JAS 39 Gripen

Ovaj članak je dobar. Kliknite ovde za više informacija.
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa JAS 39 грипен)
JAS 39 Gripen
JAS 39 Gripen
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Dužina14,1
Razmah krila8,4
Visina4,5
Površina krila25,54
Prazan6.620
Normalna poletna8.720
Maks. masa pri uzletanju14.000 kg
Motori1× Volvo aero RM12 turbofen po licenci od Dženeral Elektrik F404-400
Potisak54 kN, s dopunskim sagorevanjem 80 kN
Maks. brzina na Hopt2.410 km/h
Plafon leta17.000 m
Brzina penjanja15.300 m/min

JAS 39 Gripen (engl. griffin[a]) je višenamenski jednomotorni borbeni avion četvrte generacije, s mogućnošću daljeg razvoja (4+). Proizvodi ga švedska kompanija Sab (šved. Saab). Naziv JAS mu naglašava višenamensku ulogu. To su početna slova od švedskih reči: jagt, attak, spaning, što znači lovac, jurišnik i izviđač.[2] Razvijen je i proizvodi se kao rezultat dosledne švedske strategije višegodišnjeg oslonca na vlastiti razvoj i proizvodnju borbenih aviona. Bez obzira što su razvoj pratile značajne teškoće, Šveđani su istrajali do kraja, i ne samo da su obezbedili svome vazduhoplovstvu kvalitetan borbeni avion, nego su ga ponudili i na inostranom tržištu. „Gripen“ zamenjuje starije avione Sab 35 draken i 37 viggen, u švedskom vazduhoplovstvu. Koncepciono se zasniva na aerodinamičkoj konfiguraciji delta krilo spregnuto s kanardom, projektovanom relaksiranom uzdužnom statičkom stabilnošću, na osnovu primene električnih komandi leta (engl. fly-by-wire control systems). Pokreće ga dvoprotočni turbomlazni motor Volvo RM12, a postiže maksimalnu brzinu adekvatnu Mahovom broju 2. Kasnije je avion modifikovan za NATO standarde, sa mogućnošću punjenja gorivom u letu.[3]

Švedska vlada je 1979. godine počela razvojne studije za višenamenski avion, respektivan kao lovac, za podršku i za izviđačke zadatke. Sab je koncipirao novi projekat i razvio ga u avion JAS 39 Gripen, čiji je prvi prototip poleteo 1988. godine, nakon dva udesa, tokom prototipskog razvoja i razvojnih ispitivanja. Razlozi su bili u skrivenim greškama u softveru električnih komandi leta. „Gripen“ je uveden u operativnu upotrebu švedskog vazduhoplovstva u 1997. godini. Nadograđene varijante, koje se zasnivaju na integraciji naprednije opreme, povećanju autonomije leta i doleta, uvedene su operativnu upotrebu u 2003. godini. U toku je dalji njegov razvoj, u poboljšanu varijantu, u razvoju je od 2014. godine, označena sa JAS 39 E/F Gripen, pod nazivom Gripen sledeće generacije (JAS 39 Gripen NG ili Super – JAS).[4][5]

„Gripen“ je uveden u operativnu upotrebu u ratnim vazduhoplovstvima Švedske, Češke Republike, Mađarske i Južnoafričke Republike, a naručila ga je i Tajlandska kraljevska avijacija. Za njegov inostrani plasman povoljna okolnost je bila ta što su ostali slični programi razvoja jednomotornih borbenih aviona prekinuti. To su izraelski Lavi, jugoslovenski Novi avion, a indijskom LCA su značajno sniženi zahtevi i prolongirana dinamika realizacije. U takvim okolnostima, „Gripen“ je ostao bez konkurencije. Ostao je sam na svetskom tržištu jednomotornog borbenog aviona četvrte generacije. Formirano je nekoliko partnerstava u zajedničkim naporima inostranog plasmana sa više inostranih avionskih kompanija. Jedan primer takvih napora je „Gripen International“, predstavlja zajedničko partnerstvo između Saba i britanskog „BAE sistems“ formirano 2001. godine, uspešno su izvezli „Gripena“ u Južnu Afriku. Kasnije je ta organizacija ukinuta, pod optužbom za korišćeno podmićivanje za obezbeđenje izvoza aviona.[6][7]

Odluke i taktičko–tehnički–zahtevi[uredi | uredi izvor]

Krajem osamdesetih godina prošlog veka, švedsko ministarstvo za vazduhoplovne tehnologije (FMV-F), počelo je da razmišlja o nabavci višenamenskog borbenog aviona za dejstva u svim vremenskim uslovima. Namera je bila da avion uđe u operativnu upotrebu, u švedsko vazduhoplovstvo, u prvoj polovini poslednje decenije prošlog veka i da zameni avione Sab 35 Sraken i 37 Viggen.

Sredinom osamdesetih godina 20. veka, švedska vlada je odobrila sredstva za projektnu definiciju aviona. Istovremeno, industrijska grupa kompanija Sab–skanija, Volvo flugmotor, Erikson i FFV aerotehna, formirala je zajedničku kompaniju Industrija JAS-a, sa zadatkom izrade predloga programa za razvoj i proizvodnju aviona.

Na osnovu pozitivne ocene izrađenog predloga, švedski parlament 6. maja 1982. godine, odlučio je da se naruči 140 aviona (od kojih 20 dvoseda) do 2000. Odlučeno je da se u funkciji razvoja i industrijalizacije proizvede pet prototipova i trideset predserijskih aviona.[8]

U vreme Hladnog rata, Švedska je imala specifičnu definiciju doktrine odbrane zemlje. To je dominantno uticalo na definiciju koncepcije i načina upotrebe „Gripena“, u sistemu zaštite i odbrane teritorije Švedske. Švedska teritorija ima malu operativnu dubinu, blizu tadašnjeg razgraničenja NATO-a i Varšavskog saveza, i delimično se graniči s morem, što je značajno uvažavano pri definiciji doktrine odbrane. Ove odrednice doktrine odbrane zemlje bile su osnova za taktičko–tehničke–zahteve (TTZ) za razvoj ovog borbenog aviona. TTZ je precizirao višenamensku upotrebu, jednostavno održavanje i autonomiju operativne upotrebe u rastresitom rasporedu stacioniranja aviona „Gripen“, u okolini velikog broja aerodroma i auto-puteva.[9][10]

Cilj je bio avion sa dvostruko manjom masom u odnosu na Vigen,[11] pod uslovom da i dalje ima isti kapacitet za nošenje korisnog tereta i da može poletati i sletati s polupripremljenih staza, dimenzija 800x9 m.[12][13]

Ovakvi specifični zahtevi uticali su na koncepciju aviona u aerodinamičkim rešenjima, konfiguraciji, strukturi, izboru motora i položaju usisnika vazduha, avionske i zemaljske opreme i prilagođavanju sistemu veze i komandovanja.

Putem javnog konkursa, JAS 39 gripen, dobio je ime „Grifin“ (engl. griffin),[1] koji je simvol na logu Saba.[b]

Razvoj[uredi | uredi izvor]

Izgled „Gripena“ u tri projekcije.

Ugovor za razvoj pet prototipova i proizvodnju trideset predserijskih aviona, potpisan je 30. juna 1982.. Izrada prototipske projektne dokumentacije započeta je 1984, a prvi let prvog prototipa realizovan je 9. decembra 1988. godine.[8]

Šveđani su imali nedovoljno iskustva i nedovoljno razvijene kapacitete u nekim tehnologijama neophodnim za ovu generaciju aviona. Opredelili su se da to nadoknade kroz tehnološku podršku inostranih firmi. Za motor su se oslonili na Dženeral Elektrik (SAD), za strukturu od kompozita, komande leta i za stajni trap na britanske firme, prvenstveno na Britiš Aerospejs (Ujedinjeno Kraljevstvo).

Opredelili su se za vlastitu proizvodnju američkog motora F404–GE–400, po licencnoj dokumentaciji. Posle određenih modifikacija, osvojili su licencnu proizvodnju motora, pod oznakom RM 12, u firmi Volvo. Motor F404–GE–400 je pri izboru dobio prednost nad francuskim M88, firme Snekma (franc. Snecma). Prevagnula je statistički dokazana velika pouzdanost motora F404–GE–400, s ogromnim brojem sati rada i leta na mnogim poznatim avionima. Za razliku od toga, M88 je još uvek bio u razvoju sa izvesnim faktorom rizika.

Proizvodnja prvog prototipa aviona „Gripen“, završena je 26. aprila 1987. godine, povodom obeležavanje 50. godina postojanja kompanije Sab.[15] Prvobitno je bilo planirano da on poleti 1987. godine,[16] ali to je odloženo za 18 meseci zbog problema sa sistemom komandi leta. Prvi prototip (serijski broj 39-1), poleteo je 9. decembra 1988. godine, sa pilot Stig Holmstrom. Let je trajao 51 minutu.[17][18] Tokom toga prvog probnog leta, pojavili su se problemi oko opreme vazduhoplova, posebno sa sistemom električnih komandi leta i projektovanoj relaksiranoj statičkoj stabilnosti. Ovaj problem se dramatično manifestovao, udesom prototipa tokom sletanja 2. februara 1989. godine. Probni pilot Lars Radestrom je tada sretno prošao, samo sa slomljenim laktom ruke. Uzrok ove nesreće je identifikovan kao rastuće oscilacije, izazvane od pomeranja pilotske palice, zbog tehničkih problema električnih komandi leta.[17][19][20]

Početni i prototipski razvoj se odvijao po ugovorenoj kooperaciji s Britancima. Saradnja se odnosila na razvoj i proizvodnju strukture krila prototipova aviona od kompozitnih materijala i sistemom komandi leta. Komande leta su se razvijale s podeljenom odgovornošću. Šveđani su razvijali softver, a Britanci hardver. Ovo se u realizaciji pokazalo kao loša podela rada. Već posle nekoliko letova, prvi prototip je 2. februara 1989. godine doživeo udes zbog skrivene greške u softverskom delu komandi leta. Gubitak prvog prototipa u ovom udesu prouzrokovao je kašnjenje programa za oko 15 meseci, koliko je trebalo stručnjacima da pronađu i otklone grešku.[17][19][20][21]

Video snimak udesa

Posle 15 meseci odlaganja, drugi prototip JAS 39-2 poleteo je 4. maja 1990. godine sa novim softverom komandi leta. Zatim još tri prototipa, pa peti i poslednji je poleteo 23. oktobra 1991. godine, a ispitivanje je pokazalo da je otpor za oko 10% manji od predviđenog, i performanse poletanja i sletanja su bolje od specificiranih.

Četiri prototipa su se pridružili započetom ispitivanju sa prvom (39-101), 4. marta 1993. godine. Međutim, problemi „Gripene“ nisu bili gotovi, 18. avgusta 1993. godine, 39-102 se srušio tokom prikaza u letu iznad Stokholma, nakon što je pilot izgubio upravljivost aviona i katapultirao se. Bila je potrebna dalja revizija softvera komandi leta, i to je izazvalo zabranu letenja do 29. decembra 1993. godine, do kada je pouzdano ažuriran softver komandi leta.[17][21][22]

Bez obzira na tešku situaciju u koju je program zapao sa gubitkom dva prototipa, razvoj „Gripena“ je konačno bio završen sa pozitivnim rezultatima ispitivanja u letu.[23]

U operativnu upotrebu JAS 39A je uveden 1995. godine, a za njim i dvosed, verzija JAS 39B.[8]

Proizvodnja[uredi | uredi izvor]

Proizvodnja „Gripena“ u Sab-u aerospejs, Linćeping[21]
Varijanta № Finalno Vrem. period
JAS 39 prototip 5 Linćeping 1986-okt.1991.
JAS 39A ser. 1 30* Linćeping 1992-1996.
JAS 39B prototip (1) Linćeping 1994-sept.1995.
JAS 39A ser. 2 61 Linćeping 1996-2001.
JAS 39A+ ser. 2 14 Linćeping 2001-2002.
JAS 39C ser. 2 20 Linćeping 2002-2003.
JAS 39B ser. 2 14 Linćeping 1996-2003.
JAS 39C ser. 3 50 Linćeping 2003-2007.
JAS 39D ser. 3 14 Linćeping 2003-2007.
JAS 39C SAAF 19 Linćeping 2003-2012.
JAS 39D SAAF 9 Linćeping okt.2003-2012.
primeraka 237 Linćeping 1986-2012.
237 ukupno je primeraka
= 5 prot. + 30 ser. 1 + 110 ser. 2 + 64 ser. 3 + 28 SAAF

Vlada Švedske je prvobitno bila planirala da se „Gripenom“ opreme 22 formacijske jedinice, sa ukupno 350 primeraka aviona. Prva narudžbina je brojala 204 primeraka, 176 standardnih jednoseda JAS 39A i 28 dvoseda JAS 39B, do kraja 2007, a do kraja 2008. godine ukupno 236 primeraka.[2]

Konzorcijum pod nazivom "Industrijski gripen JAS" je formiran između Sab-skania, Volvo flajtmotor, Erikson i FFV aerotehna. Predlog grupe, prihvaćen je u proleće 1982. godine, sa potpisanim ugovorom u junu za razvoj pet prototipova, što karakterišu neke izmene u odnosu na raniji predlog, plus predserija od 30 aviona, sa opcijom za kasnijih 110.

Rad na prototipu je počeo 1984. godine, a završen je početkom 1986. Praćen je tehničkim problemima, povećanjima troškova i kašnjenja plaćanja, što je dovelo do političkog pritiska za njegovo poništavanje i kupovinu stranih aviona. Međutim, prvi prototip jednoseda JAS 39A gripen, poleteo je 9. decembra 1988. godine, sa probnim pilotom Stig Holmstroem, s čime su problemi izbledeli. Rad na projektu varijante dvoseda JAS 39B gripen, za prelaznu i operativnu obuku, počeo je 1989. godine.

Do tada, greške su u velikoj meri ispravljene. Odlučeno je da je „Gripen“ vredi strpljivo čekati, jer se lako obezbeđuju mnoge od njegovih zahtevanih karakteristika - i činjenicu da je to bilo prilično avion nije povredio. U junu 1992. godine, SAB je dobio zeleno svetlo za izgradnju dvoseda JAS 39B. Vlada je formalno naručila dodatnih 110 „Gripena“ prema predviđenoj opciji, koji su zahtevani da se grade na poboljšanom standardu serije 2. Nova narudžbina uključuje 96 jednoseda JAS 39A i 14 dvoseda JAS 39B.

JAS 39B je poleteo 29. septembra 1995. godine, zapravo je rezultat modifikacija jednog od 30 JAS 39A sa proizvodne linije serije 1. JAS 39A je dostigao početni operativni status u 1995. godini i potpunu borbenu gotovost 1997. Prva isporuka od 2 aviona je bila u decembru 1996. godine. U istom mesecu je lansirana serija 3 za 64 aviona, koje su sačinjavali 50 jednoseda JAS 39C i 14 dvoseda JAS 39D[24]

Prema ugovoru o kooperaciji, britanska firma BAE zadržala je proizvodnju stajnog trapa i sekcije veze krilo-trup kao kompenzaciju za uloženo znanje, iskustvo i prenos tehnologije u razvoj i proizvodnju „Gripena“.[25]

Standarde serije 3, C i D, karakterišu povećani potisak motora i osavremenjena oprema.

Verzija JAS 39C je usklađena s standardima NATO-a u pogledu naoružanja i elektronike, a obezbeđeno je i dopunjavanje gorivom u letu.

Naknadno će se svi „Gripeni“, varijanti A i B modifikacijama dovesti na standarde C, odnosno D.[22][26][27]

Opis aviona[uredi | uredi izvor]

Koncepcija aviona[uredi | uredi izvor]

Aerodinamička šemu
delta krilo – kanard.

Koncepcija višenamenskog aviona „Gripen“ ima obeležje tradicionalne švedske aerodinamičke škole, šema delta krilo – kanard (franc. canard) i taktičko-tehničkih zahteva (TTZ), koji proizilaze iz doktrine odbrane njihove teritorije.[28]

Šveđani su davno primenili aerodinamičku šemu delta krilo – kanard, još na svome poznatom avionu 37 viggen, koji je poleteo 1967. godine. Oni, pored Francuza, imaju najznačajnija iskustva s tim aerodinamičkim rešenjem. To rešenje obezbeđuje dobre letne karakteristike u sve tri oblasti brzina (podzvučnoj, krozvučnoj i nadzvučnoj), što je važan uslov za postizanje višenamenskih karakteristika. Pored toga, ravnotežni uzgon na kanardu se sabira sa uzgonom krila, što poboljšava aerodinamiku aviona smanjujući mu otpor (povećava se finesa). Aerodinamiku krila upotpunjava mogućnost obaranja njegove napadne ivice, na režimima leta s velikim napadnim uglom.[10]

Sve površine za upravljanje avionom se pomeraju sa hidrauličkim pokretačima na koje se prenosi upravljački digitalni signal preko električnih komandi leta (engl. fly-by-wire), uz trostruko nadgledanje. Podešena je uzdužna statička stabilnost za izabrani režim leta bez rezerve stabilnosti (statički neutralna stabilnost). Na ovaj način je maksimalno smanjen potrebni otklon kanara za uzdužno uravnoteženje (trimovanje) aviona. Takođe je smanjen otpor, a povećan uzgon (poboljšana je ravnotežna polara), što ukupno poboljšava aerodinamiku aviona, to jest performanse leta. Izabranim zakonima upravljanja i sistema komandi leta, optimiziran je odgovor aviona na izraženu želju pilota preko upravljačke ručice (palice) i kontrolisana je dinamika aviona.[3][29]

Procenjuje se da je, zbog primene kompozitnih materijala, smanjena masa strukture „Gripena“ za oko 25%. Kompozitni materijali su prvenstveno korišćeni u strukturi uzgonskih površina. Ramenjače i okovi krila su metalni, a ostali delovi su kompozitni. Ove strukture su za prototipove razvijene i proizvedene u britanskoj firmi Britiš Erospejs. Korišćena je klasična (starija) tehnologija međusobnog spajanja delova u sklop, pomoću elemenata za vezu (zakivci i zavrtnji). Savremenije je rešenje da se delovi od kompozita međusobno polimerizuju (uključujući i ramenjače). Polimerizacijom se međusobno vezuju svi elementi u jedinstven sklop (Avion Rafal, Jurofajter tajfun, Lavi i Novi avion). Na ovaj način se postižu veći efekti u smanjenju mase strukture, ali je složeniji postupak njihove opravke pri oštećenju.

Avionska i zemaljska oprema je modularnog tipa, savremeno integrisana, s detekcijom otkaza i brzom proverom.

Zbog zahteva za korišćenje polupripremljenih poletno-sletnih staza, usisnici su postavljeni visoko, na bočnoj strani trupa aviona. Zbog jednostavnosti i smanjenja mase usisnici su fiksne geometrije.

Kabina je opremljena pilotskim sedištem britanske firme Martin Beker 10L (engl. Martin Baker).[30]

Avion „Gripen“ je uspešna sinteza jednostavnosti, savremenih i efikasnih davača, naoružanja i respektivnih performansi. Ostvarene su višenamenske karakteristike, s prenosom i prikazom pilotu mešovitih podataka o taktičkoj situaciji i o efektima višenamenskog dejstva njegovog aviona.[3][29]

Oprema i senzori[uredi | uredi izvor]

Svi avionski sistemi integrisani su preko digitalne magistrale podataka, standardizovane kao MIL–STD 1553B.[31][32] Integracija sistema „Gripena“ je otvorene konfiguracije, dozvoljavajući softverske nadogradnje uvedene modernizacijom tokom vremena, u cilju povećanja performansi i povećanja dodatne operativne uloge i opreme.[32] Primenjen je programski jezik Ada, što je usvojeno za „Gripen“ i za primarne kontrole leta na završnim prototipovima od 1996. godine, pa nadalje i za sve naredne proizvedene avione.[33]

Većina podataka generisanih od integrisanih senzora i aktivnosti u kabini se digitalno snimaju i memorišu, tokom ukupnog trajanja misije. Ove informacije se mogu pozivom prikazati u kabini ili jednostavno se preuzmu za detaljnu analizu nakon misije.[34][35] „Gripen“, kao i Vigen, projektovan je da radi kao jedna komponenta umrežena u nacionalnom sistemu odbrane, koji omogućava automatsku razmenu informacija u realnom vremenu između aviona „Gripen“ i komandnih mesta u podzemnim objektima.[36] Gripen kombinuje informacije iz više ugrađenih sistema, kao što je računar vazdušnih podataka, radarski visinomer i preko sistema GPS kontinualno izračunava njegovu lokaciju.[37]

„Gripen“ je opremljen i višenamenskim doplerskim radarom PS-05, firme Erikson i GEC-Markoni,[28][38] koji je u stanju da lociranju i identifikuje ciljeve na udaljenosti do 120 km,[39] automatski prati više ciljeva u gornjoj i donjoj sferi, na terenu kopna / mora i u vazduhu. Može voditi, izvan vizuelnih dometa, u svim vremenskim uslovima, voditi četiri rakete vazduh-vazduh (tipa AIM-120 AMRAAM, MBDA MICA), istovremeno na četiri različita cilja.[10][40] Prema informacijama Sab-a radar PS-05 obrađuje sve vrste podataka iz domena protivvazduhoplovne odbrane, vazduh-tlo i izviđanje.[5] Razvijen je Mark 4 nadogradnjom postojećeg Mark 3.[41][42]

Izgled ugradnje radara na „Gripen“.

U režimu rada vazduh—vazduh, radar može da pretražuje na velikoj daljini uz istovremeno praćenje i prikupljanje podataka za više ciljeva.

U uslovima bliske borbe, radar PS-05 obezbeđuje brzo pretraživanje ciljeva na malim udaljenostima, a u uslovima borbe van vizuelnog dometa (engl. Beyond Visual Range-BVR), osvetljava cilj i ažurira potrebne parametre za vođenje raketa srednjeg dometa.[43]

Pri vođenju borbe vazduh—zemlja, radar PS-05 obezbeđuje pretraživanje terena, određivanje prioritetnih ciljeva, mapiranje terena i merenje razdaljine do cilja.

Ceo senzorski sistem za praćenje i prikupljanje podataka se sastoji iz dva dela: radara u nosu aviona (slika desno) i uređaja za osmatranje na principu infracrvenog zračenja (engl. FLIR), koji je smešten u podvesnom kontejneru.

Za vođenje elektronske borbe razvijen je specijalni sistem zaštite od ometanja. Taj sistem ima oznaku EWS39 (engl. Electronic Warfare Sistem), ugrađen je u avion i s njim je softverski integrisan sistem ometača ugrađen u podvesni kontejner A100. Za potrebe „Gripena“ razvijen je i novi, efikasniji ometač.

Izviđačka oprema je integrisana u poseban kontejner koji se po potrebi podvešava na „Gripen“.

Ako je pilot prinuđen da u toku leta promeni odluku o borbenoj upotrebi aviona, a prema nametnutim novim prioritetom zadatka, može da izvrši rekonfiguraciju softvera računara zadataka. Pri tome se podrazumeva da, ako prelazi na zadatak vazduh—vazduh, odbacuje sve terete koji nisu u toj funkciji.[28]

Kabina[uredi | uredi izvor]

Komande za upravljanje sistemima aviona koje su vezane za brzo reagovanje pilota, integrisane su na ručicama gasa i upravljanja avionom. To su komande leta i komande za upravljanje motorom i oružjem. Ove komande su, za sve vreme izvršavanja borbenog zadatka, uvek pod jednom od ruku pilota, a obe ruke se nalaze stalno na ručicama za upravljanje avionom i njegovim motorom, sistem (HOTAS engl. hands on throtle and stick).[5] Primarne komande leta su kompatibilne sa sistem (HOTAS, iako je pilotska palica postavljena centralno - u ravni simetrije aviona. Takođe, pomoću sistema (HOTAS upravlja se kabinskim prikazivačima i sisteme naoružanja. Primarne komande su digitalne električne komande leta,[28] sa rezervnim mehaničkim kanalom za gas motora.[44]

Kabina je moderno projektovana i opremljena sa tri elektronska širokougaona multifunkcionalna LCD prikazivača EP-17, 15,7 × 21 cm. Centralni donji prikazivač pruža taktičke podatke, postavljene na kompjuterski generisanoj karti, za navigaciju i podatke o zadatku. Levi pokazuje stanje aviona i informacije o elektronskom ratovanju i desni prikazivači pružaju podatke o letu i ciljne podatke sa kompleta senzora. BAE sistem, Sab aerospejs i južnoafrički Denel Kumulus, razvili su integrisanu pilotsku kacigu (HMDS), u kojoj je integrisan prikazivač (HMD), namenjen za „Gripen“, poznat kao „Kobra“ i on se po zahtevu ugrađuje na južnoafričke avione.[28][45]

Dodatne funkcije, kao što su komunikacija, navigacija i odlučivanje o zadacima podrške, mogu se ostvariti preko prednje table za upravljanje, neposredno iznad centralnog kabinskog prikazivača.[28] „Gripen“ uključuje kabinske sisteme prikazivača EP-17, da obezbedi pilotu visoki nivo svesti o situaciji i da mu smanji opterećenje kroz inteligentno upravljanje informacijama. Međutim, poseduje sposobnost fuzije senzorskih signala i baze podataka se kombinuju, automatski analiziraju i korisni podaci su predstavljeni pilotu preko širokog gornjeg prikazivača, a opciono na ekran kacige pilota na šlem ekrana (HMDS).[45] U varijanti dvoseda, u zadnjoj kabini se prikazuje nezavisno od prikaza u prednjoj. Šveđani smatraju da je ova sposobnost korisna tokom elektronskog ratovanje i izviđačkih zadataka, kao i prilikom obavljanja komandne i kontrolne funkcije.[45] U maju 2010. godine, Švedska je počela opremanje svojih „Gripena“ sa dodatnom pločom računarskih sistema i novih kabinskih prikazivača.[46]

Pogon[uredi | uredi izvor]

Ilustracija principa dvoprotočnosti turbo-mlaznog motora.
Izgled motora Rojls-Rojls RB.199
Francuski motor M-88-2.
Slika pritvorenog izduvnika na Gripenu.
Gripeni u paru, u letu.

U periodu programiranja aviona Gripen, na raspolaganju su bila četiri motora približne klase. To su bili američki motori PW 1120, firme Prat Vitnej i F404-GE-400, firme Dženeral Elektrik, francuski motor M88, firme Snekma i britanski RB199 firme Rojls-Rojls. Sva četiri motora su, u principu, razvijani za dvomotorne avione. Za jednomotorne avione moraju biti podešeni, prvenstveno s ugradnjom neophodnih dopunskih agregata.

Taktičko-tehnički zahtevi Gripena su definisali njegovu višenamensku borbenu namenu, ravnopravno raspoređenu na tri vrste zadataka, te je i njegov motor morao zadovoljiti taj kriterijum. Za motor višenamenskog aviona se zahteva da kompromisno ispuni uslove oprečnih režima leta, ne narušavajući značajnije svoje karakteristike.

Zadaci vazduh—vazduh (borba u vazduhu) zahtevaju uključeno dopunsko sagorevanje, pri čemu je potreban veliki raspoloživ potisak uz prihvatljivu potrošnju goriva. Gorivo treba da traje za sve vreme vođenja borbe i da ga ima dovoljno za povratak aviona u svoju bazu.

Poređenje karakteristika konkurentskih motora
Parametri
Motori[47][48][49][50]
PW 1120
F404-GE-400
M88
RB199-99
dužina [mm] 4.110 4.040 3.520 3.640
prečnik uvodnika [mm] 776 708 700 754
masa, s fluidom [kg] 1.337 1.061 901 1.068
stepen sabijanja, πc 27 26 24 23
stepen dvoprotočnosti, μ 0,19 0,28 0,40 1,0
potisak, s dopunskim sagorevanjem SDS, [kN] 90,62 82,60 84,70 80,80
potisak, bez dopunskog sagorevanja BDS, [kN] 60,11 54,00 54,40 44,13
specifična potrošnja SDS, [kg/kNh] 193,62 178,00 184,00 220,00
specifična potrošnja VDS, [kg/kNh] 81,30 85,90 81,10 68,00
porast potiska od BDS do SDS za, [%] 50,8 53,0 55,7 70,2
odnos potiska i mase [kN/kg] 0,0678 0,0778 0,0940 0,0749
temperatura ispred turbine [T] (step.К) 1.680 1.780 1.850 1.700
kompresor
broj stepeni niskog pritiska 3 3 3 3
broj stepeni srednjeg pritiska - - - 3
broj stepeni visokog pritiska 10 7 6 6
turbina
broj stepeni niskog pritiska 2 1 1 1
broj stepeni srednjeg pritiska - - - 1
broj stepeni visokog pritiska 1 1 1 2

Zadaci podrške vazduh—zemlja, izviđanja i krstarenja u zoni očekivanja, se izvode pri režimu rada motora bez dopunskog sagorevanja. Ti zadaci se izvršavaju na većoj udaljenosti od mesta baziranja, dugo traju i za njih su neophodne prihvatljive vrednosti potiska, s ekonomičnom potrošnjom goriva. Gorivo se mora štedeti za prihvat eventualno nametnute borbe i za bezbedan povratak u bazu. Najlakša je pobeda neprijatelja u borbi u vazduhu ako se protivnik primora da potroši gorivo, u toku izvršavanja zadatka, i da zbog toga mora napustiti suv avion, to jest ostati bez goriva ili napustiti izvršavanje zadatka i prinudan povratak u bazu.

Sa ovom problematikom usaglašenja potrošnje goriva i postizanja potrebnog raspoloživog potiska, u raznim kontradiktornim uslovima leta aviona, u najužoj vezi je upravo izbor motora. U drugoj polovini prošlog veka su razvijeni dvoprotočni motori, čiji je princip rada ilustrovan na slici desno na početku ovog poglavlja. Od stepena dvoprotočnosti zavisi i nivo višenamenske primenjivosti motora.

Vođenje vazdušne borbe je na režimima velikih brzina i visina leta. Motori, tih jednonamenskih aviona, lovaca presretača, namenjenih isključivo za te zadatke, su bez dvoprotočnosti. Kod njih sav fluid protiče kroz centralni presek (jezgro) motora. Ovi motori imaju dobre karakteristike na režimu sa, a lošije bez dopunskog sagorevanja. Manji im je poprečni presek, pa i čeoni otpor aviona. Od razmatranih motora, u gornjoj tabeli, te uslove najbolje ispunjava PW 1120. Suprotno tome, velika protočnost pogoduje ekonomičnom radu na baznom potisku, a to je let na maloj visini pri podzvučnim brzinama. Od razmatranih motora je najbliži tome RB 199.

Prema istraživanjima i iskustvu, višenamenskom motoru najviše odgovara dvoprotočnost . To znači da je količina fluida koja struji oko jezgra motora dvostruko manja od količine fluida koja struji kroz jezgro.

„Gripenov“ top Mauzer BK-27, kalibra 27 mm.
Deo arsenala „Gripenovog“ naoružanja.

Pri proceni pogodnosti motora su važne i druge karakteristike, kao što su odnos potiska i mase, a pre svega pouzdanost, što je od dominantnog značaja za ukupnu pouzdanost aviona.

Šveđani su se opredelili za proveren i uhodan F404-GE-400, naspram mlađeg i perspektivnijeg višenamenskog motora M88, koji je u to vreme bio u završnoj fazi razvoja.

Motor F404-GE-400 je modifikovan i industrijalizovan, u licencnoj proizvodnji, u švedskoj firmi Volvo, u standardu RM12. Modifikacijom F404-GE-400 u standard RM12 je povećana dvoprotočnost za 5%, ojačana je struktura za otpornost protiv udara ptica mase do 0,5 kg, zamenjen je materijal turbinskog kola i poboljšan je uređaj za dopunsko sagorevanje za oko 10%.[28][29][51]

Vlada Švedske je potpisala ugovor u oktobru 2007. godine za razvoj i demonstraciju pojačanog motora na Gripenu, na bazi poboljšanog F404G, s F/A-18E/F super horneta. Ovaj motor ima potisak od 98 kN i digitalni elektronski sistem upravljanja FADEC (engl. Full Authority Digital Engine Control). U funkciji ovog razvoja je izgrađen avion demonstrator, koji nosi oznaku JAS 39NG gripen.[51]

Smatra se da motor RM12 ima potencijal razvoja do konačnih 130 kN.[52] Varijante JAS 39E i F trenutno su u razvoju na bazi upotrebe pogona sa motorom varijante F414G. F414G može da proizvede 20% veći potisak od trenutnog RM12 motora, omogućavajući „Gripenu“ superkrstarenje (nadzvučnom brzinom krstarenja, bez upotrebe naknadnog sagorevanja) i brzinu koja odgovara Mahovom broju od 1,1, dok nosi rakete vazduh-vazduh.[53] U 2010. godini, Volvo Aero su saopštili: da su u stanju da dalje razvijaju svoj RM12 motor sa boljim performansama od F414G, tvrdeći i da bi razvoj RM12 bila jeftinija opcija.[54]

Naoružanje[uredi | uredi izvor]

Gripen je opremljen streljačkim, raketnim, bombarderskim naoružanjem i izviđačkom opremom za izvršavanje svih vrsta zadataka, predviđenih u okviru njegove višenamenske uloge.

U strukturu aviona, ugrađen je top BK-27 mauzer, kalibra od 27 mm s 120 granata (na slici gore desno). Kadenca (brzina paljbe) topa je 1.700 granata u minuti. Cev topa se može zameniti bez vađenja njegove celine iz aviona.

Podvešavanje raketnog i bombarderskog naoružanja, kontejnera s opremom za izviđanje i ometanje i rezervoara za gorivo je obezbeđeno na ukupno 7 linija (spoljnih nosača). Dve su linije na kraju krila, za nošenje rakete vazduh—vazduh AIM-9 Sajdvajnder. Ove rakete su u svim varijantama naoružanja. Može da nosi oružje i gorivo, mase do 3.600 kg, u raznim kombinacijama, iz okvira navedenog asortimana.[52]

Najveći mogući broj primeraka, svakog pojedinog sredstva, u bilo kojoj mogućoj kombinaciji podvešavanja.

  • 6 × Rb.74 (AIM-9 sajdvajnder) ili Rb 98 (IRIS-T)
  • 6 × Rb.99 (AIM-120) ili MICA
  • 4 x Rb.71 (Skajfleš ili Meteor)
  • 4 x Rb.75 (AGM-65 Maverik)
  • 2 x KEPD.350 (projektil Taurus)
  • 4 x laserski voćena bomba
  • 4 x raketna spremnika (engl. rocket pods) 13,5 cm.
  • 2 x Rbs.15F Protiv brodski projektil
  • 2 x Bk.90 Klaster bombe
  • 8 x bombe (Mark 82)
  • 1 x ALQ-TLS (ECM) kontejner sa opremom za izviđanje i ometanje
  • 1 x rezervoar s gorivom[3][52]

Planer kontejner (s krilima) BK-90 je namenjen za dispersiju sub-municije. Dimenzije su mu: dužina 3,5 m, razmah krila 1 m, širina trupa 0,63 m i masa 600 kg.

Pri odbacivanju na visini leta od 50 m i brzini adekvatnoj M = 0,9, dolet mu je 10 km. Dispersijom sub-municije se ostvari dejstvo po površini tla, eliptičnog oblika, širine 250 m i dužine 400 m. Takvo dejstvo je veoma efikasno protiv žive sile.[9]

Raketno sredstvo Taurus je moćno oružje, mase 1.400 kg i operativnog doleta 500 km na visini leta 50–60 m. Ovo sredstvo ima autonomno upravljanje i navigaciju.[55]

Varijante[uredi | uredi izvor]

Taksiranje „Gripena“ nakon demonstracionog leta, Farnboro 2006.
  • JAS 39A – početna verzija koja je uvedena u operativnu upotrebu 1996. godine, čiji je određen broj nadograđen u standard JAS 39C.[56]
  • JAS 39B – verzija dvoseda od JAS 39A za obuku itrenažu.[5] Za uklapanje druge kabine i potrebnog prostora drugom članu posade, uklonjen je unutrašnji rezervoar goriva i struktura trupa je produžen za 0,66 m.[57]
  • JAS 39C – NATO-kompatibilna verzija „Gripena“, sa proširenim mogućnostima u pogledu naoružanja, elektronike, itd. Može se puniti gorivom u letu.[58]
  • JAS 39D – verzija dvoseda od JAS 39C, sa sličnim promenama kao za JAS 39B.[58]
  • Gripen NG – poboljšana verzija, prateći gripen demo, koristeći tehnologije toga demonstratora.[59] Promene su JAS 39C/D uključujući moćniji motor F414G, Raven ES-05 AESA radar, povećan kapacitet goriva i nosivost tereta, dva dodatna spoljna nosača, i druga poboljšanja.[53][60] Pored povećanja gabarita aviona i povećanja potiska motora (98 kN), nadograđena je oprema, modifikovan je stajni trap, a uvedena su i druga poboljšanja. Maksimalna masa pri poletanju je povećana na 16.000 kg. S obzirom na povećanje količine goriva, dolet je takođe povećan na 4.070 km.[10]
  • JAS 39E – Verzija jednoseda, razvijena na bazi programa Gripen NG. Švedska je ugovorila varijantu, sa Brazilom, a prvobitno, ponudila Švajcarskoj.[61][62][63][64]
  • JAS 39F – Predložena verzija dvoseda, varijante JAS 39E. Brazil je naručio osam primeraka,[64][65] da se razvije i da se tamo sklapa.[66]
  • Mornarički „Gripen“ – predlog se zasniva na podešavanju varijante Gripen NG.[67][68]
  • Gripen UCAV – predložena borbena bespilotna letelica, na bazi aviona „Gripen“.[69]

Karakteristike[uredi | uredi izvor]

Razlika u karakteristikama jednoseda i dvoseda „Gripena“, u početnom i u poboljšanom standardu, je prikazana u narednoj tabeli.[52][70]

Uporedne karakteristike varijanti aviona „Gripen“
Karakteristike aviona i leta
Brojne vrednosti za varijante[52][71]
JAS 39A
JAS 39B
JAS 39C
JAS 39D
dužina, [m] 14,10 14,10 14,80 14,80
masa, praznog, [kg] 6.622 6.850 6.250 6.350
masa unutrašnjeg goriva, [kg] 2.436 2.436 2.310 2.310
potisak motora BDS, [kN] 54 54 70 70
potisak motora SDS, [kN] 80,0 80,0 96,0 96,0
minimalna dužina poletanja, [m] 800 800 650 650
minimalna dužina sletanja, [m] 600 600 550 550
nominalni dolet, [km] 1.600 1.450 2.100 1.910
maksimalni dolet, [km] 3.000 2.720 3.940 3.580
dolet na maloj visini, [km] 960 870 1.260 1.150
Maksimalna brzina na nivou mora, [km/h] (Mahov broj) 1.100 (0,9) 1.050 (0,86) 1.300 (1,06) 1.220 (1,00)
Maksimalna brzina na visini 9150 [m], [km/h] (Mahov broj) 2.150 (1,97) 2.025 (1,86) 2.525 (2,31) 2.350 (2,15)
Maks. brzina BDS, na visini 9150 [m], [km/h] (Mahov broj) 1.000 (0,92) 900 (0,82) 1.400 (1,28) 1.100 (1,01)
Minimalna brzina, [km/h] 180 190 170 180

Operativna upotreba[uredi | uredi izvor]

Švedski „Gripen“ tokom vežbe,
2013. godine.
  •  Švedska – Ispunjenjem specifičnih taktičko–tehničkih–zahteva, „Gripen“ je osposobljen za baziranje i upotrebu u pojedinačnom rasporedu (izvan većih baza), koristeći polu-pripremljene poletno–sletne staze i delove auto-puteva. Tu mu autonomiju omogućuju ostvarene eksploatacione karakteristike, jednostavna priprema za let, kratko vreme rada na održavanju i sa korišćenjem jednostavne zemaljske opreme. Priprema za borbeno poletanje je s jednim avio–mehaničarem i sa petoricom specijalista, u potrebnom vremenu trajanja do 10 minuta. Ovo je jedna od ključnih operativnih karakteristika, smatra se značajnom prednošću, s kojom se smanjuje ranjivost aviona kao pojedinačnog cilja. S ovom karakteristikom se povećava borbeno naprezanje aviona, a s time i ukupna efikasnost vazduhoplovstva. U doktrini odbrane Švedske je prioritetan zadatak odbrane od agresije iz vazduha. U tom sistemu je predviđeno da „Gripeni“ imaju najvažniju ulogu, s rasporedom na 25 većih i na 50 manjih baza, kao i na većem broju pojedinačnih lokacija baziranja, pored auto-puteva i civilnih aerodroma u Švedskoj.[9]
Poseban kvalitet efikasnosti „Gripena“, u zadacima odbrane, je njegova integracija u sistemu veze za razmenu podataka, s oznakom CDL 39. Ovaj sistem obezbeđuje razmenu podataka u realnom vremenu, između svih mnogobrojnih podsistema integrisanih u protivvazduhoplovnoj odbrani i sistemu izviđanja, obaveštavanja i javljanja. Signali (podaci) senzora s aviona (radar, FLIR, izviđačka oprema itd.) se razmenjuju kao i podaci sistema Avaksa u realnom vremenu, preko kanala zaštićenih od prisluškivanja i ometanja. Istovremeno su ti podaci prisutni na komandnim mestima i u operativnim centrima. Domet ovih signala je, između dva releja, do 500 km.
„Gripen“ može imati i funkciju komandnog aviona, pomoću veze za razmenu podataka, pri čemu ima uvid u situaciju na avionima pratiocima, na njihovu opremu i oružje. Može čak preuzeti i upravljanje s pojedinim njihovim oružjem, koje je za to podešeno. On je jedan od prvih aviona na svetu integrisan u sistem protivvazduhoplovne odbrane preko veze za razmenu podataka, na ovom tehnološkom nivou.[10]
Švedsko vazduhoplovstvo je prvobitno naručilo 204 aviona, uključujući i 28 dvoseda.[72] Iznajmili su Česima i Mađarima 28 aviona, a u svojoj operativnoj upotrebi poseduju 134 aviona JAS 39 (13 JAS 39B, 60 JAS 39C i 11 JAS 39D), u januaru 2013. godine. Prva isporuka je bila aviona № 39102, 8. juna 1993. godine,[73] a poslednji je predat 13. decembra 1996.[74]
Švedski parlament je odobrio, 29. marta 2011. godine, svome vazduhoplovstvu tromesečni raspored i učešće u podršci mandata Ujedinjenih nacija o zabrani leta u vazdušnom prostoru Libije. Odluka se odnosila na raspoređivanje osam „Gripena“, deset pilota i drugo osoblje, početkom 2. aprila do 8. juna 2011. godine, zatim je produžen raspored od pet od „Gripena“. Do oktobra 2011. godine, „Gripeni“ su napravili više od 650 borbenih misija, skoro 2.000 sati leta, a podneto je komandi NATO oko 2.000 izviđačkih izveštaja.[75][76][77][78]
Švedsko vazduhoplovstvo je zaključilo, 2012. godine, da će tadašnja verzija „Gripena“ biti zastarela za borbene zadatke vazduh-vazduh do 2020. godine,[79] sa brojem primeraka koliko je procenjeno da bude minimum za odbranu švedskog vazdušnog prostora. Zaključili su da je neophodno nadograditi 60-80 „Gripena“ na standard E/F, do 2020. godine.[80]
Švedska vlada je, 25. avgusta 2012. godine, odlučila da se 40-60 aviona JAS 39 E/F uvede u operativnu upotrebu od 2023. godine.[81][82] Naknadno je odlučeno 11. decembra 2012. godine, da se kupe 40 do 60 primeraka JAS 39 E/F, ali sa opcijom da se ta odluka poništi ukoliko se najmanje 20 aviona ne prodaju inostranstvu.[62] Konačno je vlada odobrila kupovinu 60 JAS 39 E, 17. januara 2013. godine, sa isporukama od 2018. do 2027. godine.[61] Kasnije je vlada potvrdila da mogu još naručiti 10 „Gripena“.[83]
Originalni 60 primeraka JAS 39C su se naknadno unapredili na nivo E do 2023. godine,[84] ali je revidirana strategija primene u Švedskoj, što je usvojo u junu 2014. godine, po kojoj je zahtevano za sve „Gripene“ da budu u standardu „E“, kao da su novoizgrađeni. Ova promena će osloboditi švedske avione „Gripene C“ za lizing potencijalnim kupcima. Jedan od prvih korisnika, po ovom modelu, verovatno će biti Brazil, koji ima hitnu potrebu za lovce i već je odabrao „Gripen E“. Švedsko vazduhoplovstvo je, 19. marta 2015. godine, je konačno primilo poslednji primerak aviona JAS 39C (poslednji primljeni je № 39294).[85][85]
Češki „Gripen“
  •  Češka Republika – Kada je Češka postala članica NATO-a, 1999. godine, nametnula se potreba za zamenom lovačke avijacije sovjetskog porekla (MiG-21), sa avionima po standardima koji odgovaraju NATO. U 2000. godini, Češka je počela sa ocenjivanjem velikog broja aviona, uključujući F-16, F/A-18, Miraž 2000, Jurofajter tajfun i „Gripen“. Jedan od osnovnih uslova nabavke je sporazum o industrijskoj saradnji uključivanje vlastitih kapaciteta, postavljene na osnove od 150% od očekivane nabavne vrednosti.[86] U decembru 2001. godine, češka vlada je objavila da je izabran „Gripen“.[87] U 2002. godini, dogovor je odložen do končanja parlamentarnih izbora; alternativna sredstva za protivvazdušnu odbranu i proučavanje je usvojeno preuzimanje aviona na lizing.[88]
Najavljeno je 14. juna 2004. godine da će Češka zakupiti 14 aviona „Gripen“, modifikovanim u skladu sa NATO standardima.[89] Sporazum uključuje i obuku čeških pilota i tehničara u Švedskoj. Prvih šest aviona su dostavljeni 18. aprila 2005. godine,[90] pod zakup u dogovorenom periodu od 10 godina po ceni od 780 miliona €. Zakupljena su 14 „Gripena“ iz švedskog vazduhoplovstva i to 12 jednoseda i dva dvoseda JAS 39D. Ovaj zakup je vremenski produžen na rok od 14 godina, do 2029. godine. Iznajmljeni avioni će takođe proći kroz obiman proces modernizacije.[91] Ugovor o zakupu ima opciju promene roka korišćenja lovca, što je otvoreno.[92][93]
U novembru 2014. godine, Češka se vlada odlučila za zakup još šest „Gripena“ zbog pogoršanja odnosa Rusije sa Zapadom.[94] Nedavno su odlučili da unapredi svoju lovačku flotu aviona konfiguracijom MS 20.[95]
  •  Mađarska – Posle Mađarskog pristupa članstvu u NATO 1999. godine, bilo je nekoliko predloga da se postigne kompatibilnost sa njihovim vazduhoplovstvom. Značajna pažnja je bila u proučavanju opcije polovnih odgovarajućih aviona kao i modifikovanje posedovanih lovaca MiG-29. U 2001. godini, Mađarska je dobila nekoliko ponuda za nove i polovne avione iz raznih zemalja, uključujući Švedsku, Belgiju, Izrael, Tursku i Sjedinjenih Država.[96] Iako je mađarska vlada prvobitno nameravala da nabavi F-16, u novembru 2001. je stupila u proces pregovaranja o zakupu 12 aviona „Gripen“, na rok od 10 godina, uz opciju za njihovu kupovinu na kraju perioda zakupa.[97]
„Gripen“ Mađarskog vazduhoplovstva, na stajanci Aerodroma Batajnica,
u okviru aeromitinga, 13. septembra 2009.
Kao deo aranžmana nabavke, Sab je ponudio ugovor sa kontra isporukama u vrednosti od 110 odsto troškova od 14 lovaca.[98] U početku, Mađarska je planirala da uzme u zakup nekoliko aviona iz serije II. Međutim, postojeća infrastruktura mađarskih aerodroma je imala određena ograničenja za punjenje gorivom i kompatibilnost za opsluživanje naoružanja izazvalo je mađarsku rezervu.[99] Usaglašeni ugovor je potpisan 2. februara 2003. godine, za 14 „Gripena“, koji su prvobitno bili u standardu „A/B“, pa su podvrgnuti nadogradnji u izvozni „Gripen“ „C/D“, po NATO standardima.[100] Poslednja isporuka aviona je bila u decembru 2007. godine.
Južnoafrički JAS 39C gripen u letu.
  •  Južna Afrika – Južna Afrika je potpisala ugovor, 1999. godine, za nabavku 26 „Gripena“ u standardu „C/D“, sa zahtevima manjih modifikacija.[58] Isporuke Južnoj Africi počele su u aprilu 2008. godine.[101] Do aprila 2011. godine, 18 aviona (devet dvoseda i devet jednoseda) je isporučeno.[102] Iako je bilo u planu uspostavljanje škole za obuku u vazduhoplovnoj bazi u Južnoj Africi za „Gripena“, u julu 2013. godine, Sab je isključio tu mogućnost zbog nedostatka lokalne podrške i Tajland je postao alternativa lokacija u razmatranju kao vazduhoplovna baza u Češkoj.[103]
Između aprila 2013. i decembra 2013. godine, Južnoafrikanci u demontirali organizaciju održavanja flote „Gripena“, pošto je ugovorena podrška Saba istekla. Ovaj aranžman je doveo do straha da proširene operacije neće biti moguće zbog nedostatka adekvatnog održavanja.[104] U decembru 2013. godine, Južnoafričkom vazduhoplovstvu je Sab ponudio ugovor za dugoročnu tehničku podršku sa preduzećem za održavanje i usluge podrške 26 „Gripena“ do kraja 2016. godine.[105] ​​Dana 13. marta 2013. godine, južnoafrički ministar odbrane je izjavio da „skoro polovina južnoafričkih Gripena“ su „prizemljeni“ zbog nedovoljnog budžeta da ih zadrže u letačkoj operativi.[106] U septembru 2013. godine, Južnoafričko vazduhoplovstvo je odlučilo da ne ostavlja određen broj svojih „Gripena“ izvan operative, na duže vreme, umesto da lete svi 26 primeraka aviona rotiraće se između svi određeno vreme u kratkoročnom skladištenju. Govoreći u septembru 2013. godine, brigadni general Džon Baine ​​potvrdio je da „Gripen“ u Južnoafričkom vazduhoplovstvu nema intenzivne odbrambene zadatke, pošto njihova zemlja nije suočena sa nikakvim vojnim pretnjama.[107]
Tajlandski „Gripen“
  •  Tajland – Parlament Tajlanda je u 2007. godini odobrio ratnom vazduhoplovstvu budžet do 1,1 milijardu USA $, za zamenu postojeće lovačke flote Nortrop F-5.[108] U februaru 2008. godine, Tajlandsko vazduhoplovstvo je ugovorilo šest „Gripena“ (dva jednoseda standarda „C“ i četiri dvoseda, standarda „D“). Isporuka je počela u 2011. godini.[109] Ovih šest aviona su isporučeni 22. februara 2011. godine.[110] Tajland je ugovorio još šest „Gripena“, u standardu „C“, u novembru 2010. godine, isporuka je počela u 2013. godini.[111] Za očekivati je da Tajland na kraju ugovori čak 40 „Gripena“.[112]
Sab je isporučio tri „Gripena“ u aprilu 2013. godine, a još tri u septembru iste godine.[113] U septembru 2013. godine, vazduhoplovstvo Tajlandsko vazduhoplovstvo je saopštili da su zainteresovani za opunsku kupovinu još šest aviona, u bliskoj budućnosti, čekaju odobrenje vlade.[108][114] Tajlandski vrhovni komandant general Tanasak Patimapragorn je izjavio da avijacija namerava uključiti flotu „Gripena“ u informacioni sistemi i da se tako integriše sa sistemima kopnene vojske i mornarice. Na nivou ukupnih oružanih snaga je zvanično uvezan „Gripen“ u integrisani sistem vazdušne odbrane u toku 2014. godine.[108]
  •  Ujedinjeno Kraljevstvo – Pilotski školski centa (ETPS) u Velikoj Britaniji koristi „Gripen“ za savremenu brzu obuku probnih pilota od 1999. godine.[115] Za ovu namenu su preuzeli standard dvoseda „D“.[116]

Korisnici[uredi | uredi izvor]

JAS 39 u svetu.

   ——— Trenutna upotreba,
   ——–Ugovorena upotreba,

Uporedivi avioni[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Bukvalno „Grifin“, kao što su imena ostalih švedskih borbenih aviona npr „Vigen“ ili „Draken“, u opštem obliku.[1]
  2. ^ Grifin je životinja[14] na grbu pokrajine Ostergotland, u kojoj je sedište kompanije Sab.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Nilsson, Axel (13. 1. 2012). „JAS 39 Gripen − Milestones” (na jeziku: (jezik: engleski)). fmv. Arhivirano iz originala 22. 2. 2014. g. Pristupljeno 27. 4. 2015. „JAS 39 Gripen − Milestones” 
  2. ^ a b „JAS 39 Gripen – FAS” (na jeziku: (jezik: engleski)). fas. Pristupljeno 2. 5. 2015. „JAS 39 Gripen – FAS” 
  3. ^ a b v g „Gripen fighter system” (na jeziku: (jezik: engleski)). saab. Pristupljeno 30. 4. 2015. „Gripen fighter system” 
  4. ^ „‘Super-Jas’ costlier than expected: report” (na jeziku: (jezik: severnolaponski)). thelocal. 27. 7. 2012. Arhivirano iz originala 13. 1. 2014. g. Pristupljeno 28. 4. 2015. „‘Super-Jas’ costlier than expected: report” 
  5. ^ a b v g „Gripen Multirole Fighter Aircraft, Sweden” (na jeziku: (jezik: engleski)). airforce-technology. Pristupljeno 30. 4. 2015. „Gripen Multirole Fighter Aircraft, Sweden” 
  6. ^ „Jas Gripen-utredning läggs ned” (na jeziku: (jezik: severnolaponski)). archive. 16. 6. 2009. Arhivirano iz originala 22. 6. 2009. g. Pristupljeno 27. 4. 2015. „Jas Gripen-utredning läggs ned” 
  7. ^ „Sticker Shock: Estimating the Real Cost of Modern Fighter Aircraft” (PDF) (na jeziku: (jezik: engleski)). defense-aerospace. jul 2006. Arhivirano iz originala (pdf) 21. 05. 2009. g. Pristupljeno 27. 4. 2015. „Sticker Shock: Estimating the Real Cost of Modern Fighter Aircraft” 
  8. ^ a b v Gunston 1998.
  9. ^ a b v AERO Magazin, br.26, mart, 2001.g. стр. 10 do 16
  10. ^ a b v g d „Saab JAS 39 Gripen fighter: Aircraft profile” (na jeziku: (jezik: engleski)). aviationspectator. Arhivirano iz originala 12. 3. 2016. g. Pristupljeno 28. 4. 2015. „Saab JAS 39 Gripen fighter: Aircraft profile” 
  11. ^ Frawley 2002, str. 147.
  12. ^ Altaya 2011, Características especiais: 'O Gripen foi concebido conforme as diretivas da força aérea sueca – a Base 90 – que previa a utilização de pistas rudimentares de 800 m de comprimento e 9 m de largura… [The Gripen was conceived according to the Base 90 Swedish Air Force directives that foresaw the use of rudimentary runways 800m  long and 9 m wide…]'
  13. ^ „JAS 39 Gripen” (na jeziku: (jezik: engleski)). globalsecurity. 18—07-2013. Pristupljeno 2. 5. 2015. „JAS 39 Gripen”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  14. ^ „griffin” (na jeziku: (jezik: engleski)). merriam-webster. Pristupljeno 29. 4. 2015. „griffin” 
  15. ^ Winchester 2004, str. 216.
  16. ^ Cross 1986, str. 27.
  17. ^ a b v g Williams 2003, str. 73.
  18. ^ Flight International 1988, str. 3.
  19. ^ a b Gaines, Mike (25. March 1989). „Software fault caused Gripen crash” (PDF) (na jeziku: (jezik: engleski)). flightglobal. Pristupljeno 29. 4. 2015. „Software fault caused Gripen crash”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  20. ^ a b Flight International 1989, str. 3.
  21. ^ a b v „SAAB JAS 39 Gripen” (na jeziku: (jezik: engleski)). aeroflight. 5. 3. 2010. Pristupljeno 30. 4. 2015. „SAAB JAS 39 Gripen” 
  22. ^ a b „JAS.39 Gripen” (na jeziku: (jezik: ruski)). airwar. 2011. Pristupljeno 30. 4. 2015. „JAS.39 Gripen” 
  23. ^ AERO Magazin, br.26, mart 2001.g. str. 10 do 16
  24. ^ goebel, greg (01. 6. 14). „GRIPEN ORIGINS” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors. Pristupljeno 30. 4. 2015. „GRIPEN ORIGINS”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  25. ^ Aero magazin br 26, mart, 2001.g. str. 10 do 16
  26. ^ a b Hoyle, Craig (7. 9. 2007). „Gripen enhancements escape Swedish cutbacks” (na jeziku: (jezik: engleski)). flightglobal. Pristupljeno 30. 4. 2015. „Gripen enhancements escape Swedish cutbacks” 
  27. ^ „JAS 39 Gripen - Program” (na jeziku: (jezik: engleski)). globalsecurity. 18—07-2013. Pristupljeno 2. 5. 2015. „JAS 39 Gripen - Program”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  28. ^ a b v g d đ e „Gripen Multi–roole fighter” (na jeziku: (jezik: engleski)). archive. 2013. Arhivirano iz originala 29. 10. 2013. g. Pristupljeno 3. 5. 2015. „Gripen Multi–roole fighter” 
  29. ^ a b v Goebel, Greg (01. 6. 14). „GRIPEN A THROUGH D DETAILS” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors. Pristupljeno 30. 4. 2015. „GRIPEN A THROUGH D DETAILS”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  30. ^ „MK10” (na jeziku: (jezik: engleski)). martin-baker. Arhivirano iz originala 21. 3. 2012. g. Pristupljeno 2. 5. 2015. „MK10” 
  31. ^ „AVIONICS Databus MIL-STD-1553” (na jeziku: (jezik: engleski)). aim-online. Pristupljeno 3. 5. 2015. „AVIONICS Databus MIL-STD-1553” 
  32. ^ a b „MIL-STD-1553B digital data buses” (na jeziku: (jezik: engleski)). saabgroup. Pristupljeno 3. 5. 2015. „MIL-STD-1553B digital data buses” 
  33. ^ Frisberg 1998, str. 288.
  34. ^ „The gripen mission” (PDF) (na jeziku: (jezik: engleski)). archive. Arhivirano iz originala (pdf) 17. 12. 2013. g. Pristupljeno 4. 5. 2015. „The gripen mission” 
  35. ^ „Ep-17 Gripen Display System” (na jeziku: (jezik: engleski)). saab. 3. 11. 2013. Pristupljeno 4. 5. 2015. „Ep-17 Gripen Display System” 
  36. ^ Eliasson 2010, str. 126.
  37. ^ Sherman, Ron (1. 10. 2002). „The Gripen's NATO-ized NINS” (na jeziku: (jezik: engleski)). aviationtoday. Arhivirano iz originala 17. 12. 2013. g. Pristupljeno 4. 5. 2015. „The Gripen's NATO-ized NINS” 
  38. ^ Lake 2008, str. 2.
  39. ^ Williams 2003, str. 74.
  40. ^ Signal 1994, str. 32.
  41. ^ „Saab sees growing Gripen fighter demand amid Russia tensions” (na jeziku: (jezik: engleski)). reuters. 27. 4. 2015. Arhivirano iz originala 01. 05. 2015. g. Pristupljeno 6. 5. 2015. „Saab sees growing Gripen fighter demand amid Russia tensions” 
  42. ^ Sweetman, Bill (27. 4. 2015). „Gripen Radar Upgrade Aimed At Sweden And Exports” (na jeziku: (jezik: engleski)). aviationweek. Arhivirano iz originala 07. 02. 2017. g. Pristupljeno 6. 5. 2015. „Gripen Radar Upgrade Aimed At Sweden And Exports” 
  43. ^ Goebel, Greg (01. 6. 14). „GRIPEN A THROUGH D DETAILS” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors. Pristupljeno 12. 5. 2015. „GRIPEN A THROUGH D DETAILS”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  44. ^ „Reaktionsmotor 12 - både vacker och stark” (na jeziku: (jezik: severnolaponski)). techworld.idg. 19. 9. 2008. Pristupljeno 3. 5. 2015. „Reaktionsmotor 12 - både vacker och stark” 
  45. ^ a b v „AviGuide Head Up Display” (na jeziku: (jezik: engleski)). saab. Arhivirano iz originala 14. 04. 2016. g. Pristupljeno 3. 5. 2015. „AviGuide Head Up Display” 
  46. ^ „Saab to develop new Gripen avionics” (na jeziku: (jezik: engleski)). upi. 26. 5. 2010. Pristupljeno 3. 5. 2015. „Saab to develop new Gripen avionics” 
  47. ^ „The F404 Engine” (na jeziku: (jezik: engleski)). geaviation. Arhivirano iz originala 26. 03. 2015. g. Pristupljeno 6. 5. 2015. „The F404 Engine” 
  48. ^ „M88 MILITARY AIRCRAFT ENGINES” (pdf) (na jeziku: (jezik: engleski)). snecma. 31. 12. 2012. Pristupljeno 6. 5. 2015. „M88 MILITARY AIRCRAFT ENGINES” 
  49. ^ „PurePower Engine Family Specs Chart” (na jeziku: (jezik: engleski)). pw.utc. Arhivirano iz originala (PDF) 18. 07. 2018. g. Pristupljeno 6. 5. 2015. „PurePower Engine Family Specs Chart” 
  50. ^ „RB199” (na jeziku: (jezik: nemački)). mtu. Pristupljeno 6. 5. 2015. „RB199” 
  51. ^ a b Aero, Volvo (1. 31. 2008). „Gripen surpasses 100,000 flight hours - Volvo Aero’s engine safest in the world” (na jeziku: (jezik: engleski)). vfsco. Arhivirano iz originala 10. 1. 2014. g. Pristupljeno 6. 5. 2015. „Gripen surpasses 100,000 flight hours - Volvo Aero’s engine safest in the world”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  52. ^ a b v g d Olson, Kenneth (7. 16. 2004)). „SAAB JAS-39 (A,B,C,D) Gripen” (na jeziku: (jezik: engleski)). robotechresearch. Pristupljeno 6. 5. 2015. „SAAB JAS-39 (A,B,C,D) Gripen”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  53. ^ a b Hoyle, Craig (25. 4. 2008). „Saab's Demo aircraft to highlight Gripen NG capabilities” (na jeziku: (jezik: engleski)). archive. Arhivirano iz originala 3. 11. 2013. g. Pristupljeno 6. 5. 2015. „Saab's Demo aircraft to highlight Gripen NG capabilities” 
  54. ^ Lars Anders Karlberg (19. 11. 2010). „Volvo vill trimma Gripens motor” (na jeziku: (jezik: severnolaponski)). nyteknik. Arhivirano iz originala 10. 01. 2014. g. Pristupljeno 6. 5. 2015. „Volvo vill trimma Gripens motor” 
  55. ^ Drevstad, Christoffer. „TAURUS KEPD 350 The Modular Stand-off Missile for Precision” (PDF) (na jeziku: (jezik: engleski)). dtic. Arhivirano iz originala (pdf) 27. 9. 2012. g. Pristupljeno 7. 5. 2015. „TAURUS KEPD 350” 
  56. ^ „Klart för nya Super-Gripen” (na jeziku: (jezik: severnolaponski)). archive. 17. 4. 2007. Arhivirano iz originala 29. 9. 2011. g. Pristupljeno 7. 5. 2015. „Klart för nya Super-Gripen” 
  57. ^ Williams 2003, str. 88.
  58. ^ a b v Eliasson 2010, str. 256.
  59. ^ „News and press releases” (na jeziku: (jezik: engleski)). saabgroup. 27. 5. 2007. Pristupljeno 7. 5. 2015. „News and press releases” 
  60. ^ Hoyle, Craig (23. 4. 2008). „PICTURES: Saab reveals Gripen Demo aircraft” (na jeziku: (jezik: engleski)). archive. Arhivirano iz originala 3. 11. 2013. g. Pristupljeno 7. 5. 2015. „PICTURES: Saab reveals Gripen Demo aircraft” 
  61. ^ a b Craig Hoyle London (17. 1. 2013). „Swedish government approves 60-aircraft Gripen E programme” (na jeziku: (jezik: engleski)). archive. Arhivirano iz originala 3. 11. 2013. g. Pristupljeno 7. 5. 2015. „Swedish government approves 60-aircraft Gripen E programme” 
  62. ^ a b „Swedish jet fighter maker Saab receives order to upgrade jets” (na jeziku: (jezik: engleski)). en.europeonline-magazine. 15. 2. 2013. Arhivirano iz originala 17. 12. 2013. g. Pristupljeno 7. 5. 2015. „Swedish jet fighter maker Saab receives order to upgrade jets” 
  63. ^ Salles, Felipe (18. 12. 2013). „Saab wins Brazil's F-X2 fighter contest with Gripen NG” (na jeziku: (jezik: engleski)). flightglobal. Pristupljeno 7. 5. 2015. „Saab wins Brazil's F-X2 fighter contest with Gripen NG” 
  64. ^ a b Donald, David (10. 7. 2012). „Gripen E/F Fighter Takes A Step Forward” (na jeziku: (jezik: engleski)). ainonline. Arhivirano iz originala 18. 05. 2015. g. Pristupljeno 8. 5. 2015. „Gripen E/F Fighter Takes A Step Forward” 
  65. ^ „Saab & Brazil sign contract for Gripen NG” (na jeziku: (jezik: engleski)). saabgroup. 27. 10. 2014. Pristupljeno 7. 5. 2015. „Saab & Brazil sign contract for Gripen NG” 
  66. ^ Coelho 2014.
  67. ^ „Saab offers naval Gripen to India” (na jeziku: (jezik: engleski)). archive. 28. 12. 2009. Arhivirano iz originala 23. 5. 2013. g. Pristupljeno 7. 5. 2015. „Saab offers naval Gripen to India” 
  68. ^ Craig Hoyle (24. 5. 2011). „Saab to complete Sea Gripen design work in UK” (na jeziku: (jezik: engleski)). archive. Arhivirano iz originala 4. 11. 2013. g. Pristupljeno 7. 5. 2015. „Saab to complete Sea Gripen design work in UK” 
  69. ^ „Saab mulls development of Gripen UCAV” (na jeziku: (jezik: engleski)). archive. 21. 6. 2013. Arhivirano iz originala 17. 12. 2013. g. Pristupljeno 7. 5. 2015. „Saab mulls development of Gripen UCAV” 
  70. ^ Lars Anders Karlberg (23. 4. 2008). „Detta är nya Gripen” (na jeziku: (jezik: severnolaponski)). nyteknik. Arhivirano iz originala 18. 05. 2015. g. Pristupljeno 7. 5. 2015. „Detta är nya Gripen” 
  71. ^ WebToDate (1. 7. 2005). „Technical specifications of JAS-39 A/B Gripen” (na jeziku: (jezik: engleski)). army. Pristupljeno 7. 5. 2015. „Technical specifications of JAS-39 A/B Gripen” 
  72. ^ „Gripen uses Dubai as launchpad for world sales” (na jeziku: (jezik: engleski)). flightglobal. 7. 12. 2003. Pristupljeno 12. 5. 2015. „Gripen uses Dubai as launchpad for world sales” 
  73. ^ ELLIOTT, SIMON (1993). „Swedish Air force in air-defence revamp” (na jeziku: (jezik: engleski)). flightglobal. Pristupljeno 12. 5. 2015. „Swedish Air force in air-defence revamp” 
  74. ^ Matláry & Ø̈sterud 2007, str. 150.
  75. ^ Hoyle, Craig (4. 4. 2011). „LIBYA: Sweden sends Gripens to join Unified Protector” (na jeziku: (jezik: engleski)). flightglobal. Pristupljeno 14. 5. 2015. „LIBYA: Sweden sends Gripens to join Unified Protector” 
  76. ^ „Sweden reaches new deal on Libya mission” (na jeziku: (jezik: severnolaponski)). thelocal. 8. 6. 2011. Pristupljeno 14. 5. 2015. „Sweden reaches new deal on Libya mission” 
  77. ^ Silwer, Anders (24. 10. 2011). „Sista uppdraget över Libyen” (na jeziku: (jezik: engleski)). archive. Arhivirano iz originala 16. 12. 2013. g. Pristupljeno 15. 5. 2015. „Sista uppdraget över Libyen” 
  78. ^ Hepher, Tim (4. 4. 2011). „Special Report - How Libya is a showcase in the new arms race” (na jeziku: (jezik: engleski)). reuters. Arhivirano iz originala 16. 12. 2013. g. Pristupljeno 15. 5. 2015. „Special Report - How Libya is a showcase in the new arms race” 
  79. ^ : Monica Kleja (8. 11. 2012). „Gripen måste moderniseras för att klara flygstrider” (na jeziku: (jezik: severnolaponski)). nyteknik. Arhivirano iz originala 12. 1. 2014. g. Pristupljeno 15. 5. 2015. „Gripen måste moderniseras för att klara flygstrider” 
  80. ^ „Öppen utfrågning om nästa generation JAS Gripen” (na jeziku: (jezik: severnolaponski)). riksdagen. 8. 11. 2012. Arhivirano iz originala 22. 12. 2015. g. Pristupljeno 15. 5. 2015. „Öppen utfrågning om nästa generation JAS Gripen” 
  81. ^ Defense Industry Daily staff (12. 9. 2013). „Switzerland Replacing Old F-5 Fighters with New Gripen” (na jeziku: (jezik: engleski)). defenseindustrydaily. Arhivirano iz originala 3. 11. 2013. g. Pristupljeno 15. 5. 2015. „Switzerland Replacing Old F-5 Fighters with New Gripen” 
  82. ^ „Det här tjänar skattebetalarna på” (na jeziku: (jezik: severnolaponski)). svt. 28. 8. 2012. Pristupljeno 15. 5. 2015. „Det här tjänar skattebetalarna på” 
  83. ^ „Så vill regeringen stärka försvaret” (na jeziku: (jezik: severnolaponski)). dn. 22. 4. 2014. Pristupljeno 15. 5. 2015. „Så vill regeringen stärka försvaret” 
  84. ^ „Saab får serieproduktionsbeställning på Gripen E för Sverige” (na jeziku: (jezik: engleski)). saabgroup. 18. 12. 2013. Pristupljeno 15. 5. 2015. „Saab får serieproduktionsbeställning på Gripen E för Sverige” 
  85. ^ a b Jennings, Gareth (12. 6. 2014). „Swedish Gripen Es to be new-build rather than re-manufactured” (na jeziku: (jezik: engleski)). janes. Arhivirano iz originala 25. 6. 2014. g. Pristupljeno 15. 5. 2015. „Swedish Gripen Es to be new-build rather than re-manufactured” 
  86. ^ „Tjeckien tar in JAS-offert” (na jeziku: (jezik: severnolaponski)). archive. 17. 10. 2000. Arhivirano iz originala 18. 04. 2013. g. Pristupljeno 15. 5. 2015. „Tjeckien tar in JAS-offert” 
  87. ^ Spreen 2007, str. 77.
  88. ^ „Tjeckien stoppar Jas-köp” (na jeziku: (jezik: severnolaponski)). di. 13. 9. 2002. Pristupljeno 15. 5. 2015. „Tjeckien stoppar Jas-köp” 
  89. ^ a b „Tjeckien leasar Jas” (na jeziku: (jezik: severnolaponski)). archive. 14. 6. 2004. Arhivirano iz originala 18. 04. 2013. g. Pristupljeno 15. 5. 2015. „Tjeckien leasar Jas” 
  90. ^ „Gripenleverans klar på rekordtid” (na jeziku: (jezik: severnolaponski)). mynewsdesk. 31. 8. 2005. Arhivirano iz originala 25. 2. 2014. g. Pristupljeno 15. 5. 2015. „Gripenleverans klar på rekordtid” 
  91. ^ Kleja, Monica (11. 9. 2013). „Tjeckien: Ja till Gripen” (na jeziku: (jezik: severnolaponski)). archive. Arhivirano iz originala 7. 1. 2014. g. Pristupljeno 15. 5. 2015. „Tjeckien: Ja till Gripen” 
  92. ^ Hoyle, Craig (19. 5. 2014). „Czech government signs Gripen lease extension” (na jeziku: (jezik: engleski)). flightglobal. Pristupljeno 15. 5. 2015. „Czech government signs Gripen lease extension” 
  93. ^ Hoyle, Craig (12. 5. 2015). „Czech air force looks to the future with enhanced Gripens” (na jeziku: (jezik: engleski)). flightglobal. Pristupljeno 15. 5. 2015. „Czech air force looks to the future with enhanced Gripens” 
  94. ^ „Czech military wants to raise number of Gripen fighters” (na jeziku: (jezik: engleski)). ceskenoviny. 11. 11. 2014. Arhivirano iz originala 12. 11. 2014. g. Pristupljeno 15. 5. 2015. „Czech military wants to raise number of Gripen fighters” 
  95. ^ „Czech Republic To Introduce MS 20 Upgrade For Its Gripen” (na jeziku: (jezik: engleski)). gripenblogs. 13. 5. 2015. Pristupljeno 15. 5. 2015. „Czech Republic To Introduce MS 20 Upgrade For Its Gripen” 
  96. ^ „Ungern på väg rata JAS” (na jeziku: (jezik: severnolaponski)). di. 28. 8. 2001. Pristupljeno 17. 5. 2015. „Ungern på väg rata JAS” 
  97. ^ a b „Jas-avtalet värt 5 mdr” (na jeziku: (jezik: severnolaponski)). di. 23. 11. 2001. Pristupljeno 17. 5. 2015. „Jas-avtalet värt 5 mdr” 
  98. ^ Stohl & Grillot 2009, str. 46.
  99. ^ Larrabee 2003, str. 25.
  100. ^ „Jas 39 Gripen C/D” (na jeziku: (jezik: severnolaponski)). forsvarsmakten. Pristupljeno 19. 5. 2015. „Jas 39 Gripen C/D” 
  101. ^ Hoyle, Craig (8. 5. 2008). „South Africa fields first Gripen fighter” (na jeziku: (jezik: engleski)). flightglobal. Pristupljeno 19. 5. 2015. „South Africa fields first Gripen fighter” 
  102. ^ Wingrin, Dean (10. 4. 2011). „SAAF takes delivery of three more Gripens” (na jeziku: (jezik: engleski)). saairforce. Pristupljeno 19. 5. 2015. „SAAF takes delivery of three more Gripens” 
  103. ^ „Czechs to train future international Gripen pilots” (na jeziku: (jezik: engleski)). airheadsfly. Arhivirano iz originala 15. 5. 2015. g. Pristupljeno 19. 5. 2015. „Czechs to train future international Gripen pilots” 
  104. ^ Martin, Guy (17. 7. 2013). „SAAF has no Gripen support contract” (na jeziku: (jezik: engleski)). archive. Arhivirano iz originala 17. 12. 2013. g. Pristupljeno 20. 5. 2015. „SAAF has no Gripen support contract” 
  105. ^ a b by Guy Martin (20. 12. 2013). „SAAF receives Gripen support contract” (na jeziku: (jezik: engleski)). defenceweb. Pristupljeno 20. 5. 2015. „SAAF receives Gripen support contract” 
  106. ^ Hartley, Wyndham (13. 3. 2013). „Almost half of SA’s Gripens ‘in storage’” (na jeziku: (jezik: engleski)). archive. Arhivirano iz originala 17. 12. 2013. g. Pristupljeno 20. 5. 2015. „Almost half of SA’s Gripens ‘in storage’” 
  107. ^ „Arms Deal Commission hears fighter jets met Air Force requirements” (na jeziku: (jezik: engleski)). 2. 9. 2013. „Arms Deal Commission hears fighter jets met Air Force requirements”  Nedostaje ili je prazan parametar |url= (pomoć);
  108. ^ a b v Keck, Zachary (13. 9. 2013). „Thailand's Air Force: A Leading Power in ASEAN?” (na jeziku: (jezik: engleski)). archive. Arhivirano iz originala 8. 1. 2014. g. Pristupljeno 20. 5. 2015. „Thailand's Air Force: A Leading Power in ASEAN?” 
  109. ^ Hoyle, Craig (15. 2. 2008). „Thailand signs contract for six Saab Gripen fighters” (na jeziku: (jezik: engleski)). archive. Arhivirano iz originala 13. 12. 2013. g. Pristupljeno 20. 5. 2015. „Thailand signs contract for six Saab Gripen fighters” 
  110. ^ Waldron, Greg (23. 2. 2011). „Thailand's first six Gripens arrive in Asia” (na jeziku: (jezik: engleski)). archive. Arhivirano iz originala 13. 12. 2013. g. Pristupljeno 20. 5. 2015. „Thailand's first six Gripens arrive in Asia” 
  111. ^ a b Hoyle, Craig (23. 11. 2010). „Thailand signs for more Gripen fighters, anti-ship missiles” (na jeziku: (jezik: engleski)). archive. Arhivirano iz originala 13. 12. 2013. g. Pristupljeno 20. 5. 2015. „Thailand signs for more Gripen fighters, anti-ship missiles” 
  112. ^ Acharya 2009, str. 163.
  113. ^ „Gripenplan träffades av blixtnedslag” (na jeziku: (jezik: engleski)). archive. 5. 9. 2013. Arhivirano iz originala 8. 10. 2013. g. Pristupljeno 20. 5. 2015. „Gripenplan träffades av blixtnedslag” 
  114. ^ „Thailand vill köpa fler Gripen” (na jeziku: (jezik: engleski)). archive. 22. 10. 2013. Arhivirano iz originala 19. 10. 2013. g. Pristupljeno 20. 5. 2015. „Thailand vill köpa fler Gripen” 
  115. ^ a b „Gripen for ETPS” (na jeziku: (jezik: engleski)). archive. 3. 11. 2013. Arhivirano iz originala 3. 11. 2013. g. Pristupljeno 21. 5. 2015. „Gripen for ETPS” 
  116. ^ Cavas 2015: ‘Seven air forces operate or are committed to operating Gripens, along with one British Gripen D test aircraft.’

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

JAS 39 Gripen na Vikimedijinoj ostavi.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=JAS_39_Грипен&oldid=27445079”