Википедија:Изабране слике/Историја

Историја

• 
  Југословенски и српски писац Иво Андрић у свом дому у улици Пролетерске бригаде 2а, у Београду, са новинарима реагује на вести о примању Нобелове награде за књижевност. Тренутак је забележио фотограф Стеван Крагујевић
• 
  Последице немачког бомбардовања Београда које је почело на данашњи дан, 6. априла 1941, као део инвазије Сила Осовине на Краљевину Југославију
• 
  Рушевине Сан Франциска након снажног земљотреса који је погодио град у 5:12 пре подне, 18. априла 1906. године. У земљотресу и накнадним пожарима уништено је око 80% града, а живот је изгубило око 3.000 људи
• 
  Посета Председника Југославије Јосипа Броза Тита Споменику револуције народа Мославине у Подгарићу 9. септембра 1967. године. Споменик је дело вајара Душана Џамоње
• 
  ... Serbien muss sterbien! („... Србија мора умрети!”), србофобна аустроугарска карикатура објављена након атентата на аустријског надвојводу Франца Фердинанда из 1914 године. Карикатура приказује аустријску руку како смрскава Србина (Краљевину Србију) који, представљен као мајмун, држи бомбу и испушта нож
• 
  Почасна стража гарде ЈНА у Кући цвећа 1980-их година
• 
  Првомајска парада у Љубљани 1961. године
• 
  Ордени погинулих и умрлих народних хероја у Војном музеју у Београду
• 
  Црна рука, на челу са Драгутином Димитријевићем Аписом (горе десно) представљала је тајно друштво у Краљевини Србији. Иако званично основана 1911, под називом Уједињење или смрт, Црна рука је своје деловање отпочела неколико година раније, извршивши Мајски преврат 1903. године, у којем су убијени краљ Александар и краљица Драга, чиме је прекинута владавина династије Обреновића.
• 
  Самоспаљивање будистичког монаха Тик Кванг Дука 1963. у Сајгону (данас Хо Ши Мин), у знак протеста против дискриминације будиста у тадашњем Јужном Вијетнаму. Режим председника Нго Дин Зјема, иначе припадника католичке мањине, активно је фаворизовао Католичку цркву и католике у свим сферама живота, док су будисти били дискриминисани иако су чинили између 70 и 90 одсто становништва Јужног Вијетнама. Председник Зјем је убијен у војном удару у новембру 1963.
• 
  Панорамски поглед Лепенског вира;
  Лепенски Вир је једно од највећих и најзначајнијих мезолитских и неолитских археолошких налазишта. Смештено је на десној обали Дунава у Ђердапској клисури, у Србији, у централном делу Балканског полуострва. Овај локалитет, који је име добио по дунавском виру, био је седиште једне од најважнијих и најсложенијих култура праисторије
• 
  Савјезничко бомбардовање бањалучке тврђаве 1944. године. Бомбардовање je извелa јужноафричка авијација на њемачке трупе које су се биле утврдиле у тврђави након што су их јединице НОВЈ потиснуле из дијела града. Фотографију је начинила 19. ескадрила Јужноафричког ратног ваздухопловства 27. септембра 1944. године, која је заједно са 16. ескадрилом Јужноафричког ратног ваздухопловства извела овај напад
• 
  Оклоп српског витеза, Народни музеј Лесковац
• 
  Pont Saint-Michel je arhijski most u Parizu kog su sagradili Vaudrey, de Lagalisserie, Audrand, Rosier 1857.
• 
  Хрватски и југословенски писац и енциклопедиста Мирослав Крлежа и Председник Југославије Јосип Броз Тито у Народном позоришту у Београду на стотој представи Расинове трагедије Федра, 1967. година
• 
  Диплома Вуку Караџићу за почасног грађанина Загреба, 1861.
• 
  Потписивање Дејтонског мировног споразума 21. новембра 1995. године. На фотографији слијева надесно стоје: Фелипе Гонзалез, Бил Клинтон, Жак Ширак, Хелмут Кол, Џон Мејџор и Виктор Черномирдин; сједе: Слободан Милошевић, Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић
• 
  Воз где је потписано примирје које је и формално завршило Први светски рат, 11. 11. 1918. године, у 11 часова
• 
  Совјетски генерали Георгиј Жуков, Василиј Соколовски и Константин Рокосовски, те британски генерал Бернард Монтгомери 12. јула 1945. године на Бранденбуршкој капији, Берлин
• 
  Изградња моста краља Александра у Београду. Мост, дело архитекте Николаја Краснова, је изграђен између 1930. и 1934. године, а срушен за време Априлског рата 1941. године. На његовом месту је након Другог светског рата подигнут Бранков мост
• 
  Српски и амерички проналазач Никола Тесла у својој лабораторији у Колорадо Спрингсу децембра 1899. године. Поред њега је његов познати Теслин трансформатор, генератор високог напона којег је Тесла изумио око 1891. године
• 
  Аверс златне медаље за храброст Краљевине Србије из 1912. године. Створена за одликовање војника у Првом балканском рату, рад је познатог академског вајара Ђорђа Јовановића. Рађена је у стилу високог академског реализма и представља естетски изванредно дело овог вајара. Млади женски лик на аверсу је алегорија за Србију. Употребни период медаље је био само годину дана и то због неомиљености ове медаље међу војницима, за чије патријахално схватање алегорија жене као Србије није била прикладна као медаља за храброст. Стога је убрзо замењена другом медаљом за храброст са представом јунака Милоша Обилића. Премда неомиљена тада, данас представља један од омиљених примерака међу колекционарима српског ордења
• 
  Новчаница од 100 југословенских динара из 1919. године
• 
  Милош Црњански и дипломатски кор југословенске амбасаде у Италији, Рим, 1939.
• 
  Врховни командант НОВ и ПОЈ Јосип Броз Тито врши смотру Прве пролетерске ударне бригаде
• 
  Капа златара из Меленаца. Потиче с краја 19. века. Овакве капе биле су део женске народне ношње. Украшаване су златовезом. Околина Зрењанина, нарочито села Кумане, Елемир и Меленци, била су центри златовеза. Фотографија из етнолошке збирке Музеја Војводине
• 
  Председник СФРЈ Јосип Броз Тито плеше са супругом Јованком, на дочеку Нове године, 1960-их година. Фотографија Стевана Крагујевића
• 
  Манастир Светих архангела у Призрену је срушен и спаљен од стране албанских екстремиста током мартовског погрома 2004. године. Овај манастир је задужбина српског цара Душана (краљ 1331—1346, цар 1346—1355), који се налази у кањону реке Призренске Бистрице недалеко од града Призрена у Метохији и припада рашко-призренској епархији Српске православне цркве. Грађен је у периоду од 1343. до 1352. године, на месту старије цркве у склопу тврђаве Вишеград као гробна црква цара Душана и сматра се да је представљао врхунац српског сакралног градитељства који је пресудно утицао на настанак и развој Моравског стила.
• 
  Мицко Крстић, истакнути ратник и четнички војдода из Старе Србије. Сликарка Надежда Петровић (1873—1915) написала је драму о његовом животу, а опеван је и у народној поезији.
• 
  Мост слободе у Новом Саду, срушен након бомбардовања НАТо снага, који је повезивао исти град и Сремску Каменицу. Страдало је више лица. НАТО агресија на СР Југославију започета је 24. марта 1999. год, без одобрења Савета безбедности Уједињених нација због оптужби да српске снаге безбедности наводно врше етничко чишћење косовских Албанаца.
• 
  Манастир Студеница је један од највећих и најбогатијих манастира Српске православне цркве. Налази се 57 km од Краљева, а основао га је Стефан Немања 1190. године.Утврђени зидови манастира окружују четири цркве: Богородичну цркву и Краљеву цркву (цркву светих Јоакима и Ане), обе изграђене од мермера, цркву Никољачу (цркву светог Николе) и још једну цркву, очувану у темељима. Манастир је познат по својој колекцији фресака из 13. и 14. века. Припада Епархији жичкој Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја. УНЕСКО је 1986. године уврстио Студеницу у листу Светске баштине.
• 
  Ентеријер препуне Метрополитен опера током концерта пијанисте Јосефа Хофмана, 1937. Зграда није била заштићена као споменик културе и срушена је 1967. године. Инвеститор је на месту опере изградио кулу од 40 спратова пословног и стамбеног простора.