Ujedinjenje Nemačke 1990.

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Ujedinjenje Nemačke; spajanje Zapadne i Istočne Nemačke i Zapadnog Berlina.

Ponovno ujedinjenje Nemačke (nem. Deutsche Wiedervereinigung) bio je proces 1990. godine u kojem je Nemačka Demokratska Republika (NDR) postala deo Savezne Republike Nemačke (SRN) kako bi se formirala ponovno ujedinjena Nemačka.

Kraj procesa ujedinjenja zvanično se naziva Nemačko jedinstvo (nem. Deutsche Einheit), koje se svake godine obeležava 3. oktobra kao Dan nemačkog jedinstva (nem. Tag der deutschen Einheit).[1] Berlin je ponovo ujedinjen u jedan grad i ponovo je postao glavni grad ujedinjene Nemačke.

Vlada Istočne Nemačke počela je da posustaje u maju 1989. godine, kada je uklanjanje mađarske granične ograde sa Austrijom otvorilo rupu u Gvozdenoj zavesi. Granica je i dalje bila pažljivo čuvana, ali Panevropski piknik i neodlučna reakcija vladara Istočnog bloka pokrenuli su nepovratan mirni pokret.[2][3]

Mirna revolucija, serija protesta Istočnih Nemaca, dovela je do prvih slobodnih izbora NDR 18. marta 1990. godine i do pregovora između NDR i SRN koji su kulminirali Ugovorom o ujedinjenju.[1]

Ostali pregovori između NDR i SRN i četiri okupatorske sile proizveli su takozvani „Ugovor dva plus četiri“ (Ugovor o konačnom poravnanju s poštovanjem prema Nemačkoj) kojim se u potpunosti daje suverenitet ujedinjenoj nemačkoj državi, za čija su dva dela prethodno bila vezana brojna ograničenja koja proističu iz njihovog statusa okupiranih regiona nakon Drugog svetskog rata.

Potsdamski sporazum iz 1945. precizirao je da puni mirovni Ugovor kojim je zaključen Drugi svetski rat uključujući tačno razgraničenje posleratnih granica Nemačke treba da „prihvati Vlada Nemačke kada se uspostavi vlada koja odgovara toj svrsi“.

Savezna Republika je uvek tvrdila da se ne može reći da je takva vlada uspostavljena sve dok Istočna i Zapadna Nemačka nisu ujedinjene u slobodnoj demokratskoj državi ali 1990. godine nastavljeno je da se održava niz mišljenja o tome da li bi se moglo reći da ujedinjene Zapadna Nemačka, Istočna Nemačka i Berlin predstavljaju „Nemačku u celini“ u tu svrhu.

Ključno pitanje bilo je da li bi Nemačka koja je i dalje ostala ograničena na istoku linijom Odra – Nisa (međunarodna granica sa Poljskom) mogla da deluje kao „ujedinjena Nemačka“ u potpisivanju mirovnog Ugovora bez kvalifikacija.

Prema "Ugovoru dva plus četiri" i Savezna Republika i Demokratska Republika obavezale su se i svojim jedinstvenim nastavkom na princip da njihove zajedničke granice pre 1990. godine čine celu teritoriju na koju može da polaže vlada Nemačke, a samim tim i da nije bilo dalje zemlje izvan onih granica koje su bile delovi Nemačke u celini.

Ovaj članak je deo serije o istoriji Nemačke
Istorija Nemačke
Germany
Rana istorija
Srednji vek
Rana savremena istorija
Prvo ujedinjenje
Nemački rajh
Hladni rat
Savremena istorija
Portal Nemačka

Ujedinjena Nemačka nakon 1990. godine nije država naslednica, već uvećani nastavak bivše Zapadne Nemačke. Proširena Savezna Republika Nemačka zadržala je zapadnonemačka mesta u međunarodnim organizacijama, uključujući Evropsku ekonomsku zajednicu (kasnije Evropsku uniju), NATO i Ujedinjene nacije. Članstva u Varšavskom paktu i drugim međunarodnim organizacijama kojima je pripadala Istočna Nemačka jednostavno su prestala da postoje jer je Istočna Nemačka prestala da postoji.

Prekursori ponovnog ujedinjenja[uredi | uredi izvor]

Četiri savezničke okupacione zone u Nemačkoj (1945—1949)
Berlinska blokada
Berlinski zid

Nacistička Nemačka je 8. maja 1945. potpisala dokument o predaji saveznicima i Nemačka je u to vreme izgubila nezavisnost.

Saveznici su Nemačku podelili na okupacione zone pod četiri vojne vlade Sjedinjenih Država, Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske i Sovjetskog Saveza kao rezultat Potsdamskog sporazuma Potsdamske konferencije 1. avgusta 1945; Nemački granični okvir kakav je danas takođe je potpuno fiksiran Potsdamskim sporazumom. Sarland je bio odvojen od Nemačke, ali ga Francuska nije u potpunosti anektirala i takođe nije bila nezavisna država.

Uz napetost između saveznika; Sovjetski Savez je odlučio da se ne pridruži trizoni stvorenoj od 3 okupacione zone Sjedinjenih Država, Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske 1. avgusta 1948. 23. maja 1949. Zapadna Nemačka je uspostavljena u Trizoni, a komunistička Istočna Nemačka je uspostavljena u sovjetskoj zoni 7. oktobra 1949, u kontekstu međunarodnog sukoba, ponovno ujedinjenje Nemačke bilo je nemoguće, Zapadna Nemačka takođe nije priznala Istok sve do 1972.

Ronald Regan i Mihail Gorbačov

Mihail Gorbačov je vodio zemlju kao generalni sekretar Komunističke partije Sovjetskog Saveza od 1985. godine sa činjenicom da je Sovjetski Savez doživeo period ekonomske i političke stagnacije, i shodno tome smanjene intervencije u politici Istočnog bloka. Godine 1987, predsednik Sjedinjenih Država Ronald Regan održao je govor na Brandenburškoj kapiji, pozivajući sovjetskog generalnog sekretara Mihaila Gorbačova da „sruši ovaj zid“ koji je podelio Berlin. Zid je stajao kao ikona političke i ekonomske podele između Istoka i Zapada, podele koju je Čerčil nazvao „gvozdenom zavesom“. Gorbačov je 1988. objavio da će Sovjetski Savez napustiti doktrinu Brežnjeva i dozvoliti zemljama Istočnog bloka da slobodno određuju svoje unutrašnje afere.[4] Početkom 1989. godine, pod novom erom sovjetske politike glasnosti (otvorenosti) i perestrojke (ekonomskog restrukturiranja), a koju je dalje vodio Gorbačov, pokret Solidarnosti je zavladao u Poljskoj. Dalje inspirisan drugim slikama hrabrog prkosa, talas revolucija zahvatio je istočni blok te godine.

U maju 1989. Mađarska je uklonila njihovu graničnu ogradu. Međutim, demontaža starih mađarskih graničnih objekata nije otvorila granice niti su uklonjene dosadašnje stroge kontrole, a izolacija Gvozdenom zavesom je ostala netaknuta celom dužinom. Otvaranje granične kapije između Austrije i Mađarske na Panevropskom pikniku 19. avgusta 1989. je pokrenulo mirnu lančanu reakciju, na kraju koje više nije bilo DDR i Istočni blok se raspao.[5][6] Obimnu reklamu za planirani piknik najavili su plakati i flajeri među turistima iz DDR-a u Mađarskoj. Austrijski ogranak Panevropske unije, na čijem je čelu tada bio Karl fon Habzburg, podelio je hiljade brošura pozivajući ljude na piknik blizu granice u Šopronu. Bio je to najveći pokret za bekstvo iz Istočne Nemačke od kada je podignut Berlinski zid 1961. Posle piknika, koji je baziran na ideji Karlovog oca Ota fon Habzburga da se testira reakcija SSSR-a i Mihaila Gorbačova na otvaranje granice, desetine hiljada medijski obaveštenih Istočnih Nemaca krenulo je put Mađarske.[7] Medijska reakcija Eriha Honekera u „Dajli Miror” od 19. avgusta 1989. godine pokazala je javnosti na istoku i zapadu da je došlo do gubitka moći od strane istočnoevropskih komunističkih vladara u sopstvenoj sferi moći i da oni više nisu dizajneri onoga što se dešavalo: „Habsburg je delio letke daleko u Poljskoj, na kojima su turiste iz Istočne Nemačke pozivali na piknik. Kada su došli na piknik, dobili su poklone, hranu i nemačku marku, a zatim su ih nagovorili da dođu na Zapad“. Konkretno, Habsburg i mađarski državni ministar Imre Pozgaj su ispitivali da li će Moskva dati komandu sovjetskim trupama stacioniranim u Mađarskoj da intervenišu.[8] Ali, sa masovnim egzodusom na Panevropskom pikniku, kasnijim neodlučnim ponašanjem Socijalističke partije jedinstva Istočne Nemačke i neintervencijom Sovjetskog Saveza, brane su srušene. Time je slomljeno zdanje Istočnog bloka.[9]

Berlinski zid na Brandenburškoj kapiji 10. novembra 1989. sa grafitima nem. Wie denn („Kako sada”) preko natpisa koji upozorava javnost da napuštaju Zapadni Berlin

Desetine hiljada medijski obaveštenih Istočnih Nemaca sada je krenulo ka Mađarskoj, koja više nije bila spremna da svoje granice drži potpuno zatvorene ili da obaveže svoje granične trupe da koriste silu oružja. Do kraja septembra 1989. godine, više od 30.000 Istočnih Nemaca je pobeglo na Zapad pre nego što je DDR uskratio putovanje u Mađarsku, ostavljajući Čehoslovačku kao jedinu susednu državu u koju su Istočni Nemci mogli da pobegnu.[10][11]

Čak i tada, mnogi ljudi unutar i van Nemačke su i dalje verovali da se pravo ujedinjenje nikada neće dogoditi u doglednoj budućnosti.[12] Prekretnica u Nemačkoj, nazvana „Die Wende“, obeležena je „mirnom revolucijom“ koja je dovela do uklanjanja Berlinskog zida, pri čemu su Istočna i Zapadna Nemačka potom ušle u pregovore o eliminisanju podele koja je bila nametnuta Nemcima više od četiri decenije ranije.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „EinigVtr - Vertrag zwischen der Bundesrepublik Deutschland und der Deutschen Demokratischen Republik über die Herstellung der Einheit Deutschlands”. www.gesetze-im-internet.de. Pristupljeno 2021-05-12. 
  2. ^ Miklós Németh in Interview with Peter Bognar, Grenzöffnung 1989: „Es gab keinen Protest aus Moskau“ (German - Border opening in 1989: There was no protest from Moscow), in: Die Presse 18 August 2014.
  3. ^ Thomas Roser: DDR-Massenflucht: Ein Picknick hebt die Welt aus den Angeln (German - Mass exodus of the GDR: A picnic clears the world) in: Die Presse 16 August 2018.
  4. ^ Doder, Dusko (1990). Gorbachev : heretic in the Kremlin. Louise Branson. London: Macdonald. ISBN 0-356-19760-3. OCLC 22626554. 
  5. ^ Sardemann, Gerhard (2010-08-01). „Die Welt aus den Angeln heben”. TATuP: Zeitschrift für Technikfolgenabschätzung in Theorie und Praxis. 19 (2): 8—17. ISSN 2199-9201. doi:10.14512/tatup.19.2.8. 
  6. ^ Brait, Andrea; Gehler, Michael (2014-07-06), „Grenzöffnung 1989 – Offene Grenzen?”, Grenzöffnung 1989, Wien: Böhlau Verlag, str. 9—44, ISBN 978-3-205-79496-7, doi:10.7767/boehlau.9783205793236.9, Pristupljeno 2022-03-06 
  7. ^ „TV Interview Tips”. Nonprofit Communications Report. 17 (4): 7. 2019-03-12. ISSN 1549-778X. S2CID 242693987. doi:10.1002/npcr.31171. 
  8. ^ „Division 19 officers August 1989 – August 1990”. PsycEXTRA Dataset. 1990. doi:10.1037/e402342005-008. Pristupljeno 2022-03-06. 
  9. ^ „Das Picknick The picnic”, Bringing German to Life, Routledge, str. 43—50, 2014-11-27, ISBN 978-1-315-75694-3, doi:10.4324/9781315756943-11, Pristupljeno 2022-03-06 
  10. ^ „Wissenschaft und Schwärmerei. Der Pfarrer Johann August Steinhofer und die Somnambule Anna Barbara Straub”, Das Tor zur Seele, Brill | Schöningh, str. 158—190, 2014-01-01, ISBN 9783657779352, doi:10.30965/9783657779352_006, Pristupljeno 2022-03-06 
  11. ^ Andreas, Rödder (1967). Deutschland einig Vaterland die Geschichte der Wiedervereinigung (na jeziku: nemački). ISBN 978-3-406-56281-5. OCLC 317287167. 
  12. ^ Schmemann, Serge (1989-05-14). „THE WORLD; Despite New Stirrings, Dream of 'One Germany' Fades”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2022-03-06. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Maier, Charles S., Dissolution: The Crisis of Communism and the End of East Germany (Princeton University Press, 1997).
  • Jarausch, Konrad H., and Volker Gransow, eds. Uniting Germany: Documents and Debates, 1944–1993 (1994), primary sources in English translation
  • Hunt, Jennifer. 2006. "The Economics of German Reunification."
  • Blumenau, Bernhard, 'German Foreign Policy and the ‘German Problem’ During and After the Cold War: Changes and Continuities'. in: B Blumenau, J Hanhimäki & B Zanchetta (eds), New Perspectives on the End of the Cold War: Unexpected Transformations? Ch. 5. . London: Routledge. 2018. ISBN 9781138731349. 
  • Engel, Jeffrey A. When the World Seemed New: George H. W. Bush and the End of the Cold War (2018) pp. 273–291.
  • Meacham, Jon. Destiny and Power: The American Odyssey of George Herbert Walker Bush (2015), pp. 397–408.
  • Schemper, Lukas. "Diasporas and American debates on German unification." Journal of Transatlantic Studies 15.1 (2017): 41-60 online[mrtva veza].
  • Spohr, Kristina. "German Unification: Between Official History, Academic Scholarship, and Political Memoirs" Historical Journal 43#3 (2000), pp. 869–888, at p. 876. online.
  • Zelikow, Philip and Condoleezza Rice, Germany Unified and Europe Transformed: A Study in Statecraft (Harvard University Press, 1997) excerpt.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Ujedinjenje Nemačke 1990. na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Уједињење_Немачке_1990.&oldid=27555353”