Коморан

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Комарно (Словачка))
Коморан
Komárno

Komarno city centre.JPG
Коморан

Грб
Основни подаци
Држава Застава Словачке Словачка
Крај Њитрански
Округ Коморан
Становништво
Становништво (31.12.2005) 36 596
Густина становништва 357 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 47°45′48″N 18°07′42″E / 47.763333, 18.128333
Надморска висина 112 м
Површина 103,167 662 км²
Коморан на мапи Словачке
{{{alt}}}
Коморан
Коморан на мапи Словачке
Остали подаци
Градоначелник др. Антон Марек
Поштански код 945 01
Позивни број 0 35
Регистарска ознака KN
Веб-страна www.komarno.sk


Координате: 47° 45′ 48" СГШ, 18° 07′ 42" ИГД

Коморан[1] или, новије, Комарно (свк. Komárno, мађ. Komárom, нем. Komorn) је град на југу Словачке. Управно припада Њитранском крају, у оквиру кога је седиште једног од округа (сл. okres).

Коморан је познат као највећи град у Словачкој са мађарском већином.

За српску историју Коморан је важан као једино значајније средиште Срба на тлу данашње Словачке. Некада бројна и богата заједница данас је готово нестала, али је у граду очувана велика српска православна црква.

Порекло назива[уреди]

Име града долази од словенске речи komár, што значи комарац.

Природни услови[уреди]

Српска православна црква у Коморану
Детаљ из градског језгра
Стари шанац из хабзбуршког времена
Црква св. Андреје
Градска кућа
Ректорат
Палата Зичи

Коморан је смештен у југозападном делу државе. Престоница државе, Братислава, налази се 110 км северозападно.

Рељеф: Коморан се налази у Панонској равници, на ушћу реке Вах у Дунав, који га дели од мађарске територије и суседног града Комарома.

Клима: Клима у Коморану је умерено континентална.

Воде: Коморан се образовао на месту где се река Вах улива у Дунав.

Историја[уреди]

Коморан је део некад већег истоименог градског насеља у оквиру Краљевине Угарске, које се пружало на обе стране Дунава. Пре тога је овде постојало античко насеље, део староримске провинције Паноније. Град је био у поседу мађарских владара још од 10. века. Током периода 16. века Коморан је једно од главних утврђења прво у одбрани, а затим у офанзиви Хабзбурговаца против Османлија.

После Првог светског рата Дунав је постао граница између тадашњих Мађарске и Чехословачке, а он некад јединственог града настала су два мања града; Северни део постао је чехословачки, данас словачки град Коморан/Комарно, а јужни део мађарски град Комаром. У раздобљу 1938-44. Комарно и јужни делови Словачке су били су под притиском Немачке пропојени Хортијевој Мађарској, да би се после рата поново нашли у оквиру Чехословачке. Од 1990. г. године Коморан је у саставу Словачке. Од пре неколико година Коморан и суседни Комаром су поново повезани мостом преко Дунава.

Становништво[уреди]

Данас Коморан има око 36.000 становника и последњих година број становника опада.

Мађарска национална мањина чини око 60% градског становништва, што Коморан чини највећим претежно мађарским насељем у Словачкој. Поред тога град се налази у подунавском делу земље, претежно насељеном Мађарима. Због тога је Коморан средиште Мађарске националне мањине у Словачкој са бројним културним установама ове мањине, од којих је најважнији месни универзитет на мађарском језику, једини у Словачкој.

Етнички састав: По попису из 2001. г. састав је следећи:

Верски састав: По попису из 2001. г. састав је следећи:

Српски Коморан[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Срби у Коморану

Досељавање Срба десило се веома рано, већ у 15. веку, о чему сведочи и печат српске цркве из 1511. године. Овај део тадашње Угарске Срби су називали Горњом земљом. Потом су следила још два таласа насељавања, под притиском Турака. Први Срби су били шајкаши, граничари. Касније се насељавају Срби грађанског порекла из Српског Ковина, а у последњем таласу, 1690. године Срби високог рода, свештеници и племићи.

Град је током раздобља 18. века био једно од средишта српског живља северним деловима тадашње Угарске, заједно са не тако далеким Сентадрејом, Будимом, Стоним Београдом (Секешфехервар) и другим градовима северног дела тадашње Угарске (тзв. „Горње Земље"). Средином 18. века српска заједница у Коморану бележи свој врхунац; Она броји око 2 хиљаде припадника и гради се српска православна црква.

1751. године долази до укидања војне границе у овом делу Подунавља, па се већина коморанских Срба сели у данашњу Шајкашку у Бачкој. Током 19. века њихов број се стално смањује, па већ крајем века у Коморану је живело свега око 100 српских душа. После Првог светског рата један део Срба се иселио у матицу, па су преостали Срби били само сенка некадашње заједнице.

Привреда[уреди]

У привредном смислу Коморан је важан у Словачкој као највећа словачка лука на Дунаву. Индустријска зона налази се у западном делу града.

Култура и занимљивости[уреди]

Позориште

  • Јокајијево позориште

Музеји

  • Подунавски музеј[2]

Музика

  • Родно место Франца Лехара

Зграде и објекти[уреди]

  • Комарновски систем утврђења

Споменици културе

  • Зграда бившег Колегија реформистичке цркве
  • Зграда официрског павиљона
  • Зграда словачке гимназије- бивша градска мучка школа
  • Зграда суда- ул. Погранична
  • Зграда Зихијеве палате
  • Зграда Златна риба
  • Бивша кафана – Златно буре
  • Бивши порески уред- Интернат
  • Бивши Жупски дом
  • Дом Матисе словачке, Трг М. Р. Шћефањика
  • Градска скупштина
  • Болница и поликлиника
  • Стамбена зграда у Жупној 2
  • Сецесијска зграда Словачке штедионице

Верски споменици

  • Српска православна црква Пресвете Богородице - једина у Словачкој
  • Бивши колегијум Бенедиктинског реда
  • Евангелистичка црква Аугсбурске вероисповести
  • Реформистичка хришћанска црква
  • Римокатоличка црква св. Андрије из 1926.
  • Црква св. Розалије из 1843.
  • Војничка црква, бивша фрањевачка црква Бозјег срца Кристовог из 1617.
  • Капела св. Јосипа из 1741.
  • Капела св. Ане из 1750.
  • Мала синагога
  • ступ Тројице
  • Централни крст на католичком гробљу

Скулптуре

  • Скулптура др. генерала М. Р. Шћефањика
  • Скулптура Франца Лехара
  • Скулптура генерала Гијоргија Клапка
  • Скулптура Мора Јокаија
  • Скулптура Цирила и Методија
  • Скулптура Атила Кацаса код Јокајијевог позоришта

Споменици

  • Гроб Људовита Штура
  • Гроб поредице Јокаји
  • Гроб златног мушкарца
  • Гробница ген. Павла Давидовича код православне цркве
  • Гробови код реформиране цркве-православне цркве
  • Споменик антифашизма- Сени трг
  • Споменик палим борцима 1. светског рата
  • Споменик војницима Црвене армије

Спомен-плоче

  • Спомен плоча Беле Бартока
  • Спомен плоча Др. Сеље Јаноша
  • Спомен плоча грофа Иштвана Цехињија 1907.-1929.
  • Спомен плоча Мора Јокајија
  • Спомен плоча жртвама холокауста

Паркови

  • Дечји парк код тврђаве

Спорт[уреди]

  • Кошаркашки клуб МБК „Комарно“ који игра у Екстра лиги
  • Фудбалски клуб КФЦ Мајорка који игра у IV. лиги
  • Спортски боксерски клуб Спартак „Комарно“ који игра у Екстра лиги
  • Кануистика- Кајак &кану клуб „Комарно“

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ [Projekat Rastko] Ljubivoje Cerovic: Srbi u Slovackoj, Приступљено 8. 4. 2013.
  2. ^ Podunajské múzeum - Komárno, Приступљено 8. 4. 2013.

Извори[уреди]

  • Церовић, Љ. (2011), Срби у Коморану, Нови Сад, Прометеј

Спољашње везе[уреди]