Анандамид
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
(5Z,8Z,11Z,14Z)-N-(2-hydroxyethyl)icosa-5,8,11,14-tetraenamide
| |
| Други називи
Н-арахидоноил таноламин
арахидоноил етаноламид | |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| МеСХ | Анандамиде |
| |
| Својства | |
| C22H37NO2 | |
| Моларна маса | 347,53 g/mol |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Анандамид, N-арахидоноил таноламин или AEA, је ендогени канабиноидни неуротрансмитер. Њега су изоловали и описали чешки аналитички хемичар Лумíр Ондреј Хануш и амерички молекуларни фармаколог Вилијам Антони Деван 1992. Име је потиче од Санскритске речи ananda, што значи блаженство, одушевљење, и амид.[3][4]
Он се може синтетисати из N-арахидоноил фосфатидилетаноламина на више начина.[5] Њега првенствено деградира ензим FAAH, који конвертује анандамид у етаноламин и арахидонску киселину. Услед тога, FAAH инхибитори доводе до повишених нивоа анандамида и имају терапеутску примену.[6][7]
Физиолошке функције[уреди | уреди извор]
Ефекти анандамида могу да буду било централни, у мозгу, или периферни, у другим деловима тела. Ти дистинктни ефекти су посредовани првенствено CB1 канабиноидним рецепторима у централном нервном систему, и CB2 канабиноидним рецепторима на периферији.[8] На периферији анандамид углавном учествује у функцијама имунског система. Канабиноидни рецептори су оригинално откривени на основу њихове сензитивности на Δ9-тетрахидроканабинол (Δ9-THC), који је психоактивни канабиноид нађен у канабису. Откриће анандамида потиче из ЦБ1 и ЦБ2 истраживања, каја су делом била заснована на становишту да мора да постоји природна (ендогена) хемикалија која се везује за те рецепторе.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ Деване WА, Ханус L, Бреуер А, Пертwее РГ, Стевенсон ЛА, Гриффин Г, Гибсон D, Манделбаум А, Етингер А, Мецхоулам Р (1992). „Исолатион анд струцтуре оф а браин цонституент тхат биндс то тхе цаннабиноид рецептор”. Сциенце. 258 (5090): 1946—9. ПМИД 1470919. дои:10.1126/сциенце.1470919.
- ^ Мецхоулам Р, Фриде Е (1995). „Тхе унпавед роад то тхе ендогеноус браин цаннабиноид лигандс, тхе анандамидес”. Ур.: Пертwее РГ. Цаннабиноид рецепторс. Бостон: Ацадемиц Пресс. стр. 233–258. ИСБН 978-0-12-551460-6.
- ^ Wанг Ј, Уеда Н (2009). „Биологy оф ендоцаннабиноид сyнтхесис сyстем”. Простагландинс & Отхер Липид Медиаторс. 89 (3-4): 112—9. ПМИД 19126434. дои:10.1016/ј.простагландинс.2008.12.002.
- ^ Гаетани С, Дипасqуале П, Романо А, Ригхетти L, Цассано Т, Пиомелли D, Цуомо V (2009). „Тхе ендоцаннабиноид сyстем ас а таргет фор новел анxиолyтиц анд антидепрессант другс”. Интернатионал Ревиеw оф Неуробиологy. 85: 57—72. ПМИД 19607961. дои:10.1016/С0074-7742(09)85005-8.
- ^ Хwанг Ј, Адамсон C, Бутлер D, Јанеро ДР, Макриyаннис А, Бахр БА (2010). „Енханцемент оф ендоцаннабиноид сигналинг бy фаттy ацид амиде хyдроласе инхибитион: а неуропротецтиве тхерапеутиц модалитy”. Лифе Сциенцес. 86 (15-16): 615—23. ПМИД 19527737. дои:10.1016/ј.лфс.2009.06.003.
- ^ Пацхер П, Баткаи С, Кунос Г (2006). „Тхе ендоцаннабиноид сyстем ас ан емергинг таргет оф пхармацотхерапy.”. Пхармацол Рев. ПМЦ 2241751
. ПМИД 16968947. дои:10.1124/пр.58.3.2. Текст „ 58(3) ” игнорисан (помоћ); Текст „ 389-462 ” игнорисан (помоћ)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Цоулд анандамиде бе тхе миссинг линк то "руннер'с хигх"? Аццессед 2008-10-18
