Брод (Република Српска)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Брод (вишезначна одредница).


Брод

Брод виђен из Славонског Брода
Брод виђен из Славонског Брода

Грб
Основни подаци
Држава Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина
Ентитет Застава Републике Српске Република Српска
Општина Општина Брод
Становништво
Становништво (2013) 8.563
Положај
Координате 45°07′00″N 17°58′00″E / 45.133333, 17.983333
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Брод на мапи БиХ
{{{alt}}}
Брод
Брод на мапи БиХ
Остали подаци
Поштански број 74450
Позивни број 053


Координате: 45° 07′ 60" СГШ, 17° 58′ 60" ИГД

Брод (некада: Босански Брод и Српски Брод) је насељено мјесто на крајњем сјеверу Републике Српске (БиХ), на десној обали ријеке Саве. Административни је центар истоимене општине. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Брод укупно је пописано 8.563 лица.[1]

Географија[уреди]

Брод се налази на широко отвореној и лако проходној Перипанонској низији, на обали ријеке Саве у Посавини. На лијевој страни ријеке се налази Славонски Брод. Сјеверну границу чини ријека Сава, која меандрира и често плави своју алувијалну раван.

Историја[уреди]

Старо доба[уреди]

Историја Брода и насеља у његовој околини датира још из бронзаног доба, око 1600. године прије наше ере. На мјесту на којем је данас смјештен један дио постројења рафинерије нафте РС, налазе се под земљом остаци релативно великог насеља из прадавних времена. То мјесто народ је називао Пекаруса. Становници Пекарусе припадали су великом панонском народу. Своје трагове на овим просторима оставили су и стари Римљани. На мјесту данашњег Брода, постојало је градско насеље које су Римљани звали Марсонија. Како и сама ријеч Марсонија подсјећа на Марс — римског бога рата — тако ни Марсонија није била само цивилно и трговачко насеље, него је имала и утврђење. Главнина старе Марсоније, налазила се на мјесту данашње Славонско-Бродске тврђаве, а дио насеља био је и на десној страни. Писани документи у којима се Брод први пут спомиње, датирају из 365. године, што говори о чињеници да је овај град стар 1635 година.

Турско и Аустроугарско царство[уреди]

По реду старости, у околици Брода на првом мјесту су Винска и Лијесце, који се у извјештајима Маријана Маравића спомињу 1648. Јединствени Брод тек је 1739. године подијељен у двије администрације, посавску и славонску. Десна обала постала је дио турског а лијева аустријског царства. Године 1850, у броду је живјело 700 становника.

Свој релативно велики успон Брод је доживио у првим годинама 19. вијека. У то доба био је то трговачки центар и важна тачка на раскршћу два царства. Падом Наполеона, Брод ће изгубити свој стратешки значај. На Берлинском конгресу 1878. године Аустрији је додијељен мандат да преузме управу у Босни. Тада је и Брод постао дио Аустроугарске монархије. Са том годином су повезани и почеци школства у Броду.

Прва јавна библиотека у Броду је основана 1889. године при Народној основној школи. Позната сарајевска трговачка породица Хаџи-Ристић оснива и прву новчану установу 1859. године. Након успостављања Аустроугарске монархије над подручјем Босне, Брод постаје главни пункт за промет монархије са новоприсаједињеним покрајинама.

Жељезничка станица саграђена је 1896. године по нацрту архитекте Ханса Ниемезцека. Станица је свечано стављена у употребу 1897. године. Узор за ову грађевину градитељ је потражио у далеком Авганистану, подигавши је у псеудомаварском стилу. Најстаријим објектом који је саграђен у том стилу, а који је сачуван, сматра се Вијећница у Сарајеву. Нажалост, станица је до темеља разорена у великом нападу на Брод 19. јануара 1945. године. У Сарајеву су сачувани комплетни планови ове грађевине. Жељезничка станица у Броду је била све до свршетка Другог свјетског рата највећи прометни чвор у БиХ.

Дана, 15. јула 1897. кренуо је први воз из Брода према Дервенти и Жепчи. Прва српска православна црква саграђена је у Броду 1894. године. Стара римокатоличка црква Свети Илија била је саграђена 1860. године, а након подизања нове цркве 1907. године била је преграђена као стамбени објект. Џамија је била саграђена 1909. године. О старој џамији нема података, али се свакако зна да је била саграђена у 18. вијеку.

Један од интересантних података је да је Брод захваљујући трговцима у Славонском Броду добио 1860. године и прву петролејску лампу у цијелој БиХ. Занимљиво је и то да је 1923. године Рафинерија нафте успјела набавити аутомобил марке „Форд“ и то је уједно био први аутомобил у Броду. Први аеро-митинг у Броду је био 1912. године. Он је био приређен само 9 година пошто се први авион подигао изнад земље. Насеље на десној обали Саве службено је прозвано Босански Брод у рану јесен 1878. године, и ово име је задржао све до краја 20. вијека.

Становништво[уреди]

По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, Брод је имао 14.098 становника.

Натпис код Брода
Националност[2] 1991. 1981. 1971.
Срби 4.373 (31,01%) 3.505 (28,02%) 3.229 (32,28%)
Хрвати 4.086 (28,98%) 3.812 (30,48%) 4.166 (41,64%)
Муслимани [a] 2.246 (15,93%) 1.682 (13,44%) 2.093 (20,92%)
Југословени 2.760 (19,57%) 3.406 (27,23%) 376 (3,75%)
остали и непознато 633 (4,48%) 101 (0,80%) 139 (1,38%)
Укупно 14.098 12.506 10.003
Демографија
Година Становника
1948. 4.993 [2]
1953. 5.329
1961. 7.350
1971. 10.003
1981. 12.506
1991. 14.045

Месне заједнице 1991.[уреди]

Градске месне заједнице[уреди]

Насељено мјесто Брод је подељено на 5 градских месних заједница:

  • МЗ Бродско Поље
  • МЗ Центар
  • МЗ Махала - Скеле
  • МЗ Рит
  • МЗ Тулек

Привреда[уреди]

Нафтна индустрија[уреди]

Годинама је основу привредне дјелатности Брода представљала Рафинерија нафте. Основана је 1892. године [3] са скромним прерађивачким капацитетима, примјереним тадашњем времену. Од тада је у сталном развоју, а најзначајнији скокови производње забиљежени су 1962. године, када је капацитет инсталираних постројења достигао два милиона тона и 1991. када је изграђена нова линија капацитета три милиона тона прераде годишње.

У оба свјетска, а посебно у рату у Босни и Херцеговини, рафинерија је претрпјела значајна разарања. Стара линија је обновљена, а за потпуну ревитализацију и модернизацију потребно је уложити још око 200 милиона долара. Тим средствима би се обновила нова линија прераде и омогућила производња еколошки подобних производа по спецификацији Европске уније. Рафинерија је у групи предузећа од посебног интереса за Републику Српску, па се њена приватизација обављала по посебном програму. Од 14. фебруара 2007. године, њен већински власник је компанија „Зарубежњефт“[3]. Прије рата, 2.300 радника Рафинерије производило је моторне бензине, дизел-горива, ложива уља, битумене (путне и индустријске), течни нафтни гас, специјалне бензине (раствараче и разређиваче), примарне бензине и базни уљни дестилат. Производи су пласирани у читавој тадашњој Југославији, али и Италији, Аустрији.

Данас у Рафинерији ради 1.300 радника. Њихови и напори развојног и управљачког тима усмјерени су на кадровско јачање и освајање нових производних програма. Планирана је производња рафинисаних моторних бензина и дизел-горива и грађевинских материјала на бази битумена у чему се види будућност Рафинерије. Ријеч је о профитабилној и еколошки подобној преради нафте по стандардима Европске уније.

У Броду је и сједиште Матичног државног предузећа, Нафтна индустрија Републике Српске. Поред Рафинерије нафте Брод, у саставу НИРС су и „Рафинерија уља“ Модрича, „Терпентин“ Вишеград, „Енергопетрол“ и „Крајинапетрол“ Бања Лука.

Текстилна индустрија[уреди]

Фабрика чарапа „Бродтекс“ производила је од седам до десет милиона пари чарапа свих врста и величина, као и 300-350 хиљада килограма синтетичког предива. „Бродтекс“ је снабдијевао тржишта свих бивших југословенских република и извозио производе у Италију, СР Њемачку, Чехословачку, СССР, Анголу... Данас фабрика произведе до милион пари чарапа годишње и близу 50 хиљада килограма синтетичког предива и пласира их у Републику Српску, Федерацију БиХ и Србију.

Прије рата у Босни и Херцеговини у „Бродтексу“ је радило 450 радника, а данас 130 и кадровски су оспособљени да задовоље постојећу потражњу. Потребе за додатним улагањем капитала свакако постоје, посебно за освајање нових тржишта и проширење производње. Елаборат о приватизацији „Бродтекса“ прихваћен је међу првих десет у Републици Српској, и спровела га је Дирекција за приватизацију Бања Лука.

Производња санитарија[уреди]

Фабрика „Металемајл“ производи каде, водокотлиће, лавабое, судопере и грил опрему. И данас иако ради са мање од пола капацитета и преради око 2.500 тона лима „Металемајл“ снабдијева тржишта бивших југословенских република и извози у Њемачку, Холандију, Мађарску[тражи се извор од 09. 2009.]...

Транспорт[уреди]

Транспорт нафте и нафтних деривата основна је дјелатност предузећа „Транстер“. Допунске дјелатности су превоз путника, ремонт и сервис, царински терминал, као и промет, продаја и посредовање. Предузеће је прије рата било једно од најпознатијих у својој грани и посао обављало у читавој Европи. Сада, након што је у рату остало без значајног дијела возног парка, ради у Републици Српској, Федерацији БиХ и Србији. Постоји интерес за додатним улагањем у модернизацију возног парка, прије свега у набавку камиона и алата. „Транстер“ је дјелимично акционарско друштво 45%, а и остали дио може се приватизовати.

Грађевинска индустрија[уреди]

Међу значајна предузећа у Броду свакако спада и Грађевинско-индустријски комбинат који посједује потребну опрему и механизацију за ниско- и високоградњу. Предузеће гради стамбени и пословни простор за тржиште и продаје грађевински материјал - шљунак, пијесак, бетон и обрађене арматуре. Предузеће је трансформисано из СОУР и сада ради са три радне јединице - за високоградњу, нискоградњу и малопродају и велепродају са маркетингом.

Металопрерађивачка индустрија[уреди]

ОДП „Адаптер“ се бави металопрерађивачком дјелатношћу у примарној водоводној арматури. Производи прикључке, хидранте, водомјере... На Сајму мале привреде 1999. године изложени асортиман „Адаптера“ освојио је златну медаљу.

Пољопривреда[уреди]

Велики значај у Броду придаје се производњи здраве хране, у области ратарства, повртарства, воћарства као и узгоју рибе. Са преко 1700 хектара савремено уређеног пољопривредног земљишта које подразумијева каналску и путну мрежу, дренажно уређење свих ораничних површина, објектима за складиштење и радионицама у оквиру машинског парка, производњом здраве хране доминира „Ивањско поље“.

Ту је и рибњак „Сијековац“ на преко 2400 хектара. Чине га доводни и одводни канали са водозахватом на ријеци Укрини и систем базена са воденим огледалом од 700 хектара. Пројектовани годишњи капацитет рибњака је 800 тона шарана, толстолобика, сома и рибље млађи. Поред рибњака предузеће газдује ловиштем на површини од 1700 хектара препуним дивљачи - зечевима, фазанима, срнама, дивљим паткама...

Спорт[уреди]

Брод има дугу и богату спортску традицију. Свакако најзначајнији бродски спортски колектив је фудбалски клуб ОФК Полет 1926 који поред сениорске, има пионирску и предпионирску селекцију. У Броду егзистирају и кошаркашки клуб Брод, РК Брод, ОК Младост, карате клуб Полет, боксерски клуб Славија, шаховски клуб Славија и спортско риболовно друштво Сава. Мали фудбал (Футсал) је такође веома популаран, тако да су у такмичарскоm турниру "Општинска лига Брод 2012/2013" биле пријављене 22 локалне екипе.[4]

Градови побратими[уреди]

Знамените личности[уреди]

Галерија слика[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ За садашњи статус Муслимана види чланак Муслимани.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Брод (Република Српска)