Džordž Edvard Mur

Džordž Edvard Mur
Mur 1914. godine
Lični podaci
Puno ime	Džordž Mur
Datum rođenja	(1873-11-04)4. novembar 1873.
Mesto rođenja	London, Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti	24. oktobar 1958.(1958-10-24) (84 god.)
Mesto smrti	Kembridž, Ujedinjeno Kraljevstvo
Obrazovanje	Triniti koledž, Koledž Dalvič
Filozofski rad
Epoha	Filozofija 19. veka, Filozofija 20. veka
Škola filozofije	Analitička filozofija
Interesovanja	etika, epistemologija, psihologija jezika
Uticaji od	Gotlob Frege, Bernard Rasel
Uticao na	Bernard Rasel, Ludvig Vitgenštajn, Džon Mejnard Kejns

Džordž Edvard Mur (engl. George Edward Moore; London, 4. novembar 1873 — Kembridž, 24. oktobar 1958) bio je engleski filozof i profesor. Bio je jedan od najuticajnijih engleskih filozofa prve polovine 20. veka, a posebno je bio popularan u SAD.

Njegova najpoznatija dela su: Principi etike, Etika, Pobijanje idealizma, Odbrana zdravog razuma.

Mur je imao stav da idealisti ne prave dobru razliku između uslova egzistencije i uslova saznanja, već da ono što je uslov iskustva oni proglašavaju uslovom postojanja. Međutim, Mur je tvrdio da svest jeste uslov saznanja materijalnih objekata, ali ne i njihovog postojanja. Mur je pobijao idealizam, pre svega Berklijev stav o principima postojanja. Vezano za to, Mur se zalagao za filozofiju zdravog razuma iako je govorio da ona ipak ne daje celovit pogled na svet.

Stavovi Mura su potpuni antipod u odnosu na stavove Hegela koji je preferirao celinu u delovima. Mur je govorio da celinu čine delovi koji su samostalni i poseduju osobine koje ne zavise od celine. I zato je smatrao da je najpre potrebno upoznati delove celine kako bi se shvatila ona sama.

Biografija

Rođen je u južnom Londonu 1873. godine. Njegov stariji brat je bio Tomas Strudž Mur, engleski pisac.

Godine 1892. učio je na Dalvič koledžu, a školovanje je nastavio na Univerzitetu u Kembridžu, na studijama klasike za moralne nauke. U Kembridžu je upoznao Bertranda Rasela i Mektagarta. Pošto su njih dvojica bili stariji od njega, pratio ih je kako bi i on bio među najboljim studentima i kako bi eventualno dobio nagradu od Triniti koledža koja bi mu omogućila da nastavi dalje studije na ovom Univerzitetu. Pošto je ubrzo maturirao i postao uspešan mladi filozof, on je postao onaj koji je predvodio Rasela i Mektagerta. Godine 1904. Mur je napustio Kembridž, a sedam godina kasnije se vratio na Univerzitet kao predavač gde je živeo do kraja života. Od 1921. počeo je da radi kao urednik časopisa Um (Mind), a 1925. je dobio zvanje profesora na Kembridžu. Ove dve pozicije učvrstile su ga kao jednog od najpoštovanijih filozofa u Engleskoj u to vreme.</ref> Zahvaljujući njemu i Vitgenštajnu, od 1929. Kembridž je postao verovatno najvažniji centar filozofije na svetu. Tu se Mur sprijateljio i počeo da sarađuje sa mnogim mladim ljudima koji su vremenom formirali grupu Blumsburi, poput Litina Strejčija, Leonarda Vulfa i Majnarda Kejnsa. Na Univerzitetu je radio kao profesor iz mentalne filozofije i logike, od 1925. do 1939. godine, kada je otišao u penziju, a za časopis Um je prestao da piše pet godina kasnije. Njegovim penzionisanjem završilo se i zlatno doba filozofije na Kembridžu. Danas je najpoznatiji po bavljenju temama etičkog nenaturalizma i paradoksu koji nosi njegovo ime. Kritikovao je modernu filozofiju zbog slabog napretka, bavio se etikom i napisao je nekoliko poznatih knjiga, poput Principi etike, Etika, Pobijanje idealizma, Odbrana zdravog razuma. Oženio se sa Doroti Eli i sa njom je imao dva sina, pesnika Nikolasa Mura i kompozitora Timotija Mura.

Umro je 24. oktobra, a kremiran je 28. oktobra 1958. na groblju u Kembridžu.

Pobijanje naturalizma

Mur je kritikovao idealističku filozofiju počevši od analize koju je objavio 1898. u Prirodi rasuđivanja, gde je detaljno ispitivao istinitost i lažnost stavova ove filozofije. Kasniji radovi poput Opovrgavanje idealizma iz 1903. i Odbrane zdravog razuma 1905, on je kritikovao i idealiste i skeptike, a oslanjao se na znanje koje možemo dobiti svakodnevnim iskustvom. Ovim pitanjima se posebno bavio u delu Neki glavni problemi filozofije 1953.

Naturalistička greška

Na sličan način Mur je analizirao i moralnu filozofiju u delima Principi etike 1903. i Etika iz 1912.

U svom delu Principi etike, Džordž Edvard Mur je pisao o dobru po sebi, u stilu srednjovekovnog realiste ili objektivnog idealiste. On je bio jedan od najznačajnijih predstavnika u istoriji etike. Kritikujući metafizičku i naturalističku etiku, posebno hedonizam, Mur je postavio temelje metaetike. Ona je obuhvatala analitičke filozofije morala i na osnovu nje, pristalice kognitivizma su preuzeli stav da su moralni iskazi samo specijalni slučaj saznajnih iskaza ili tvrdnji. Za razliku od njih, nekognitivisti za moralne iskaze uzimaju da su to tipični vrednosni iskazi i njihova suština je u izražavanju emocija, molbi, zapovesti i drugog.

Analizirao je stavove naturalizma i otkrio je nedoslednost u dokazima tvrdnji koje je nazvao naturalističkom greškom. Pod ovom greškom se podrazumevala identifikacija dobrog sa nečim drugim. Mur je napravio razliku između samovrednosti i instrumentalnih vrednosti, sredstava. Napadao je empiristički kognitivizam ili naturalizam koji su formirali Bentam i Mil. On je tvrdio da oni čine natruralističku grešku jer se ne pitaju šta je dobro po sebi, nego koje su stvari dobre. Mur je pod naturalističkom greškom podrazumevao da empiristički kognitivisti izvode etičke iskaze iz indikativnih iskaza. Formalno logički posmatrani naturalistička greška je logička greška koja se zove učetvorostručenje termina quaterino terminorum. Ipak, iako je uvideo grešku, ni Mur nije uspeo da je reši. Njegovo objašnjenje je da se iskazi o dobru ne mogu dokazati niti definisati, već samo intuitivno uvideti, te su tako sintetičko apriorni. Koncept koji je Mur pedstavio uticao je na Majnarda Kejnsa i druge članove grupe Blumsberi. Ovim problemima ranije se bavio i Imanuel Kant.

Metaetička kritika subjektivizma

Za istoriju filozofije vrlo je značajna Murova kritika subjektivizma. On je video da je centralna stvar u metaetici moralni spor ili analiza, zapravo nemoguća. Tvrdio je da se, zapravo, ni ne iskazuju dve suprotne stvari jer se ne govori o istom. On je subjektivizam analitički opovrgnuo argumentom otvorenog pitanja, da li je smisleno ili logički apsurbno npr. da li je muško dete istih roditelja brat. On je zaključio da subjektivistčki princip nije logički korektan poput analitičkih, tautoloških iskaza, te se on mora odbaciti kao nevalidan.