерком никејског цара Теодора Ласкариса који га је одредио за свог наследника. Са њом је имао једног сина Теодора (II) који га је наследио. После Иринине смрти 1239. године се оженио по други пут Констанцом, ванбрачном ћерком Фридриха II са којом није имао деце.

Литература

Види још

Спољашње везе


Никејски цареви
(12221254)