Dejan Savićević
Dejan Savićević | |||
---|---|---|---|
Lični podaci | |||
Nadimak | Dejo[1], Genije | ||
Datum rođenja | 15. septembar 1966. | ||
Mesto rođenja | Titograd, SFRJ | ||
Pozicija | prednji vezni igrač / krilo | ||
Juniorska karijera | |||
1981—1983 1983—1984 |
OFK Titograd Budućnost Titograd | ||
Seniorska karijera | |||
Godine | Klub | Nast. | (Gol) |
1983—1988 1988—1992 1992—1998 1999 1999—2001 |
Budućnost Crvena zvezda Milan Crvena zvezda Rapid |
130 72 97 3 44 |
(36) (23) (20) (0) (25) |
Ukupno | 346 | (98) | |
Reprezentativna karijera | |||
1986—1999 | Jugoslavija | 56 | (19) |
Trenerska karijera | |||
2001—2003 | SR Jugoslavija |
Dejan Savićević (Titograd, 15. septembar 1966) je bivši jugoslovenski fudbaler. Od 1986. do 1999. godine je nastupao za reprezentaciju u 56 utakmica i postigao 19 golova. Dobitnik je zlatne značke Sporta za 1991. godinu, a u izboru za najboljeg igrača Evrope godine zauzeo je drugo mesto.
Savićević je u karijeri igrao u Budućnosti, Crvenoj zvezdi, Milanu i Rapidu. Dva puta je osvojio Ligu šampiona, prvi put sa Crvenom zvezdom 1991, a drugi put sa Milanom 1994.
Igračka karijera
[uredi | uredi izvor]Klupska
[uredi | uredi izvor]Savićević je počeo svoju fudbalsku karijeru sa 15 godina u mlađim timovima OFK Titograd. Igrao je za Budućnost u Prvoj ligi, a za reprezentaciju je debitovao 1986. protiv Turske.
Crvena zvezda
[uredi | uredi izvor]Nakon dobrih igara u Budućnosti, najbolji jugoslovenski timovi su tražili 21-godišnjeg Savićevića u leto 1988. Savićević je odabrao Crvenu zvezdu. Kako se i FK Partizan, u to vreme klub u kom su veliki uticaj imali oficiri Jugoslovenske narodne armije, interesovao za njega, Savićević se skrivao do početka prelaznog roka, a ugovor sa Crvenom zvezdom je potpisao prvog dana prelaznog roka. Posle toga je dobio poziv za odsluženje redovnog vojnog roka, pa je propustio celu sezonu 1988/1989. U JNA je igrao u sportskoj četi da bi ostao u formi. Ipak, državne vlasti su dozvolile da igra važne utakmice kao što je susret protiv Milana u Kupu evropskih šampiona. Savićević je imao važan udeo u remiju na San Siru kada je Dragan Stojković postigao važan gol u gostima za 1:1. U revanšu u Beogradu Savićević je postigao gol, ali je nemački sudija Diter Pauli prekinuo utakmicu zbog magle koja je prekrila ceo grad. Druga utakmica je igrana sutradan, rezultat je opet bio 1:1, pa su izvođeni jedanaesterci koje su Italijani dobili 4:2, nakon promašaja Savićevića i Mitra Mrkele.
Savićević je bio deo ekipe koja je osvojila tri uzastopne šampionske titule (1989/1990, 1990/1991 i 1991/1992), dva nacionalna kupa 1990. i 1992. i Kup evropskih šampiona i Interkontinentalni kup 1991. Zvezda je izgubila Superkup Evrope od Mančester junajteda 1:0 u Mančesteru, a revanš u Beogradu se nije odigrao iz političkih razloga. Nakon uspeha Crvene zvezde u Evropi, Savićević je podelio drugo mesto sa Darkom Pančevom u glasanju za Evropskog fudbalera godine.
Zbog sankcija uvedenih SRJ zbog rata u bivšoj Jugoslaviji, Crvena zvezda je bila primorana da svoje utakmice igra van Jugoslavije.
Milan
[uredi | uredi izvor]Zbog sankcija uvedenih SRJ, Fudbalska reprezentacija Jugoslavije je vraćena sa Evropskog prvenstva 1992. u Švedskoj.
Savićevićeve dobre igre su naterale Milan da ga dovede pred početak sezone 1992/93, da bi nadoknadio rupu nastalu nakon povrede Marka van Bastena. Ipak, u svojoj prvoj sezoni u Italiji nije bio u prvom planu trenera Fabija Kapela i igrao je samo na 10 utakmica i postigao 4 gola. Sledeće sezone je postao standardan prvotimac, predvodeći Milan do titule u nacionalnom prvenstvu i Ligi šampiona i dobio je nadimak „Genije“ od Silvija Berluskonija, vlasnika milanskog kluba.[2] U finalu protiv Barselone na Parku prinčeva, Savićević je asistirao Masaru za vodeći gol Milana, a sam je lobovao golmana katalonskog tima Andonija Zubizaretu sa oko 30 metara za treći gol Milana na toj utakmici.[3] Uprkos lošoj formi Milana sledeće sezone, Savićević je predvodio klub do finala Lige šampiona u Atini protiv Ajaksa, koji je Ajaks dobio 1:0. Kapelo ga je izostavio u finalu zbog navodne povrede, iako je Savićević insistirao da je bio spreman.
Sledećih par sezona Savićević je pao u senku Žorža Vee, pa je dobijao sve manje šansi za igru i vratio se u Crvenu zvezdu. Sa Milanom Savićević je osvojio 7 trofeja, uključujući tri skudeta (1992/93, 1993/94 i 1995/96), kup Italije, Ligu šampiona i Superkup Evrope.[4] Uprkos nadimku genije, italijanski mediji su ga kritikovali za nepružanje dobrih igara protiv manjih klubova.
Povratak u Crvenu zvezdu
[uredi | uredi izvor]Posle odlaska iz Milana na kraju sezone 1997/98. Savićević nije imao klub, pa se vratio u Crvenu zvezdu januara 1999.[5] Odigrao je tri utakmice za Crvenu zvezdu, uključujući i večiti derbi sa Partizanom, bez postignutog pogotka, u prvenstvu koje je prekinuto zbog NATO bombardovanja SRJ. Zvezda je prvenstvo završila na trećem mestu, iza Partizana i Obilića, ali je osvojila kup, koji je odigran nakon završetka rata. Savićević je karijeru tog leta nastavio u bečkom Rapidu.
Rapid
[uredi | uredi izvor]U Rapidu Savićević je proveo dve sezone. Na 44 utakmice u dve sezone za ovaj klub postigao je 18 golova. Karijeru je okončao kada je 2002. izabran za člana selektorske komisije, nakon ostavke dotadašnjeg selektora Jugoslavije Milovana Đorića.
Reprezentativna
[uredi | uredi izvor]1. | Goran Pandurović | |
---|---|---|
2. | Slobodan Komljenović | |
3. | Slobodan Dubajić | |
4. | Branko Brnović | |
5. | Miroslav Đukić | |
6. | Slaviša Jokanović | |
7. | Vladimir Jugović | |
8. | Dejan Savićević | |
9. | Predrag Mijatović | |
10. | Dragan Stojković (k) | |
11. | Siniša Mihajlović | |
sel. | Slobodan Santrač | |
BRA—JUG 2:0 (23. 12. 1994) |
Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 56 utakmica i postigao 19 golova. Debitovao je 29. oktobra 1986. protiv Turske (4:0) u Splitu. Zabeležio je tri meča na Svetskom prvenstvu 1990. u Italiji, kada je SFR Jugoslavija zauzela peto mesto, a 1998. u Francuskoj odigrao je dve utakmice, kada je SR Jugoslavija bila 10. na kraju planetarnog šampionata. Poslednji meč za nacionalni tim je odigrao u kvalifikacijama za Euro 2000 u Zagrebu protiv Hrvatske (2:2), a pre toga je imao šta da poruči prolazniku koji ga je vređao prilikom izjave za televiziju.[6] Tokom karijere je imao problema sa povredama, a zbog toga je propustio Evropsko prvenstvo u Holandiji i Belgiji 2000. godine.
Selektor
[uredi | uredi izvor]U maju 2001. godine, Dejan Savićević je zajedno sa Vujadinom Boškovim i Ivanom Ćurkovićem izabran u selektorsku komisiju reprezentacije Jugoslavije, koja je nasledila Milovana Đorića.[7][8] Komisija nije uspela da nadoknadi nasleđeni zaostatak selekcije Jugoslavije na startu kvalifikacija i da odvede Jugoslaviju na Svetsko prvenstvo u Japanu i Južnoj Koreji 2002. godine, a Savićević je kao član komisije na klupi „plavih“ ostvario četiri pobede, dva remija i dva poraza.
Savićević je krajem 2001. godine počeo samostalno da obavlja dužnost selektora.[9] I pored solidnog starta u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u Portugaliji 2004. godine nerešenim rezultatom protiv Italije u gostima i pobedom nad Finskom u Beogradu, plavi su doživeli neuspeh najviše zbog nerešenog rezultata u meču sa Azerbejdžanom u Podgorici (2:2), a kasnije i poraza od iste selekcije u Bakuu (2:1) u junu 2003. To je bila prva pobeda Azerbejdžana u zvaničnim utakmicama u istoriji. Savićević je odmah po završetku meča podneo ostavku,[10][11] a za selektora je izabran Ilija Petković. Kao selektor Savićević je sa reprezentacijom SCG, od februara 2002. do juna 2003. ostvario četiri pobede, zabeležio tri nerešena rezultata i doživeo deset poraza. Bilans u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u Portugalu, 2004. bio je jedna pobeda, dva remija, dva poraza.
Ostalo
[uredi | uredi izvor]Savićević je bio oženjen Valentinom Brajović (razveli se 2000) sa kojom ima dvoje dece, sina Vladimira i ćerku Tamaru. Sin Vladimir je takođe fudbaler i igrao je u omladinskoj selekciji Crne Gore.[12]
Dejan Savićević je 2006. godine otvoreno podržao nezavisnost Crne Gore, njegov lik je korišćen u propagandnoj kampanji Bloka za nezavisnu Crnu Goru.[13]
Trofeji
[uredi | uredi izvor]- Crvena zvezda
- Prvenstvo Jugoslavije (3) : 1989/90, 1990/91, 1991/92.
- Kup Jugoslavije u fudbalu (1) : 1989/90.
- Kup evropskih šampiona (1) : 1990/91.
- Interkontinentalni kup (1) : 1991.
- Milan[4]
- Serija A (3) : 1992/93, 1993/94, 1995/96.
- Superkup Italije (3) : 1992, 1993, 1994.
- Liga šampiona (1) : 1993/94.
- UEFA superkup (1): 1994.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Besmrtni puk - veličanstveni govore: Najveće svedočanstvo o Bariju”. MozzartSport. Pristupljeno 29. 11. 2021.
- ^ Savićević svedok Berluskonijeve imperije
- ^ Dejan Savićević – Lob za sva vremena
- ^ a b „Kuća slavnih FK Milan - Dejan Savićević”.
- ^ „Zvezdi sinuo (i)Deja”. Arhivirano iz originala 09. 10. 2016. g. Pristupljeno 20. 01. 2016.
- ^ „Dejo o 'purgeru': Bar da je bio neka sila od čoveka, nego jado od metar i 60... (VIDEO)”. Arhivirano iz originala 18. 03. 2017. g. Pristupljeno 20. 01. 2016.
- ^ Đorića menjaju Boškov, Ćurković i Savićević
- ^ Umesto Đorića komisija: Boškov, Ćurković, Savićević
- ^ „Savićević selektor na (ne)određeno vreme”. Arhivirano iz originala 11. 05. 2011. g. Pristupljeno 20. 01. 2016.
- ^ AZERBEJDžAN – SCG 2:1
- ^ Azerbejdžan - Srbija i Crna Gora 2:1
- ^ „Evo zašto deca Deja Savićevića NISU NI NALIK Piksijevoj deci”. Arhivirano iz originala 22. 01. 2016. g. Pristupljeno 20. 01. 2016.
- ^ „Dejo protiv "Koka- Kole", "Marlboroa" i "Suzukija"”. Arhivirano iz originala 11. 05. 2011. g. Pristupljeno 23. 12. 2008.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Dejan Savićević na sajtu reprezentacija.rs
- Istorija Dejana Savićevića
- Bio sam drzak, ali nikad ohol („Vreme“, 8. novembar 2012)
- Srećan rođendan, Genije! („Moja Crvena zvezda“, 15. septembar 2013)
- „Genije za MOCART: Da sam se lizao sa Džajom bio bih šesta Zvezdina zvezda („Mocart sport“)”. 15. mart 2013. Arhivirano iz originala 14. 01. 2016. g.
- Ko je ovaj čovek - Dejan Savićević („Glas javnosti“, 14. jul 2001) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. novembar 2019)
- Razgovor sa Dejanom Savićevićem, serijal (Ne)uspjeh prvaka s Mariom Stanićem, 30. 10. 2023. (Jutjub)
- Rođeni 1966.
- Sportisti iz Podgorice
- Crnogorski fudbaleri
- Jugoslovenski fudbaleri
- Fudbaleri Budućnosti (Podgorica)
- Fudbaleri Crvene zvezde
- Fudbaleri Milana
- Jugoslovenski fudbalski reprezentativci
- Fudbaleri Rapida (Beč)
- Fudbaleri na Svetskom prvenstvu 1990.
- Fudbaleri na Svetskom prvenstvu 1998.
- Vezni igrači u fudbalu
- Krilni igrači u fudbalu
- Selektori fudbalske reprezentacije Srbije i Crne Gore