Јован III Дука Ватац — разлика између измена
м Робот: додато {{Authority control}} |
м ciscenje |
||
Ред 19: | Ред 19: | ||
| функција = |
| функција = |
||
| владавина = |
| владавина = |
||
| претходник = |
| претходник = [[Теодор I Ласкарис]] |
||
| наследник = |
| наследник = [[Теодор II Ласкарис]] |
||
| династија = [[Династија Дука]] |
| династија = [[Династија Дука]] |
||
| отац = [[Basil Vatatzes]] |
| отац = [[Basil Vatatzes]] |
||
Ред 49: | Ред 49: | ||
{{низ |
{{низ |
||
|пре=[[Теодор I Ласкарис]] |
| пре =[[Теодор I Ласкарис]] |
||
|списак=[[Никејско царство#Никејски цареви|Никејски цареви]]</br>([[1222]] — [[1254]]) |
| списак=[[Никејско царство#Никејски цареви|Никејски цареви]]</br>([[1222]] — [[1254]]) |
||
|после=[[Теодор II Ласкарис]] |
| после =[[Теодор II Ласкарис]] |
||
}} |
}} |
||
Верзија на датум 6. новембар 2016. у 01:26
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Јован III Дука Ватац | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1192 |
Место рођења | Димотика, Византијско царство |
Датум смрти | 3. новембар 1254. |
Место смрти | Нимфеј, Никејско царство |
Породица | |
Супружник | Irene Laskarina, Anna of Hohenstaufen |
Потомство | Теодор II Ласкарис |
Родитељи | Basil Vatatzes |
Династија | Династија Дука |
Претходник | Теодор I Ласкарис |
Наследник | Теодор II Ласкарис |
Јован III Дука Ватац (грч. Ιωάννης Γ΄ Δούκας Βατάτζης; рођен око 1192. у Димотици, умро је 3. новембра 1254. године у Нимфеју) је био никејски цар (1222—1254) из династије Ласкариса, супруг Ирине Ласкарис, ћерке Теодора I (1204—1222) и један од највећих византијских владара. Он је као способан војсковођа (иако је патио од епилепсије) преузео власт 1222. године и наследио свог таста на престолу који је успео да одбрани у борбама са Теодоровом браћом која су му оспорила право на то. Захваљујући споразуму са Селџуцима и добрим односима са антипапски настројеним Фридрихом II (1212—1250), он се окренуо обнови власти на Балканском полуострву. Без борбе је заузео Солун 1246. године и овладао Тракијом, Македонијом деловима данашње Албаније око Кроје, успео је да себи потчини Епирску деспотовину 1252. године, а уз помоћ морнарице је овладао значајним егејским острвима (Лезбос, Хиос, Самос, Икарија и Родос). Он је током своје тродеценијске владавине успео да Никејско царство од скромне провинцијске државе уздигне на ранг најјаче регионалне силе. Иако није успео да заузме Цариград 1235. године у сарадњи са Бугарима, сматра се да је директно његова владавина довела до коначног ослобођења Цариграда и обнове Византије 1261. године. На унутрашњем плану је много учинио на пољу правосуђа, али и подизања болница и помагања сиротињи заједно са својом супругом Ирином, због чега је након смрти канонизован као свети цар Јован Милостиви.
Породица и порекло
Претпоставља се да је Јован био син војсковође Василија Ватаца и неке рођаке царева Исака II (прва влада 1185—1195, друга влада 1203—1204) и Алексија III (1195—1203). Он се 1212. године оженио Ирином Ласкарис, ћерком никејског цара Теодора Ласкариса који га је одредио за свог наследника. Са њом је имао једног сина Теодора (II) који га је наследио. После Иринине смрти 1239. године се оженио по други пут Констанцом, ванбрачном ћерком Фридриха II са којом није имао деце.
Литература
- Carr, John (2015). Fighting Emperors of Byzantium. Pen and Sword. ISBN 978-1-4738-5626-4.
- Георгије Острогорски, „Историја Византије“, Београд 1959.
Види још
Спољашње везе
- „John III of Byzantium“ (www.1911encyclopedia.org) (језик: енглески)