Maskat

Maskat مسقط
Kolažni prikaz gradskih znamenitosti Maskata
Zastava
Administrativni podaci
Država	Oman
Stanovništvo
Stanovništvo	‍
— 2016.	1.090.797
— gustina	311,66 st./km2
Geografske karakteristike
Koordinate	23° 37′ S; 58° 32′ I
Aps. visina	69 m
Površina	3.500 km2
Maskat Maskat na karti Omana

Maskat (arap. مسقط [Masqaṭ]) je grad u Omanu koji pokriva oko 1500 km² i ima ulogu glavnog grada zemlje. Administrativno područje šire oblasti Maskat ima 3500 km². U gradu se nalaze gusto naseljene poslovne i rezidencijalne četvrti, ali i dosta neuređenih površina. Broj stanovnika je 880.200 (2005), od kojih većina živi van centra. Prema Nacionalnom centru za statistiku i informacije (NCSI), ukupna populacija Guvernorata Maskat iznosila je 1,4 miliona od septembra 2018. godine. Metropolitansko područje prostire se na približno 3.500 km² (1.400 sq mi) i uključuje šest provincija koje se nazivaju vilajeti. Poznat od ranog 1. veka nove ere kao važna trgovačka luka između zapada i istoka, Maskatom su vladala različita domorodačka plemena, kao i strane sile kao što su Persijanci, Portugalsko carstvo, Iberijska unija i Osmansko carstvo u različitim epohama u njegovoj istoriji. Kao regionalna vojna sila u 18. veku, Maskatov uticaj se proširio čak do istočne Afrike i Zanzibara. Kao važan lučki grad u Omanskom zalivu, Maskat je privlačio strane trgovce i naseljenike kao što su Persijanci i Beludži. Od kada je Kabus bin Said postao sultan Omana 1970. godine, Maskat je doživeo brz infrastrukturni razvoj koji je doveo do rasta živahne ekonomije i multietničkog društva. Maskat je nazvan beta - globalnim gradom od strane Mreže za istraživanje globalizacije i svetskih gradova.

Maskat je jedan od najstarijih gradova na Bliskom istoku. Za njega se zna od drugog veka nove ere. Već tada je bio poznat kao trgovački centar. Prvi Evropljanin koji je stigao do Maskata u savremeno doba bio je portugalski moreplovac Vasko da Gama, koji je ovde prispeo na putu za Indiju. Portugalci su zauzeli i opljačkali grad 1507, ali su ih Arapi isterali 1649. Omanci čine 60% stanovništva, dok su ostali ekonomski emigranti iz Indije, Pakistana, Sudana i Egipta. Glavna privredna aktivnost je trgovina naftom.

Geografija

Muskat se nalazi na severoistoku Omana. Severni povratnik prolazi južno od ove oblasti. Na zapadu se graniči sa ravnicama regije Al Batinah, a na istoku sa regijom Aš Šarkijah. Unutrašnje ravnice regije Ad Dakilijah graniče se sa Maskatom na jugu, dok Omanski zaliv čini severnu i zapadnu periferiju grada. Voda duž obale Maskata teče duboko, formirajući dve prirodne luke, u Matrahu i Maskatu. Centralne planine Hadžar prolaze kroz severnu obalu grada.

Klima

Klima Maskata
Pokazatelj \ Mesec	.Jan.	.Feb.	.Mar.	.Apr.	.Maj.	.Jun.	.Jul.	.Avg.	.Sep.	.Okt.	.Nov.	.Dec.	.God.
Apsolutni maksimum, °C (°F)	34,6 (94,3)	38,2 (100,8)	41,5 (106,7)	44,9 (112,8)	48,3 (118,9)	48,5 (119,3)	49,1 (120,4)	49,2 (120,6)	47,2 (117)	43,6 (110,5)	39,4 (102,9)	37,8 (100)	49,2 (120,6)
Maksimum, °C (°F)	25,5 (77,9)	26,1 (79)	29,8 (85,6)	34,7 (94,5)	39,5 (103,1)	40,4 (104,7)	38,6 (101,5)	36,2 (97,2)	36,3 (97,3)	35,0 (95)	30,5 (86,9)	27,1 (80,8)	33,31 (91,96)
Prosek, °C (°F)	21,3 (70,3)	21,9 (71,4)	25,2 (77,4)	29,8 (85,6)	34,2 (93,6)	35,2 (95,4)	34,3 (93,7)	32,0 (89,6)	31,4 (88,5)	29,7 (85,5)	25,7 (78,3)	22,6 (72,7)	28,61 (83,5)
Minimum, °C (°F)	17,3 (63,1)	17,6 (63,7)	20,7 (69,3)	24,7 (76,5)	29,1 (84,4)	30,6 (87,1)	30,4 (86,7)	28,4 (83,1)	27,5 (81,5)	24,9 (76,8)	20,9 (69,6)	18,9 (66)	24,25 (75,65)
Apsolutni minimum, °C (°F)	1,6 (34,9)	2,3 (36,1)	7,0 (44,6)	10,3 (50,5)	17,2 (63)	21,6 (70,9)	23,5 (74,3)	21,3 (70,3)	19,0 (66,2)	14,3 (57,7)	9,4 (48,9)	4,5 (40,1)	1,6 (34,9)
Količina padavina, mm (in)	12,8 (0,504)	24,5 (0,965)	15,9 (0,626)	17,1 (0,673)	7,0 (0,276)	0,9 (0,035)	0,2 (0,008)	0,8 (0,031)	0,0 (0)	1,0 (0,039)	6,8 (0,268)	13,3 (0,524)	100,3 (3,949)
Relativna vlažnost, %	63	64	58	45	42	49	60	67	63	55	60	65	57,6
Sunčani sati — mesečni prosek	268,6	244,8	278,3	292,5	347,4	325,7	277,7	278,6	303,9	316,9	291,9	267,0	3.493,3
Izvor: NOAA (1961–1990)

Stanovništvo

Populacija (ist.): Maskat

Godina	2016	2019
Stanovništvo	1.090.797	1.421.409

Partnerski gradovi

• Aman
• Akhisar
• Afionkarahisar
• Portsmut

Galerija

• Maskat, Oman
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

Literatura

• Barth, Hans-Jörg; Benno Böer (2002). Sabkha Ecosystems: The Arabian Peninsula and Adjacent Countries. Springer. ISBN 978-1-4020-0504-6. 
• Fahlbusch, Erwin; Geoffrey William Bromiley; David B. Barrett (1999). The Encyclopedia of Christianity. Wm. B. Eerdmans Publishing. ISBN 978-0-8028-2415-8. 
• Forster, Charles, The Historical Geography of Arabia: Or, The Patriarchal Evidences of Revealed Religion : a Memoir, Duncan and Malcolm, 1844
• Ghazanfar, Shahina A.; Martin Fisher (1998). Vegetation of the Arabian Peninsula. Springer. ISBN 978-0-7923-5015-6. 
• Kechichian, Joseph A. (1995). Oman and the World: The Emergence of an Independent Foreign Policy. Great Britain: RAND Corporation. ISBN 978-0-8330-2332-2. 
• Long, David E.; Reich, Bernard; Gasiorowski, Mark (2007). The Government and Politics of the Middle East and North Africa. Westview Press. ISBN 978-0-8133-4361-7. 
• Miles, Samuel Barrett; Robin Bidwell. The Countries and Tribes of the Persian Gulf. Garnet & Ithaca Press. 
• Peterson, J. E. (2007). „Chronology”. Historical Muscat. Brill. str. 117+. ISBN 978-90-04-15266-3. 
• Phillips, Wendell (1966). Unknown Oman. D. McKay Co. str. 4. 
• Potter, Lawrence; Sick, Gary (2002). Security in the Persian Gulf. Macmillan. ISBN 978-0-312-23950-3. 
• Rice, Michael (1994). The Archeology of the Arabian Gulf. Routledge. ISBN 978-0-415-03268-1. 
• Room, Adrian (2003). Placenames of the World: Origins and Meanings of the Names for Over 5000 Natural Features, Countries, Capitals, Territories, Cities and Historic Sites. McFarland. ISBN 978-0-7864-1814-5. 
• Salm, Rodney V.; Rolf A.C. Jensen; Vassili Papastavrou (1993). Marine Fauna of Oman. IUCN. ISBN 978-2-8317-0180-6. 
• omancensus.net (PDF)
• 2010 Preliminary Results (PDF)
• Census Administration. „Final Results of the Census 2003” (PDF). Ministry of the National Economy, Government of Oman. Arhivirano iz originala (PDF) 3. 10. 2008. g. Pristupljeno 2008-09-17. 
• Census Administration. „Data & Indicators of the Population”. Ministry of the National Economy, Government of Oman. Arhivirano iz originala 2008-06-13. g. Pristupljeno 2008-09-17. 
• Parliamentary Papers. London: United Kingdom Parliament. 1876. 
• Carsten Niebuhr (1792). „Of the Province of Oman”. Travels through Arabia. Prevod: Robert Heron. Edinburgh: R. Morison and Son. hdl:2027/mdp.39015004297621. „Maskat” 
• William Milburn (1813), „Muscat”, Oriental Commerce: containing a geographical description of the principal places in the East Indies, China, and Japan, London: Black, Parry & Co., OCLC 6856418, hdl:2027/uc2.ark:/13960/t1hh6sn82 
• Abraham Rees (1819), „Mascat”, The Cyclopædia, London: Longman, Hurst, Rees, Orme & Brown, hdl:2027/mdp.39015057241120 
• James Horsburgh (1852). „Arabia, N.E. Coast: Muscat”. India Directory: Or, Directions for Sailing to and from the East Indies, China, Australia, and the Interjacent Ports of Africa and South America (6th izd.). London: William H. Allen & Co. — preko Google Books. 
• Grattan Geary (1878), „Muscat”, Through Asiatic Turkey, London: S. Low, Marston, Searle & Rivington, OCLC 4918876 
• Edward Balfour (1885), „Muscat”, Cyclopaedia of India (3rd izd.), London: B. Quaritch, hdl:2027/mdp.39015068611014 
• „Muscat”, Chambers's Encyclopaedia, London: W. & R. Chambers, 1901, hdl:2027/uc2.ark:/13960/t3bz6g65j 
• John Gordon Lorimer (1908). Gazetteer of the Persian Gulf. Calcutta. str. 1364–1425. hdl:2027/uc1.l0061307658. 
• Benjamin Vincent (1910), „Muscat”, Haydn's Dictionary of Dates (25th izd.), London: Ward, Lock & Co., hdl:2027/loc.ark:/13960/t89g6g776 
• Fred Scholz (1990). Muscat, Sultanat Oman: geographische Skizze einer einmaligen arabischen Stadt [Muscat, Sultanate of Oman: geographical sketch of a unique Arabian city] (na jeziku: nemački). Berlin: Das arabische Buch. ISBN 978-3-923446-58-2. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza)
• Noelle Watson, ur. (1996). „Muscat”. International Dictionary of Historic Places: Middle East and Africa. UK: Routledge. str. 529. ISBN 1884964036. 
• Abdelhamid Mahmoud Hussein Nasr (1997). Musqat asimat Oman (na jeziku: arapski). Irbid. 
• Clifford Edmund Bosworth, ur. (2007). „Muscat”. Historic Cities of the Islamic World. Leiden: Koninklijke Brill. str. 417—419. ISBN 978-9004153882. 
• J.E. Peterson (2007). „Chronology”. Historical Muscat. Brill. str. 117+. ISBN 978-90-04-15266-3. 
• Angie Turner (2008), „Muscat”, Ur.: Michael R.T. Dumper; Bruce E. Stanley, Cities of the Middle East and North Africa, USA: ABC-CLIO, str. 262—264, ISBN 9781576079195 
• J.E. Peterson (2014). „Muscat as a Port City”. Ur.: Lawrence G. Potter. The Persian Gulf in Modern Times: People, Ports, and History. Palgrave Macmillan. str. 153+. ISBN 978-1-137-48577-9. 

Spoljašnje veze

• Zvanični veb-sajt
• Fotografije
• Ministry of Foreign Affairs
• Official Ministry Of Tourism site Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. februar 2009)
• omancensus.net (PDF)
• Oman Avenues Mall