Аустријско-турски рат (1716—1718)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Аустријско-турски рат.
Аустријско-турски рат (1716—1718)
Део отоманско-хабзбуршких ратова
Guerre turcs autrichiens 1716-18.jpg
Време: 13. април 171621. јул 1718.
Локација: Балканско полуострво, Срем, Банат, Влашка
Узрок рата:
Резултат: Победа Хабзбурга и Млетака, Турска губи северну Србију, део Влашке и део северне Босне
Мир у Пожаревцу
Промене у територији:
Сукобљене стране
Ottoman flag Османско царство
Gerae-tamga.svg Кримски канат
Застава {{{генитив}}} Хабзбуршка монархија
Flag of Most Serene Republic of Venice.svg Млетачка република
Заповедници
Дамат Али-паша Еуген Савојски
Јачина
120.000 70.000
Губици
непознато непознато
{{{подаци}}}

Аустријско-турски рат вођен од 1716. до 1718. године је био шести по реду ратни сукоб између Аустријског и Османског царства. Истовремено са овим, вођен је и Турско-млетачки рат (1714—1718). Оба рата су завршена потписиванњем мира у Пожаревцу 1718. године.

Узроци[уреди]

Турска је била незадовољна одредбама Карловачког мира по којима је Венецији припала Мореја (Пелопонез) и делови Далмације, те је 1714. година напала Млетке и успела да освоји Мореју 1715. године. У Далмацији Турци нису имали успеха, штавише након што се и Аустрија укључила у рат изгубили су неколико места у Херцеговини а Млеци су се долином Неретве пробили до Мостара.

Рат[уреди]

Еуген Савојски

Како није могла сама да се одбрани од Османлија Венеција је склопила савез са Аустријом, која је као гарант Карловачког мира запретила Турцима који су на то одговорили објавом рата. Велики везир Силхадар Дамат Али-паша је с пролећа 1716. сакупио војску и кренуо ка Београду, док је флота започела блокаду млетачког Крфа. У почетку су Турци имали неких успеха, прешли су у Срем и Бачку и попалили многа насеља, страдали су између осталих Сремски Карловци и манастир Крушедол. Почетком августа Турци су ополили Петроварадинску тврђаву и започели бомбардовање. Посади тврђаве је ускоро стигла у помоћ војска предвођена Еугеном Савојским, врховним заповедником аустријских трупа у овом рату. Он је успео да разбије турску опсаду 5. августа 1716. након само четири сата борбе. У бици код Петроварадина страдало је 2.212 аустријских и преко 6.000 турских војника међу којима и сам велики везир Дамат Али-паша.

После победе код Петроварадина, аустријска војска је до краја године ослободила цео Банат са Темишваром.

Аустријанци су 16. јуна 1717. године прешли Саву и започели опсаду Београда. Турска војска предвођена новим великим везиром Халил-пашом кренула је из Једрена као помоћ опкољеном Београду. Они су поражени 16. августа, а следећег дана аустријска војска је ушла у Београдску тврђаву.

Мир[уреди]

Територије које је Аустрија добила након овог рата

Сви ови догађаји натерали су Турке да траже мир. Мир је склопљен у Пожаревцу 21. јула 1718. године. Према одредбама Пожаревачког мира Турци су предали Хабзбуршком царству Банат, југоисточни Срем, део северне Босне, северну Србију и Малу Влашку. Млетачка република није успела да поврати Пелопонез и Крит али је задржала Јонска острва и градове Превезу и Арту, док је у Далмацији добила области око Сиња, Имотског и Вргорца.

Овакво стање се задржало до следећег аустријско-турског рата (1737-1739) и Београдског мира којим је овај рат завршен.

Види још[уреди]

Литература[уреди]